Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чим су Турци отерани од Беча, загорски Србо-Хрвати су се под својим народним вођама побунили, охрабрени и подржани од Млетака.
испољити тежње за независношћу: њихово је становништво силом прилика било приморано да се стави у службу Аустрије или Млетака и да им даје пандуре и најамнике.
искуства, искуства људских појасева и од примљенога, и то по свој прилици двоструко примљенога, и са Истока и из Млетака. Нарочито су интересантне правне поставке, на основу којих умеју сваку ствар бранити као прави адвокати.
Док су њихови западни суседи били под влашћу Турске, Млетака и Аустро-Угарске, они су сви остали само под Турском влашћу. услед тога је и њихова цивилизација остала једноставнија.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
4) ШТАМПАРИЈЕ И ЛИСТОВИ Штампарска вештина дошла је Србима врло рано, још крајем ху века, и то из Италије, из Млетака.
Поред Римника, Млетака, Беча и Пеште, српске књиге су мањим делом штампане још у Русији и у Немачкој. У Москви је 1754.
Учио је гимназију у Карловцима. Вративши се у завичај, сељакајући се из места у место, дође до Млетака, где постане коректор словенске штампарије и отада почиње се бавити књижевним радом.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А и лишће је укусно урађено. За свилу знаш да је из Млетака? Много леп рад. А и материјал је првокласан. ХАСАНАГИНИЦА: Па ме чека крај неке воде у џенету.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И имена ми кажева, ма некако смијешно, те га не утубих — доније ти књигу из Мљетаках... ЈЕЛИСАВЕТА: Књигу из Млетака?... Из Венеције?
) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао. — Три дана нема како угледах Врхова ових камен студени; И књига дође, из Млетака је? Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је?
Ћипико, Иво - Пауци
Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву. С њима ће доћи мајстор, да их намјести.
* Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака. С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„У том рату“ — каже Прелог — „допрли су ускоци до самих Млетака, а главно бојиште било је око Горице и Градишке на Сочи.
тежња многих, управо свих, околних санџакбегова да узимају данак од Црне Горе, утицај Млетака, касније утицај Русије итд.).
Женидба Максима Црнојевића, у којој је некадашња периферија немањићке државе средиште за себе, али у процепу између Млетака и Цариграда, и присиљено да тражи излаз у турчењу: турчи се један Црнојевић и један Обренбеговић, да би њихова племена
мора сиња, и понесе три товара блага да он проси лијепу ђевојку за Максима, за сина својега, милу шћерцу дужда од Млетака. Иво проси, дужде се поноси; но се Иво оканити неће, снаху проси три пуне године, снаху проси, а просипље благо.
Ја кад тако свадбу уредише, земан дође те ти дому пође, а прати га нови пријатељу, пријатељу дужде од Млетака, и прате га два дуждева сина, и прати га стотину Латина.
Но иштети Иван на походу: иде мудро, проговори лудо, рече дужду, нову пријатељу: „Пријатељу, дужде од Млетака, чекај мене с хиљаду сватова, — од хиљаде мање бити неће, чини ми се хоће бити више; кад пријеђем море у то поље, ти
“ А то слуша дужде од Млетака, два сокола, два дуждева сина, и слушаше стотина Латина. Мило било дужду од Млетака, руке шири, те г’ у лице
“ А то слуша дужде од Млетака, два сокола, два дуждева сина, и слушаше стотина Латина. Мило било дужду од Млетака, руке шири, те г’ у лице љуби: „Фала, пријо, на бесједи такој!
У десетој мезил-књига стиже од његова нова пријатеља, пријатеља дужда од Млетака; нов је био, пак је постарио, давно ј’ било то девет година!
“ Грохотом се Иван насмијао, књигу пише, даде татарину, те је прати дужду од Млетака: „Пријатељу, дужде од Млетака, ну ослушкуј и ноћи и дневи: запалићу на граду топове, запалићу тридесет топова, па
“ Грохотом се Иван насмијао, књигу пише, даде татарину, те је прати дужду од Млетака: „Пријатељу, дужде од Млетака, ну ослушкуј и ноћи и дневи: запалићу на граду топове, запалићу тридесет топова, па запалит Крња и Зеленка, нека оде
Но да видиш дара изненада! Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку наслонио, рони сузе низ господско лице, рони сузе, и невоља му