Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По цену новчаних жртава су Млеци (1409) добили своје прве државине с друге стране Јадранског мора, варош Задар и његову област, као и острва.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Соларић се бавио филозофским проблемима, и у томе правцу дао: Улог ума человѣческога (Млеци, 1808), превод дела немачког писца Екартсхаузена; Сверх воспитания к̓ человѣколюбию (Млеци, 1809), превод са немачког
Улог ума человѣческога (Млеци, 1808), превод дела немачког писца Екартсхаузена; Сверх воспитания к̓ человѣколюбию (Млеци, 1809), превод са немачког дела П. Вилома.
Вилома. Уз књигу иде повећи предговор у коме преводилац износи своје педагошке погледе; О самости (Млеци, 1809), превод са немачког дела филозофског писца Ј. Г.
Г. Цимермана, са опширним предговором у коме Соларић прича о свом животу; Мудролюбацъ индийски (Млеци, 1809), превод чувеног етичког дела лорда Честерфилда које је превођено на све живе језике.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Из даљих времена? Треба: из древних, или давних. Иначе, Млеци су даљи од Кордуна и Котара Равних. Будислав, а не Будисав; оно слав Обележава Славене и род словенски сав!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Соларић (у познатом Каталогу књиг славеносерпских свога Поминка књижеског, Млеци 1810, 69—84) не спомињу је никако; Л. Мушицки ју је ипак забележио у својој нештампаној библиографији (Саопштење др Г.
1762. Само толико рекао је о њој н Павле Соларић, јер је тако и бележи у своме делу Поминак књижески, Млеци 1810, у одељку Каталог книг славено-серпских, 83; тако ју је забележио и Шафарик у својој Геѕцхіте дер ѕербіѕцхен