Црњански, Милош - Сеобе 1
Спремао се топал, пролетњи дан, после кише. У баруштинама и врбацима, на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву дубину над Дунавом, и поста густа.
Над пољанама је лебдела млечна магла, што је коњима допирала до колена. У логору нико није ни сањао нашто се спремају.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Најзад пронађосмо излаз и Сарајево остаде, најпре иза, а мало касније испод нас, у котлини коју је лагано наливала млечна магла. Пут је био чист, акумулатор празан, а путовање пуно неизвесности.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
!... И зар баш никаквог изласка нема?«... Небо почиње да се мења. Не може се рећи да је видније, али нека млечна, јаснија боја узима све већи мах. И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Лице јој сасвим чисто. Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина. Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свилена тама све тања и тања; А моја мис’о у парадном руху, Тамо где беласа још Млечна Путања, Следује нечем, као Хамлет духу Свог оца, а свет звезда јој се клања.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Види ме... У мрклини, под ниском таваницом подрума, Николи су уста пуна пенушавог шапутања, очима се привиђа Симкина млечна нагота, њене босе и пуне ноге додирују Му руке, увлаче се под покривач, и изнад самог чела висе њене дојке и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Оба мудраца сеђаху ту, срећни и блажени. У трави цвркутаху попци, а на небу се сјајила млечна стаза у својој нежној лепоти. „Реци ми“, рече Хипократес, „одашта произилази тај млечни сјај на небу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У даљини трешти митраљез. Ватра се осипа целом дужином фронта. Наједном блесну светлост, млечна, бела светлост, да на зиду саобраћајнице угледах сваки камичак. Ракетла... Мрачан хоризонт блештаво трепти...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кудагод га упремо, видимо небројене нове звезде, а млечна стаза или кумовска слама сматрана за беличаст вео обавијен око небеске сфере, није ништа друго до скуп бесконачно
На њему трепере безбројне звезде, а око тога потпунога неба, које се не ослања ни на какав хоризонат, обавила се млечна стаза као гривна оплетена из ситног бисера.
Не бојмо се тога, небо нам само показује пут којим треба да пођемо. На њему је уцртан наш путоказ, млечна стаза. Вековима је човек размишљао шта нам казује тај небески знак, а наука је прочитала његова тајанствена
је човек размишљао шта нам казује тај небески знак, а наука је прочитала његова тајанствена сребрнаста слова. Млечна стаза је скуп безбројних сунаца, но ова се нису, како нам то изгледа, поредала у једно коло које је опасало небески
Зато нам она у том појасу изгледају збијенија. Млечна стаза оцртава на небу само облик оног простора у којем су сва ова сунца окупљена, па се зато скуп ових тих сунаца
Ариаднино клупче опет се одмотава, ми читамо на њему десет хиљада светлосних година, и видимо како се млечна стаза помера по небу у противном правцу нашег кретања; она заостаје иза нас, њен прстен бива све мањи.
Стигли смо већ до сто хиљадитог знака нашег клупчета, и гледамо нов, неочекивани призор. Млечна стаза се сузила и испунила, она изгледа као сребрнаста плоча.