Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шта'ш:: дрво на дрво — чојек на чојека. Тако је увијек било. Не мереш ни ти, кô велим, свађе приспјети, па ја кô млим: севап је да народу прикажем кад је који светац, да не гријеши, јер је и 'нако доста гријеха и клетве на нашем закону..
— У Беч, управ у Беч!... Ишô би' и на другу страну, али се нема куд. — А трошак? — упита неко. — Ја млим, људи, требало би да се село пореже, па да му скуца штогођ трошка? Севап је! — реко' ја.
— чуди се и крсти онај за кацом. ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА —Ја млим, људи, требало би претргнути; шта би ви рекли? — упита котлар, па спусти справу у пинту и поче „градијерати“.
Ја ћу вам сад један зулум његов приповједити — али прави, истинити зулум. Ја млим да нијесте задријемали? Слушаћете?
Ето, рећемо, служиш већ пуни' тридесет година калуђере, па ћеш то, ја млим, боље знати него ико други. Е да 'вамо речеш да није учеван, јест, брате, богме дупло, кабасто учеван!
“ „Јесам. Тужићу га што се даље и теже море.“ „У који мислиш суд?“ „Па ја млим, жено, у окружни, јер је штета велика.“ „Ето, Бог те не убио!“ — врисну она, кô да је нешто уједе за срце.
А сад вас питам по реду и закону, ко ће мени штету платити што је овај лопов починио? Из царске је шуме, па ја млим... Судац (смијуљи се и пружа му мало новаца): Ево ти, Давиде, за штету, а овај ће лопов сјутра у Зеницу.