Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Међ насипима вртлог хучи; И као громка обест џина, Под тешком стеном што се мучи, Из гротла стигну гласи млина. На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело залепрша, И угасне на плиткој води.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Дедер, зашто си у џаку? — опет ви питате. Зашто, зашто! Ко ће то знати. Можда због тога што је из млина нестајало многих ствари за јело, па мене за то окривише. Јао-мијао, алај си неправедан, драги мој чича! Ко крао? Ја?
ђаво реко лаку ноћ, тамо гдје се смркне прије нег сване, тамо гдје чак и пут залута и без трага се изгуби у кланцу иза млина. Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје.
— А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право у воду: пљус! — гунђа жалостиво мачак. — Зато што би ти онда гроб био сувише близу, па би ме стално
— Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци. Већ сам се зажелио жубора воде и клепета каквог млина — рече мачак Тошо и уздахну јер се сјетио свог чича-Трише.
— Аха, држи га, држи га! — подругљиво повика за њим Тошо. Чича Тришо је видио из млина завршетак те велике борбе, а кад је још препознао и свог Тошу, скочио је од радости као јарац, бацио увис брашнаву
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
зид, и, попут Насрадин-хоџе, падају у фаталистичка расположења: Ето, Велики, џабе је, џабе, видим и ја сам, нема тога млина који сиротињи може намлети ... Узалуд су и твоје родне године и моје давање ...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пењем се по дрвећу, завирујем на таван, шврљам око потока, одем чак и до малог млина завученог подно нашушурена гаја. Згодио бих тако и у Америку само да знам пут и да се не бојим паса.
помлађи, иза деветсто осамнаесте, који штије и ћирилицу), онда, богме, дотични има штогодарце и да прочита на брвнима млина.
Јуф, гром га убио! Па онда је око сваког млина згуснут неки врбик, алуга и расперјане раките, а у близини је и какав шумарак, обично љескар, па све то наводи на
Баш у те чемерне дане дјед се највише насамотавао код нашег поредовничког млина. Сједи он тако на тврдој осунчаној ледини наспрам обијељена поточара, уздахне, а уздах се не чује, истог трена слије
никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли богу и метанише.
Из тих дана потиче и она сличица, цртеж нашег млина, коју је начинио брадати сликар скитница и поклонио дједу. Дуго је стајала у старчевој соби, објешена поред
Сјећам се, кад год бих пошао да спавам заједно с дједом (да му гријем леђа!), старац би се сјетио свога млина и разњежено ми напоменуо: — Сад ћемо нас двојица да спавамо, а наш ће млинчић да меље, меље, читаву боговетну ноћ.
Онда је почела да се испреда велика прича око нашег поредовничког млина, која је допрла чак и до дједових ушију и погасила сјај око његовог омиљеног прибјежишта.
те ова се цура састаје на извору с Великим Јовом, те ону снашу, дрварицу, затекли у шуми с Ћопића најмеником, те око млина се мотају младе жене, и то баш недјељом, кад је наш ред и кад Јово млинари.
Уживајући у дједовој забуни, Вук настави да казује шта све „паметан свијет“ ради у млину и око млина. Причао је и сам себи сладио, све док дјед од чуда сасвим не отупи, па нит је више махао нити одговарао.
— Хајде, дај му ту слику док Раде није избио од млина. Брадоња отвори свој нераздвојни блок, пронађе новоустоличеног свеца и пружи га Сави.
Лагано, ногу за ногу, пребирали су уским путељком преко њива у правцу малог поредовничког млина на потоку. Одмицали су кротко и смирено, као на свечаност са које се, можда, ни вратити неће.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се зора указала друштво се отален изгуби. Чим су они отален отишли, изајде и џомет из млина и оде у ону варош, униђе у једну каву, па стане питати: — Људи, што се ви патите 'вако за воду?
ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ, А ВОДЕ НИЈЕ Некакво село не имало брашненог млина, него у друго далеко село носили да своје жито мељу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА 113 ХРАСТ И ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ
Над водом страши висока брина, вије се стаза низ камен крти, испод ње клепет дивовског млина, кашикар точак хитро се врти: капљице праше о стијење голо, омајом игра вилинско коло.
Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина, долазе крадом дивови моћни, бију у врата старога млина. „Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори.
Ујутру само, унедоглед, ниже се стопа дивовских ред. Вјетрови мету и кише шкропе чаробног млина прастари кров. По дану пред њим џиновске стопе, а ноћу сјенке и дива зов.
Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче, ко си? Врата отвори!“ Из млина старог повика Ћоса: „Дивови, дјецо, јесте ли луди?! Унутра сједи чувени госа, храну му скупља милион људи.
ДЕДА ТРИШИН МЛИН КОД СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша, старина сед.
ДЕДА ТРИШИН МЛИН КОД СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша, старина сед. Око тог млина проскитах давно детињство своје незаборавно . . . . .
Око тог млина проскитах давно детињство своје незаборавно . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Подно брегова зараван мала, ту Јапра није поточић више, стрмоглав јури у бадањ уски: ево ти млина старине Трише. Лудује точак, весела чигра, вртоглав танац речица игра.
Лудује точак, весела чигра, вртоглав танац речица игра. Ех, чудна млина, шта да ти причам, стотину лета и више има, брвана белих, а крова сива, завијен маглом брашна и дима.
Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана.
Удицу баци и викну: „Хоп!“ — Па за трен-за два — заспа ко топ. Крај млина, дотле, кроз густу траву, пријашко неки, орошен сав, тихо се шуља, подигну уво, па истом лане опрезно: „Ав!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
9 Гргутала грличица Више млина дреновина. Питала је млинарица: Што гргућеш, грличица? — „Како не бих гргутала, Кад ме просе за пупавца!
(Зрна на неокомишаном кукурузу) 185 — Ја отјерах на воду вола сива, а дотјерах бијела? (Жито у млин, а брашно из млина) 186 — Један отац има хиљаду синова, па свима купио шешир, а себи не може?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
златне јабуке и на челима звијезде, ражали јој се, те их не шћедне закопати у земљу, него их баци у једну јажу од млина, па се врати дома и каже старој царици, да је закопала у земљу у једној дубрави, и она јој вјерује.
Ону исту вечер затисне се окно од јаже и зауставе се кола од млина брашненога, а млинар истрчи да види шта је, кад нађе они ковчежић, и отворивши га види јадну ђечицу, али кад види
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
на малу чистину иза зграда, објахали клупице па се забављају помичући кажипрстом пиљчиће по четворинама грубо урезаног млина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Старац пристане да иде дивовима у пећину, и тако пођу из млина. у путу нађу родну ашламу, па чим је див угледа, ускочи на ашламу и позове и старца горе.
Кад, су дошли кући, див сустао, сав се у голу воду учинио па, отворивши врата од млина, хукну колико може више, а од оне његове силе сва дјеца разлећеше се куд које, неко на панту, неко напоље кроз баџу,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Морао сам да побегнем од млина, коме сам био лицем окренут, пошто је струја тамо била много бржа и вода дубља. Било је то дуго и болно искушење и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана звезда је нестала са крова и сви су се питали ко је могао да се узвере на стрми кров млина и узме звезду.
Благословена Америка те је научила како да се пењеш још тежим стазама него што је био кров Буковаловог млина, а на том путу и на његовом врху срешћеш и дохватићеш много правих звезда.
Подсећајући ме на причу коју ми је испричала пре три године како сам се пео на стрм и клизав кров млина у Буковалу у потрагу за звездом, рекла ми је: “Доста си се пео у последње две године и дохватио неколико звезда с неба.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ДВЕ ЖЕНЕ Обична ствар. Из млина, испод села, бејаху изнели те ноћи мучки убијенога Јаблана Касала. Опружили га на ледини испред опаспаљене воденице
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Један, сирома, ижеднио, лијепо му пјена тргла на уста, сврати се оном точку код горњије' млина да се напије воде, а покојни Партенија — вјечна му памјат — затеже из острагуше, па у пô поле чела прас!
— викну Симеун и продужи: — Пођосмо. Поврви војска, народ, за мном кô, не буди примијењено, овце на солило. Код млина неко повика: — Стој! Ко је?
Ћипико, Иво - Пауци
за припашајем и наоштри га, па узевши са тлеха комад дрвета, окуша је ли оштар и, ставивши га у корице, изиђе из млина, не одговоривши ни ријечи млинару који га зовну да се огрије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Истину! Не врдај, не лажи!“ И истина се говорила, и све се разјашњавало... Једне недеље, тужи се момак из млина баш на саму госпа Нолу. Вели, он и жена му Ката мало да не гладују; ето и види се на њима, суви су као трска.
— Паула и Љуба испали добри спекуланти. Потседају ме, иза млина купили баштованлук, а кућу саградили пола на мом земљишту... Младост граби, тако је било, и биће... Већа је брига Срба.
Па је адвокат нешто забрљао с продајом млина, а Јеврејин Штајн је рђаво шпекулирао кад је дошло да с мојим новцем шпекулира...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мирисних Би стид ме века о коме причу усних: Да отац је хладно погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога закла; Са паром шуме дишем и пару једног пакла Густог.
Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас! месец студенац, месец реч из срца што се отисла, Он диже мора; љубавно диже се плима. Па шта?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Увече се опрезни Мачак једва некако извуче неопазице из куће и пође на друм да сачека Стричев повратак из млина. Напињао је уши и буљио у таму, али што је више напрезао вид, околни жбунови и дрвеће добијали су све чудније облике.