Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тако је заиста. У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у који ће бацити свог неваљалог мачка Тошу, али нигдје да пронађе тако добар вир.
Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчмаром. Славна је то пијанка била. Толико су шље- мали некакву љуту ракију да им се најзад
— Ја сам крчмар, а ти си млинар! — тврдио је чича Тришо. — А можда смо обојица млинари — викао је крчмар. — Идемо да питамо мачка, он ће то најбоље
— закука чича. — Ко ће нам сада казати који је од нас крчмар, а који чича Тришо, стари млинар? ПЕТА ГЛАВА Тражење — Шта каже сом — Пуна кола пуних џакова — Двије киле проса за три царевине — Киша од ракије —
Једни трком побјегоше од њега мислећи да је млинар луд, неки испричаше да су сусрели по неког мачка, али без џака, а други, опет, описаше читава кола џакова, али у њима
Саставили чича Тришо, млинар и Винко Шљивић, крчмар, уз помоћ пуне боце и гушчјег пера. У огласу оглашујемо и проглашујемо ово: Прошле ноћи, кад
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Остаћу ваљда жив.“ Сањају поља под златном луном, док Ћоса иде са торбом пуном, весело ноге језде. Путује млинар без бриге, страха, ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде.
Везан је деда, тресе се сав, док пред њим риче гривасти лав: „Ви ли сте Трифун, овдашњи млинар, иначе назван Триша, ви ли то мачка мучите Тошу попут најгорег миша?!
И ја сам јуче добио тужбу, жестоку, оштру, врућу: млинар је овај мучио глађу рођака мога, Жућу. Гласаћу зато за нешто слично: дедицу ја ћу појести лично!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Месец) 271 — Цијелу ноћ број, а не можеш избројати? (Звезде) В) ЗАГОНЕТКЕ-ПИТАЛИЦЕ 1 272 — Без чега не може млинар млети? (Без лупњаве) 273 — Где чизмар почне најпре чизму да шије? (На колену) 274 — Зашто људи виноград копају?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ону исту вечер затисне се окно од јаже и зауставе се кола од млина брашненога, а млинар истрчи да види шта је, кад нађе они ковчежић, и отворивши га види јадну ђечицу, али кад види звијезде им на челима,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? — Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром...
Сваки прими по плету од гвардијана. За њима Балеган, и он прими дукат. За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.
А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу. А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху смијући се и пушећи.
И ви сте поштени кршћани!... — Полако, ти мали! — осијече се на њ млинар. — Ниси ти још стâ да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!...
— осијече се на њ млинар. — Ниси ти још стâ да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!... Затијем млинар искочи, вичући колико га грло служаше: — ноге!... А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!... Берија!
не, него ајте сви, сви, један тамо, а два овамо... — За ликара у град — додаје Брне. — Ама, шта је јопет? — пита млинар. — Како шта је!? Умра је гвардијан... — Гвардијан умра! — Станте сви! — викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.
— рече Дундак. — Ја би се најбоље поуздâ у Букара — рече млинар. — А, збиља, ди је Букар?... Камо га?... Брзо по њ! Шкељо отиде да га тражи.
Али, одмах свечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном
“ — Муч! — викну млинар. — Зашта „муч“? Кога да се бојим? — Букара! — шапну њеки. — Ви се још спрдате са Тодорином!
тако... Аја! Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто... Сви зачаврљаше.
— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? — запита млинар. — Де, то нам приповидај! — То, то — рекоше сви, и Дундак. — Иђем ја из града. Било је лито, а придвече.
X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима. Ковач и млинар прионуше ва рад, те прековођани почеше долазити. Возарима свану што се та двојица морадоше отканити рибања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једна рече: најбоље поп; друга: није, него ђак; трећа: није, него чобан; четврта: није, него млинар; а пета: није, него кнез, итд.
Ћипико, Иво - Пауци
Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. Млинар га видје како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кроз видњачу малу, гдје у сухој трави Само студен гуштер полагано шушне, Не јавља се млинар са шалом на глави, Нити видим оне очи простодушне.
Испред воденице, што наслања на њу Своје рачве сиве један орах свео, Божи је и зове млинар, и на пању Са дечаком седи, сав од млива бео.