Употреба речи млину у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ја сам њега из куће истерао још као великошколца, зато: што је побуњивао на штрајк наше раднике у акционарском млину, у коме сам ја највећи акционер. Увек ме је тако срамотио.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Разбојник џак само ћути, и на то чича жалостиво закључује: — Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код толико миша у млину ти ипак изједе моју сланину? Џак Тошо на те ријечи само покајнички мијаукну. Хоп, сад знамо тајну.

“ Што су се примицали ближе чича-Тришином млину, Тошино срце све је јаче ударало. Најзад се између врба и јова показа сив млински кров. — Ено га!

Обојица добро отворише очи и полако кренуше кроз кукурузе према млину, Шаров напријед, а Тошо иза њега. Тек што су изишли накрај њиве, угледаше на малој заравни пред млином гомилу кокошака

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

не помогосмо јој ни ти ни ја, кад је неко трећи ухватио па стеже и не да ... (У млину) Тај „неко трећи” можда је систем неправедних друштвених односа, а можда неки виши, недокучиви поредак зла и неправде.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Па куд све, туд и то: од сваке куће има нека стаза или путељак право према млину. Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу, враг

Нарочито се много говоркало о млину, јер је најменик по читав дан остајао тамо, а често би и преноћио. Ко ће први дохаберити дједу о свему томе, није се

Та нема ти љепше згодације него повалити какву снашицу на ону сламу у млину. Раде, Раде, у чем теби прође вијек? Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен.

Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен. — Ћути, ћути, безбожниче! Зар у млину, у светињи, гдје се меље брашно за крув, за цицвару, за чесницу, за ...Како те није срамота на то и помислити?

Уживајући у дједовој забуни, Вук настави да казује шта све „паметан свијет“ ради у млину и око млина. Причао је и сам себи сладио, све док дјед од чуда сасвим не отупи, па нит је више махао нити одговарао.

о томе како је чак и свети Игњатије Богоносац обдан преносио путнике преко ријеке, а обноћ се ваљао са женама по млину. Освијести се тек пошто се Вук диже да ће кући и шупљим гласом објави: — Ја више нијесам човјек од ове државе.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

На то му џомет рекне: — Јесам ли ја теби казô да ће бити крсмета! — и све му искаже како је у млину чуо. Онда тивтиз рекне џомету: — Џабе ти твоји дукати, само ме одведи у онај исти млин ђе си и ти преноћио.

Џомет га одведе у млин и покаже му оно исто мјесто ђе је и он лежао кад је у млину ноћио. Тивтиз легне туде. Кад је било око поноћи зачују се опет они исти свирачи.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив. Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло,

У глувој ноћи, под црним кровом, много се страшних десило ствари, без трага, гласа, у млину овом ишчезе многи помељар стари. Ујутру само, унедоглед, ниже се стопа дивовских ред.

По дану пред њим џиновске стопе, а ноћу сјенке и дива зов. Облак се прича о млину роји, Има ли неког да се не боји? ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса.

Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Остаћу ваљда жив.“ Сањају поља под златном луном, док Ћоса иде са торбом пуном, весело ноге језде.

“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве, касом!

“ У млину старом шупљега пода под грубим точком клокоће вода и прави гробну језу, а чудан вјетар кроз брвна пири и уклет шапа

шупљега пода под грубим точком клокоће вода и прави гробну језу, а чудан вјетар кроз брвна пири и уклет шапат по млину шири: „Намакни, Ћосо, резу!

У млину старом ко буде сада, није му друге, глава му пада, куца му задњи сат!“ Кроз гору ломи дивова група, гвозденим ходо

Иде и пјева: „Ево ме жива, одсад се, људи, не бојте дива.“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури.

„Платиће лопов!“ — клели се брком, ал мудри Жућа заждио трком. У млину тако свакога дана џумбус је неки, одмора нема, ту су ти Триша, мачак и Жућа, све један другом подвалу спрема.

“ „Куда би, шта би?!“ — Жућа се пита, видокруг мери смрачен, па јурну млину, кроз врата сину као из топа бачен. Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут.

“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину овом заволи мачак псето! Гвоздени савез, вели вам Триша, трајаће дуго — као и киша!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Одговори се ономе који рече: лани си боље живео. Био сам у млину. — Одговори у шали онај кад га питају: ето, почео си седети! Два краја и сриједа.

закон, законик ућустечен — везан за једну предњу и супротну њој задњу ногу ушник — тупи део секире ушур — ујам у млину факир — немоћан; без средстава фукара — сиромах, сиротиња фучија — мање или веће буре, у дну шире него у врху, које

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

мјехове у вигњу, да удара великијем маљем или да растоварава и на плећима носи вреће угља што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило међу кашике, ако је уставу вода понијела или се

— А ти, Бакоња, у памет се. Ми смо, јево овако чинили прије смрти Шкоранчине, кадгод рика нарасте, те нема у млину приковођана... Кад смо оно најприје... знам да је било оне зиме кад је Стипан дошâ... — Вридни наш Стипан!

Па је било странијех људи и у млину и у вигњу. Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему: — Видите ли — вели — овога дијачића?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

а од оне његове силе сва дјеца разлећеше се куд које, неко на панту, неко напоље кроз баџу, еле ниједно не оста у млину. Кад то виђе див, препаде се још више, па, спустивши старца и благо, нададе бјежати као свјетлица натраг дивовима.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ту пошту учинили покојнику домаћини Арнаути, јер им је погинуо, може се рећи, на прагу, у њихову млину. Њих двадесетак чучнуло унаоколо, прислонило пушке уз рамена, па пуше и ћуте.

Ћипико, Иво - Пауци

Зачудио се, јер је неко вријеме што је не виђа. Упрћена је пуном торбом, погнута, смије се и вели му: —Била сам у млину, па сам сврнула к жени ти, познајемо се одавна... а погоди—де, рече зашто сам у кућу ушла? —Ушла онако ... —Погоди!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А кад је пошла госпа Нола на подушје — за смрт јој је јављено касно — вратили су је депешом с пута: у млину се појавила ватра, а један транспорт стоке је задржан зато што је она пропустила да среди и потпише нека овлашћења.

— Разан свет, што рекла протиница, па ми у глави неки пут бучи баш као у млину. — Човечну своју трпељивост није госпа Нола изгубила, али је с хумором отишао добар део благости.

Рекао је да бубрези нешто мало нису били у реду, и молио да још неко време пази на храну и одмор. На салашу, у млину, по дућанима, очекивали су госпа Нолу сваки дан. „Контрола хоће да нас изненади.

Да брине још: о млину у оближњем селу; о неким хартијама које се не могу пренети на светско тржиште; о српској школи у личком селу чика

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Казаћу код куће да сам ноћио у млину. Мачку се није враћало самом кроз шуму, па поче да га страши: — А зар не мислиш на вука?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности