Употреба речи млитаве у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Његова поезија, која је у лирици тако лака, готово крилата, овде је трома и развучена махом у млитаве десетерце, без покрета, без боје и живота.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Из кукуруза износе мртвога војника. Руке леша још су млитаве, глава забачена уназад, а око усана свеже маснице крви. — Куда га носите? — запита неко.

Двојица последњих изнеше лагано Рајка. Али његова глава и руке биле су млитаве, очни капци непомични, а уста широко отворена. Био је још млак.

Глава у једнога преполовљена, и крв се измешала са земљом, а на место главе види се само безоблична маса. Руке су још млитаве. У другога је из уста и носа текао млаз крви, остављајући траг по коме су газили војници.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Призивам једног мртваца да бих му показао да сам непокретнији од њега. Лежим овде на постељи, млитаве руке сам опустио крај себе, оклембешену главу у јастук уронио, ништа на мени се не покреће осим што ми се груди једва

којих си се сатирао, бдијући крај њих дању и ноћу, заливајући их својим горким чорбуљацима, пељајући по рукама њихове млитаве удове, трљајући њихове усахле груди, ослушкујући са стрепњом слабашне, нечујне откуцаје њихових срца?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности