Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко што жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које ће пре, под именем посештенија, издисањем лава своје очи насладити.
— „То је у нашем закону допуштено, |— одговори ови — „и из тога се нашим домаћином млога јаја легу.“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му мачак, удави га и изе.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Тако кнезови, сваки напише мизаре и на јаничаре тужбу што већма могу учине, млога имена потпишу, прсте и мурове ударе, а потом тајно однесу бина-емину. Он им рече: „Чекајте ви ту (у Београ-.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
1843, 1. дек. ПУТУ КРАЈ „Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим, Да с'
1843, 1. дек. ПУТУ КРАЈ „Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим, Да с' немирна манем пута, Свог живота дан преданим.
“ — По целоме се чуло роду. Да силног онда турског јада, Да силна онда чалма пада! о верни, мили ти мој маче, Још млога турска жена плаче, За милу, можда, какву главу У злачну што ти свали траву.
Ту њима сместа отвори с' срдашце, Кô ружа јутром кад спази сунашце. За њиме млога ту уздану бела, Но је л' му која срдашце понела?
страна беше сад љубљења, И љубљења, па још и грљења, И још суза дешто у потаје, Кô што, брате, када се растаје. Млога љуба тајно засузила, Ма не сузи Миленкова Мила; Суза текла, сад је нема више, Силни јади сузе задушише.
јунак, чини Турком муку, Проби, разби, па Цвету за руку И диже (је) на својега зека, Па одбија Турке од себека. Млога л' зрна наоколо лете, Око њега па и око Цвете, Ал' Турцима пред очима плива, Сред и срца стра такнуо жива.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Између пјесника којима је млада крила своја крјепио био му је Пушкин, с ког је генијем млога сродства имао.” И још даље, у непрекидном претеривању својих младих година: „Кад човек последње дјело његово, Путници,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Маче војску ерцеже Степане: у ерцега млога силна војска, млога, војска, шездесет иљада, те се бише и секоше с Турци, девет паша бише и убише; десетога бити
Маче војску ерцеже Степане: у ерцега млога силна војска, млога, војска, шездесет иљада, те се бише и секоше с Турци, девет паша бише и убише; десетога бити започеше, ал' погибе
“ Тада слуга поче казивати: „Сви осташе, госпо, у Косову. Ђе погибе славни кнез Лазаре, ту су млога копља изломљена, изломљена и турска и српска, али више српска него турска, бранећ, госпо, свога господара, господара,
Да се коме онда придесити и очима јаде прегледати: каде паде красна поглавица, а згледа се млога породица, у јунаке крвца узаврела, па се сташе даривати даром, а њинијем даром немилијем: из пушака црнијех
Мили боже, чуда великога! Кад погибе турска поглавица, наљути се млога породица, те у пољу заметнуше кавгу, — ев’ се бише половину дана, Срби турску крдисаше војску, у Кунару гору наћераше.