Употреба речи млоге у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Видиш ти памети? Хоће једна лисица млоге да превари.” Наравоученије По свој прилици већ су се људи били почели одавно варати, будући да је Езоп принужден

„Проклет час кад сам то рекао!“; „Да сам врат сломио кад сам на тај пут пошао!” - ево како млоге чујемо да говоре. А зашто?

Да су млоге неразумне, за лепоту своју, од самих древњејших времена пропале и до данас страдају, томе се није толико чудити.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Пре тога уговори с њима Јован Чардаклија, и Ђикић, и Влајко [Стојковић] Београци, да им капије отворе. Они су били млоге градске топове ексерима затворили, кључеве друге од капије начинили и Су-капију целу ноћ уочи Воведенија отворену

Онда биле су у Срему врло ретке школе и српске науке, а и сам после видно сам млоге старе свештенике, који су се с науком мало од наши̓ србијански̓ свештеника разликовали.

Ал̓ у неко доба ноћи дотрча стражар, избуди нас и каже да изгоре Ваљево и млоге пушке пуцају. Устанем ја и погледам: Ваљево доиста гори!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

- Расход „свадба, јело, пиће, музика и проче“. - Приход „лепота“. Расход „кућевни пријатељи, млоге визите, брига“. - Приход „љубов“. - Расход „својевољство, сваки час нове аљине, мазање“. Приход „деца“.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

1843, 1. дек. ПУТУ КРАЈ „Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан

1843, 1. дек. ПУТУ КРАЈ „Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим,

1843, 1. дек. ПУТУ КРАЈ „Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим, Да с' немирна манем пута, Свог живота дан

стани, не заоди, Бела дана собом не одводи, Да погледим сва местанца редом Још једанпут млађаним погледом, Часе млоге дено своји лета Кâ у рају весело прошета.

Неверни Вук је Србију издао, На Косову је њезин соко пао, И Србијанца јуначке су ноге Сужанства ланце вукле годе млоге.

Час љубили кано голубови, Још онда беше, било макар како, Све што реко за те, брате, тако: Један лабуд бије орле млоге А цар беше без иједне ноге; Као тороњ, бог од злата сува Од дрвета иде до дрвета, Невидимо држи преко света Бог

њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и рисови, Ма млоге једу злотворски зидови.

14. Које Србин, хај на ноге! И на ноге поскочише; Ал' међ њима виде млоге Дено крвцу потурише И одоше у злотворе, — Ма и брзо Срб прегоре. 15.

Младића мене мамијаше; Детенцету ти игре благо, Младићу друго си наслаго: Са тебе гледа он околине, И њине млоге красотине, И блажену му душа ћут Тад имађаше сваки пут.

„Стани, стани, ти момче зелено! Млоге си ми дочекô поштено, Доста си ми другова згубио, Но и тебе Ала је убио.“ Ово рече, те пушку спопаде, Под пазуо

коњиц, жали господара, Господара, пријатеља стара; Али Србин свак' весео певне, Када таки под мачем му зевне: Млоге л' српске мајке ј' ојадио, Млоге л' Србе преваром згубио, А најгрђа беше најпотоња, Де погибе Милош и Радоња.

пријатеља стара; Али Србин свак' весео певне, Када таки под мачем му зевне: Млоге л' српске мајке ј' ојадио, Млоге л' Србе преваром згубио, А најгрђа беше најпотоња, Де погибе Милош и Радоња.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Алат чини занат. Ја сам попримао речи: „надлежно, подобателно, касателно, у сљедству тога, поводом тим,“ и млоге овакове које страшно звече, а ништа не значе речи, те сам њима пунио артију, као и млоги други.

ЈЕЛИЦА: То је цела истина. Но ја сам у Бечу слушала гди млоге даме зову своје мужеве „ви“. Нисам распитала да л’ је то баш у моди.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе, роду, Но зафали вишњем Богу, Који ти је уд’јелио Млада рабра господара. Млоге су га моме брале, Ма га н’јесу одабрале; Тебе га је срећа дала, Да б’ сте дуго поживјели! И поштени род родили!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ А-ну, сад реците има ли му пара. Е, у твоје здравље! А кнез ће скромно: — За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, кâ и Букар. И опет се поведе ријеч о Букару.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Пани, просим их пекње, из које су они столици? Боху присам, ја сам млоге Словаке познавал, але таки разговор не чу сам. РУЖИЧИЋ: Вјеси ли ти что јест јазик славјански? ЈОВАН.

ФЕМА: Уј! МИТАР: Богме, ујела је млоге, ујешће и тебе. Ајдете, децо, да не пређе и на вас ова болештина. ЈОВАН (клања се Феми): Божур, мадам.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Причаће ми тугу у путника тог Што му душу тишта са удеса злог. Причаће ми млоге радости и јаде. Саломљену веру, покошене наде. Тешко ће ми бити слушат причу ту, у тренућу једном сносећ судбу сву.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Зато вас молим и преклињем да га што теже осудите. Мени је овај славни суд млого добра учинио. Од млоге ме је биједе и невоље ослободио... Судац: Баш од млоге те невоље ослободио? Како то?

Мени је овај славни суд млого добра учинио. Од млоге ме је биједе и невоље ослободио... Судац: Баш од млоге те невоље ослободио? Како то? Давид: Да, да, од млоге ме је биједе и напасти ослободио.

Од млоге ме је биједе и невоље ослободио... Судац: Баш од млоге те невоље ослободио? Како то? Давид: Да, да, од млоге ме је биједе и напасти ослободио. Све ћу вам, господини моји, казати по реду и закону. Имô сам сина.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

млоги цео живот свој без определенија проводе, кад се млоги без определенија и без расужденија жене, кад се најпосле млоге књиге без определенија пишу, можемо ли нашем Роману као неискусном младићу замерити што се тек у Египту сетио

(познато је да магарци млого на брак с леве руке држе, који изображени Немци діе Ехе зур лінкен Ханд зову), ово пак млоге друге незгоде толико калабалука праве да је биографију једног магарца тако исто трудно написати као гођ меру љубови

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

бијаху Немањићи стари, цароваше, па и преминуше, не трпаше на гомиле благо, но градише с њиме задужбине, саградише млоге намастире: саградише Високе Дечане, баш Дечане више Ђаковице; Паћаршију више Пећи равне, у Дреници бијела Девича, и

Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу џенерала и његова сина Велимира, и даде му млоге пратиоце до његова града Варадина.

вино служи, служи вино једном купом златном, златна купа девет бере литар'; ја да видиш друге ћаконије, ћаконије, млоге госпоштине — како, брате, ће је царевина! Позадуго бане гостовао, позадуго бане зачамао, поноси се бане у тазбини.

казујем: „Могао бих живот откупити, тек да ми се двора доватити, очевине и пак постојбине; имао сам нешто мало блага, млоге лаве и млоге тимаре, могао бих откуп саставити; ал' ми, бане, вјеровати нећеш да ме пустиш двору бијеломе: тврда ћу ти

бих живот откупити, тек да ми се двора доватити, очевине и пак постојбине; имао сам нешто мало блага, млоге лаве и млоге тимаре, могао бих откуп саставити; ал' ми, бане, вјеровати нећеш да ме пустиш двору бијеломе: тврда ћу ти јамца

Измиче га из те млоге крвце, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Кад јунаку срце заиграло, прогова

Мејданџије млоге одлазише, ал' Стамболу ниједан не дође. Нуто цару велике невоље! Веће њему неста мејданџија, све погуби црни Арапине.

казаше да је јунак Марко, да би могô Арапа згубити; ја сам њега богом братимила, и кумила светијем Јованом, и даре му млоге обрицала: но залуду, не шће доћи Марко, не шће доћи, не дошао мајци!

32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН Славу слави Краљевићу Марко, славу слави светога Ђорђија. У Марка су млоге узавнице: двјеста попа, триста калуђера, и дванаест српскијех владика, и четири старе патријаре, од осталог ни броја

би му се казивао Марко, хоће њега Туре погубити, јер не има ништа од оружја; да га пусти бијелу Прилипу, хоће исјећ млоге узавнице а тражећи по оџаку Марка.

Млав-планино, кравава крајино, чудно ли си у крв огрезнула, млоге ли си мајке ојадила, млоге сестре у црно завила, удовице у род оправила! Да л' ћеш данас мој' ојадит мајку?

Млав-планино, кравава крајино, чудно ли си у крв огрезнула, млоге ли си мајке ојадила, млоге сестре у црно завила, удовице у род оправила! Да л' ћеш данас мој' ојадит мајку? Да ли сестру у црно завити?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности