Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ал' се је то досад разумевало да ће се само на другом свету искати, пак су се млоги при том есапу добро находили. Ћутећи мислили су у себи: „Нек' је нами добро овде, а одунд се јоште нико није дошао
А Инглез вели: „Манy ман цлаимс онлy то схоw хис елеватед литтленесс: Млоги се пење само да покаже своју узвишену маленкост”.
54 Мачак и мишеви Мачак дође у једну стару кућу гди се нахођаху млоги мишеви. Почне ловити једног по једног. А кад виде мишеви таку напаст, договере се да не слазе више доле, но да ходају
Кад се виногради беру и маслине купе, навале са све четири стране! Кад људи по обичају свога свеца славе и тада себе млоги затиру, видиш истом по чопор калуђера, пак да хоћеду само да једу и пију као и остали људи, пак да иду својим путем,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године), Ђука фендрик, Ђока Мићановић стражмештер и млоги други. (Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су остали и на Француза ишли,
” Поведу и̓ на погубленије, и као што су ми после тога млоги и Срби и Турци казивали, мој је отац сасвим при себи био, аки би на пир вођен био, и слободним гласом викне: „Фочићу,
послани Турци могли погубити, него је побегао, уплаши се Фочић и не смеде преко ваљевске нахије проћи, куд су се људи млоги већ били узрујали, због исечени̓ кнезова, него седне на чамац и низа Саву у Београд побегне.
(Премда су млоги Турци једанпут долазили на Кличевац, и цели дан тукли се, где су мога оца били од шанца одвојили са числом војске, и
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Само немој да се ред измени, Да памјатник ти подижеш мени. ПРЕДСЛОВИЈЕ После изданија Лаже и паралаже млоги су ми оваковог рода књига љубитељи често напомињали да не би без ползе било јошт штогод на исти начин составити, и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати. Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
И ми смо лане кућу правили. ПРОВОДАЏИЈА: То се види. - А гди нам је газда? МАТИ: Таки ће доћи. Млоги послови, знате, а мора свуд да је сам. На слуге човек не може да <се> ослони. ПРОВОДАЏИЈА: Богме без газде нема ништа.
Без жене бити, то није ништа. Истина, њега су млоги, то јест, нудили, но ја како познајем и њега и вас, мислим, то јест, да је за њега најбоља прилика, то јест, ваша кћи:
ОТАЦ: Па откуд то изиђе да ће да је узме? МАТИ: Ето, сека Марта зна, а зна и цела варош. ТЕТКА: Јесте, Јово! Млоги су били кад се о удадби Јулкиној говорило. Онда Марић рече: да сам знао, вели, да бије за мене дали, и ја би је искао.
Шта си облећао толико око тате? МУЖ: А шта су они летили око мене? Има девојка ово, има оно. Гди су ти они млоги новци? ЖЕНА: А гди су теби они млоги виногради, оне воденице, каруце, и шта ту нема? Најмио човека да лаже за њега.
МУЖ: А шта су они летили око мене? Има девојка ово, има оно. Гди су ти они млоги новци? ЖЕНА: А гди су теби они млоги виногради, оне воденице, каруце, и шта ту нема? Најмио човека да лаже за њега.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Боже, Боже, да вељи си свети, Ао свете, да леп ли си клети, Млоги те је сретан глати стао, Ал' ко те се јоште нагледао?!
Збогом остај, красно Стражилово, Млоги те је у звездице ковô, Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал ко ја те рад не имô нико.
Збогом остај, красно Стражилово, Млоги те је у звездице ковô, Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал ко ја те рад не имô нико.
— Нит' извора, ни водице ладне Да се усне понаквасе јадне, Ни тичица, ни песама лепи Да уморно срце се укрепи, Ох млоги је овуда се верô, Док се није јадан и подерô, Ал' допр'о није још ниједан Тамо горе на висину бедан, Де се небо
“ ПЕРИВОЈ На мом срцу песме дојим, Цео дуги данак појим, Труда мени није жао, Перивој сам подигао, Млоги цветови ту круже Лепоту од једне руже — Та си, мила, ти!
Силовит свет се тамо-амо вије, Ал' млоги прође канда га и није; За неког туде јоште и запита Ил' момак, ил' госпа, ил' деклица вита.
Још млоги тркни, па њему притеци: „Твој госа ко је, деде нама реци!“ Но слабо вреди ота речица њима, Он само на њу слегне раме
Са коња сјаа, униђе у дворе, А млоги оздо гледе на прозоре; Застрти увек били су дојако, Ал' сада биће валада инако.
За часак који, тако сваки с' нада — Па дегод глава указаће с' млада: Сад, сад ће бити — млоги проговара, Но прозор клети нигде с' не отвара. Чекање њино бијаше залуду, И само могу чудити се чуду.
У злотвора је топа и кумбара, И то им чини млого пуста квара; Но њима чине штете млого више Што срамотно и млоги оставише, И ради новца и другога блага Поизмицаше, било им без трага!
Но нико од њи за то и не знаде, Та де ће правда кривди да с' предаде. Сад злотвор јуриш на дивне чињаше, Ал' млоги о тле главном удараше.
14. Јер овдена свуд улицом Кано река мозак тече, Да га мореш грабит жлицом — Бар му тако млоги рече; Још придаде, да поита До тог места мозговита. 15.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПИЈАДА: Видицу, ако не одемо у Топцидер. Ко це бити од муски? ЉУБА: Биће наш Велимир, господин Милан, и млоги од писарског реда. ПИЈАДА: Е доци цу, кад је тако лепо друство. Особито ми је мило, како Велимир уме да прави кур.
А што се мртваци заклапају, добро је и зато што млоги задишу, пак зашто би се други од њега тровали. СТАНИЈА: А како Же да га прелију сас зетином и сас земљом?
МИЛОШ: Бога ти, јеси ли паметан? МАРКО: О том се нико не сумња. МИЛОШ: Ти само мислиш да си паметан. МАРКО: Тако млоги на свету мисле да нешто важе, а у себи су разбијено јаје.
(Појури и.) СВИ: (бегајући): Три дуката, три дуката! (Побегну.) СЕЉАК: Три дуката?! Ништа, млоги би и више дали за гдикоју своју будалаштину.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
тога, поводом тим,“ и млоге овакове које страшно звече, а ништа не значе речи, те сам њима пунио артију, као и млоги други. Али кад од једнога изварам сто форинти, видим шта ми се пише, пак — испод жита. Затим се дам на докторију.
Сви су Батићи ваљани људи. АЛЕКСА: Батићи? За Батића господична полази? Не знате ли ви да сте род? МАРКО: То млоги мисле, али нисмо. АЛЕКСА: Јесте ли ви из Пожаревца? МАРКО: Јесам; откуд ви то знате? АЛЕКСА: Молим.
ЈЕЛИЦА: Млоги љубовници по романима нису толико за свадбу марили; но ја ту другојачије осећам. АЛЕКСА: Јер благородније чувствујете
МИТА: Он је био лајтнант. Једанпут се догоди бал у царском двору, гди су млоги позвати били, пак и мој господин. Царнца га види и допадне јој се. „Леп младић“ — рекне некима около себе...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
сјајна цвета, Оно јесу два брата рођена; Што међ’ њима трећи потавнио, Оно јесте сеја међ’ браћама, Потавнила од млоги сватова — Проси Месец за свог месечића, Проси Сунце за свог сунчевића, Проси Муња за се из облака.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Не зна престојнику, ни агентима не зна, ни есесу не зна! А да видиш како код мене зна! Мени је млоги дошо на јесте у седмицу! Униђе ми као надркан пастув, а изнесу га ко пробушено прдало! Зна и што не зна да је знао!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово! Млоги те је у звездице ков'о; Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал' к'о ја те рад не им'о нико! .............................. .
Збогом остај, красно Стражилово! Млоги те је у звездице ков'о; Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал' к'о ја те рад не им'о нико! .............................. ..............................
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(ЕВИЦА плаче.) МИТАР: Но, но, ти плачеш? ЕВИЦА: Није ли мој отац и млоги други људи, нисте ли и ви сами били оскудни кад сте се женили, пак ето сте, фала богу, стекли! Мој је Василије вредан.
(Плаче). ВАСИЛИЈЕ: Не бој се ти, Евице, добићу ја новаца, и више може бити, него млоги што имаду. ЕВИЦА: Ах, како можеш добити када си поштен? ВАСИЛИЈЕ: Зато што сам поштен, даће бог те ћу бити срећан.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Љубезни моји читатељи, ја видим да је ваше зактевање праведно, али ја вашој жељи удовлетворити не могу, из млоги причина: прво, што не знам ништа о том.
Истина, млоги пишу и говоре о оном о чему ни поњатија немају, али то су само учени људи, или назови философи, од који ништа сакривено
преспавају, кад помисле колико ји је на свету који дању спавају, а ноћу левентају, кад узму најпосле на расужденије да млоги не само спавајући, него и будни спавају, зашт’ не би и нашем јунаку неколико часова на тај конац определили; особито
тргне се из сна, ђипи, и — око себе види мложество мајмуна, који се између себе играју, зврцајући га малим грудвицама. Млоги људи, који у тисућу случајева исто као мајмуни поступају, радовали би се видећи соревноватеље поступака своји, али
Пређе него што даље чудеса овог витеза видимо, по заповести Хорацијевој, кога млоги похваљују, мала част читају, а још мање разумеду, требало би мојим читатељма показати откуд ове палате у тако
Роман је јошт спавао, јер приметити једанпут за свагда ваља да је код њега, као и код млоги други најмилије било занимање ркање.
да није нимало марила макар је само госпођом Чимпеприч или госпођом гимнософистицом без сваког предиката звали; — што млоги на овом белом свету, како мушки, тако и женске, жели титулу од имати, на пример, господин од Поповић, или госпоја од
Истина, мало се касно сетио размишљавати о намеренију и претпријатију путовања свога; али кад млоги цео живот свој без определенија проводе, кад се млоги без определенија и без расужденија жене, кад се најпосле млоге
о намеренију и претпријатију путовања свога; али кад млоги цео живот свој без определенија проводе, кад се млоги без определенија и без расужденија жене, кад се најпосле млоге књиге без определенија пишу, можемо ли нашем Роману као
Ја вам, браћо, нигда на свету за љубопитством марио нисам, него сам се управо онако владао као млоги људи на свету, који само свој трбу надгледају, нити се брину како се звезде окрећу, нит’ какови се животиња у сунцу
Ја ово само зато наводим будући да су млоги мужеви тако деликатни да своје жене без најмањег повода, само зато што мисле да је онако као што се њима чини, до голе
продужити, а сад придодајем да је исти овај знатан магарац који је Муамеда у месец носио тако беславно умро као и млоги људи на свету; и из овог поучавамо се да никад не ваља пре смрти говорити: срећан сам, или славан сам, или ништа ми не
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милош ти је, госпо, погинуо код Ситнице, код воде студене, ђено млоги Турци изгинули: Милош згуби турског цар-Мурата и Турака дванаест хиљада; бог да прости ко га је родио!
кад пуче Крњо и Зеленко, поље тутњи, а планина јечи, Цетиња се вода успљускује, попадаше коњи на кољена, а јунаци млоги потрбушке: није шала на граду топови, није шала Крњо и Зеленко!