Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!
родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!
« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, сад, прико, ’ајде једно »Многаја љета«. Да ми помажеш, а ја ћу започети. Запеваше. Најпре домаћин, за њим домаћица, да спасе певање, а за њом
Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше »Многаја љета!« пева. Понављали су једнако да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— У тексту ове песме како га је Суботић објавио у Животу И, 114 има још и седма срофа, која гласи: Многа љета, многаја. На многаја љета, На многаја, многаја, На многаја љета.
На многаја љета, На многаја, многаја, На многаја љета. То је свакако познији додатак, а без сумње настао спонтано у карловачком
На многаја љета, На многаја, многаја, На многаја љета. То је свакако познији додатак, а без сумње настао спонтано у карловачком култу црквеног
На многаја љета, На многаја, многаја, На многаја љета. То је свакако познији додатак, а без сумње настао спонтано у карловачком култу црквеног пјенија,
На многаја љета, На многаја, многаја, На многаја љета. То је свакако познији додатак, а без сумње настао спонтано у карловачком култу црквеног пјенија, пошто га нема
Ћипико, Иво - Пауци
Дакле, нека га бог поживи! Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета”, али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био!
Овога пута узвик „живио” јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета”, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!
” Отац Диони сије очито се љути: ето, бар на његову здравицу могло се отпјевати српски: „На многаја љета”... Кад се занос слеже, диже се поп Вране, уозбиљио се, гриска доњу усницу, и подвојак му се нарозао.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
њен концепт што се код Овидија налази и, аплицирајући га на себе, овако започне: »Љубезни несуђениче, здравствуј на многаја љета! Јошт сам на оном месту, и из оног ти предела пишем гди си ме, неверни, оставио.