Употреба речи много у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Проседео је. Очи нису имале више оне светлости, беху тамне и упале, а лице му дође као снег бело. Мени изгледаше много лепши него пре.

Једнога дана ступио он много озбиљнији него обично у моју радионицу. У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место.

“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах! та много сам штошта одонда изгубио што ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу крепило; осташе само успомене на

Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“. „Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече?

Помозите му, господине!“ мољаше чича Марко. „Жандарм јесте царски човек! Ферштандн?... Он не бил’ ударен, он буђе много пил...“ Утоме ми отац зајеча и погледа више тужним него гневним погледом у чича-Марка.

поделићемо оно што је преостало; а, ево, тврде људи да је мађистрат позајмио од неких белгијских капиталиста новаца, много новаца, па да су за те новце купили жита и брашна и да ће раздавати сиротињи, како би је од глади сачували!...

па ми скоро измењеним гласом стаде набрајати узроке зашто тако чини: „Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи што скапавају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет би навалио на

Можеш бити без бриге, и да нас ко тражи, овде нас не би нашао. — И мени се, богами, не спава, и ја имам о много којечему да премишљам... Али... — Јест, брате, тако је!

Па иако Миладин није никуд даље од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и упамтили; много добрих, а, богме, смо и злих дана доста дочекали...

од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и упамтили; много добрих, а, богме, смо и злих дана доста дочекали... Та ваљда ће дати бог да нам и ово не буду последњи дани!

Човек макар како да се намучио, опет се још није наситио живота; исто као што пијаница виче: „Много је!“ и: „Хвала, домаћине, ја не могу више!...“ а, овамо, прима чашу, испија је наискап и пада, трештен, на земљу...

— Тако је, Миладине!... — рекох му ја, одобравајући, јер сам осећао истину његових речи... — Човек, и кад је много и много преживео, није се наживео... — Није, богами, учитељу, ето видиш, овај мој побратим Живко...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кажу да се чуде Турци што им много ишту, но ако им се све стане искати шта су они од других отели, мало ће им што остати.

Ваља слушати што други о њима мисле и утврждавају. Правда да је не само лав но и коњ и во много јачи од човека, но не имајући человеческе хитрости и разума, принуђени су покорити се човеку.

Хоћемо ли да нам он много говори и да нас чини смејати се? Нека трпа, нек' се чини будалом, нек' не штеди своје сродне и пријатеље само за

И ово добро да упамтимо: што нам год у другима није мило, од онога да се всегда чувамо. Ко себе много хвали, није нам нимало угодан: не хвалимо се дакле.

О| туђој муки умети живиш, то је врло ласно, нити изискује много памети и науке. Кажу Филипу, македонском цару, да се находи један човек који једе за шесторицу: „А може ли он и

Није луд ко три погаче изеде, него онај који му их да. Давно се чита у цркви: ком се даде много, млого ће се и искати од њега.

„Бедни ја!” издишући рекне. — „Колико касно познајем да су ми ноге од рогова много боље биле!“ Наравоученије Колико се варамо ценећи вњешну тела лепоту, а душе и срца красоту, тојест разум и благе

| 52 Јелен и јеленче Јелена је питало јеленче: „Бабо, како то бива, ти си много већи од пса, и гледај колики су ти рогови, пак зашто бежиш како чујеш пса да лане?

Хоће се просвештен владјетељ и силни закони.| 57 Петао, лисица и кокошке У одсуствију петла види лисица много кокоши у једној авлији, и не смејући ту на њих ударити, каже им кроз плот да је мир учињен међу свом животињом, и да

страдамо, и опет се од њих довољно не можемо сачувати, а то јест: совјет и увјештаније лукавих и користољубивих људи. Много пута добри човек и љубезни пријатељ може нам из незнања недобар совјет дати.

времена жабе мирују и до данас, и свако вече се совјетују, но кад се го|д совјетују, све говоре а ниједна не слуша, много говоре а ништа не творе, и зато од њихова совјета ништа се добро не рађа.

Кад би сви људи били довољно и разумни и правдољубиви, не би било међу њима ни кавге ни несогласија, и много би боље за све њих било. Но недостаје неком једно, неком друго, а неком и обадва.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 1. Одведем га на пољопривредно добро! Било је много јесењих послова! Једну по једну, изнесем алатке! И лепо му кажем: Ако ти је ова лопата тешка и велика!

ЛАЊСКИ СНЕГ На београдском Тргу Републике, кога неки, без много разлога, ал с много жара, зову Трг слободе, бронзани кнез Михаило Обреновић свечано јаше на бронзаном коњу.

ЛАЊСКИ СНЕГ На београдском Тргу Републике, кога неки, без много разлога, ал с много жара, зову Трг слободе, бронзани кнез Михаило Обреновић свечано јаше на бронзаном коњу.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

годину дана пре тога они согљадатељи који су по Србији ’одали и народ спремали за Немачку Крајину, одвели су са собом много момака из Србије, који су се више Варадина у Каменици егзерцирали; међу прочима био је Исаило Лазаревић из Уроваца,

Истина поред границе, од Земуна до Митровице, врло је много спремне војске лежало; али то је све бадава, нема је на овој страни.

Сутрадан одем са Арсом на један доксат, одакле смо гледали врло много свакојаки’ официра у манастирској порти. И ја се зачудим — прича ми мој отац — кад ме Арса запита: ,Видиш ли, Алекса,

С мером и у своје време много се којешта чини без штете, што пред судом здравога разума не би се могло оправдати сасвим.

отрован и који заповедила му се даје млого благо млеко и од патке крв и друго што је базрђанбаша знао употребе, те је много бљувао, и тако га поврати, јер није био сав филџан попио.

) Онда кнез Пејо одговори: „Та, брате, хоћу и ја, али како ће напослетку изаћи?” — „Нема ту више много разговора, но ти, кнеже: или идите у Ваљево Пореч-Алији и с њиме се затворите, а ја одо̓ у Посавину пак ето ме на вас,

оставим две врећице тј. 32 оке барута и нешто олова тој војсци у планини Гомилици код Свилеуве. Каже ми стриц, да је много Турака и сумња да ће и̓ моћи разбити, зато, како одем, да му добри̓ барем 200 момака пошаљем, да се они Турци најпре

Од ти̓ наши̓ захтевања нешто Турци остављају, генерал додаје да би како до мира довео. И било је много препирке од обе стране, али од Турака мање, јербо се стиде и познају своју кривицу.

Побију се, но Турака је много било и наше натерају на Топчидер, те се преко 17 Рудничана удаве, које смо после, кад смо логор поставили, нашли и

где смо се ми јако утврдили, и које пушкама које картачом — јербо нам је био дошао и други топић — дочекамо и̓ и много и̓ побијемо, а они односе, и више и̓ ранимо. По дугом боју они се врате, а ми за њима на брдо.

Будите спокојни и одморите се, а свагда се и сваком под овим именом молдовански купци казујте. А много дањом и не ходајте у тизим хаљинама, да не паднете коме у подозреније: овде различити̓ људи има који на свакога мотре,

По неком времену саставимо скупштину неки̓ други̓ послова ради, молимо се Богу у Врелу код цркве, народа много. Изнесем ја оно велико евангелије пред цркву, и целивају људи.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— поче Стеван да их мири. — Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. — Шта велиш?... Много?

— Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. — Шта велиш?... Много? А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен?

— Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... — Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила.

Хоћаше све град потући у корен... Срећом обиђе на планину, те не учини много квара. — Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукотше се... Ломи се, ломи, ломи...

Еле, насетова их много и много. А и ваљало је да их насетује. Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над

Еле, насетова их много и много. А и ваљало је да их насетује. Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.

Частило се дуго и за много. Дође време да се полази. Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног

— Колико, господине? — Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира! — Их, забога, господине! Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан. — Нека га вала, Ђуко!... Платиће он то мени лепо...

Виде да им без тога обићи не може. Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!... — Богме, ви сте ту много зарадили! — Ја шта мислиш ти, болан!... Видиш ову кавану? Њу је сазидао капетан том главом шећера.

— Тако ће бити. — А за четрнаест ће јамачно пристати. Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.

— А шта би ти тражио од мене до Митровадне? — Петнаест дуката — газда-Милуне. — Е много је петнаест. Станоје ти плаћа десет. — Оно јес'; али не могу ни ја све под један ајлук.

— Да дам ја теби дванаест дуката. — Мало је, газда, богами. Ако 'оћеш за петнаест, ето... — Много је, Срејо — уплете се Видак. — Видиш и сам, данас су оскудна времена; тешко се долази до паре. — Све је тако.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници. Не видиш ту младића: све сами седи перчини.

Зар, што ја с њима боље, они све гори? — Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. — Да ко не подговара ови народ? — Па, шта друго и може бити!... — А ко је тај?

— Акобогда? — У шуму! — Да ти кажем нешто! Лазар стаде. Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: — Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. — А шта то? — упита Лазар преко срца.

– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. – А ви не можете ни донде! – Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! — Даље не може нико! — рече Лазар. — Скачем стопу више!

Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се. Онда се окрете. — На здравље вам молитва!

Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!... Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. — Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... — Море, бабо, ћути!... Нека га!

Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!... Био је уверен да тога дана неће много касати. А и куда би? Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној...

Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој... И још много требало је да јој каже... Па се крену Севића кући. Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.

Хајд̓ сад!... — Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. — Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...

— Добро — рече. Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. Лавеж се одазва. Није много прошло, а двојица оружаних луди појавише се иза грма... — Водите овога харамбаши! — рече стражар.

али то је мучан живот... Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!... Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! — Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано.

Па што ме овако мучиш, Господе?... Што ме не раставиш са овим црним животом?... Није много прошло, а попа дође. Прекорачи праг и назва Бога. — Коме треба молитва? — упита он. — Ево, у соби... дете...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суз

Док он мирно гледа на море, и чека Да галије старе види из далека, Што одоше некад пре много векова. СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава.

И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора. Тако много година.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио. Много сам мислио, много. И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид.

Много сам мислио, много. И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој

Много сам мислио, много. И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао...

Много сам мислио, много. И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка!

Одмах се дигнем. Кака је била мама! Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! Причала ми је много. Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.

Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака. Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно

” „Сирото оно дете!” — Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати. Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети. Али ово!...

Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас! Један облак прашине, и ништа се више не види! Много сам још сањао и „филозофисао”.

Понудили смо их да седну. Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре. Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим.

Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.

Нисам пао на теме да му казујем! Мени је мати причала много штошта кад сам одрастао, па је запиткивао. Отац, наравно, никад ни словца! Он, тј.

путницима који се гураше заједно са својим пртљазима, јер још не беше ниједног кочијаша ни носача Капетан хтеде много штошта питати жену, али никако да отпочне; напослетку му се одреши језик: — Међер, ти си жива!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

говорило по селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу«, или: »Тиче га се то много к’о Совра гајдаша суша!« — Он понесе само гајде, па кад га запитају: »Куда, Совро?

И један и други поп из овог места где се наша прича развија, могао је зачудо и за приповест много крофни појести. Већ чисто човек да не верује!

У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули тек кад су се пријавили. Били су обојица мало поматорији, већ увелико брадати клирици.

Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда. Од то доба једнако су лепо живели. За то време много се штошта променило, само је вредност њихова супружанска остала она иста, она стара.

кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде досад променила, и да им место није било у соби.

Ушавши у цркву, поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отпратиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па

с ким се Аркадија натпéвао и наравно да га је увек нàтпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао, али сад му много смета старост. Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.

Он леп, висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!

И данас је већ почео своје обешењаклуке. Једна му је већ рекла: »О мустро!« али то њега није много женирало. Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних

Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру. Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: »Фала богу кад сам дочекала унука; сад само молим

једни поред других, али не говоре ништа него се само поглéдају крадом испод очију, само се поглéдају, али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици. Још мало па порта остаде скоро празна.

« а затим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања. — О молим, молим — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И то много. Цео гроб да им прекрију цвећем и другим зеленилом, те као да би их тиме опоменули шта се овамо, на земљи, над њима

Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето. Оно, истина, да се онима што су сад скоро умрли, износи на гроб и раздаје још и

И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу. Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво. Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно, слободно као код куће.

И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило. Целе зиме и пролећа. Па све то има да се исплаче, изјада, искаже мртвима.

И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило. Целе зиме и пролећа. Па све то има да се исплаче, изјада, искаже мртвима.

Сви су они били ту, на окупу. Истина, много њих је било који су живели и спавали по амбарима и шталама појединих богаташких кућа, по извесним маалама, чак и по

Али их је било много. Сама клисарица ма да је толико година била с њима, свакога познавала, ипак их није знала све. Увек би по неки нов

— Е, па добро, добро. Али знаш, да за то треба пара. И то много. Имаш ли ти толико новаца? — Имам. Скупила сам нешто. — Радосно га дочекала она. — Па донеси. Да видим.

Не могу. — Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам.

— Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам.

А то је, веле, травка којом се отварају сви затвори, нарочито где је благо, злато затворено. И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро!

Али њу је тешко наћи. Једва се за по неког памти да је тај „расковник“ нашао, имао га. И зато је после много богат био. Њега само жељка налази и чува под језиком.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба, ако и није у свему не знам до каквог савршенства дотерао, ипак је много знао, више него ма који грк у његовом месту. Зато се и титрао са судбом својом.

Љуба би рад у нечем већем срећу покушати. Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло. Житарска трговина, то је добра трговина.

, место Чекмеџијићево. Отседну у бирцаузу. Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку. Чини се као да је не види.

Тиме се договор сврши и Љуба отпутује. Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче. Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане.

Пита га Редић: — Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.? — Врло добро. — Шта судиш о њему? — О њему много се може судити. Чега ради питаш? Ваљда због трговине? — Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети.

Љуба увиђа да се сам без проводаџије не може оженити, јер има много непријатеља, зато закључи отсад са проводаџијом просити, и то са таквим проводаџијом који ће га знати у свему

Мало се разгрејаше. Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком. Сад почну певати. Госпођа Перса имала је леп глас.

Сад почну певати. Госпођа Перса имала је леп глас. Љуба је њу својим јаким гласом потпомагао. Много су певали. Када су певали: „У мјесту пријатном”, Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова.

Пробуде је. Љуба је нешто замишљен. — Па шта, зар фрајла-Милева још спава? — Знате, читала је ноћас много. Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу

— Знате, читала је ноћас много. Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.

Како сте спавали? — Врло добро. — Види се, кад сте тако доцкан устали. — Знате, читала сам много ноћас. — А шта то читате, фрајлице? — Читала сам од Дима „Драј Мускетире“. — Шта су то ти мушкетари?

— Српске? Ах, нисам још ниједну прочитала! — Како то? — Знате, ја сам била три године у леру, па сам много од српског заборавила, јер смо све немецки говорили, а разумем нешто и француски. — Шта, и француски? — Нешто мало.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па кажите ми да вам кажем. — Ама ту су коњица и трећи позив, поседају границу и осигуравају мобилизацију. — Ја, много вам сигурно осигурање! — А комите? — Батали комите, они су све и направили. — Наравно комите и жандари.

Биће нам много лакше кад смо заједно, скинућемо и душеке доле. — Хвала вам; и наш је тврд, од бетона је. Она група око мршаве

па се постепено стао на њих навикавати док се није уверио: да су и то људи патриоте на свој начин (међу њима има много лифераната а и без њих се не може) и да ни они немају баш са свим покварену крв, као што је он некад погрешно и

И мало по мало, понављајући ово исто много пута, он је био потпуно убеђен: да се баш тачно тако ствар десила, а то, у осталом нико није видео и тако ће то увек

Па, и ако је, у много прилика и по многим знацима, осећао јасно, неочекиване и чудне промене у тој жени којој је он све жртвовао, помисао на

њиховог заједничког живота, она се у чуду питала: је ли могуће, ама је ли могуће да је она, ову овде исту ругобу тако много волела, да је због ње патила, претурила толико непроспаваних ноћи, чезнула и бринула за њом, љубила страсно.

Имала је много познаника и сви су јој се искрено дивили. И ако је по некад оно и хтела, да би њему угодила, није могла.

Колико се само мучила, плакала, вежбала да обузда онај поглед и све чинила да га задовољи, али он је тражио много и све више и сваког дана постајао све грубљи и досаднији.

Фитиљ је он измислио. Важан је то проналазак, не кошта много, ствар неописано корисна. — Траже ми и Французи и Енглези и Талијани, наши савезници, сви чули па ми траже и велике

Не могу пећи да сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу Али како?

часа, у том плачу и у оној чудној и тајанственој снази страдања, он је уживао Он је уживао што је намучио другог а још много више, што је намучио себе. В.

И много од те крви струји у овим мојим жилама. Али има и оне друге: „Иди, вели, синко, и Бог нек' те чува, а ти чувај образ и б

Африка

је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и поезије. Вели: „Била је шваља код моје мајке, кад сам дошао на одсуство у Тре Кастеле.

Ту су црнци увијени у простране бубуе, пошто је ту много помуслимањених племена, који онда своје традиције пркосно чувају.

Смешно је да у Африци, између два црнца који се прихвате одевања, много је ближе примитивности и голотињи онај који носи европску одећу, састављену од најчуднијег комађа, но онај који усваја

тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини да ви видите овако светле боје док би романтичарски сликари овде нашли једну много тамнију таму?

Мали плави пропланци су до саме воде, густо зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).

Мали плави пропланци су до саме воде, густо зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).

По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа. Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду. Табу је чувено са својих атлетских сељана, који су можда последњи људождери на

Необично лепи, необично лепо израсли. Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу.

Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари становнице Антила. Много људи излежава се без одела по урођеничким дугим постељама исплетеним од трске.

Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

Сами за себе кажу: „Богати смо!“ Пирога наставља брзаком до Монге. Село много веће, зграде трошније, старије, улепљене земљом што се сасушује и отпада. Крај села нешто што треба да је гробље.

јединствене ствари; али, откако је тражња белаца за њине ствари врло велика, они своју рутину примењују на меко дрво много лакше за израду. Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Оћете ли и ви за фрајлицу узети који лос? ЈАЊА: Лос је три цванцики? МИШИЋ: Јест. ЈАЊА: О, скупо, врло скупо, много новац! МИШИЋ: Та ви можете и онако усрећити вашу господични. Но ја се задржавам, а морам јошт даље ићи.

Што ви говорите?! Не можи да буде. МИШИЋ: Зашто, кир Јања? ЈАЊА: Ви сте човек господин, вами треба много новци. МИШИЋ: Колико ми треба, толико могу заслужити. ЈАЊА: Ама, оћите леп штафирунг и латура.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Било је то бедно насеље, напуштено од Турака, у баруштинама, са погорелом палисадом, порушеним кулама, и зидовима, са много брлога. Леп је на Махали био само дуг ред огромних, расцветаних, багремова.

“ Гарсули, у ствари, није употребио ту реч, која би, у његовим устима, била безазлена. Он је употребио много гору реч. А био је познат у војсци по својим, опсценим, шалама.

Сунце је било одскочило, али он је знао да га неће гледати, како одскаче, још много пута. Пошто је морао да нешто каже Гарсулију, који се стално вртео око њега, Енгелсхофен је извадио свој швапски камиш

Нико се није мицао међу њима. Била је толика тишина, да се у даљини чуло једно звоно, ситно, ситно. Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана.

Није прошло много времена, а већина се поче да хвата у коло и да игра. Изгледало је као да те људе не може да сневесели ништа.

Са својим кобилама, са њиховом ћуди, са њиховим наравима, са њиховим копитама, ногама, он је имао много брига и невоља, али их је све, а пре, а после, укротио и улепшао.

А којој је морао да плаћа, и родитеље. Није био женскар, и није много марио за жене. Кад би се, међу хусарима, повела реч о томе, уз Ђурђево кикотање, Павле није знао да каже, чак ни

Павлова жена прешла је у веру мужевљеву, а Петар није ни тражио то од жене. Међу официрима, у Подунављу, било је много мешаних бракова, обе вере.

Он је, с времена на време, довикивао нешто својим хусарима, што је изазвало много смеха. Загледао је поклоне за Павла на дну кола и почео да накуса вина. „Кажите капетану да се махне жена!

Он је по том извештају шетао – својим лепим, калиграфским, рукописом – као паун. На крају је ставио потпис, са много коврџа, као што је то, тада, било уобичајено, у аустријској војсци, по шпанском церемонијалу.

Трифун је, као и Павле, био, страстан коцкар, а у последње време губио је много, на фараону. Онако висок, погурен, погурен се враћао и са картања. Ћерка капамаџије Гроздина, то, није праштала.

Морао је да се брани од мува, којих је, на тој чатрњи, као и стршљенова, било, много. Размишљао је тужно, и зато што није отишао да испрати Павла. А та жалост је повећавала бол који је на темену осећао.

Теодосије - ЖИТИЈА

Пошто је прошло много времена откако је престала да пађа поменута благочастива Ана, јеп је Бог закључа као у старини Лију Јаковљеву, да она

и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем

пут и сам шиљаше у света места да се разда онима који преподобно живе, јер беше добар човек који дели милостињу и даје много.

радост и весеље и велико пировање беху учињени због доласка вазљубљенога сина к родитељима, и када су се веселили много дана, — гле, као Богом покренути, дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете Горе Атона, да приме потребну помоћ

замоли по обичају молитву и благослов, говорећи: — Господари моји, рекоше ми да у оној гори — и поменуо јој име — има много звери; ако нађем милост, ви ћете ме благословити и пустити да идем у лов.

Ако закаснимо, немојте се љутити, јер сам чуо да тамо има много јелена. А отац његов, угађајући му, рече: — Нека је Господ с тобом, чедо, нека те благослови и исправи пут твој.

И сви плакаху и ридаху много и неутешно; родитељи сина, браћа брата, слуге господара са криком дозиваху ради утехе у жалости, падајући све више у

Дозвавши и много благородних младића, и сличним надама и њих охрабривши, посади их на силне (и брзе) коње, и посла их са војводом.

својему што толику висост војводе потруди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа погледа, јер се због њега много потрудио да дође у туђу земљу.

Који ће камен, која железна природа понети те жину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?! Овако и много слично плачу изговорише, и још Дуго плакаху, онај горе на кули, а ови доле на земљи, да би се и неосетљиви камен

А хоће ли те примити Господ? Ти што си преварио оца, преварио си и нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати? Ово и много друго од горчине срца њему изговоривши, молитву и благослов од њега измоливши, и узевши тужне хаљине, одлажаху кући.

и мирисним ваздухом напајани, безбрижношћу увек увесељавани, рекао бих, жудњом за Богом уздизани високо са земље, много богатијим од богатих сматрали су се.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Када дође до крајње тачке профила, успеће много боље да схвати и класификује психичке особине становништва дуж целог пређеног простора, него кад би се ограничио на

Неке јужнословенске групе имају много мање песама него друге, а и међу овим групама има таквих које имају бољих песама.

динарске људе као и узроци сукоба који се међу њима јављају; отуда произлази срећан или несрећан ток њихова живота, много више него што потиче од себичности или од лакомости.

Пре 40 и 50 година она су само по изузетку чинила групе од простих, инокосних, породица, а много чешће од задруга. Ова установа (задруга) која још постоји, мада ређе и ослабљена, била је најкарактеристичнија одлика

Напослетку, ратовање је очевидно много лакше за друштво састављено од задруга но за друштво које је састављено од инокосних породица.

Изражавају се очима пуним сјаја или суза, злих или радосних суза. Има много јунака окорелих у борбама који су заплакали пред невољама других!

Слава је после Божића и Ускрса највећи празник, али много више лични, јер свака породица има своју славу, исту коју су славили најдавнији преци.

Има крајева у којима чак осећају и ране косовских јунака. Погубити много Турака за динарског човека значи не само осветити своје претке, већ и ублажити њихове болове које и он осећа.

јесте српска национална идеја, и од њих су постајали хајдуци, ускоци, осветници; и сада, без икаквог околишења, и много њих кадри су дати и дају главу за националну идеју.

типа познате мученичке историје, који су се вековима борили за живот и одржање, копали и мач држали, дали су у ствари много и показали знатну даровитост. И по моралним и по интелектуалним особинама они су способни за високу културу.

Пошто су северне стране динарске планинске зоне много дуже од јужних, северни је варијетет несразмерно већега пространства но јужни.

особито тешко утврдити редовну власт: чак и влада која се сматра као најјача, влада Милоша Обреновића, морала се у много махова задовољити тиме да је народ само подноси.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ето — каже он — у онај горе нисам те бацио, јер је много плитко, а овде, опет, много је дубоко. У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи,

— Ето — каже он — у онај горе нисам те бацио, јер је много плитко, а овде, опет, много је дубоко. У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба

Да би им мисли боље текле, чича и крчмар узеше у помоћ и једну боцу ракије траварице и послије много знојења, уздисања, штуцања, зијевања и лупања по челу, саставише овакво писаније: ОГЛАС И ПРОГЛАС Из кога ће сваки

— Ама да то не буде каква подвала? — упита један од присутних. — На овоме вашару много се подваљује, па би се могло десити и то да нам продајеш мачка у џаку. — Ко, зар ја?! — развика се скитница.

— А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушкицом испред мог носа, јер, знаш како је, могу се ја овако у мраку заборавити — искрено признаде мачак.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Говорите, дакле, шта је; зашто сте ме чекали? АЉОША: Господин инжењер! Ја вама много благодаран, бескоњечно благодаран. Ви били мој отац, добри, великодушан отац. Пре три године ви мене примили у службу..

ПАВЛЕ: Рус? АЉОША: Не Рус, Пољак. Он је гостовао овде... ПАВЛЕ: Он вам је одвео жену? АЉОША: Она мени казала: много воли њега, не може без њега. Казала ми збогом, ја плакао, она отишла. ПАВЛЕ: То је скоро било? АЉОША: Пре три месеца!

АЉОША: Не, господин инжењер, ја љубим Лидочку, ја много љубим Лидочку. ПАВЛЕ: Али кад она вас не воли? АЉОША (уздише).

АЛОША (хтео би да опонира). ПАВЛЕ (прекида га): Неће бити то: само то писмо. Аљоша, код вас се сабрало и много других мутних осећања, а четири месеца напорног рада на грађевини изморили су вам живце.

) Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим собом као ручну књигу. Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.

СПАСОЈЕ: То што си прескочен, немој да рачунаш много; ако се сручимо, сручићемо се сви, а и теби твоја година не гине. АНТА (тргне се): Опет ти!

АГНИЈА: А на венчану хаљину треба за времена мислити. Данас има тако много тих модних журнала да је врло тешко одлучити се. Па онда материјал!

” СПАСОЈЕ: Па ово је много јасније. ЂАКОВИЋ: Рећи ћу му, дакле: „Ти си, брате, умро, а да си умро, ево ти доказа: прво и прво, ти ниси жив...

Ја, верујте, немам рачуна да вам дајем овакав савет, јер, кад бих написао, ја бих вам много више наплатио; овако за савет морам се задовољити и са 1.000 динара. СПАСОЈЕ (згране се): Како? 1.

Обећала сам госпођици Вукици да ћу ових дана доћи да заједно обићемо извесне радње. СПАСОЈЕ: Ах, да, она много полаже на ваш укус; само... НОВАКОВИЋ: И замислите, сад и ја морам да идем по радњама. СПАСОЈЕ: Што ви?

Ја данас, на пример, имам важан разговор са једним врло меродавним господином. У његову се помоћ ја врло много надам. НОВАКОВИЋ: Па разуме се да ћемо бити стрпљиви.

АГНИЈА: И није то само госпођа Драга. Јаој, када би ти знао шта се све говори и због те свадбе и због много чега другог. СПАСОЈЕ: Рекао сам ти једанпут за свагда, не тиче ме се шта свет говори.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Нема много тога да се прича, мама. Бацио сам књигу. Профа ме избацио и то је све. - А после? Шта је било после. Весна је јавила

и сâм као пас и нисам знао шта да почнем; сви су ме тако лако пуштали од себе да ми је било јасно како не вредим много. Пођох улицом шутирајући празне конзерве, док су бабе као корњаче извлачиле главе иза прозорских стакала.

Сада сам знао почетак. Једина моја... - написах - „дуго сам мислио како да почнем. У овом граду много је места за љубав, али ниједно није довољно безбедно од очију других.

Нисам је питао хоће ли се вратити на насип или неће, али нисам ни морао да питам: то између нас догађало се без много речи. Караново је дремало у златном заласку сунца. Између њега и мене као да је неко спустио танку завесу од газе.

Новац за биоскоп нико и није тражио од њега. То сигурно не би ни добио. Због тога смо сви имали потребу за ужасно много свезака и уџбеника којој је он доскакао довлачећи у кућу читав отпад поцепаних и одбачених књига целог једног низа

Било је много штошта у његовој књизи, али то су већ биле глупости. А и шта нису глупости по тим књигама? „Ацо позајми сто кинти,

Због тога никад нисам имао много поверења у оне који причају о врлинама. Моја мајка је ту јединствена. Од ње никада нећете чути да неком замера нешто

Да сам се освртао, ни до прекосутра не бих стигао: увек је много оних којима треба одговорити шта раде мој отац или очух, Станика или мајка.

Било ми је јасно да до онога што је називала кућом неће стићи до поднева, па ипак сам био нестрпљив. У тој кући има много златног посуђа. Чак и сетерка, по причама Каранова, једе из златног тањира.

- Ти немаш ништа с тим! - тврдоглаво је одбијала саучешће, а онда изнервирана мојим неслагањем да ја имам много тога с тим, да оно што њу боли боли мене, рекла да завежем: мој отац нема железничарски опасач и ја не знам како то

се, напред, руку испружених као да благосиље, а он је рекао да ми верује, али да молодој человјек у мојим годинама још много тога не схвата.

У томе је, додуше, било много истине, али било је и ствари које је он схватао знатно брже од нас. Оно што је он имао да нам каже о Меланији био је

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре. Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног

Није хтео даље од свог извора. Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.

Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца. Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити.

Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? — Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати.

— Кол’ко јој година? — Сад јој осамнаест. — Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате. Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?

Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене? Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет

Видиш, имамо петоро деце, па ’оћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки

Одоше. Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. ВИ Госпођа Сока сама води кућу. Уме управљати, али за дућан много не мари. Пера је сад у дућану и у механи газда.

У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба

Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години. Шта ће бити доцније? Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.

Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”.

Али и доликовало јој. Сав израз у ње био је нешто господствен. Тако исто и код њених кћери. Зато за дућан нису много ни мариле. Пера је био већ првих година пренебрегнут. Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Пошто је био много цењен у војсци, додељиваху му важне послове у народу. Премештаху га сваки час, да умирује тај свет, који се сваки час

што је био нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од невидљивих кртица.

Што се пак тиче оног једног случаја силовања, није хтео да га поверује, пошто је таквих случајева предвиђао много више. Брзо је рашчистио двориште, обрасло бршљаном, под великим прозорима мрке, барокне зграде.

Та соба је била увукла у себе неки нарочити мирис и у њој је било нарочито много анђела, на таваници. Са њених прозора био је диван изглед на околна брда, у пролеће.

Жене официра, Немице, трговачке кћери, много млађе од ње, Гркиње, затим све жене пријатеља свога девера и мужа и све њихове кћери; једну дебелу Туркињу којој су

Осим тога, да је она и овако скоро увек била сама и да је много проплакала. Затим је Земун дознао још и то да је Исакович много живео са женама, злим и опаким, Влахињама, Мађарицама

Затим је Земун дознао још и то да је Исакович много живео са женама, злим и опаким, Влахињама, Мађарицама и Немицама, као уосталом и његов брат Аранђел, у чију се кућу

Мађарицама и Немицама, као уосталом и његов брат Аранђел, у чију се кућу склонила, али о коме зна да је исто тако много живео са Гркињама, Јерменкама и Венецијанкама, чији говор разуме.

Тако се госпожа Дафина Исакович упознала са Земуном и Земун са њом. Никуда није излазила и много је плакала. Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према деверу, као и према мужу,

Без кајања, уосталом, зашто и да се каје, она увиде шта је учинила. Није много мислила о томе како ће то да сакрије. Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо,

У први мах, извесне ствари, које са мужем никад није доживела, биле су јој се учиниле много више бљутаве, него сад, кад их се опет сетила. Девер јој није био баш сасвим недорастао, како је испрва мислила.

звати жену Димче Диамантиа, ону закониту; једну дугачку црну метлу, која је по цео дан пајала по кући, одевена увек са много превеза.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, на пример, сматра се да ако девојка ломи посуђе у кући, брзо ће се удати.¹ Много је, међутим, чешће да гатара намерно изведе неку врсту пробе или „теста“, када јој резултат овог манипулисања

⁴ Б) Много више него табуа постоји у нашем народу позитивних магијских правила или чини којима је циљ да се младенцима обезбеди

³⁵ Нероткиње на Косову носе о врату самотворну бритву „не би ли зачедиле и родиле дете“. Веома се много користе делови добијени од неких животиња или саме животиње, као на пример: гујин свлак, јежеве бодље, љуске јајета,

МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ МУШКОГ ДЕТЕТА У нашем народу много се више цени и прижељкује мушко него женско дете. Мушко дете је, каже се, „кућни стожер“, оно наставља породичну лозу

(4) Трајна контрацепција после порођаја. У односу на број обреда који се врше пре порођаја, много више има оних који се врше после порођаја, са циљем да се трајно спречи способност зачећа и рађања.

магијских прописа свакако је тај што је раније, због неповољних материјалних, хигијенских и здравствених услова, било много теже одржати трудноћу и родити здраво дете, а то је трудници уливало велики страх од могућности лошег исхода порођаја,

Трудна жена много више мора да поштује негативна магијска правила (забране) него да врши позитивне магијске радње. (И) ТАБУ-ПРОПИСИ У

храну), пије (одређену воду), да не сме слободно да се креће, купа итд. Али постоји још много тога што није до сада споменуто а што се трудници забрањује да чини.

и обичаја повезаних са рођењем детета јесте велики страх родитеља за живот новорођенчета које је на рођењу веома много угрожено деловањем стварних и нестварних опасности, с једне, али, ништа мање, и љубав према породу и брига за добробит

Поред тога, кад почиње да се мења традицијска култура, и они припадници заједнице који нису много склони веровањима и обичајима у неким другим областима живота, овде, када је у питању судбина тек рођеног детета, држе

Звезде велике и сјајне јесу звезде владара, богатих или истакнутих личности, а оне слабе, без много сјаја јесу звезде сиромашних.¹¹ Неки људи су рођени под „срећном звездом“, а неки под „несрећном“.

⁵³ Дете које се роди у крвавој кошуљици сматра се да постаје репач. То је човек с малим репом, који је „много јачи од другијех људи кад се наиједи; у онај мах (веле) још да му се реп напне, могао би надвладати десет људи као

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Можда се то дешава тек кад, после много година читања, ту књигу, још ненаписану, не пронађе ни у једној књижари, ни у једној библиотеци, а жарко жели да је

И не знајући, учинили су да нас много гори престигоше. Свих тих дугих ноћи, док смо по ко зна који пут распредали причу о Европи, Вера је само ћутала и

— прошапутала је. — Воз иде сутра увече, у десет и двадесет. Ноге ми се одсекоше од страха. У то време није много људи путовало у свет. Најпре сам као нешто ћутао, а онда почех панично да се извлачим.

Пре свега, треба да знате да се игре мирнодопске деце много разликују од ових ратних игара. Како само пасторално звучи она дивна мелодична реченица — позив: »Царе, царе, кол 'ко

сте, дакле, препуштени сами себи и досади која никада није тако тупа и неутешна као у детињству, не остаје вам баш много ствари за играње.

добро је«, мислио је, »добро је као на последњој страни Лајфа, где се рекламирају цигарете или дуван за лулу, где има много пријатних ствари на окупу, много лепих и удобних ствари за око, добро је што сам ту, а не негде горе у копну, где је

као на последњој страни Лајфа, где се рекламирају цигарете или дуван за лулу, где има много пријатних ствари на окупу, много лепих и удобних ствари за око, добро је што сам ту, а не негде горе у копну, где је сада прашњаво и знојаво, улице

Најпре удаљену и потмулу, а затим веома снажну, готово заглушну. На врху брда авион се чуо много боље него у долини. Изишли су из кухиње и погледали у небо, које је постало готово љубичасто од врелине.

СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА У лето 1970. имали смо много невоља с акумулатором. Био је изгледа потпуно истрошен.

На игранкама је обично било много више младића него девојака, не рачунајући оне несрећне женске случајеве заборављене по угловима.

немоћ пред градом из кога се није могло побећи, као што је немогуће бекство из лонца глатких зидова — све то и још много других ствари пролетеше кроз главу сиротог Бел Амија, док је онако распет висио између неба и паркета читаву једну

(цео разред сликао се са једном лептир-машном посуђеном од фотографа), а затим »Поздрав из ЈНА, Пула 1960« и »Много поздрава из Венеције 1964«.

Матавуљ, Симо - УСКОК

? Биће да је увриједио каквог великаша, много већег од себе!“ Женске, разумије се, нагађаху да ту мора бити по сриједи љубав или је завео какву кнегињу!

Како се оно зову, Крцуне? — А има, чоче, много и Србаља у ћесаровину. Они дају ћесару најбољу војску! Виђесте ли ове Личане у Котору!

Пођоше. Али млађи људи наставише разговор. Перо Пуров запита учевног Крцуна: — Чујао сам е је много лукав ови данашњи ћесар. Како га оно зову? — Франц му је име — одговори Крцун.

Здрав си ми! Ускок одговори: — Хвала ти од свег срца, кнеже. Ја сам много дирнут твојим дочеком и твојим ријечима. Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био

Дијете много више наликоваше на Милицу, него на матер. Тада заграјаше што које: — Е, не ваља тако, Драгићу! То није лијепо!

да је благословен и због те работе, као и због сваке своје, е би без кртоле народу било много горе него што је, као што му је занаго било без ње.

А онда је Мргуду већ било преко двадесет и пет и шест година. Дакле, сад лијепо можеш срачунати, колико му је? — Много, много — рече Јанко, градећи се да рачуна, а помишљајући да им је до шале. Њеко га зовну из кола.

Дакле, сад лијепо можеш срачунати, колико му је? — Много, много — рече Јанко, градећи се да рачуна, а помишљајући да им је до шале. Њеко га зовну из кола.

Стево уздахну дубоко и настави: — Ту нам погибе и војвода Стано Ускоковић, а иначе не изгубисмо много људи, а њиховијех погибе око три стотине и педесет.

је сад у Котору, па рече: „На првом мјесту, стога што си од куће која је увијек била вјерна цару, која је њему дала много добријех службеника; па стога што ти се одбија на младост, доносим ти цареву милост!

— Једно је вјештина, а друго је срце — рече Јанко. — Ономе ко је страшљив слабо помаже вјештина, а ономе ко је срчан много она помаже! — Тако ће бити! — потврди Рако Мргудов.

Он љубазно дочека Јанка и поразговара се с њим, не испитујући га много. Ама син му Јоко, (онај о коме се причало да је посјекао два француска официра) жив, огњевит млад човјек, засу

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: А ви нисте скоро овде били? ПРОВОДАЏИЈА: Има шеснаест година, то јест. МАТИ: О, од тог доба много се којешта изменило. И ми смо лане кућу правили. ПРОВОДАЏИЈА: То се види. - А гди нам је газда? МАТИ: Таки ће доћи.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Тим ограничењем она као да је признала да не држи много до себе, и да драговољно пристаје на ниже место у редоследу духовних активности.

Андерсен данас припада подједнако италијанској и скандинавској деци. Има, међутим, много ваљаних писаца које овакве, поједностављене изражајне творевине не привлаче, који никад нису осетили потребу да се у

са естетским захтевима, без искривљавања или нарушавања разнородним предубеђењима и намерама, али проблем постаје много сложенији размотри ли се у оквиру психолошке ситуације писца.

и критика дечје песме — тема која се често оживљава у нашим публикацијама, а да се ствари, самим тим, не померају много напред.

У Београду је објављен 1978, код „Нолита”. Много пре него што сам за роман чуо, слутио сам да таква књига мора постојати.

Иако нам је стигао из обожаване Европе, наши читаоци на роман нису обратили велику пажњу. Из европске културе нас много више занимају немачки аутомобили, енглески компјутери и париски модни хитови од живота кунића у Шекспировом родном

Лажна књижевност је веома практична: неупућени њоме лако рукују. Много је простије објаснити деци неку рђаву родољубиву песмицу, „за децу”, него ли једну ваљану строфу Лазе Костића или

уозбиљености, приближава Вучовој антиратној поеми Мастодонти: у Мастодонтима има инфантилног фабулирања, у Момку, пак, много поучности и препричавања.

Вучо не избегава прозаичне речи из свакодневног оптицаја, а ни теже апстрактне именице (сан-јава, отуђење). Много је наших и страних речи овде први пут прешло праг дечје песме, а да то увођење није ишло уз блесак поетског посвећења

машине и човека, о старости, па и о љубави, познато је и старо, толико познато да је у озбиљној песми несаопштљиво. Много је старих, свудаприсутних истина које би, понекад, вредело поново изрећи; само говорећи с децом, и о деци, савремени

Могуће је, у начелу, дечју песму навести на приказивање оваквих истина, али подстицаји морају бити много дубљи, изузетно јаки.

Има у том призивању „милих сени” много патријархалне идеализације: Ћопић је дубоко конзервативан писац, па се и његове најлепше поетске визије крећу у

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Ви имате право, али смо се тако навикли. ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, дим туђег елемента давио нас је много година! Но даница је и нашој народности своје багрјаношарно лице помолила, само не треба ни ми да спавамо.

ЗЕЛЕНИЋКА: Сад се може лако знати да ће Србљи побједити своје непријатеље. ГАВРИЛОВИЋ: Бадава, људи много страдају! Колико је села пропало, колико њи остало без добра, без покривача! Срце ми у утроби плаче.

Маџара је пало небројено, али су наши морали ретерирати. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало. ЖУТИЛОВ: Пало и је, те се броја не зна. Зато од једа и жалости сво село спале. ЛЕПРШИЋ: Варвари!

ЖУТИЛОВ: Доста смо од њи страдали. СМРДИЋ: Ја сам се више бојао њи него сами Маџара. ЖУТИЛОВ: А, они су много опаснији били. ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, пак да пошљемо Сервијанцима.

Код Милопића толико се вуче да свима већ пада у очи. ЖУТИЛОВ: Тај много пљачка. НАНЧИКА: Зашто и ти не гледаш то? ЖУТИЛОВ: Ја сам задржао за се спаиска добра.

СМРДИЋ: Шта, шта? Откуд толики новци? ШЕРБУЛИЋ: Каже да се напред плаћа. СМРДИЋ: Али, толики људи! То ће много изнети! ШЕРБУЛИЋ: Е, свима се не даје потписивати, него само који су били у одбору. СМРДИЋ: Но, тако је већ могућно.

СМРДИЋ: Како би то било? ГАВРИЛОВИЋ: Тако се говори. ШЕРБУЛИЋ: Па оћете ли се ви одрећи? СМРДИЋ: Као да ту треба много сумње. ГАВРИЛОВИЋ: Ја ћу онако поступити као што чине родољупци. Ваљда ћи и ја доћи у число њихово.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ова велика Историја нове српске књижевности разликује се од школског издања пре свега тиме што је много обимнија и потпунија.

Мени је, уопште, у овој Историји изгледало много важније излагати општи развитак књижевности но давати заокругљене студије и портрете о појединим писцима, без везе са

У ствари, са великим неповерењем се гледало на те ратоборне досељенике друге вере, који су имали много свести о својој историјској прошлости, и страховало се да они не зажеле јединство са Србима који су се ширили од

Занатлије, у својим чврсто организованим еснафима, показују много економске снаге, вредноће и моралности. Српски трговци у Будиму, Сентандреји, Коморану, Ђуру, преузимају у своје руке

Културно много ниже стајала је маса народна, полусељачко, полувојничко становништво у Војној граници, и спахијски кметови по мађарским

Калуђера и свештеника је било много, али ни они нису били на висини свога положаја, и давали су повода народном незадовољству.

до 1795), као и друге мање важне српске књиге. Иако је радио много боле и савесније но Курцбек, иако је Србима био и верски и национално поуздан, Стефан Новаковић у материјалном погледу

Бранковић пише по узору средњовековних кроничара, почињући од стварања света, уноси и црквену историју, даје много места »прсту божјем«, групише сав историјски живот око владалаца, не анализује материјал но га просто преноси из

унутрашњим борбама; навале католицизма биле су све веће; митрополит, осумњичен у Бечу као руски човек, није смео да се много залаже за руску школу и руског учитеља; необразовани и назадни калуђери су попреко гледали странца »Москова« и

Сви ти доста многобројни Срби у Русији, војно племство и високи чиновници, имали су много националног и православног осећања, одржавали су сталне и блиске везе са својом домовином и били жива веза између Руса

Једини начин који им је остајао да сачувају своју веру, на коју су много полагали, био је везати се што јаче за православну и словенску Русију, која се од почетка XВИИИ века стала у

У спеву има много историје и појединости, често сасвим техничких, о распореду трупа при јуришима, о броју пукова и батерија.

Милићевић, Вук - Беспуће

Помаљало се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.

братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран,

Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара, брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што

Али Гавре Ђаковић није много марио за те утегнуте мундире с високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.

Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот који

испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које су се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његова положаја и свега

Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.

видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега. — Гавре — викну — тражи те некакав господин, и одмах отрча натраг.

Он га уведе у собу и изнесе ракију. Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа

И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом, запита, онако немарно, има ли је још много. — Нема. — Нема! — рече он више него жалосно. - Штета, штета! — мрмљаше он. И искапи нову чашицу.

осјећајући се уморним, не толико од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе једноликом, тешком и потмулом ударању батова и у честим експлозијама.

који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко

Сремац, Стеван - ПРОЗА

То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова. Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће на њ за понеку изгубљену ствар, и стога је школовање у основној школи оставило

Стога је још из ранога детињства постао песимиста. Од неправде је много претрпео и у гимназији. Овде су опет многи професори имали пизму на њ.

е, па писмен сам, фала богу, толико. Тек док ја раздрешим бисаге, ’оће много шта да чује свет. ’Оћу да потражим ступце од неких новина. — Тхе, то је твоја ствар — вели му шеф.

Чиновник не сме да краде, Швабо. Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо? Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају.

— Море, шали се, шали човек. Добар човек, воли ме што сам шалџија. — »Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.« »Ама, и патио сам и патим једнако, господин-шефе« — велим му ја.

Добар човек, воли ме што сам шалџија. — »Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.« »Ама, и патио сам и патим једнако, господин-шефе« — велим му ја.

Ваљда је он дошао само тебе да слуша? — прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивији разговор с господином Пајом, јер је опазила да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан

Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да »није сваки дан Божић«, и да има много мучних дана преко године.

Мала је ствар, тебе ништа не би коштало, а мени би било споможено. Није много... лако ће ти бити да ми учиниш... — Господин — Пајо — вели Каја и диже чашу — ово у ваше здравље.

« Е, то кад мене нема, прико! Ја сам увек био човек спрама жиранта! А примићу много више. Имам — не знам је л’ ти познато — неку парницу која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету

Каја паскочи и донесе меницу заједно с пером и мастилом. Јова није много писао код куће; код куће је више читао или помагао Каји у кујни, кад је ова била добре воље, и зато му писаћи прибор и

му је пала на памет та фатална околност што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је требао разумети.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Мало прође — већ Турке сретоше: Поцикташе те пушке танане, А зајеча гора на све стране, Огањ суну, и до беле зоре Много срце турачко сагоре. 3оро бела — ма гле турског јада! Сунце грану — ох јад тек је сада.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Замисли, узмеш три-четири комада дрвета, стару врећу, сламу и цап, цап! — ево га, готов самар! Е, мој брате ... Тек много касније, кад се самарџија одавна расплинуо у сјај и тишину бабљег љета, ја се изненада нечег присјетих и бубнух пред

Кад је самарџија код нас у гостима, онда је мени много штошта дозвољено. Пењем се по дрвећу, завирујем на таван, шврљам око потока, одем чак и до малог млина завученог подно

— о тврду ледину. Сва срећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много штошта може. Дође тако једном на ред и мјесец.

Била је то плећата момчина, окретна и подузетна. Без много причања, он одмах узе у своје руке дрварење, водарење и млинарење, све те послове везане за пут, рањење и кашњење, за

Нарочито се много говоркало о млину, јер је најменик по читав дан остајао тамо, а често би и преноћио. Ко ће први дохаберити дједу о

Сликар брадоња већ много мирније суди о читавој ствари. — Чујеш, Раде, па не мора то баш бити нека ту, домаћа Маријана.

Кад ме изведоше пред наредника, он зачуђено подиже обрве, очекивао је, ваљда, много старијег дјечака, а онда се намршти и строго упита: — Име и презиме? — Бранко Ћопић. — Аха?

За те је музеј старетинарница с краденим стварима! О, људи, људи. С много суздржавања командант притискује узврпољеног Микана да се смири на столици и натенане му тумачи шта је то музеј.

Ни ноћ ни рођени кревет нису доносили смирење смућеном бирташу. Удаљена топовска канонада и, још много ближа, пушчана ватра опомињале су га на његов неславни подвиг. — Ено их, оно су они, Јазбечеви.

Е, мој друже, зна стари шта ради. Треба само наложити ватру. ПОТОПЉЕНО ДЈЕТИЊСТВО Прије много и много година, на раздвоју дјетињства и дјечаштва, један мали путник опростио се баш на овој узвишици од родног

Е, мој друже, зна стари шта ради. Треба само наложити ватру. ПОТОПЉЕНО ДЈЕТИЊСТВО Прије много и много година, на раздвоју дјетињства и дјечаштва, један мали путник опростио се баш на овој узвишици од родног мјеста,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Женско ти се дими у глави! „Хиљаду и једна ноћ”, је л? Шехерезада? Бисер у пупку? Много ти читаш и фантазираш! Од овог што се овде збива одвој ти то што о том свету знаш! Ово није Стамбол, него Требиње!

По томе сад суди и каква је мајка! АХМЕД: Много, бре, виче овај ага! А чим неко много виче, знај да виче да би нешто прећутао! ЈУСУФ: Хасанаго!

По томе сад суди и каква је мајка! АХМЕД: Много, бре, виче овај ага! А чим неко много виче, знај да виче да би нешто прећутао! ЈУСУФ: Хасанаго!

Јављали смо о победама, а и јесу биле победе, али такве, да их што пре заборавиш. Много крви, много мртвих и рањених. Па су ми успут пале на памет и разне сплетке беговске.

Јављали смо о победама, а и јесу биле победе, али такве, да их што пре заборавиш. Много крви, много мртвих и рањених. Па су ми успут пале на памет и разне сплетке беговске. Хасанага о томе ћути, а ја га не питам.

ЈУСУФ: Ја то не тврдим, ја само кажем шта мислим. Ага је постао много нервозан, зачас прасне, не уме да се савлада, понаша се непромишљено... А чини ми се да има и неких других разлога.

Да ли ти јашеш и киснеш ноћу по Херцеговини? Не прекидај ме, беже... Теби се жури, а мени треба много времена. ХАСАНАГИНИЦА: Треба времена и оном детету, које сте сви заборавили...

Ил она, ил ниједна! Дотле је дошло! Не ваља мени што много идеалишем... СУЉО: Ма, то ти опет о Шемси? АХМЕД: О Шемси...

Тражи он добар камен за свој темељ. Просце одбија, чека велику зверку. ХАСАНАГА: Мислиш? ЈУСУФ: Нема ту шта много да се мисли. Наоштрио се да те уништи, па сада тражи савезника.

А рачунај да, ако те потисне с највише степенице, потиснуће те и с оне најдоње! То иде по том реду. ХАСАНАГА: Много си ти то накитио. ЈУСУФ: Ништа ја нисам накитио. Мого би нешто крупно да ти прикачи.

ЈУСУФ: Ништа није опасно као успех. Поготову тамо, где нико није успео. Кажем ти, ако вратиш Хасанагиницу, од много чега ћеш бити миран и сигуран. ХАСАНАГА: Шта би ти тео?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ако почнемо тако да разговарамо, не видим на чему ћемо завршити. За седам година прође много воде. Хасанаги не мош да се вратиш, то ти је ваљда познато. И шта сад? Узима те човек кога си сама желела!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— И све више шири руке да би јој доказао колико је много воли. Шири руке, гледа је нетремице и нија се. — Е добро — рекла би Тода — кад ме толико волиш, а ти одмах да се

Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско! И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену

— Али не смем да пуштам на вољу својим осећајима. Силом их задржавам да бих што краће исказао оно што би. А било је много штошта, што се не може лако казати. Доста боли и ово, а камо ли и остало. Ја сам продужио школу.

’Оди, приђи... Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. — Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! — Хајде, хајде! ... — И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.

У споредној соби лежаше стрина. Сигурно је била много болесна, јер моја мати и друге жене час по час излажаху и улажаху шапћући.

задах од дувана помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је нисам смео ни да опоменем да много не бере грожђе. Одох до вишње, наслоних се на њено стабло са испуцаном и савијеном кором.

Заустављах их, док ти дођеш, али немају кад. Ето оставили су ти „протокал“1 и много те поздравили... А ти си ми гладан? — тргне се она. — А ја те... туго, туго, слатко моје дете!

Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи. И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво. После? — Мирно је, тихо.

Ујутру само попови ако одстоје службу, а ови остали само припале свећу и одмах излазе натрашке крстећи се много, брзо, ужурбано, као да одужују нешто. Из димњака по кућама почне да кула густ, тмоласт дим од печења, меса, кобасица.

као да нас штеде, јер знају да немамо, и зато су долазили ујутру на ракију, пошто се тада не заседа и не пије тако много. А ми не бисмо штедили.

И заиста, код њега је све смишљено, Тихо И темељито. Поштен је и чист као огледало. Не говори много, не брза, не плете се. Природа јака, вера искрена, а душа неокаљана и чиста као извор планински.

А Паса, не знајући да је он њу просио, хтео да је узме, кад је превео, није се од њега устручавала, бојала, већ га је много пазила.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

По много хиљада година српска ће јуност нас помињати и наша ће памет последњим родовом мила и драга бити. Нека само окренемо јед

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Летећи по свету у мукама љутим, маснице си гнојем нагнојила жутим; маснице су много примамиле псето, да ти лижу тело, рањаво, проклето.

Зар није лепше вековат' у те, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте? Опрости, мајко, много сам страд'о, многе сам грехе покај о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио ма', за чим сам чезн'о,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Из тог судара произишао је и један сасвим нов метод бележења народних умотворина, метод којем би се имало много што-шта замерити. Али то опасно средство за неталенте, у Вуковој употреби постајало је стваралачко оружје.

Он се за њ био одушевио и од њега много очекивао, стављајући га по вредности одмах поред Рјечника и песама. Али при том треба имати на уму оно што је Вука

Кад то механџија чује, брже потрчи п цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.

чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер

соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености, напосљетку кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: „Ја сам много чуда претурио, а сад да не смем отворити ову собу!“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети!

Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто! Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него о стани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој

Цар вели: — Ја бих најстаријег и средњег много мучио, а најмлађем не бих ништа. Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на

са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече.

Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игри осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху.

Чувши ово цар много се удиви и каже, да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли да је он

он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му поклони.

одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала па мени ваља много ронит кроз воду док дођем у шталу. Одмах краљ нареди те му се начинише хаљине.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Шта си стала као лутка; допада ти се, како је кум леп! СОФИЈА: Е, то је већ много! Јес чуо, Максо, буди и ти једанпут човек. МАКСИМ: Ја сам човек, али ти си моја злосрећа.

КУМ: Већ пресео би ти разговор, само да јој допаднеш шака. Слушкиња, ако је три дана пресецила, то је много. Четврти дан или је отера, или сама побегне. МАКСИМ (тресе главом): Еј, код мене би је ја отерао, али она не да.

Заклиње ми се човек, да је тиме једну бабу смирио. МАКСИМ: Е, мој куме, лако је бабу: али младу, па јошт ако је много млађа од мужа — ту је невоља. КУМ: Бре не говори; што су старије, све су горе.

СОФИЈА: А шта знам ја ту говорити. По мом мнењу добиће награду она, која је најлепша, јер код мушки то много вреди. Само нека је лепа, пак је сваки фали.

не само лепо живити, него да јој неће никада, што она буде у кући по благорасуђењу своме наредила, на путу стајати, много мање на њу тужити се. МАКСИМ: Молим, господине, нисам добро разумео ту вашу пресуду.

МАКСИМ: И ти си ми много крив. ЈЕВРЕМ: Као сојузник Софијин, морао сам све употребити да се непријатељ победи. МАКСИМ: Тако ми треба, кад ти

Зашто он, једнако којешта говори; само ме мрзи слушати. МАНОЈЛО: Тиме већ показује да је човек учен. Мора да много чита. ИСАЈЛО: По дана иде с књигом по соби и једнако таре руком чело и свађа се с косом. А по дана седи на огледалу.

ИСАЈЛО (тајно Манојлу): Видиш, како је учен. МАНОЈЛО: Заиста, јер му се чисто коса накострешила; ваљда је много мислио. ДОКТОР (Исајлу, гледећи у књигу): За ручак ћеш преправити трифеља. ИСАЈЛО: Трифеља?

да се разум бори у прибављању умне и душевне ране, и то само при првом почетку, а при другом и трећем почетку биће му много лакше. МАНОЈЛО: О, да лепи речи! Кад би само смисао њиов знао.

Ништа није боље него кад човек више оцева има. Ја да имам само два, па би ми доста и много било. ДОКТОР: Ја сам овдашње дете; зашто страни да нападају на мене?

МАНОЈЛО: Ја не смем да му више на очи изиђем. ШАЉИВАЦ: Немате шта много радити. Само га ухватите, па га држите добро. МАНОЈЛО (отежући): Е, а кад ме довати зубма?

НЕША: Ама кад људи не трпе. ВЕЛИМИР: То је једно крајње предрасужденије. Много којешта људи нису трпили, и неће трпити, пак ће се опет зато увести. СТАНИЈА (Неши); Чујеш?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(10. ВИИ 1989) ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз једра пуна ветра, добар смер, У сат ће много чворова да стане; Видим како прамцем оре океане Се навіре гліѕѕант ѕур леѕ гоуффреѕ амерѕ.

две липе иза куће: Ти си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти, поодрасле, чуваримо над кровом и крваримо у јуну мирисом свога злата, Шуштимо када дажди ил

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

и те фазоне, да нисам као малчице нацврцана од ове ваше скупе винчуге (а да знате, мој матори пије ону најјефтинију, и много је боља од овог отменог сирћета, ако већ хоћете да знате!) — али, шта сам оно хтела да кажем?

Дакле, на свој рођендан, одох, наравски, тамо. Брод је у очајном стању. Ни ја се не осећам много боље, ако већ оћете да знате како се осећам.

Као, кад ја закмечим, то треба да има дубљи значај! Због тога бих најприје читаоца удавила причом о Јалти, о којој много мислим у последње време. Хоћу да кажем, то је ствар која ме потпуно, али потпуно, излуђује!

Они старци, оћу да кажем, деле много брже свет, него она пању! Ето, то ме излуђује, баш то! А када ја дофурам на стару планету, она је већ сва издељена.

Ето нам наше разуђености! Клопамо слеђену рибу из Јапана, која је много боља када се употребљава уместо леда за пиће!

Али ја сам хтела да зажелим нешто још много лепше, само више није било ничега да се баци преко рамена осим бубуљичавог лингвисте, који је прочитао шта му

“ Али Дача Тупавко, пљунути Суле, иначе познат још и као Дача Тулио, што на талијанском много лепше звучи, баш је пресецао содом ружицу („Само један мали штрц!

Морате да знате да је Дача Тупавко у хијерархији локатора заузимао много локаторскији положај него Суленце: због тога је и могао да каже Сулету: „Иди, дете, среди то — мене мрзи!

ни пет ни шест: „Извео ме“, каже; „на вечеру онај балет-мајстор из позоришта што носи кошуљу на цветиће и пудра се. Много фини човек! Тако је осећајан!

кад седи с мојим маторим, а мој матори га стално као запиткује: „Слушај, богати, Тико, јеси ли био синоћ на балету? Много фина ствар, кад се оно балетани подигну на прстиће,. а трикојчићи им затегнути око дупенцета! Лепота једна!

„Три шешира“ изгледају стварно много чаробније када их се човек само сећа. Што се тиче Голфијане, ту су ствари биле нешто друкчије.

То је, значи, та љубав о којој пишу у наставцима? ГЛАВА XИИИ Из чистог сујеверја, због којега чак и хотели много отменији од ове књиге немају апартман број 13, писац прескаче ову главу да га не би терао баксуз и одмах прелази на

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања. Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања. Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања.

Можда још траје спирање муља?) Не видим с трона Дрво живота. Жедне ми очи трњем се пуне. Створих ли много свакојег скота? Мрачи се исток - надиру шуме. Чујем ли писку? Шта ли се збива? Има ли меда, ораха - млива?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Дакле, ви и списатеља споразумјеније имате? То је заиста много од једне господичне; то показује разум и дивноје воспитаније.

АЛЕКСА: Вјерујем, то ми се често на путу догађало; ал тако ми и треба кад много знам. ЈЕЛИЦА: Дакле, молим за „табло“. АЛЕКСА: То је маленкост.

Тешко, тешко мени, али тешко и овој доброј девојки, у какве је руке пала! МИТА: А, ово је много! Господин барон, можете ли то отрпити? АЛЕКСА: От безумних мора се свашта терпити.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ ИВ На крају шуме, другови моји, и сада кућа малена стоји, стара је много, зидови сиви. И данас Мачак унутра живи.

Слушали баку и с много слоге свладали мушки невоље многе. А кад је бака на смрти била, рече им тужно: „Ех, сиротани, остасте сами,

“ „У реду, брајко, остани ти!“ рекоше на то другара три, па даље крећу тражећи срећу. Прошли су много питомих доља, лиснате шуме и стрме горе, док најзад стигли до неких поља, кад тамо — гледај! — мишева море!

„Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори. У глувој ноћи, под црним кровом, много се страшних десило ствари, без трага, гласа, у млину овом ишчезе многи помељар стари.

ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса. Стан му је чудан, много не вриједи, љетос га Ћоса отео меди. Сада му меца опасно пријети, спрема се, каже, да му се свети.

“ Вјечно су врапци скитнице голе, па доброг Ћосу поваздан моле: „Узајми, Ћосо, бар зрно које, имамо много дјечице своје, у сваког увијек отворен кљун, ал никад пун.

Пребрали врапци са много воље живицу сваку, шуму и поље и, ево, сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси. Зрнце по зрнце капље из кљуна

Показах Ћоси, а он ће гласно: „Ко једе мјесец, сад ми је јасно! Мишу би укор због торбе рекȏ, али је мјесец много далеко. Е, баш је мишић скитара права ... Хајдемо кући, мени се спава.

„Одавно ја се чистити спремам — рећи ће Рудар — а метле немам. Пијуком хтједох, ал нисам глуп, много је туп.“ „И ја сам лани устао рано да кућу чистим, па прст уганȏ!“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук.

На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ. Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.

То су опанци прошли старога дједа Вука; у школу, по снијегу првом, одвео — свог унука. А путем — трагова много, ко да им погоди број, прошао начелник Стево, провео моћан строј. Далеко одмакли нису, чујеш, још труба свира.

Са мало речи, без много буке, скувај ми данас чорбу од штуке!“ „Од штуке чорбу! — старина виче, на ноге скаче с великом буком.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Како се зовете? — Ивона. — То није домаће име. — Није. Мој отац је служио у марини и путовао много. Али многи ме зову Ролдана. — Ивона је лепше. Довиђења дакле. — Довиђења, млади господине.

— Не верујем. У случају да се језеро узбурка, не бисте се вечерас могли вратити. Свакако, коштало би вас много. — Колико би ме коштало? — Можда тридесет пезета. — Мислим да то није сувише.

— Али таласи на језеру не изгледају ништа озбиљно. — О, па они су већ доста велики, а ускоро ће бити много већи. — Ви се не бисте могли вратити вечерас? — Не, не бих се могао вратити. — Било би опасно да се враћате?

— О, она им поручује нарочито да би нас помогла. Како увек имају много гостију, употреби за поклоне. Да није маркизе и њеног сина ми бисмо често помрли од глади.

Она је и мати двоје деце. Старија има пет година; рећи ћете ми да ли је лепа. Коса јој је савим светла. — Волите много децу? — Деца су сатисфакција живота. — Нисам вас добро чуо. — Кажем, да су деца једна сатисфакција.

— Да, било је и доста фазана у шуми, али је сеоска мангупарија уништавала младунце и гнезда. Иначе, има много шљука. — Имали су право кад су рекли да ћу бити сасвим мокар од таласа. Ипак ми ово врло прија.

— Необично је љубазно од вас што сте дошли, — каже му девојка. — Мигуеле вас много воли. — Нарочито, ничији савети нису тако од користи као савети искреног друга, — каже крчмар.

— О, ја сам имао нарочито много среће. Ја сам можда и само случајно увек видео шта треба чинити а шта други не чине. Сигурно; био сам увек спреман на

Ја сам ти давно то рекла, је ли, Мигуеле? — О, ти си рекла... Разуме се, Бернес је енергичнији много од мене, а онда, Бернеса сви слушају кад говори.

Али ја сам уверен да младић његових способности може успети без ичије помоћи. — Треба га много саветовати. — Како вам се допада риба, — обратише се први пут мени, — хоћете ли још? — Не, хвала. Сасвим је изврсна.

— Отаџбина је једна велика лепа ствар. — Ја мислим да је љубав за отџбину, као љубав било за шта, још много већа и лепша ствар. Можемо да је волимо сви заједно, и нико ни на ког због тога да не буде љубоморан.

Моја соба је до синоћ припадала некоме од чланова породице: пространа, чиста, с много фотографија. Спремам се да легнем и хтео бих да се умијем, али видим да вода није уопште спремљена. Отварам прозор.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати мог'о, И од овог тужног дана протекло је врло много. — На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.

Крик његов ужасни мој свршетак значи. Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну, што ме мучи и душу

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

о правди, у вепру се чуо чукундеде глас, у птицама се огласише сестре неке, сиротице неудате ил нерођене, те много дана дуже ловисмо све праву да сретнемо звер. Тако смо се и вратили у село руку празних и гладни.

госпама мирисавим за трпезом ти седим и тако прогнан у царском граду живим свеједно близак разним странама света. Много бих могао видети овде да ми у завичају очи не ископаше. Морам се вратити по вид свој.

улазу ме стража Варјага једва пустила, у Хагија Софији причест ми нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа

бродови на Турке! и гозба по дворанам нек почне! Нови доглавник ми је шапнуо да се много бринем за послове државне, изгледа пропустио сам да приметим своју сопствену смрт на два часа јахања пред градом,

Некипут се спустим сасвим ниско до сиротих предграђа васељене и не знам шта да почнем. ПАУНИ Мисли се да је много похоте у крицима нашим и у перју чије су боје гушће од бића збијених на дну јаја, са завишћу се прича како дубоко

где су нам косидбу косови спремили, ево ја га проклињем пре но што га угледах и нико то не чује, у самоћи зборим. Много се бунара у кнежевини отвара ноћас да посечене главе јунака сутра у бистрину века векова приме.

Словене да их лове у близаначке мреже, по ветру су пошли из Солуна два Диоскура, уз обронке народа незнаних што много певају и псују а мало слове.

Међу нама је лењост од безвлашћа и много голих у врбаку грезну у воду која не даје чистоту. Неко је на небу заверу ково и кидао перунике с ливаде као што

Ко може лупати ноћу на врата? Неко ко те спасава, или неко ко те прогони. Онај ко те спасава долази много ређе од оног ко те прогони.

Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме. Ногу је много као да пролази читав караван празним ходником са дрвеним подом.

На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног. Али откуда то знамо? Можемо слободно рећи: и не знамо.

На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног. Али откуда то знамо? Можемо слободно рећи: и не знамо.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: А куда су отишле госпође и господа? МИЋА: Хоће да разгледају кућу. ДАНИЦА: Тако! МИЋА: Велика кућа, много намештаја и о свему томе водите ви бригу? ДАНИЦА: Ја не – тетка, али, дабоме, стара жена, морам јој помоћи.

Тетка је водила бригу о кући а у накнаду за то имали смо бесплатан стан. Покојник нам је и иначе врло много чинио, нарочито мени.

ДАНИЦА: Утолико боље! МИЋА: Да, ја налазим да је с једне стране то много боље. И стога, видите, не као рођак, али као човек који вас поштује, који вам је пријатељски наклоњен, ја сам врло

ТРИФУН: А резолуција да је презиремо? ПРОКА: И по чему си ти најпречи? ТАНАСИЈЕ: Ја сам јој много пречи. МИЋА: А ја? АГАТОН: Не знам шта сте ви, али ја сам јој најпречи и по природним законима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Причала ми је да је данас видела неке моје другове и да лепо изгледају. Ожалостила се много што и ја немам униформу, па да је одмах обучем и да ме виде њене другарице.

Слушам и мислим како моје школско искуство нема много важности у овој новој средини. А Траило је већ био у једном рату, он је прекаљен војник, зато говори убедљиво, са

А било је много замерака... Каиш на опреми преврнут. Тамо мрља на камуту, на коју ће, разуме се, да падне прашина, па да се направи

Да се коњи не би много умарали, послуга је ишла пешице поред топова. Заморени журним маршевима, раскопчавали су војници блузе и држали се за

А ни сам народ их није осуђивао. Рат је... жељни су војници много којечега, и сељаци су без роптања гледали за њима. „Кад се вратим, платићу ти... чекај ме!

Некада су ове замерке биле на своме месту. А много пута је замерао без икаквог повода, тек само да нешто примети. Мислио је ваљда да је командант и својим чином

Са артиљеријом је маршовала и пешадија, некад напоредо, а неки пут смо је сустизали. Запамтио сам тако много лица из појединих пукова. Пао ми је у очи један црвени и дебели пешадијски официр. Био је резервиста.

— А шта га знам... умре сад на путу! — одговори старац, као да је хтео рећи: овде, онде, свеједно... има их много... видећете. Покрај мртвог војника седели су рањеници.

Битка се на овоме делу водила на друму, и где је који пао, ту и остао. Било их је много. Негде један до другога... на размаку од десет метара, опет двојица... читав ред...

Журили смо сада да стигнемо остале. Наиђосмо на пољану, где се пут расипа у много излоканих стазица. Са ове пољане се силази право у реку, а с оне стране су били њихови ровови.

То им је било као неко предовољство, те им се у оваквим тренуцима много штошта гледало кроз прсте... Сви су ти испади били исувише незнатни према ономе што они жртвују.

— Бре, па велика ни земља — чуди се Милош, средњи возар. — Ја све мишља, ете ту СМО, на граНици. Кад се оно отегло много! Онда рачунају војници колико смо маршовали ми, а колико би требало Аустријанцима да до ђу до Тимока.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он и сам не зна зашто му баш ма мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје !

Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако ...« »Рекоше да је много лепа и млада... Сад право из школе« помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.

Ух, мрачно, незгодно!... У такој соби не мили ми се никакав рад. — Ваша је много светлија и веселија. — Јесте; хајдемо сад тамо.

Она се намршти и грубо проговори: — Што бежиш? Нећу те појести. — Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати. Није ни излазило међу људе. Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно...

— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то! Кажи ти ђацима нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.

Љубица га погледа са немим поштовањем. — Да ли је много тешко постићи такав успех? — Па није лако... Треба радити непрестано и о вољом.

Треба радити непрестано и о вољом. А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; То није много тешко. — То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу? — Па.. требало би...

А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.

« — Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду. Збиља, како иде ? Данас сте почели. — Љутила сам се много. Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао. Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.

— Ви, одмор... да. Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити. — И не журим се. Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...

— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се. То већ беше много На тако отворен разговор Љу бица не беше навикла.

какав је овај писар ? — Хе, братићу, па господин Пера... знам га. — Питам те онако... какав је човек ? Он нешто много прети учитељима. — Прети ја. Шта ћеш му — сила је велика. Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико..

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

95. С јадом сам ти на двор дошла, јад је мене! Да обидем бона тебе, боре доме! И да питам јадна тебе! много јадна! С чим си ми се ти понио, добар доме! Е си дворе саградио, граде доме! Нове дворе самотворе, само јадна!

У тамнилу без виђела, виђ’ ме јади! Без честога понуђаја, доме славо! Без промјене чисте твоје, много јадна! Куда ли ћу сад без тебе? срећо доме? Како ћу ти у дом стајат, с јадом стала!

Све јунаке под крилима, Све се мани крајевима, Као сунце небесима! Домани се завичају, Ту ћеш наћи много брата! Поздрави их, о Јоване!

Да ми с’ хоће драги смиловати, Да се хоће са мном помирити, То би мене много мило било; Е се на ме расрдио љуто, Да је за што, не бих ни жалила, Већ за једну грану рузмарина; Зашто сам је у

бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих му бошчалука дала, Сирота сам у мајке ђевојка, Много му је од сироте дара; А да бих га у јаглуку везла, Јаглук ће се брзо раздријети; А да бих му црне очи дала, Драги

одмарати се, почивати у хладу око подне (о стоци) плахо - брзо; нагло, обилно; необуздано, срдито; бојажљиво; веома, много попјевачи - певачи из обредне поворке попраснути - порасти посиграти се поиграти се преврлија - који се преврће

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДАРА: Досад га нико никаквом муком не мучи! Треба њима Секула жив и здрав! ТОМАНИЈА: Мисле да може много да им исприча! ГИНА: Тога се ја и плашим! БЛАГОЈЕ: Шта он може да исприча, кад ништа не зна?

Знам те приче! ВАСИЛИЈЕ: Да се направи велико позориште не треба много дрангулија! СОФИЈА: Него много талента, и много памети, знам!

Знам те приче! ВАСИЛИЈЕ: Да се направи велико позориште не треба много дрангулија! СОФИЈА: Него много талента, и много памети, знам!

Знам те приче! ВАСИЛИЈЕ: Да се направи велико позориште не треба много дрангулија! СОФИЈА: Него много талента, и много памети, знам!

ВАСИЛИЈЕ: Ја сам у свету, у разним позориштима, видео велике манифестације сценске технике, али то Мене није много очарало! За мене је риба веће чудо него лађа! И ластавица је веће чудо него авион!

И да пази на себе! И да се не плаши! Кажи му да ми знамо да није крив! БЛАГОЈЕ: То ће му много помоћи што ми знамо! МИЛУН: Шта си све овде, богати, натрпала? ГИНА: Само оно најнужније!

БЛАГОЈЕ: Само ти лај! Твој лавеж до ње не допире! ГИНА: Знам да не допире, много је она високо! Не може да је повали само ко неће! БЛАГОЈЕ: Научио је Благоје да разликује свилу од саргије!

ВАСИЛИЈЕ: Ето, решили смо бар један проблем! Али наша је ситуација толико лоша, да је ни то не мења много набоље! Знаш ли где је Филип? ЈЕЛИСАВЕТА: Откуд знам! Понекад му завидим на том његовом лудилу!

ВАСИЛИЈЕ: За какве јаде? ЈЕЛИСАВЕТА: Много ме питаш! СОФИЈА: У ствари, он је унапред рекао да ће да их побије! Само што ја на то нисам обратила пажњу!

ЈЕЛИСАВЕТА: Све, што је икад било, па макар како да је било, Могло је бити и много боље, али и много горе, него што је било! СИМКА: Плашим се да нам никада нећете опростити!

ЈЕЛИСАВЕТА: Све, што је икад било, па макар како да је било, Могло је бити и много боље, али и много горе, него што је било! СИМКА: Плашим се да нам никада нећете опростити! ВАСИЛИЈЕ: Немамо ми зашта да вам праштамо!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И, тако, без бола, вратићу се, болан, воћкама наших поља. И, тако, без мира, патиће горко, много шта, од мог додира. Већ давно приметих да се, све, разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост,

У Министарству војном остало је много његових рукописа. Ја се никад нисам трудио да добијем увид у ту хрпу рукописа. При крају живота, Паја Путник је био

Ја се никад нисам трудио да добијем увид у ту хрпу рукописа. При крају живота, Паја Путник је био особењак, нежења, а много се љутио на ону грану своје породице која је, у Србији, од Путника, направила име Путниковић.

Било је нечег шпанског у претераној учтивости тог човека. Мој отац је, док је био, на школама, много читао. Ја сам га, међутим, упознао, кад више тако рећи, ништа није читао, сем политичких листова Застава и Браник.

Знала је много драма, и много стихова. Кад су је удали за мог оца, мој отац је био толико пун дугова, и толико осиромашио, да нису

Знала је много драма, и много стихова. Кад су је удали за мог оца, мој отац је био толико пун дугова, и толико осиромашио, да нису имали ни толико

Ако је читалац читао Фројда и Јунга, имаће, кад моје књиге чита, много, свакојаких асоцијација. Што се мене тиче, противно оном што се код нас мисли, мени нимало није стало ни до те

И како се ми Срби, због лажних привилегија, боримо против Ракоција. Ја сам о нашим привилегијама имао много дискусије, са мојим професорима.

Он их је у писму много хвалио, али се и љутио што су сентименталне. Штампао је једну (У почетку беше сјај). Остале ми никад није вратио.

Мој брат је рукопис, из Новог Сада, лично носио уреднику, који је то много хвалио и, за штампу (године 1913) спремао, али није штампао. Ни са тим рукописом не знам шта је после било.

Патриоте на Ријеци окупљали су се, у то време, у кући доктора Пахани, код кога је долазио и Мештровић, али је много лепши био дочек тих војника пред кафаном „Континентал“, уз свирку Цигана из Шапца.

Кад сам, после много година, у Лондону, и ја са ципеларима живео, често сам на тог свог друга мислио. Нисам ја упознао само фамилију Вио;

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

брегова и долина, густих, хладовитих шума, зелених пропланака и ливада, дубоких гудура, каменитих ждрела и провала, много извора и потока, горских језера, сјајних и глатких као огледало. У хладу великог дрвећа одмарали се Адам и Ева.

Око цвећа су облетали лептири са великим, као дуга сјајним крилима и зујале пчеле без жаока. А у башти је било много свакојаког цвећа, а највише ружа са крупним, сјајним, као снег белим цветовима.

Ту се она молила Богу, кајала и испаштала грехе своје много година. Хранила се дивљим плодовима, воћем и корењем. Држећи у рукама црвене руже, плакала је она над њима и топила их

А када би од умора заспала, Исус јој се у сну јављао, разговарао с њоме и тешио је надом на скори састанак. Много је година Магдалена ту живела, па је Ту и умрла.

Беше то човек прзница, љут, напрасит, склон пороку гнева. С људима се рђаво слагао, често се свађао с њима. Много би пута плануо и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је дошло дотле да се завадио с целим светом тако,

— Али, пријатељу, ваља да знаш да у свету, па и у овој пустој гори, има много ствари које те могу наљутити. Ако нема људи, ту су комарци, ту мушице, а оне су кадре довести љута човека, као што си

Људи, поданици његови, много су се бојали свога цара. Он је убијао кога је хтео и остављао у животу кога је хтео. Нико му се није смео протиВити, И

Мислећи на то, стигне на вашар. На вашару беше много магараца али он не купи ниједног, не го би застајкивао и, посматрајући магарце, дубоко би се замислио, и, најзад,

— љутио се господар све више. — Зар ниси имао доста новаца? — Не, господару! Новаца сам имао довољно. Било је тамо и много магараца, на избор, али не беше ниједног с пауновим репом. — С пауновим репом?! — узвикну газда, разрогачивши очи.

Она оданде гледа, живо блиста Као велико, тајанствено око. Некад виђаше лепу једну жену — — Од онда прође много, цела вечност — Кад долажаше с урном на рамену Да црпе бистру, животворну течност.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља

Видео сам много градова, много села, много земаља, многе луде и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у

Видео сам много градова, много села, много земаља, многе луде и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном,

Видео сам много градова, много села, много земаља, многе луде и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.

У Том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година, он умре. Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим

— Зар је само због свиња чувена та земља? — упитам зачуђено. — Па има и будалаштина много, ал' то мене слабо занима! — рече онај хладнокрвно, и узе опет крпити мреже.

— дакле, свиње и будалаштине?! Ни о чему другом ниси више слушао?... — Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну. Извозе само свиње.

задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама... Ја, знате, хтедох да легнем да мало проспавам... Шта би' друго?...

Анути из суседне земље... Но то није ништа... То су ситнице. — Штета је за тај извоз свиња. Чујем да их много имате у земљи, — приметим учтиво.

Затим сам разговарао са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и

а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима се небројено много потписа жали што се није могло стићи да лично искажу своју радост због срећног оздрављења великог државника.

Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитва има много више смисла због ових последњих немилих догађаја на југу наше миле земље.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град;

Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају. Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше. Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости...

Други су много конзервативнији. Њих су животне прилике немилосрдно бациле у прашину. У њој су они добили појам о свету, о животу, о

Било му је око 45 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао. Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм.

Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао. Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм.

И он је некада дуго и много мислио о својој будућности, мислио је о својој женидби... Сећа се још и сад, како је разбирао за многе девојке, како

своје тихе самоће, или му те неме зидине чине прекоре у име оне добре душе, у име мајке његове, која му је тако много добра желела, која га је тако искрено волела... Па ко је крив? Зар он?...

Па ко је крив? Зар он?... Та он је тако искрено желео да постане човек, »домаћин«, упознао се с много девојака и, после краћег разговора, видео је да свака има само две жеље: да се допадне и да се уда...

То га је много плашило. Обично су га такви проналасци коштали много тешких мука, али их је он јуначки савлађивао... А девојке су

То га је много плашило. Обично су га такви проналасци коштали много тешких мука, али их је он јуначки савлађивао... А девојке су срдито пућиле румена усташца, окретале леђа, жалиле се

Незгодно нам је што смо један од другог много удаљени, те се сваки осећа усамљен, услед чега се страх увећава. Ова неизвесност, ово непрестано очекивање да плане на

Тако смо после и с њим много лепо живели. Али се много више обрадовасмо господину Бурмазу. Старински човек: миран, тих, прост као и ми, па нам то

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим. „Издај, Јевреме, две собе; нама је много пет соба, што ће нам пет соба”.

имам нешто важно да ти кажем... ПАВКА: А ја опет теби ЈЕВРЕМ: Ама, остави ти, ово што што ја имам да ти кажем много је важније. Дакле, идем одјутрос ја чаршијом... ПАВКА: Баш кад помену, а што, бога ти... ЈЕВРЕМ: Та не прекидај ме!..

) ДАНИЦА (доноси кафу и ставља на сто). ЈЕВРЕМ: Дедер, бога ти, кад си ту; прочитај, ево, ово! Нешто ми много замршено. (Даје јој новине, означујући место које жели да му се чита, а он устаје и слуша шетајући.

ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести коло, па макар то и о задушницама било. А то још овде и бива, али тамо...

Ти знаш ваљда да је та госпа Марина нешто род овом господину Ивковићу? ЈЕВРЕМ: Ако! ПАВКА: А нешто ми се много распитује о Даници и хвали господина Ивковића и уопште...

ПАВКА: Јесте, Јевремова. Дао их бог много! МАРИНА: И све живо? ПАВКА: Готово. МАРИНА: Овде? ЈЕВРЕМ: Сви су овде. МАРИНА: Много их има. (Павки.

Дао их бог много! МАРИНА: И све живо? ПАВКА: Готово. МАРИНА: Овде? ЈЕВРЕМ: Сви су овде. МАРИНА: Много их има. (Павки.) Видите, па и то му је као неки мираз за зета, толики гласачи у фамилији...

ЈЕВРЕМ: Ако он, на пример, неће да прими начелников савет да се одрекне, него удари устрану... Он има много гласача, ужива народно поверење! СРЕТА: Хм, народно поверење? И то ти је, брате, артикал као и сваки други артикал.

ЈЕВРЕМ: Е, тај је, боме, много загустио! СЕКУЛИЋ (Младену): Ко је још долазио? МЛАДЕН: Кмет Средоје, па после њега опет госпођица Даница.

Ево, на пример, ова од четири стотине динара. ЈЕВРЕМ (чеше се за уветом): Много, брате! СЕКУЛИЋ: Па добро, 'ајд ову од триста, а ако доцније још затреба, ти си, хвала богу, ту!

ИВКОВИЋ: Та... ради се колико се може. ЈЕВРЕМ: Много говорите, што тако много говорите? ИВКОВИЋ: Како говоримо? ЈЕВРЕМ: Па тако, зборови, зборови, зборови; не остављате

ИВКОВИЋ: Та... ради се колико се може. ЈЕВРЕМ: Много говорите, што тако много говорите? ИВКОВИЋ: Како говоримо? ЈЕВРЕМ: Па тако, зборови, зборови, зборови; не остављате ниједан сокак на миру.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као: Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена

Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.

»Зар певао?! Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш! Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник?

Аааа... овај... а што да га се боје? — Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек. Код њега ти нема много. Не да он да рогови прођу мимо уши. Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!

Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају.

Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. Она је по плану као и све друмске механе. Ћир Ђорђе се постарао

Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. У кафани је било десет до дванаест столова.

А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. Јесте. Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом

вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како

само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори. А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.

Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце,

Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сећа се: осамдесет кад је умро чича Богоје. И 32 од онда. — Дедино чело се дуби: Сто дванаест!? — Што је много, много је! И брише старац таблицу до последњег ретка, Па почиње да сабира опет из почетка.

Сећа се: осамдесет кад је умро чича Богоје. И 32 од онда. — Дедино чело се дуби: Сто дванаест!? — Што је много, много је! И брише старац таблицу до последњег ретка, Па почиње да сабира опет из почетка.

” Ех, чича Богоје, Што је много — много је! Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва су Окна сијала,

” Ех, чича Богоје, Што је много — много је! Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва су Окна сијала, блештао је

Оно што пролази, то се не враћа: Спавају сложно као браћа. И још нешто, што много значи: Заспали су и васпитачи. Хрчу, кô да пиле табле лима. И управник, наравно, с њима.

” Опет гракнуше официри: „Генерале, срамота! Ти своју причу много замути и замота!” „Издајниче, насео си туђинској пропаганди, Па замишљаш да си Лав Толстој или Ганди!

Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што? Зато, да бих сутра Живео у истом страху: Стрепња ми је већ у даху, А

ПОШАЛИЦА НА РАЧУН КРОМПИРА Ој Кромпире, Кромпире Много волим твој пире, Ваљаш и из тигања После доброг фригања, И уз путер и уз сир, Добро иде твоје пир.

У ноћи топлог градског месеца видео сам их како су спавали; На неки велики интернат подсећао је депо; Нису се много разликовали ни распознавали; У дворишту су шумеле гране ко небо, бескрајно, лепо.

Од пустоши и досаде завеса се наборава: У какав се то бездан спустих у тражењу заборава? Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну, А и будан кад сам, често назирем је у полусну.

ослобођења Уба, Кнића, Вишњице, Параде и сабори, теферичи и салве, Стогодишњице и шестстогодишњице, Светковине са много пива и халве, Приредбе с позивом и без позивнице, Ух, што не волим те прославе и те благдане, Кад овце, неистеране

Ах, нико не зна шта човека У Жагубици може да чека! Кад је јануар и кад је зима, Тишине тамо много има; У главној улици, у кротко вече, Можеш гледати како све тече: Два милицајца, као два брата, Шеткају, и ноћ

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

До свога путовања у воде Фероерских Острва 1904 г. Шмит није нарочито мислио о јегуљи, која за данске рибаре има много мању важност од харинге и бакалара.

Напротив, са друге стране острва, ма да је ту много већи океански простор, море не достиже дубину већу од 200 метара, па слатке воде на тој страни не садрже јегуља.

На острву Тахити Шмит је наишао на нове врсте јегуља. Између ових наишао је на једну врсту много крупнију од европских јегуља, која достиже дужину од два метра, дебљину од 17 сантиметара и тежину до 30 килограма.

Прошле 1938. године лов је био много слабији и становници су поделили по 20—30 килограма на кућу. Постоји само један изузетак за такву невероватну

Она тада постаје много прождрљивија, као да предосећа да јој треба прикупити што више снаге и на себе наслагати што више резервне хране за то

Она од тада и даље расте, дебља и достиже много већу величину и тежину но оне јегуље које су ради расплођавања напустиле слатку воду.

Они ту живе у увек хладној води, чија се температура не разликује много од оне на 0˚, под притиском који може премашати 500—600 атмосфера.

Треба приметити и то да је труљење органских остатака много спорије у мору него на суву. Слана морска вода има јако антисептичко дејство; поред тога и хладноћа у морским дубинама

Како то може бити под тако великим воденим притиском који би здробио и предмет много чвршћи од мекога и нежног морског створа?

У последње време се за сондирање дна и мерење океанских дубина употребљују много савршенији, осетљивији и тачнији инструменти.

рибу и остале живе створове на које наиђу; лов је далеко издашнији и разноврснији него онај са вршкама, али је за то много тежи.

Али то није тако просто кад се ради у дубинама. Мрежа мора бити и већа и отпорнија, а захтева и много тежи рад са њоме.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Како ми мис̓о беше свежа И пркоснога пуна врења, Што се захвата као мрежа И скамењене норме мења! Како сам много обећав̓о, А колико сам мало дао, И, чекајући своје право, Дочек̓о општи удес зао!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Кад сам годе много размишљавâ, вазда ми се посâ повуковâ. Ко разгађа, у нас не погађа. ВЛАДИКА ДАНИЛО ВИЂЕ ДА СУ СЕ ОКУПИЛИ СВИ, ПА И ОН

Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо!

О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке пренијело, многе ли те чекају побједе! ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ.

ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило. Народа се бјеше много дигло, као некуд да крсте носимо; сунце пече да очи искоче, и тврђа је кудијен идемо.

лијепо, на кућу му шљеме доста јако, јаки су му и лијепи коњи; крије негђе замотуљак парах, ма бих рекâ да их није много, и за њих му сви у кући знају.

и јуначку чалму свежем, сестра грдна! У крвничке сад си руке, платили те! нагрдиће красну главу, прекрвници! Ти ћеш много браће наћи, куку нама! биранијех соколовах, куку, браћо! по бедему од Травника, Бог га клео!

СЕРДАР ЈАНКО Не збори нам, кнеже, за те јаде! Ни овакве јошт није жалости на много се мјестах догађало; но јој пуче срце у прсима а обрну свијет наопако за онијем сивијем соколом, па не мога одољет

Ја сам много обишâ свијета. Најсветије небесне храмове што је земља небу подигнула ја сам редом сваки полазио, насркâ се дима с

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

у родбини није била заборављена, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао. Много није говорио никада. Али што би рекао, то је било речено. И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке.

Није могао да га гледа, како је говорио. А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео. Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе да га види, али ипак да

Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога. А међутим он, стари, зна да није због тога што њега жали, да би се он том

Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас! Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту

Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас! Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу

Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко. Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила. И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу. Тетка од када је није видела.

Само око јелека је имала много посла. Он јој је био много отворен и много тесан. Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија

Само око јелека је имала много посла. Он јој је био много отворен и много тесан. Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да

Само око јелека је имала много посла. Он јој је био много отворен и много тесан. Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће

А он сам много се променио. Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног

је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.

Знаш већ сада шта је. И бар ти ме, Софке, не мучи. Зашто, моје је и овако много. Ох! И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Снивана поноћ над њоме се своди. Миришу поља на пролећне дане, На чисту кишу што спомене кропи, На много суза за идеје рâне.

Брзо се прља, груби у овом свету јада. Осећам да сам давно и много шта пребол’о, И срећна прошлост да је сирота прошлост сада.

А доле далек шум света што гмиже! ...Пода мном свет је, с иронијом гледан, Са много блата и са својом злобом. Мој поглед јасан и чистоти предан! Мој узор свéтли што ме чини робом.

МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГА СТОЛЕЋА И после ручка тако много јêла И пића стоји на столу. Кроз стакла Прозорска, јесен увела и бêла Срца се наших изгледа дотакла.

Било је добрих, старих дана, Када је срце моје знало, К’о јасиково лишће с грана, Трептати свакад, много, мало, Трептати увек: у тишини, У бурном ветру, на висини, У мирном куту, где се чини Да не допире вал оркана.

које не наноси гриже; Било је снаге што из сплина диже, Љубави, страсти и нежности доста, И пољубаца, пољубаца много... Јер то нам треба, да би живот био Ако не разумљив, а оно бар мио, Да би се — и кратак — издржати мог’о.

Дане наше среће у живота мају, Дане позне туге води судбе коло; Ако сам много штошта већ пребол’о, Споменици драги о томе још трају.

Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе. — Зар је било тога? — И много још чега. Требало би знати Читав један речник!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Понеки би се разметао: „А од шта да се препанем. Та знао сам ја да ће бити много народа данас у граду. Стража се препала па узбунила војску, командант невјешт, човјек скоро дошао, не зна језика итд.

Врх огњишта висаше много овчијех и свињећих бутина и ребара. Поткровља није било, но сламени кров, поцрњели од дима. Према другој ластавици,

„Не мари, нека снијега иако га је много! Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи.

Разумије се да је Данилова грађевина много скромнија но што је била пређашња, али је она наставила повјесно значење оне прве; у њој сјеђаху господари Црне Горе;

„Ајде ти, Крцуне, приметни неколико палица у оџаклију, е видиш помешће се иако их је много у соби“. „А ти, Ћетко, отиди с овијем благочастивим — господином — оцем — ђаконом — Алексијом, мојим прељубазним у

Првијех година имао је Венцел много дјеце, која му помријеше. Најзад одњиви два мушкића: Венцела ИИ и Јана и једну дјевојчицу по имену Елвиру.

Једнога љетњега дана пред вече, много сеоске дјеце с Јаном и са сестром му, окупило се у шуми, под једнијем бријестом.

„Стрико печени“ уживао је у њихову страху и још им га придаде додавши много којешта о страшноме грофу. Дјеца се разиђоше куд које једва чекајући да дома повиједају страшно прикључење.

Човјек мирно и смијући се узе му нож а капу стави му на главу, па узев их за руке поведе их под бријест. Много је требало да их умири и развесели, али је он то постигао пријатним и вјештим говором.

Дјеца много више знаду, но што изгледа да знаду, јер не умију исказивати; и много више осјећају, но што се чини, јер им се нагло

Дјеца много више знаду, но што изгледа да знаду, јер не умију исказивати; и много више осјећају, но што се чини, јер им се нагло осјећаји измјењују.

Цурица се некако извуче, али у длаку не уђоше у траг њиховој тајни. И у много другијех прилика, дјеца не могоше преподабљати се увијек, ни мучити. Срећом, домаћи им бјеху кратковиди.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Жив био мајци, која те је родила!) или честитке (Честита ти светковина, жив и здрав био и много их још у весељу и миру божјем доживио!), и то у облику кратко срочене и лепо изражене пригодне позитивне жеље.

изрази пренесеног значења стилским прерушавањем предмета који се пореди у слику која га замењује добијају друго, много јаче и сликовитије значење, које је колико изражајни квалитет поетске лепоте, толико и средство вишег књижевног

На овакве пословице мисли Вук, кад вели „да у народу нашем има много малијех приповиједака које се као пословице приповиједају“.

“1 Бајања могу да буду разноврсна по намени. Нарочито се много баје: а) људима: од урока, ветра, подљути, ницине, злога (чира), издати, поганице (падавице), од костобоље, несанице и

Ругалице одраслих су много дубљег захвата но оне дечје. Руга се човек човеку, село селу, покрајина покрајини, братство братству, племе племену,

Два краја и сриједа. — Одговори се у шали кад ко запита: има ли још много неурађено од каква посла. Ево ме на двије ноге као кокот. — Одговори се ономе који пита: где си или како си?

— Није све злато што се сија. — Споља гладац, а изнутра јадац. — Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди.

— Једна ријеч, сто ријечи. — Тко пуно говори, мало му се чује. — Не вјеруј ономе који се много куне. — Бучи већма тко мање разлога има. — Боље се поклизнути ногом него језиком.

— Празна тиква на вјетру свира. — Лајавој секи целини ријетки. — Пас који лаје не уједа. — Тко много дроби, мало вреди. — Лонац ћеш познати звонећи, а човјека говорећи. — Лијепа ријеч гвоздена врата отвара.

— Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство.

О МАЛОМ И ВЕЛИКОМ — Ни прсти у руке нијесу сви једнаки. — Стотину малијех чини једно велико. — Много зрна гомилу начине. — Свака вода с поточића јака. — Паде Плива у Врбас па изгуби свој глас.

— Ако коза лаже, рог не лаже. — Лаж свака на лажи остаје. — Лаж се брадом не може покрити. — Ко много лаже, много се и куне. — Лаж је дебела, али је кратка; истина је танка, али је дуга.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

86 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ. 88 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА. 90 22. КОПАЊЕ БЛАГА. 91 23. ЛИЈЕПЕ ХАЉИНЕ МНОГО КОЈЕШТА УЧИНЕ. 92 24. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА. 94 25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА. 95 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. 97 27. ЦРНО ЈАГЊЕ.

(Побратимски дарови), 21. (Калуђер и четири грјешника), 22. (Копање блага), 23. (Лијепе хаљине много којешта учине), 24. (Дјевојка бржа од коња), 26. (Чудновата тица), 27. (Црно јагње), 28. (Царева кћи овца), 29.

д.), тако да би човјек на много мјеста могао рећи да су приповијетке ове превођене с Њемачког језика. — Познато је да је Г. Ђорђије К.

Ковач се прими тога посла, али му се учини да је гвожђа много, па га сакрије готово пола, а од осталога буздован слупа којекако.

З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. У некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном идући за овцама чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је.

Онда га син запита: „Можемо ли ноћити | овде?” А отац му одговори: „Драге воље, али имамо весеље 80 у кући, а немамо много соба, па ће вам прости људи заглушати и виком досађивати.

” А брат му одговори: „Добро, брате, ево ти Милице.” Он узме Милицу па је одведе кући, и после тога стече много, али је за све говорио да је Миличино. Један пут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити.

23. ЛИЈЕПЕ ХАЉИНЕ МНОГО КОЈЕШТА УЧИНЕ. Имао некакав цар јединицу шћер, преко мјере лијепу, па од више силе и ње љепоте прогласи у свијет:

25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА. Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити.

” Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита:

што ћу за овака мала два јаја ухватити?” Но оно му одговори да ће много и много ухватити. Он пође су ова два јаја у пазар, и срете на вратима од града некаква чоека, | који тек што виђе јаја

што ћу за овака мала два јаја ухватити?” Но оно му одговори да ће много и много ухватити. Он пође су ова два јаја у пазар, и срете на вратима од града некаква чоека, | који тек што виђе јаја притрча

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Хтели бисмо се много причешћивати божаственим светињама, јер много је причешћивати се и живота, као што рече и сам Христос: „Ко једе моје

Хтели бисмо се много причешћивати божаственим светињама, јер много је причешћивати се и живота, као што рече и сам Христос: „Ко једе моје тело и пије моју крв, у мени борави и ја у

Страшан је то глас, браћо моја, који говори да треба да стрепе од причешћа не само грешници као што сам ја, него и много поузданији у себе.

Као када неки болесник или ко има ране, те таји то од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе онај ко се не исповеда.

Јер много лакше је примити зло него добро, (Пс. 51, З) као што рече неки мудрац. И онима који обедују: Да не дајете један другом

друге службе састају и празне творе разговоре, те навикнути на ове састанке у срамне разговоре падају, јер они који много говоре, рече, неће побећи од греха, (Приче 10, 19) научити се од бољега нека се не клоне а заповедам овоме да то чини

И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове, те ако тако буде, онда да славите пре поста.

А још на спомен ту позивати владара ове земље и игумане друге. И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове.

Мину пак, времена много владавине његове, пошто је 37 година у моћи и снази непобедиво и неповређено сачувано са свих страна, и деца негова

“ (Лк. 2, 25) И овим поукама поучи их добри господин и добри пастир. А ови сви много су ридали и говорили му: „Не остављај нас сироте, господине, јер тобом освећени бисмо, и тобом научени бисмо и тобом

Јер овим добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота'“. (Приче 8, 32-34, 9, 6-11) И подигавши руке своје блажени, положи их

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Нема више треће смене, ево им шипак! А купио ми свилени веш, код Митића, црно и розе, много даје на мене! ЦМИЉА: Бога ми, фино се понео, нема шта! ЈАГОДА: Понаша се крајње културно!

ЈАГОДА: Понаша се крајње културно! Доста је само да чујете како уме лепо да се изражава! ЦМИЉА: Много значи када је човек школован! ЈАГОДА: Ал још ви не знате целу причу! Само да видим имам ли времена; имам.

СТАВРА: А онај тамо не прекида? МИЛЕ: Наравно да не прекида! Издржи он и много веће околности! СТАВРА: Стоји на говорници и одолева природним појавама! МИЛЕ: Како ти то мислиш?

ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић. Била му слика у новинама штампана. СКИТНИЦА: Има да покисну. Много света, једва сам прошо довде. Него ово ме занима.

ЦМИЉА: А ја одма помислила убиство! ИКОНИЈА: Па си се разочарала што није? Не замајавај се ти много око њега, тај ће ти сместити одакле се и не надаш! Ионако те мерка у деколте! ЦМИЉА: Нисам ја мала!

ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат! Ја канда сам га већ негде некад видео... МАНОЈЛО: Не прекидај ме, видиш да рекогносцирам!

Ал где је ту Београд? ТАНАСКО: Много му вреди причати! А и онâ, са свећом и амрелом! Бокте, ко да има квасац у сисама!

АНЂЕЛКО: Нисам ја њезин гувернант, па да знам! СТАВРА: Сада ме копка шта ли ће бити с Милетом! Био је нешто много агилан! А они су једна те иста фракција! ИКОНИЈА: Мали је Миле да буде фракција! Цмиљо! Где ли се само завукла...

ИКОНИЈА: Не знам шта да мислим! СКИТНИЦА: Нема ту шта много да се мисли. Нико човека не лаже ко сам себе. Него, колко је код вас сати? ИКОНИЈА: Саће десет.

Ако ти се пије, седи и пи, остави људе на миру! Није свакоме до тога, дочег је теби! МИЛЕ: Ти си много дрчна, много си офурцатила! А кад је требало да региструјеш кафану... (Улази Непознати, гледајући напоље.

Ако ти се пије, седи и пи, остави људе на миру! Није свакоме до тога, дочег је теби! МИЛЕ: Ти си много дрчна, много си офурцатила! А кад је требало да региструјеш кафану... (Улази Непознати, гледајући напоље.

ИКОНИЈА: И јеси нашла нумеру, па да кукаш! Није он, бедник, достојан твојих суза! С њим би се много усрећила, нангро! Да му носиш по затворима цигаре! ЦМИЉА: Видиш ти оног тамо? ИКОНИЈА: Кога? Ааа, оног!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

МЛАДЕН Чувам. Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста.

ЈОВЧА (постаје узнемирен, натеже боцу, пуши дубље). НАЗА И ти си га много чувао, много волео. ЗУЛФА (извирује иза старе, гледа умиљато Јовчу). ЈОВЧА (ганут; ублажују му се црте на лицу).

ЈОВЧА (постаје узнемирен, натеже боцу, пуши дубље). НАЗА И ти си га много чувао, много волео. ЗУЛФА (извирује иза старе, гледа умиљато Јовчу). ЈОВЧА (ганут; ублажују му се црте на лицу).

Нестало већ. МЛАДЕН (забринуто): Па синоћ ти купих! Зар већ ти нестало? Што га толико много пушиш? (Чеше се, замишљено): Сада не знам где ћу већ на вересију да нађем.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Што се каса познанства себе, правда, да је врло мучна ствар, будући да колико невежество, толико и много више самољубје затварају нам очи и не даду нам гледати себе с ружне стране.

један другота погрешке; обаче, ако би се свак са своје стране старао за познати своје недостатке и за исправљати се, много би мање погрешавали, и следоватељно много би мирнији и веселији наш општедружески живот био.

свак са своје стране старао за познати своје недостатке и за исправљати се, много би мање погрешавали, и следоватељно много би мирнији и веселији наш општедружески живот био.

По мојеј тадашњеј памети, Банат би много срећнији био да је пун пустињика него села, вароши и градова. Мој благодетељ почео је дознавати моја чудновита

Чрез дуго време буде тврд као гвожђе; онда се хоће много труда за претопити га и прелити. К оном шта су чули, ако јоште виде и прикладе неваљале, ако не имају кога ко ће с

да је мој тетак, наместо себе, метнуо био мојега вреднога магистера Стефана да ме он посаветује, чини ми се да би много више посла оправио. Из ове мале историје, која следује, то ће се познати.

А мени се учинило да сам тај дан у божјем рају био! Као да је душа моја пре много хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак

Видећи, мој мајстор, да добровољно пишем, изабрао ме био као за писара; давао би ми којекакве старе, од много година, тефтере да преписујем, које сам ја радо пословао само да не шијем и еспап да не намештам, што ми није нимало

Јошт к тому један особити случај дао ми је много мислити сврх калуђерскога чина. Мој мајстор имао је свој дућан у кућам’ господара Јове Муцула.

Али је било много свети[х] отаца? Ништа то не чини. да и[х] је хиљаду пута толико било, да се сав свет сложи, да анђео с неба дође и да

Но, док мене моја савест не обличава, ја се никога не бојим. Боље би много било да нису никад били тако богати с анатемама.

обичаје дирати, чини Му се да му у веру и закон дира; мисли да му се неправда и сила чини, пак се противи и буни. Много га је и мучно га је сложити, како си сам рекао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

на глагољскоме часослову, на коме има још много записа) речени ф. Б. припоручује редовницима посли себе да спомињу на малој миси имена тих људих...

радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке. Још један примјер пак је доста.

“ Јерковића се сој разликује по много чему од осталијех досељенијех и старосиодскијех братстава. Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и

Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук. Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде. Чагаљ, Шунда и Ркалина шаптаху њешто живо мећу собом.

Чувајте да се не при-панеее! Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!“ Бакоња стојаше иза фратра. Слушао је он много и много причати о свему што му сад бијаше пред очима, али је све кудикамо друкчије неголи што је он замишљао!

Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!“ Бакоња стојаше иза фратра. Слушао је он много и много причати о свему што му сад бијаше пред очима, али је све кудикамо друкчије неголи што је он замишљао!

Тријем бјеше покривен даскама, плочама, опеком — како гдје. Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.

Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много штошта, а особито како он долази јутром и вечером да дијели млађима оброке.

Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана у руку, рекавши: — На здравље вам младо лито. Дај боже да и’ много доживите! Гвардијан му даде њекакву књижицу црвенијех корица, па рече: — Јево ти, синко, ови мали, али драгоцени дар.

, пошто је кућа сјеновита („много синовита“). Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате

Тада се народ чисто помами, јер се Далматиници много заносе такијем работама!... Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје да су врата отворена.

на чесму; чинило му се да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови,

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци. Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане. Ко ми спржи траву: њен зелени смисо?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже? Он, кога толико година...

Не, није исто, не, то више није његово, није ни он више онај, није одавно, годинама, још пре Париза, много раније, сећа се, па толико пута је мислио о томе, баш тамо код оног забрана на коси, сада, наравно не личи на небеску

Само брбљаш и не мислиш. — По томе, господине, што умеш да наредиш. Јесте да ја брбљам, и јесте да ја не мислим, али много волим оне што умеју да наређују. — Видим. Вози полако до гробља, а онда кроз село брз кас!

Не жели ни да се пољубимо. Не зна. Откуд би знао? Још кад је био дете...) Нисам хтео да вас мучим на Бадњи дан, много је посла. Добро ме Возио. (Само с оцем сада да се не сретнем. Касније. док се средим. Касније. Морам тише да говорим.

Вукашинова соба. И сада је сигурно тако зову.) Не, не! Не треба лампа. Ја ћу сад да се скинем и мало одморим. Много ти хвала... (Шта ћу с њом оволико обрадованом?) У капуту седе на кревет и уздахну.

Заслужио је да се радује макар до вечере. И онај стари. Симка унесе жар и наручје дрва. Ложи пећ и прича: много му се обрадовала, и лепо је то од њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази сваки јој

Са Ђорђем се свађала да му што чешће и што више новца шале, а много пута, док се у Београду школовао, послала би му свој, за њега штеђен, домаћичин новац.

— А зар нас мало кошта његова школа? — кришом брише лице и због Ђорђа говори о новцу. — Грдне паре. Много кошта. — Ти си се мучио... — Мучио сам се. — И сад треба да отцепи полутку.

што се не брани, занемела у запрепашћењу од његових првих удараца, туче је и јауче зато што је први пут туче, што је много воли, и жели да је убије, јер је лепа, да је не види после овога, после...

— Бежи од мене, змијо! — Не виче: боји се да Симка не чује, па сикће шапатом. — Ти си нешто много горе. Ја све знам, па ћутим. Видиш ли како ова моја пати? Чула ме!

Још тада, и много раније, започело је ово што се вечерас догодило. Само: да ли је све баш онако како је вечерас говорио?

Тако, тако, само вуци. Их, каква ћу ја сила бити кад ви порастете. На царевину могу да ударим! — Зима ми је, Толе, много ми је зима. Стреса ме... — Наложићу, усијаће се оџак. У Прерову има доста плотова. Све ћу их ноћас почупати.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојчица је била готово дорасла до девојке, али на њеном лицу и у кретњама било је још много детиње љупкости. Руке су јој биле нежне и хитре, очи пажљиве и пуне топлог, златастог сјаја.

Ово је Земља Плавих ветрова. Овде су врапци плави, али моје време измиче: узми прегршт семенки и иди, много је болесних и несрећних на свету... Плави сјај врапчевих крила преобрази се у плави прамен измаглице. Врапца нестаде.

— Ко зна шта је у тим причама тачно? — супротстави се један од најстаријих чланова Савета, који се много чега у свом дугом животу наслушао. — То што звери иду за њом, не значи зло!

— Ја сам она Златна краба о којој си причао! — рече изненада људским гласом. — Много си моје деце спасао, тражи од мене шта хоћеш! — Краба заћута, али и дечак није могао да изусти ма и једну једину реч.

— Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу! — Продај га, па пођи у свет. Много је других градова... — Шта ће ми други градови? Довољно је мени моје двориште, мој ђерам и мој орах!

Лепотица је све брже одмицала. Није имала времена да се осврће. Све јој је било ново, али ничему се није чудила. Много је стаза, много звезда, много људи, па шта?

Није имала времена да се осврће. Све јој је било ново, али ничему се није чудила. Много је стаза, много звезда, много људи, па шта?

Није имала времена да се осврће. Све јој је било ново, али ничему се није чудила. Много је стаза, много звезда, много људи, па шта?

Да он то овога пута не сања? Много је књига прочитао, али ниједна није помињала црвену жабу. Можда му се ова само привиђа?

Из тањира замириса печење, а дечак се дубоко поклони мајци. — Опрости што ћу отићи! — шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Изводио је, вероватно, тачна реч: тај човек је, уз суровост и уживање у злу, имао и много глумачког дара. Можда је и тај дар допринео да му он, Господар Јеврем, тако лако поверује.

“ Али Вучић, тада, већ није много марио за Господар-Јевремове опомене јер је од других, исто толико моћних, добијао поруке другачијег садржаја: „Тако,

Иако већ много више од сто година у својој смрти, он свакога дана све боље види неправде из живота. Није марио што за великог брата

Са шумама је било другачије: као да је постајао више човек, јер га је свако дрво штитило. Много пута, у неком опасном чекању, наслањао се на стабло, образ уз кору.

Да се опросте с њим, прилазили су и пријатељи и непријатељи. Првих је било јако мало, других јако много а сви су изгледали ганути.

Почео је да верује да много зло долази и отуда што људи нису навикли ни да се слушају ни да се разумеју, и што не обраћају пажњу речима.

нема, на углу Капетан-Мишине и Симине, Сима терџуман увек гледа, и одмахује главом, оног луцкастог терџумана који, пре много деценија, наилази са везаним низамима и мирним грађанима, одједном јак од поверења у моћ речи.

Споменик је подигнут почетком педесетих година: у покрету којим Чарапић од бронзе вади мач има много од силовитости, можда змајевске, али и још од. нечег што Васа не препознаје.

Не зна, наравно, да у покрету којим бронзани Васа хоће да истргне свој мач, поред оне змајевске силовитости има и много од замаха јунака социјалистичког рада из касних четрдесетих година овог века, и да је уметност социјалистичког

У Београд се, кроз Стамболкапију, тешко улазило а још теже излазило. Слика Ђуре Јакшића настала је много после Васине смрти, у епохи у којој је тек ослобођен народ био опијен сопственом снагом.

претворене чувена Коларчева пивница и чувена Трајковићева апотека, страва је, на мах, изгледала затрпана а онда је, много виднија, препокрила сравњени угао.

Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и пријатељ: у јесен 1803. и у зиму 1804. године много пута му је, кад је претила турска потера, слао тајне поруке. Били су побратими.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

171 ЛXXX ЈЕДНА СУЗА 172 ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 174 ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА 181 ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...

Гдје ли чудна мета? У непровидним маглама се крије. Брод многи овуд мину с много муке, Истине благо тражећ' у дубини; И не спазише светиљке из луке А гле по води развалина њини'!... Не!

Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше... О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам

Или нам мртве враћа земљица? Врата шкринуше... О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много

Врата шкринуше... О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И

О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам

О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам

Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио.

много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио. О мајко, мајко!

“ Дижите школе, Деца вас моле! Ј. Јовановић 3мај XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ Да ти Бог да много лета, А што више с отим боље, И дуката пуста злата, Да те пуно задовоље!

Одавна сунце на њих огањ лије, И тичје пјесме над њима се хоре. Некада, давно, пре в'јекова много, На плећима су хитрих дромедара Ту двоје драгих стигли из даљине, Са срцем пуним љубави и жара.

И много пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ја од тебе јоште много иштем: да поставиш у пламтеће врсте, пред очима Српства и Славјанства, Обилића, Ђорђа и Душана, и јошт кога

Простор им је шири растојања нег' подвижним много свјетовима; ал' се виде зраком облачени, како морски велики острови кад их зима снијегом обуче, те их пловац из

Два војводе небесног воинства одлећеше к престолу вишњега на огњене своје колеснице, спровођени с много легионах и с грмљавом небесне музике.

прогрмје зли губитељ душах бесмртнијех, да га чује стан бунтовни пјео - Михаиле, подобни ми чином, али духом много нижи мене, јер ти душа, како моја, није благородном гордошћу заждена, проштенија не иште Сатана; благородна моја

Злост њихова превосходи много сваку острост зуба у тартару, свако жало репа отровнога. Мрачнога је половину царства грозна зима вјечно

Престрашно је ово позориште све ужасе много надвисило: кад падаху кривећи се полци у димљива жвала тартарова, жедно тартар дрхтећи јечаше, грдну жертву

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Књиге прикупљене у њој предочавале су ми царство наука у току времена. То путовање много ме задовољило, већ и због тога што је било потпуно бесплатно.

„Кад би тако било, морали бисмо, путујући без престанка, стићи на крај света“, одговарао би му Талес. „И ја сâм сам много размишљао о тој ствари и увидео да Земља мора имати облик лопте којој се, путујући, не може никад доћи до краја њене

Код њега остадох три године, до његове смрти, а онда се вратих у отаџбину. „Од њега сам врло много научио. Он ме поучаваше прво у хронологији.

Питагора настави своје причање. „Из египатских списа научио сам много. Оружан тим знањем, успео сам да нађем опште правило помоћу којег се могу пронаћи све групе онаквих целих бројева код

Ја мало једем, а пијем само воду“. „Ипак, ипак! Ти си много путовао по свету, упознао народе, њихов живот и обичаје, па ћеш, као високо образован човек, моћи разумети шта значи

“, упита Демокритос Хипократа. „Ти знаш, драги мој, да ја већ по свом лекарском позиву много путујем. Недавно сам био подуже у Атени.

Када сам у својој младости распродао већи део своје очевине, отпутовао у далеки свет, а вратио се тек после много година, они ме прво запиташе каква сам блага са собом донео. „Знања“, одговорих им ја.

се може по вољи баратати и њима све разјаснити, али пронаћи узрочну, природну, проверену везу између појединих појава, много је теже. Ја сам то искусио и дошао до уверења да је већа ствар такву везу наћи но постати краљ Персије“.

„Кад истоварих овде тај товар, средих га и прорешетах. Беше ту много пљеве, а тек по које зрнце правог знања“. „Та није могућно!“ „Истину ти кажем“.

„Свет васионе састоји се из простора, атома и кретања. Бесконачно много бескрајно малених, невидљивих атома, ковитла се, један поред другог, и они изазивају тим својим непрестаним кретањем

Радо бих то чинио, јер би ми при том много штошта изгледало сасвим ново, те бих на тај начин имао осећање нових открића.

“, запита Платон. „Како да ти кажем, учитељу? - Спочетка бејах неук, али од када дођох, пре две године, овамо, много сам у тој науци напредовао; Еудоксос из Книда беше ми у њој учитељ“. „Еудоксос?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Али сад такав сам. И то од зимус кад сам једно вече по првом снегу шетао са њом пустим улицама. Тај снег, рекао бих, много је утицао.

Зар се то осигурање није могло постићи благовремено и са много мање жртава? Зар је морало да дође до тога да се човечанство унесрећи па да се постигне, ужасно, само тај резултат: да

А ТИ СИ је толико надувао! Не претеруј и буди уверен: да би официру као ти што ,си прогледали кроз прсте и много већу, Много тежу грешку.

Не претеруј и буди уверен: да би официру као ти што ,си прогледали кроз прсте и много већу, Много тежу грешку. Грешке као што је твоја, уосталом, дешавају се свуда, свакога дана, свакога часа, на целом фронту, где

сам могао само да чекам толике опомене, па тек сад да пођем у ову посету коју сам своме дивном и милом другу дуговао много раније? Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу.

Нећемо га тамо наћи. — Како? зашто? — Не иде он тако рано кући, господине. Његова кућа је „Лаф“. — Шта кажеш? — Много се пропио — одговори носач — мно-го. — Шта булазниш, човече?

Ја мало размислих шта да чиним, она језа разочарења проструја сад кроз мене много јаче, па се најзад реших да уђем у кафану. Тамо ми показаше једно засебно одељење, одакле је допирала паклена свађа.

Седео је врло круто и изгледао велики кицош. Чинио ми се, истина, много старији него што ми је рекао да има година. А бркови су му били масни, умазани и ушиљени као иглице.

Није се мицао. Заиста много муке беше ме стало док сам га изнео и положио у постељу његове спаваће собе. Али у том напрезању које ми је снајка

Како изгледа, за оно друго двоје деце није много Ни марио. Имање је остало прилично. Чим сам прочитао писмо појурио сам у другу собу и рекао девојци: — Ах, Марија,

ослобођење од батина и одсад неограничену, најпунију слободу врљања по свима привлачним местима вароши, он је ипак много плакао за сандуком очевим тога незаборављеног дана, кад је најстарији трубач, стара гарда, сахрањен са свима војним

— Како је, како, дечко? — Ето, да кажем, гос' ђенерале, врло добро, хвала много... Онда окуражен овом пажњом мамуза нервозно коња и притерује га све ближе дивизијару.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али због тог стања као да није много трпио. На махове је чак изгледао задовољан њиме. Каснија је потпуно изгубио сваку осјетљивост за физичке болове.

Сад је боље, зар не? — Боље, боље, много боље. Већ готово сасвим добро. Хвала вам, докторе. — Но, видите! А кад оздравите, нешто ћете нам свирати.

На сјеновитој страни куће била је једна вјечито закључана соба у коју дотле нисам ногом ступио. У њој је прије много година умро један бакин брат, њен миљеник, још младичак. Од сушице.

нека груба и слијепа физичка сила споља са свих страна притисне, да ме згруне, да ме сузбије натраг у границе тијела. Много година касније, кад сам гледао мрке раднике на плантажама како се тресу и поскакују на шуштавом лежају сухих лијана у

Реална животна страдања, тегобе практичног живота, нешто су сасвим друго. И, усуђујем се рећи, нешто много мање. А можда ни дан-данас не бих имао смјелости да то кажем кад ме читав досадашњи живот, са свим његовим искуствима

Дјетиња је душа сва саткана од љескања бивствовања и небивствовања, сва натруњена одблесцима вјечнога. Тек много касније схватио сам да је то дјетињско осјећање — тако пуно патње, и тако близу и ништавилу и неуништивости — у ствари

Јер, на свијету (укључивши ту, дакако, и свемир), има свега изобиља, па и бесконачно много. А свемир је тако знатан, да нема те појединачне ствари чији би нестанак он уопће и осјетио.

— Чудно! Чудно, али ипак тако! (Послије много година посјетио сам ту исту плаву дјевојчицу у болници. Живот је био прешао преко ње; умирала је од рака у утроби.

Уображавао сам да један јединцати, сам по себи, увијек једнак и увијек једнако неосмишљен тон, може да изрази много тога, сву силу разноврсних ствари.

Егидио је дошао, прије много година, још сасвим млад, као тромбониста у једној прекоморској оперној стагиони, у оближњи приморски градић.

Ђордано Бруно, најстарији од мушке дјеце, у кога је Егидио полагао много нада (а мислим да су у његовом протестном имену имали неког удјела и брадати либерали из дједове благоваонице),

По томе, на први јек Егидијева тромбона много шта се развезивало и покретало. Раскидао се чар љетног поподнева. То је био знак да престаје поподневна сијеста.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.

И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало. Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома,

она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.

Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике.

тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање,

Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу...

па вељу, дај да причекам... Знаш, онога... пшеница ми много добра : биће сто крстина. А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката...

буди Бог с нама. — Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. — Море, много је то: неће сваки струк осећи по два. Нек ми да осамдесет клипова, па доста. Јован скочи весео.

Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу. Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон. Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи.

Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес. То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.

видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. Вујо задржа Радована. — Чујеш, мени се ово не свиди. Он ми се нешто много променио. Требало би видети шта он ради тамо. — Како ћемо да видимо ?

Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде ?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

КАЛУЂЕР 298 НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР 299 ЂАВОЛАК 300 СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ 301 БОНИК И БОЛЕСТ 302 АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ 303 ДЕРВИШ И КУВАР 304 А КИ ЈЕ ВРОГ ПЛОТ ЗДЕЛАЛ?

У тој башти било је много лепог и разноврсног цвећа а поред свију стаза биле су понамештане камените клупе. Шетајући горе-доле по башти, оде до

После тога мораде се Петар предати смрти и умре. Девојка га лепо сахрани, и жалила је много година за њиме. СОЛДАТ И СМРТ Био тако један солдат, па је толико згријешио да кад је умро и дошао пред бога, нити

И тако стари остане у рају. НЕМУШТИ ЈЕЗИК У некаква човека био један чобан, који га је много година верно и поштено служио. Једном, идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је.

Тако је и било. Он ти прео дан у ашчиницу, а прео ноћ к султанији. Не прође много времена — е, шта ћеш, свашто на своје вријеме — када цар некако за то сазнаде, и би му велика мука: није шала така

Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак није никако ни орао ни косио. Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани:

— Па то је наш татко. — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте?

Кад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.

соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености; напосљетку, кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: „Ја сам много чуда претурио, а сад да не смем отворити ову собу!“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети!

Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто! Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него остани код мене, ја ћy ти испросити другу ђевојку, и не бој

Цар вели: — Ја бих најстаријег и средњег много мучио, а најмлађем не бих ништа. Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на

са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски са орловима, па се с БашЧеликом страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда. Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада. Ах, вечно бих била с тобом! Је л' да и сад тражиш мене?

Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда. Ни Богу се сад не моли. Нема чему да се нада. Ах, вечно бих била с тобом! Је л' да и сад тражиш мене?

Из мисли се тргох. Бацах поглед доле, Никог није било. и дође ми жао: “Можда је чекала, можда много воле, А ја? — ја сам свиреп, бездушан и зао.

У природи има много дана, Мутних, тамних као ноћи крило, У животу има много рана Само зато што је снова било. Море грли копно од

У природи има много дана, Мутних, тамних као ноћи крило, У животу има много рана Само зато што је снова било. Море грли копно од искони, Капља камен без одмора дуби: Рад и живот по свој

Пошли сте у рат, поносити, скромни, Без много “ура!”, ал' храбри и прости; Дошли сте кући ломни, много ломни, Носећи земље и сломљене кости.

Пошли сте у рат, поносити, скромни, Без много “ура!”, ал' храбри и прости; Дошли сте кући ломни, много ломни, Носећи земље и сломљене кости.

Они су остали и испред форова, У огромном броју и са много јâда, Што не труну мирно крај својих борова, Већ под туђим небом и испод корова — Они су остали крај Једрена града.

А радо бих ја оплак'о Свој Вавилон — старе дане И све наде — затрпане Са животом; али тако Сузâ нема баш никако. Много суза о да ми је Да их око плаче, лије — Да прелије мисли, снове, Љубав, младост и болове — И све мртве... па и желе!

чека се опело. Није још дуго — доћи ће и оно, Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео И много света. Удараће звоно. И ја ћу затим иструнути цео.

Живот у свету ружан је сан Мада се живи у знаку дýге, Уз месец бледи, сунчани дан, С помало смеха, и са много туге. Ја видим правду и свачији тренутак позни. Видим и натпис: Немачка и Виљем Грозни.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Моја мајка је била прворазредни изумитељ и верујем да би много постигла да није била тако далеко од модерног живота и његових многоструких могућности.

Постоји још један, много важнији разлог за моје касно освешћење. Патио сам од чудне бољке коју је изазивала појава слика, врло често праћена

Уверен сам да ће се такво чудо остварити у будућности. Могу још да додам да сам много времена посветио решавању тога проблема.

концепту и идејама, што је у потпуној супротности са чисто експерименталним поступком и по моме мишљењу је много корисније и ефикасније.

и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се поигравао страстима које би уништиле и неке много снажније људе. У одређеном узрасту обузела ме је манија коцкања, што је моје родитеље веома бринуло.

Али, онда се моја воља потврдила и не само што сам престао да пушим већ сам угушио сваку наклоност према пушењу. Пре много година, патио сам од срчаних тегоба све док нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју сам пио сваког

Још од детињства сам морао да се бавим самим собом. Због тога сам много патио али, гледано из садашње перспективе, то је била срећа у несрећи, јер ме је то научило да уважавам непроцењиву

чињеница да су кафа, чај, цигаре, те жвакаћа гума и други стимулуси којима се слободно одаје чак и незрела омладина, много штетнији за нацију судећи по броју људи који им подлежу.

Нестрпљиви реформатори морали би такође да буду обазриви према вечитој изопачености човечанства коме је много драже индиферентно лаиссез-фаире од присилног спутавања.

Као магијом, притисак се смањио и ја сам схватио да у овом положају могу много лакше да одолим снази бујице. Али, опасност је још увек постојала.

Морао сам да побегнем од млина, коме сам био лицем окренут, пошто је струја тамо била много бржа и вода дубља. Било је то дуго и болно искушење и скоро да ме је на крају издала снага, пошто сам стално био

Тако се догодило да је деда изненада прекинуо мој рад на не баш много нежан начин, тако да је прошло тридесет година пре него што сам се поново машио другог сатног механизма.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Али има много других америчких научника који су још позванији да о томе говоре. Чему онда да о успону идеализма у америчкој науци

Међутим, има извесних ствари које млад досељеник може донети овој земљи, а које су много драгоценије од свих оних које данас прописује закон о усељавању. А шта сам ја, када сам се 1874.

су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости. У Идвору ниједна нација, осим српске, није никада живела.

Нарочито се много причало о битци код Кустоце године 1866. у којој су граничари скоро уништили италијанску армију. То су причали људи

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса;

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса;

Вежбајући, постали смо стручњаци за ову врсту сигнализације. Запазили смо да се звук много брже простире кроз земљу него кроз ваздух и да чврста земља боље преноси звук од растресите, узоране земље.

човека са човеком, животиње са животињом, звезда са звездама и човека са својим Творцем, разумљиво је што сам много размишљао о природи звука и светлости.

Моји учитељи у Панчеву помогли су ми да решим неку од загонетки ове врсте на које сам наилазио у својим размишљањима. Много ми је помогао мој словеначки учитељ Кос, који ми је први испричао причу о Франклину и његовом змају.

У тумачењу загонетки које су се односиле на суштину природе светлости, имао сам много мање среће. Словенац Кос, иначе мој тумач и учитељ физичких феномена, говорио нам је да је по мишљењу једног старог

Повољан утисак је начинило и моје познавање библије и псалама, па ме много запиткиваше о мојој мајци. Сложили су се да би било добро да се из школе у Панчеву преместим у чувену прашку школу у

Мој отац је протествовао много пре тог догађаја тако што је избацио цареву слику из куће. Милетићева посета Банату обележава почетак новог политичког

Ћипико, Иво - Приповетке

Тада се Илија, коме се од много беседа досадило, диже, плати рачун и из крчме са женом изиђе. Павле пожури и стиже их у путу.

Он се чуди њиховој дрскости и гледа их у чуду, као да их није у школи досада видео, и чини му се да су много јачи и одраслији од њега.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Јасније речено: према традицији која нам долази из XИX века и коју са много разлога треба везивати за романтизам, песник треба да се користи посебним, експресивним, стилски обележеним језичким

Човеку тешко пада нешто друго, много дубље, значајније и сасвим далеко од узгредне анегдоте. Човеку, наиме, тешко пада кад види како нам се поглед на нашу

неимарство, небројене фреске и иконе, дакле знатан део најкрупније наше сликарске баштине, доле су настали и доле ће много шта заувек остати. На милост и немилост неизвесне судбине? Свакако.

Разуме се да је много шта узето из хришћанства, али, верујем, преко или посредством наше народне песме: Склопи очи протопоп Недјељко, Тихо

човековог унутрашњег стања и његових подухвата, с једне стране, и стања и догађања у природи, с друге стране, добија много потпунију, интегралнију аналогију него што је то случај у каснијој уметничкој поезији. Навешћу само три примера.

Још је занимљивији случај Момчила Настасијевића. Он је отишао много даље: код њега се временски ток потпуно затвара, готово да прераста у митолику безвременост.

Из језичкога и књижевног угла писало се врло много, често и полемички, о културном подручју које обухватају новоштокавски говори, они које је Вук посредством народне

Ови бројеви у двема културама допунски, са додатним симболичким смислом, значе „неизбројиво много“, „немерљиво“. Сада је довољно рећи да је наша досетка у суштини књижевни текст, и ми ћемо се већ суочити са једним од

Штавише, таква су се проучавања проширивала и на много крупније појаве, све до појединих периода у књижевном развоју.

Довољан контекст је много шири. Довољан, разуме се, за разумевање природе књижевности и њенога историјског развоја. То је несумњиво култура јер

Али њихова сврха и није да створе целовитију представу о српској књижевности. То би био други и много тежи задатак. Желели цмо једино да покажемо да српску, као и сваку другу националну књижевност, боље разумемо и боље

први поглед, занемарљиве појаве које се у култури (духовној као и материјалној) понављају понекад нам о њој могу рећи много више но што нам се чини. Јер, ма колико да оне саме по себи могу бити ситне, њихово понављање обично није случајно.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

И купуј, и прекрајај му, и никад ништа на њему цело ни двадесет и четири сата. САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне, бога ми!

ЖИВКА: Па не иде, али, право да ти кажем, не би ти ни та једна класа много помогла. Не може једна класа да ти исплати дугове. ЧЕДА: Што ви мени једнако те дугове натичете на нос?

МОМАК: Врло давно, господине... ЧЕДА: И вама је то сасвим обична ствар кад се мења министарство. Променили сте их много? МОМАК: Много! Коликима сам и коликима ја већ сагледао леђа...

ЧЕДА: И вама је то сасвим обична ствар кад се мења министарство. Променили сте их много? МОМАК: Много! Коликима сам и коликима ја већ сагледао леђа...

ЧЕДА: Е? МОМАК: Ама, знам ја то иако не читам новине. Чим видим да министар сваки час зивка благајника и чим видим много згужваних хартија у корпи крај министровог стола, ја одмах кажем у себи: овај се спрема.

Па ви говорите као да сте ви министар. ЖИВКА: Ако нисам министар, а ја сам министарка, а упамти: то је, који пут, много више. ДАРА: Али, забога, Чедо, мајка! Немојте се свађати, не личи то министарској кући! ЖИВКА: Па да, не личи.

ЧЕДА: Је л' те? Гле, молим вас, ко би то рекô?! ЖИВКА: И она сад може да нађе много болу прилику него што си ти! ЧЕДА: Како, молим?... Реците то још једанпут. ЖИВКА: Ама, шта се ти ту ваздан ишчуђаваш?

АНКА: Да га затечете? Ју, госпођо, ал' ја ту много рескирам. ЖИВКА: Шта рескирате ког ђавола? АНКА: Како да не, забога.

ВАСА (вади једну цедуљу): Па и нема нас баш тако много. Ево, ја сам направио и списак, па нема нас више од деветнаест.

(Вади табакеру и нуди јој.) А што се тиче љубавника, и ту... ЖИВКА: И ту се могу одмах послужити. Ама, ви мени нешто много увијате, па ће на крају крајева да испадне као да сам ја непоштена жена. НИНКОВИЋ: Пардон, мил фоа пардон!

ЖИВКА: Па добро, де, доведи их већ једанпут, и ту бригу да скинем с врата. Само, молим те, да ми се не баве много, јер знаш да данас има нови зет да нам дође на виђење. ВАСА: Не брини ти, казаћу им ја већ да буду краћи. (Оде.

) В ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (кад остане сама, звони). АНКА (долази). Молим! ЖИВКА: Шта радите ви, забога, Анка? Ви ми много нешто отежете, као да је то бог-те-пита какав тежак посао домамити мушког у собу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У важније разлике ваља убројати и то што су они својим настанком везани за два, као што је познато, по много чему другачија књижевноисторијска контекста, за два периода у развитку српске књижевности: Нечиста крв је писана током

Милош Црњански је имао план да после прве напише још пет књига о сеобама српског народа. Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су 1962. године у два тома Сеобе и Друга књига Сеоба.

или се мора допунски мотивисати, што изискује извесну занатску спретност и код писаца који су у том погледу били много срећније руке од Станковића.

лицу, и то се код њега не да ни замислити под претпоставком да Софка буде приповедач; али није имао намеру, и то је много занимљивије, ни да га напише просто у трећем лицу, одвојеном од јунакињиног лика.

То су две формотворне силнице о којима писац - као и о много чему другом - није морао себи полагати рачуна, али које су саодлучивале у његовоме избору једних и одбацивању других

Новија теорија романа прилично је много пажње посветила углу његовога приповедања, и ко га приповеда, да ли у засебноме лику отеловљени приповедач или

крви, кад гледамо у крупним сегментима, приповедање изједно тече сукцесивно и у ауторово име, и не може се уочити много шта од онога што смо у првим верзијама могли да подвргнемо ближем посматрању.

све то, Станковић у првој верзији приповедање композиционо заснивао у јунакињином сећању, и да је у каснијем тексту много шта од тога сачувано, постаје бар једним делом јасно одакле у Нечистој крви долази она стилизација описа као да је то

чврсту тачку од које ће се лакше отиснути у приповедање, то је такође значајно за разумевање његовога невероватно много и оштро куђеног језика, нарочито синтаксе.

Но питање је много сложеније, и било би недопустиво упрошћено кад би се казало да су помињани критичари с почетка века, па и касније,

Мислим да је у тој форми најважније изналажење нових могућности и одбацивање ,глатког писања', чега је иначе тако много било у руској књижевности XИX века.

”55 Српска књижевност није у XИX веку имала много „глатког писања”; имала га је нешто више при његовоме крају, а највише тек на почетку ХХ века.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

То је очајничка пушка. Јер је чудноват Призренац. Потули се путем, постане веома скроман, много подноси, хоће новцем да се откупи, дубоко се Турчину пресавије, но уме и хоће често да умре!

Везан оваквим обичајима Хамза Вукашиновић је узастопце неколико година много изгубио на виноградима, јер су му остајали непобрани. Срби су га избегавали, а Арнаути са села не раде ове послове.

Њих двадесетак чучнуло унаоколо, прислонило пушке уз рамена, па пуше и ћуте. У оваквим случајевима они се много ни за својима не жалосте, али су опет озбиљни, јер им је пред очима мртав створ Божји, иако друге вере и крви која сад

Није нас баш много коштало. Потресен, Милан Ракић никако не допусти да старац плати. Али пристаде да пођемо сви у крчму код Стојана

или посматрају једре снаше, одмах би се повлачили у манастирске конаке да на брзину ручају и брзо се разиђу: нису много волели да се срет– ну са чудним попом...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ На то ти се песма Истом сад одзива: То ти нисам рекô, Док си била жива. »Јавор« 1892. (ХАЈНЕ) Јест, много су ме мучили На овом свету дивном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом кивном.

* * * Не прође дуго, много, Ал’ ево гробу гост: Четири млада ђака Донеше мален лȅс. За лȅсом кука мајка: „Та дете ј’ — зар у гроб?

Чини л’ вам се сунце да друкчије сија, Јаворова грана много зеленија? Мириснији ваздух кроз зелено грање Кô да вам се нуди сам на уздисање.

“ Многим ће Клиона студит’ врло строго — За тебе ће рећи: почео је много! Ал’ са гроба твога песник скида вео, А гроб вели: Авај, ја сам више хтео, Тек сам хтео много — Али нисам многô...

Ал’ са гроба твога песник скида вео, А гроб вели: Авај, ја сам више хтео, Тек сам хтео много — Али нисам многô... И ко ће да суди по успеху људе! Сви желимо да нас по тежњама суде.

Слава теби, чији дари и краљеве красе! Ти си стекô много, много — али ништа за се. Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења!

Слава теби, чији дари и краљеве красе! Ти си стекô много, много — али ништа за се. Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења!

Ој, Петефи, ретки створе...“ Шапутô сам јоште много, И од мојих уздисаја Исплео се зрачни венац И дигô се, узвио се Око главе песникове.

Али ту је веће био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни — Можда га је Српство цело Од уздаха својих сплело.

Ох, та то би мојој души Биле рајске сласти... Имао бих, имао бих, Много, много касти. Па зашто се не угледам На високу дугу? Зашто моје гусле гуде У узаном кругу?

Ох, та то би мојој души Биле рајске сласти... Имао бих, имао бих, Много, много касти. Па зашто се не угледам На високу дугу? Зашто моје гусле гуде У узаном кругу?

На нама је много рана; Те су ране наши труди. Издајнике штедели смо — Јер имамо ближих груди. Вежбали смо мушке страсти — С

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Неуспела љубави ока и варке уздрхтале У један крај много приснији ме смести Где реч има вредност судбине и подсвести Где су величанствене сенке а ствари мале.

Јао, речи разне Исто значе. Никад цвет не могу рећи Ако не мирисах нецвет много већи. Најближи дан је који прође давно, Смиреност сени примакнута славно.

Смртоносан је живот, ал смрти одолева. Једна страшна болест по мени ће се звати. Много смо патили. И, ево, сад пева Припитомљени пакао. Нек срце не оклева. Исто је певати и умирати.

Промени своју песму! Рад трговања духа страшног морепловца: Хоћете ли да вам продам своју ноћ? Долази истина, биће много мртвих, Нова побожност већ је измишљена. Немојте се никад користити слободом И бићете слободни: крв се исписала.

Краков, Станислав - КРИЛА

Те каквог. Душко је добио пољубац од мале Викторије, кроз ваздух; на вас се, чика—Јоцо, много смејала она чупава Вида, камењарка, а Андрија са победоносном трбушином и она оклопњача Ида...

Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина. у оближњој кући благајник је срдито шикао, јер му се цифре нису поклапале.

ја сам републиканац... За револуцију... видим ново сунце, једног новог бога... Много белих и црних богова... ја ћу све са својим батаљоном црвеним... Ма ћутите... Смели дечко шаком му је затворио уста.

На коленима је држао лактове. Поглед му је мутан. Забринут је. Јуче је много јео лојаве овчетине. Сада је узео горку со, и она га је мучила по стомаку.

Плави планински ланци пресекли су видик за Флорином. Тамо је све било мирно. Било је само много сунца. Одједном узбуна. Гласник је стигао. Мајору је заиграла небријана брада. Телефон је зврјао преплашено.

И сви су тражили жене. Биле су потребне као кинин, као сирће за оне који болују од скорбута. Жена је било у граду много. Ипак су и њих доносили лађама као и трупе. У Главноме штабу установљено је одељење за набавку жена. Било их је свуда.

То је био свршетак свега. Пипермент је био попијен. Понео је као дете на рукама. У њеној соби је било много спарушеног цвећа. — Опет је онај одвратни Енглез долазио. донео ми је плетену торбицу... Чисто злато...

Оркестар на палуби свирао је савезничке химне. У салону су лудовала два мала оркестра. По столу се просуло цвеће. Много генерала. Плаве књегиње. Племените болничарке: војвоткиње, баронице. Шампањац се пролива. Све се натапа, залива, опија.

Племените болничарке: војвоткиње, баронице. Шампањац се пролива. Све се натапа, залива, опија. По броду много малих угодних кабина. Много тајни. Што више шампањца у телу, жене су све лакше. Иначе ѕплеен, цафард, досада.

Шампањац се пролива. Све се натапа, залива, опија. По броду много малих угодних кабина. Много тајни. Што више шампањца у телу, жене су све лакше. Иначе ѕплеен, цафард, досада. Као и на фронту.

— Боже, Боже, како је све то страшно, — стресао се тај згрожени јунак. Око њега је много оних који су ноћас убијали, но они не мисле о томе, већ журно раде, и звече алатом о камен и отврдлу земљу.

Чете су склопљене, команде опет уведене. Изнурени војници полегали су припијени уз падине. Јаруга их није много штитила од граната, које су често фијукале и ломиле дебеле храстове.

Петровић, Растко - АФРИКА

је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и поезије. Вели: „Била је шваља код моје мајке, кад сам дошао на одсуство у Тре Кастеле.

Ту су црнци увијени у простране бубуе, пошто је ту много помуслимањених племена, који онда своје традиције пркосно чувају.

Смешно је да у Африци, између два црнца који се прихвате одевања, много је ближе примитивности и голотињи онај који носи европску одећу, састављену од најчуднијег комађа, но онај који усваја

тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини да ви видите овако светле боје док би романтичарски сликари овде нашли једну много тамнију таму?

Мали плави пропланци су до саме воде, густо зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).

Мали плави пропланци су до саме воде, густо зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).

По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа. Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду. Табу је чувено са својих атлетских сељана, који су можда последњи људождери на

Необично лепи, необично лепо израсли. Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу.

Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари становнице Антила. Много људи излежава се без одела по урођеничким дугим постељама исплетеним од трске.

Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

Сами за себе кажу: „Богати смо!“ Пирога наставља брзаком до Монге. Село много веће, зграде трошније, старије, улепљене земљом што се сасушује и отпада. Крај села нешто што треба да је гробље.

јединствене ствари; али, откако је тражња белаца за њине ствари врло велика, они своју рутину примењују на меко дрво много лакше за израду. Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ВУК: Много си казао! ИСАК: Ил’ боље рећи, ја сам учио! РАДАК: Шта? ИСАК: У Маџара сам морô гледати Надуте жабе празну мешину

ГЛАВАШ: Оставише је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене тражећ ћуди несташној... Проклет, бог дао!... (Почивка.

То је он!... СТАНА: Ми нисмо овде дошле у госте — Залутале смо ту! ГЛАВАШ: Не чини ништа. Нама сте тиме много милије. РАДАК: Па да, Што ненадније, то пријатније! ГЛАВАШ: Остан’те овде за неки дан! Чекаће паша!... Има времена!

Ти док се овде тако скањујеш, Бледа ће глава бедем китити. СПАСЕНИЈА: Ах, мајко, хајд’! Видим да ти је много дражија Од млека мога крвца његова. СТАНА: Смрт те не чека, Ти ћеш у граду бити госпођа; А Бошка чека смрт...

ГЛАВАШ: Маћеха!... СТАНА: Грозан си! ГЛАВАШ: Од грознице си много грознија! Или те стара памет издаде, Те се не сећаш своје удаје, Своје младости, своје радости — Та гозбе славне,

) Но, Бошко, Сад сеја неће више кукати! Ако тек везир сузу не пусти, Јер си му много био у вољи?... (Издалека се чује и друга пушка.) То је већ друга!... Чусте ли прву, ви? РАДАК: Чусмо је сви!

заклиње Големом снагом свога тирана, А не да виче страшном поругом: „Голуждравче је једног врапчета Од силног паше много моћније!...

СТАНА: А где је син?... Ја сина тражим, пашо несрећни!... Та десет кћери да сам родила, А свака да је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа зорица, Па да топлином своје љубави Ледене груди свету

А онај онде што је са чалмом Збрчкано чело скрио лукаво, То је Салија!... Све крволоци!... Од сваког скота много грознији!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада. Видим да има много ларме, трке, мувања, галаме, много формалности, али ми се чини да је мало реда и мало рада.

У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада. Видим да има много ларме, трке, мувања, галаме, много формалности, али ми се чини да је мало реда и мало рада.

војске да напусти Алексинац и Делиград, да се у брзим маршевима повлачи Параћину, где би је Турци, пошто располажу много већом коњицом, сустигли уморну, дали јој на отвореном пољу једну главну битку и као бројно надмоћнији разбили је и

— А мислите ли да њино присуство и њине беседе распаљују одушевљење у војсци? — Распаљују, распаљују, вера много може, она фанатизира и челичи.

— Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле. Окренем се и угледам иза мене једнога мога познаника из

Зар у војсци није пуно примера, где су прости нестручни људи често поштогод много боље погађали но стручњаци. Оно истина, ја се не разумем у војничким стварима, али ја не знам зашто Турци не би смели

Турске пушке носе много даље од наших и Турци бију наше на растојању откуда ми не можемо ни да се добацимо до њих. У првим редовима нема ни

Штаб се већ био вратио. Бугарска дружина, што смо је јутрос видели, добро се борила. Има много рањеника, међу њима је, чини ми се, и Иља. Како нам је скуп сваки човек, а како смо данас лакомислено стотине изгубили!

На три четврти часа после првога јyпиша учине Турци други, и то много живље и опширније — пустили су лево и десно крило шире.

да верујем у Бога, сад бих це тако толло молио y овој ноћној самоћи, за тебе много напаћења Србијо, за тебе српска сиротињо, што се потуцаш разбегла са погорелога огњишта; за вас рањени мученици, што

Та ви сте видели како су Турци побили много свиња по селима куда су прошли, рече Комаров још с већом срџбом. — Оно тако је, и ви сте тако и војницима рекли:

дође извешће с предњих положаја да се Турци повлаче, да су напустили пруговачки шанац, да су оставили на бојном пољу много непокопаних мртваца, што није турски обичај при редовном повлачењу, да су у Пруговцу, који су јуче заузели, оставили

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. ХВИ Ој, месече, много ми је криво, драгу си ми у чело целивô, Ти у чело, а сунце у лице, Рујна зора обе јагодице, Па то већем и комшије

XЛВИИИ Ноћ је тија, — месечина сија, Хајде, луче, да бројимо звезде. Звезда много, да не забројимо, Пољупцима да их бележимо.

Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

ЛXІИ Кад се молиш вишњем Богу, Не моли се дуго, много; Бог је добар, многима је И без молбе он помогô. Ако желиш праве среће Себи, мени, чеду своме, Из дна душе

Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери сиротана!?

“ „Само ћу јој — то ми с’ може — Друго име сада дати, Досада се љубав звала, — Отсад ће се тугом звати.“ XXXВ Много ли је загонетно У природи што се стиче. Кад убију гују љуту — Још се дуго она миче.

XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу да сам много плакô, — Не сећам се, може бити. Кад се магла ведрит’ поче, Па ми зорин зрак засвити, Кажу да сам много певô, —

Кад се магла ведрит’ поче, Па ми зорин зрак засвити, Кажу да сам много певô, — Не сећам се, може бити. Ал’ кад стиснем болно чело, Кô кроз сан се сећам свега, — Да сам увек тајно зебô

То последње сузе беху, — Престало је срце бити. ЛXВИІИ Промисли се, — нису ране Само теби дане; На свету је много бола, Свуда на све стране. Теци песмо, поточићу Порушена нада, Изгуби се у пучини Општих, вечних јада!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Високо до неба! Око поноћи зачу се брза пушчана паљба. То је, људи, врило. Никад краја... Верујте ми, много је страшније слушати борбу изблиза, него бити у том окршају. Мислио би човек, нико жив неће остати.

Артиљерија је одмах отпочела. И њихова и наша. Био сам изложен много пута артиљеријској ватри, али никад нисам имао мучније осећање него тада.

Таква вам је ствар. Давнашње ратно искуство показало је да су војници много смелији кад виде противника. Онда бар знају одакле им прети опасност, и како треба да се чувају.

Онда се диже: — Куда? — запитао сам га. — Идем да нађем другу. Небројено много пушака било је разбацано и, разуме се, узеће прву на коју наиђе.

— јада се овај. — Ја, богати. Људски живот тамо ништа не значи — упаде поручник Мишић. — На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну.

И сада, за време ових тешких часова у болници, често ми је пред очи излазила та слика. Мислио сам много пута да ми, као људи, и не заслужујемо бољу судбину, или је то само рат који унижава наше достојанство...

Волимо живот. Зар на овоме земљиноме шару нема места за све људе?... Ноћ се спуштала лагано. Чини ми се, много спорије него других дана.

Река ми је остала за леђима много даље. Не потраја дуго, а онај се врати сав задихан. — Господине потпоручниче, доле на реци су Бугари. Претрнуо сам.

Заморени већ непрекидним борбама, многи су почели увиђати да им је много угодније на мекој болесничкој постељи него на тврдим даскама, или на голој земљи у влажној земуници.

Многи су прибегавали различитим триковима да би обманули лекаре. Некада су ови гледали кроз прсте, а много пута били су у уверењу да пред собом имају правога болесника.

— Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило. Увече смо дошли сви у заказано време. Сели смо и за вечеру, али са нама не беше нашег

Али по тамним колутовима испод очију и дубокој бори између обрва, видело се да много пати. — Јеси ли рањен? — питао сам га. — Удари ме у ногу... Јаој, браћо, полако.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

56 О САВКА, САВКА... 58 ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... 62 ХОЈ ДЕВОЈКО... 64 ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ... 66 ПЈЕСН 68 НАТРАГ, ДРАГИ, НАТРАГ, КУД ХИТАШ

је јасно шта ваља схватити под појмом старије српске поезије: како се почетак наше новије лирике, а са много основаног разлога, ставља веома позно, у годину појаве Бранка Радичевића, читав ранији, њиме заклоњени период

Јер, кога би данас могла још оправдано загрејати, и који поетски став или потребу плодно потпомоћи или правдати ова не много привлачна, прашна и сабласно несавремена тема?

Овој Антологији међутим задатак је много ужи и скромнији. Чак и када је очевидно да је наша поезија још дуго после године 1847, упорном и поетски неплодном

на једину, глатку формулу, већ и стога што ако таквих формула и има за тренутно потребне програматске ставове, има их много ређе — или их никако и нема — за дефинитивне уметничке резултате.

потребе, свести и снаге да их се било делимично било сасвим ослободи — питање је већ мање јасно а одговори на њега много мање једнодушни, много мање поуздани и много мање убедљиви.

да их се било делимично било сасвим ослободи — питање је већ мање јасно а одговори на њега много мање једнодушни, много мање поуздани и много мање убедљиви.

било сасвим ослободи — питање је већ мање јасно а одговори на њега много мање једнодушни, много мање поуздани и много мање убедљиви.

Из свих тих разлога ће вероватно будућа размишљања у вези са Бранком Радичевићем морати много подробније и продубљеније, са много више присне сљубљености са предбранковским временом него што је то до данас био

тих разлога ће вероватно будућа размишљања у вези са Бранком Радичевићем морати много подробније и продубљеније, са много више присне сљубљености са предбранковским временом него што је то до данас био случај, ронити по нашој занемареној

Радичевића а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно природно, није и не може бити довољна па чак ни много погодна. Антологије су одувек биле и увек ће остати сасвим особите, у извесном смислу изразито неправедне књиге.

Тиме је већ много шта речено. Материјална култура друштва у којем је та поезија никла била је изразито немачка, заправо аустријска;

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Вујо? КАП. ЂУРАШКО: Јест он. — Па на лукава њина питања, Из лудости ли или подлости, Исказа много што би требало Пред пакостима људским башити.

СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад... ЈЕЛИСАВЕТА: Ех, клетво моја! Само доста је? И још ти није много, премного, Венчаној жени теби на очи Кад поругама гадног језика Срце раздире?... „Доста је само?

Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ. ВАВИЛА: Ох, кад те видесмо! А стрепили смо много за тобом.

Силан је он, силан, милостив! Слабога штити, силног присили Да силу призна много слабијег... — Милост је, децо, ово његова, Ово оружје и пријатељи, Штоно пространим морем владају, Посланије је

ВЛ. ВАВИЛА: Опрости, Радошу! Али у твојој седој старости Приличио би тиши разговор — И сâм си много крив! РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив? И ја сам крив?... А он нас продаде! Ја крив?... А ти уз њега пристаде!

Али у твојој седој старости Приличио би тиши разговор — И сâм си много крив! РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив? И ја сам крив?... А он нас продаде! Ја крив?... А ти уз њега пристаде! Ја издајник?...

СТАНОЈЛО: Хајд’мо, Станиша — Или од ране или хладноће Ал’ тек си много блед... (Сви одлазе.) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ. Колиба на граници црногорској.

У Турке, зар у Турке? Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!...

Бог да му душу прости, а био сам му много у вољу; ријетко да прође дан, а да се са мном не насмије... Једанпут баш у боју.... ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’!

Баш он. КНЕ3 ЂУРЂЕ: Кажи нек’ уђе! (Вујо одлази.) Чедо од разговора! Ал’ давно памти, па много зна. Није једанпут љута Крајина Бленула чудом у јуначину Што копљем својим бесно продире У густу маглу дима

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И он им је давао много, премного, не бројећи, не устежући се, пуном шаком. Самоме везиру за курбан-бајрам слати су овнови из Рељиних торова.

Светковина и зборова код цркава и манастира клонио се као живе ватре, јер се ту много причало и бесједило о његовој страховитој погибији и удесу.

Тако би, преко лета, зарадио нешто за зиму, да се прехрани и прислужи свијеће на гробовима своје чељади. То га је много стајало, али он је сваких Задушница, и зимских и јесенских, палио свијеће и држао даће и прекаде.

Ударише на пометеничке биљеге којих је много, премного на Змијању, и Реља осјети да су забасали па викну из све снаге: — Помагајте, помете нас мећава!

У нас је ријеткост питом и 'вамо покоран чојек. А има и доста, који, ако 'ш, овог суда много и не бендају... Видиш онај гроб с новим, бијелим биљегом изнад мојије' откоса? Оно је гроб Слатке Душе...

Од давнина не може с нашом кућом. Због нурије гонио се много година с мојим дједом, и силно га је, кажу, мрзио, па и оца мрзи као Турчина, више него Турчина!

Од велике мржње и пакости никад неће проћи друмом покрај наше куће кад се враћа из парохије, иако му је много ближе, већ околиши, па пô сата иде странпутицом. „Зар ја да идем путем куд пролази проклети, куљави, паклени Џибо!

стари људи да је за турског суда само једанпут био у граду, а откад је Шваба ушао не сјећају се да су га икад видјели. Много су га Турци мучили, и једном су га хтјели код Шибића чардака на колац набити.

— И ти си како велиш, и како чујем, много трпио и патио? — Јесам. А што је теби за тим? Што сам препатио, не казујем свијету!

И тако до неко доба ноћи штудијерамо. Судац: Баш тако штудијерате? Давид: Да, дуго и много штудијерамо. Судац: Па зна ли ти баба што?

зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако, много; силан, жесток; наочит; угледан зулум — насиље; безакоње; неправда зулумћар — онај који чини зулум, насилник изор —

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Моја јасна душа вечне среће рада Узбуђена дршће и губи се када Засити се, кад кô херој сабљу паше После много борби и пресит победа, Јер никада краја том нереду реда!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ниси ни ти мене волела кад си се удала, па шта ти фали? Него реци, ниси ни ти много наваљивала на њу? АНЂА: Па и нисам. Отежем ствар због оне његове кривице. Рекох, нек се то сврши па онда нека проси.

ВИЋА: Вама, господине капетане! ЈЕРОТИЈЕ: Па мени, дабоме! Уосталом ти, господине Вићо, и не мариш много за класу. Па јест, шта ће теби? ВИЋА: Не кажем да ми треба класа, али бих волео онако да се средим, да се одомаћим...

МИЛИСАВ: Па ето, већ другу си тестију воде испио од јутрос. ЖИКА: Није, добро је вино било, него много, много, брате. ИИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (улази, понизно гужвајући шубару у руци). ЖИКА (мрзовољно): Шта је?

МИЛИСАВ: Па ето, већ другу си тестију воде испио од јутрос. ЖИКА: Није, добро је вино било, него много, много, брате. ИИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (улази, понизно гужвајући шубару у руци). ЖИКА (мрзовољно): Шта је?

Ал' то је свеједно. Пући ће брука по чаршији; онај Вића ће разгласити на све стране. ЖИКА: Јест, наљутио се много! КАПЕТАН: А шта мислиш, куда је отишао он? ЖИКА: Па... ваљда на телеграф. КАПЕТАН: На телеграф? Шта ће тамо?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Тако су и Словени овладали појмовним арсеналом који је много раније латински преузео из грчког, а касније западноевропски језици из латинског.

С грчког се преводило много, а једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном

Природно је што је у књижевном језику Срба остало много мање црквенословенског наслеђа него код Руса или Бугара. Српске земље су не само западније смештене него је и њихов

Добитак који је донела победа Караџићевих идеја био је ипак много већи. Рашчишћен је терен за спонтан, неусиљен развој књижевног језика.

Осим тога, у првим деценијама 20. века примљено је много француских речи, док међу онима усвојеним после Другог светског рата доминирају енглеске.

После много година у сасвим другачијим приликама Константин је остварио онакав књижевни лик владара какав је зачињао Данилов Ученик

("Много има гуслача овде у Мађарској, / али од Димитрија Карамана нема бољег, у рацком мачину.."), а на њихову широку териториј

А у страви, он је много више од тога: сликар друштвених нарави, врстан карактеролог, историјски мислилац. Из истих извора потекли су и Мемоари

песама, што се говори о разноврсним могућностима овог песника који је своју судбину сам најбоље описао у стиховима: "Много хтео, много започео, / час умрли њега је омео.

се говори о разноврсним могућностима овог песника који је своју судбину сам најбоље описао у стиховима: "Много хтео, много започео, / час умрли њега је омео.

модерне српске поезије, претеча авангардизма и стваралачких експеримената какви су завладали у нашем песништву много, много касније. И у животу и у поезији он је стално одступао од свакодневног и уобичајеног.

модерне српске поезије, претеча авангардизма и стваралачких експеримената какви су завладали у нашем песништву много, много касније. И у животу и у поезији он је стално одступао од свакодневног и уобичајеног.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно избегава! Сила се је мисли врзло по памети... Много ли сам страдô, кад се срце сети: Никад добро јутро! Никад добро вече! Мени ноћца лако никад не протече...

Врата шкринуше... О, душе! О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много

Врата шкринуше... О, душе! О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много

Врата шкринуше... О, душе! О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И

О, душе! О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу

О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи

Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио...

много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио... О, мајко, мајко!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

БОЖЈАК Пребол је. Кужи ова ноћ. Земља ми тело. Ходи он. Залапи гроза на стопе Богу где остале. Много те, мајко, болело рад ово тиха пребола. О, мало ли је за муку твоје утробе.

А ти би хтео чисту душу, Душу јаку и без мане. Греших ја, греших ја, Сагреших много ја. Изведи ме на стазу праву, Сагреших у слабости бедан. Милост, о милост, Боже мој, Спаси мене сад од греха мог.

ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА 1 Стефан деспот, најслађем, најљубазнијему и нераздвојном срца мог, сугубо жељеном, и много, премудрошћу обилном, царства мог искреноме, љубазан у Господу целов, и неоскудно с тим милости наше даровáње.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без

Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... То је за Младена било много. То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.

И Младен једе као што треба. Ни мало, ни много. Умерено. Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само

ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак... Јак над собом. Себе да има у рукама.

Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна... Она као да више није била ту.

Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... Једно вече одазваше га. Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка. Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.

Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. — Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас. Много радиш а мало имаш. А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш. Ниси свој газда.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У околини Ћустендила налази се црква Спасовица, око које има много божура: за тај б. прича се да је поникао из помешане крви Срба и Бугара, који су се некада ту сукобили (Караџић, 1,

и бела лука (БВ, 7, 1892, 399). Кићење босиљком у врло много случајева има апотропајски циљ. На Нову годину жене мећу б.

које се увек зауставља спровод: свештеник чита опело, а један из спровода на букви уреже крст, тако да на њој има много урезаних крстова (Караџић, 1, 1899, 165). Срби верују да се виле рађају на б.

Када се, 1933. године, у околини Струге појавило врло много змија, људи су их најпре убијали и онда, без обзира на то што су већ мртве, сваку без изузетка спаљивали.

То брање има ритуалан карактер, и, колика је вредност з., види се из тога што се, иако се том приликом бере и много других билака, то идење зове идење у здравац (цф. СЕЗ, 19, 121; БВ, 9, 183; в. и мало доле). З.

Ту, код села Петријева, има место Јасенак, где расте врло много ове биљке. Уочи Ђурђевдана и Спасовдана доводе овде болеснике, често из велике даљине.

Деца не смеју долазити код рупе где се к. пређа пари, »иначе неће расти« (СЕЗ, 32, 133). Нарочито има много забрана и профилактичких мера кад се к. снује и навија. »Не ваља се нико да прескочи сновутак... код неке туђе куће«.

и мој чланак »Свети Сава и вуци«, СЕЗ ‹31, 1924, 157—165›). Има много топографских назива изведених од речи за крушку (‹в. РЈА›).

Три дана пред Ђурђевдан не ваља сејати к. (»јер ће да га једе много црв«, СЕЗ, 7, 107). У вези са к. постоје интересантне враџбине којима је циљ да се плод са туђе њиве превуче на своју.

Иначе л. није много цењена, јер нема мириса (»Ти си, лало, дивна и прекрасна, Ал̓ мириса ни за лијек немаш«, народна песма, Софрић, 145).

Кад девојка жели да има много просилаца, посеје уочи Божића око плота л. семе и три пута каже: »Ја сијем лан на Бадњи дан, да ме просе просци сваки

Кад леска уроди лешницима, а орах орасима, оне ће се године родити много деце (ЗНЖОЈС, 19, 203). Кад крава, кобила или овца добије младо, онда трчи ко од укућана да младунче прихвати; при

Ћипико, Иво - Пауци

млади калуђер запјева „На многаја љета”, али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри надвладаше својом пјесмом: „Много лита сритан био!

Овога пута узвик „живио” јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета”, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!

Понио је преко тридесет талијера што је за продата вола ухватио. Али други одвјетник затражи много више — колико три вола вриједе, и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац унапријед да му плати.

Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите. Бијаше много мирнији. Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.

— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. —Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре.

Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. — Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. Јуре се трже и устаде изненађен.

Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.

Исто тако некима је и Рого позајмио. Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића.

Другога дана повратише се обојица с новцима кући. И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову.

Мајка му приправљаше потребу за преобуку. Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије.

У дућану нашао је много свијета. Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. — Фала вам! — рече главару.

Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. — Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. — Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Све је онда било тако необично: и тај дан, и он, и Мртваја вир. Долазио сам ту много пута и раније и доцније, али ми се никада вода није учинила тако бистром и топлом као тога дана.

Волео бих да још који пут прошетам ливадама око Мораве, ћувицима Диља и пропланцима Градине. Да ли много иштем од тебе, Господе? Димитрије Нисам га омрзао. То је чудно.

Сузе су ме голицале у угловима усана, осећала сам њихов слани и горки укус. Рекао је: гамад. Много пута раније говорио је како се ти проклети серби и меропси коте као зечеви.

Не понашате се као смерни и богобојажљиви пастири, него се ачите и измотавате. Рекао сам му да је Лауш много учинио за наш манастир и да смо дужни да му будемо захвални због тога.

„То ми је жена.“ Властелин ништа није рекао. Зауставио је на мени свој водњикави поглед. „Лепа је“, рекао је поново, много касније. Прохор Сви сумњају да ћу издржати.

Забога, зар је Јелена тако лепа? Виђао сам је много пута раније кад је о празницима долазила са Лаушем у манастир и кад сам долазио овде да пишем повеље и писма.

Лауш је наредио Дадари да покуша спасавање калуђера. После много напора успело је неколицини Дадариних момака да до манастира дотерају сплав од балвана, који су на брзину начинили.

Рекао је да ће Бог решити о њиховом животу и смрти, а они му се препуштају пуни љубави и поверења. Још је много говорио о вери, постојаности и уопште о таквим неразумљивим стварима, што ја нисам запамтио, или нисам имао стрпљења

Ја сам прибран и миран. Кирча и Пипац су се жестили и париџали зато што нас не позива. Говорили су много и збркано, упадали један другом у реч, па се почеше и међусобно свађати кад већ нису имали смелости да бес искале на

је хтео да ми се изјада, а ако је шта и тражио од мене, била је то утеха у једном по њега тешком часу кад је морао без много предомишљања да се определи. Поменуо је Кирчу и рекао да је то храбар и вешт човек, но плаховит и нагао.

Дадара По цели дан се не смирујем. Преостаје ми много да учиним како бих спреман дочекао Брзанову хорду. Не знам о њему ништа: ни када се може појавити, ни с колико људи,

није само тачност сваког мишића, жиле, избочине и удубљења, него живот који као да струји испод глатке површине. Много пута сам на иконама и животописима виђао Христов лик, али ниједан не беше ни налик овом Прохоровом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати могô. И од овог тужног дана протекло је врло много. На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.

1886. МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 1. Шта ја хоћу? Чему срце жуди? Ах, та ко би разумети могô... А жеља је огњевитих много, Што ми огњем распаљују груди.

Око нас младост је бујна, Под нама руине стоје, одломци времена давни'; Над њима бокори шуште и ружа мирише рујна Већ много векова тавни'. Суморна старост ту се са бујном младошћу срела, И сањалачки - тужно столећа над њима лете...

Сећам се једнога дана, - опет је при чаши било, И ту се прилично јело, ал' много више пило Сваки је зборио гласно о ствари којом се бави, Док се од свега тога не створи урнебес прави!

А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети. Ја га познајем пре много столећа, Од како служи правди и врлини, У дворанама државничких већа, У древној Троји, Риму и Атини.

Једна лепа госла, али доста стара, Набавила руво од једног жандара. Цар је на то пажњу обратио много, Сваки свога „фаха“ да се држи строго: Тако смо позвали и једног сељака, Да представља собом хромога просјака.

битке и скандале Кад је песник српски дар божански каљô И нализан често под столом се ваљô Кад врлина беше не мислити много, Кад се и Слепчевић прославити могô! 1888.

Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом

Чуј, над мојом главом црни гавран кличе, Крик његов ужасни мој свршетак значи. Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну што ме мучи и душу

испуни пакленим страхом, И за тим освоји Делхи и цветни Караџи узе, Сејући за собом пожар, убиства и многе сузе. Много је времена прошло откако Бенара паде, Кад на развале њене чудноват туђинац стаде, Водећи за собом хата.

Од ове вечери чудне Протече вечери доста и дана протече много А од ње ни трага више. Но туга, што здравље руши, Учини од тада преврат у болној његовој души.

3. Да, стигло време сасвим нових брига, И наш се укус изменио много; Сад нема страшно укорених књига, Којим би вола „поразити“ могô.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„Све смо ми такве! Хтеле бисмо много да знамо, и толико смо љубопитљиве да нам наше нестрпљење не дозвољава да учимо.

Па како сам од Вас, не учећи, много научила, ја Вас молим да наставу продужите, и дозволите да се и други њом користе.

Иако је пала ноћ, има овде још доста побожног света. Доле, у вароши је много живље; она нема додуше никаквог уметног осветљења, али месечина обасјава улице и тргове.

тих списа могу се пратити покрети небеских тела и испитивати закони тог кретања, користан посао, до којег, као и до много других, нисам, на жалост, стигао.

Он је своје порекло по мајци водио из Феникије, путовао је много по свету, био у Египту и у Месопотамији где се упознао са резултатима вавилонских посматрања неба.

о просвећености и дарежљивости садашњега краља Птолемеја Филопатора, који, као и његови претходници, чини неописано много за Музеум и његове научнике.

и хронологија, наука којом се Ератостен нарочито бави, заступљена је овде безбројним списима, међу којима има и много староегипатских. Соба до ове чува резултате астрономских радова извршених у самој Александрији.

Како су ови школски уџбеници били намењивани много већем кругу, они су у великом броју репродуковани, преписивани, па се зато и очували, док су самосталнији научни

Тих је питања много. Мој писаћи сто и сва његова околина претрпани су календариографским делима, из којих вадим прибележке, јер не бих

Услед уобичајених женидаба са рођеним сестрама, истањила се њихова краљевска крв као фини, али много преливани чај. Али када се је Птолемеј XІІ оженио странкињом, процвао је на исцрпелом стаблу Птолемејске династије

Последње године свога живота употребио је Цезар да уреди римску државу која је од грађанских ратова много страдала. И календар је био сасвим у нереду; ваљало га је реформисати и дати му сталан облик.

Са стрме падине куда се оне пењу, провирује, преко ограде и зеленила, велико зданије са много прозора. То је Васељентска Патријаршија. Стража и кавази трче пред нас и помажу нам из кола.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо мали укућани? А уз њу ће долетети Много, много живих птица, Па ће опет оживети Наша липа и баштица. СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство?

“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо мали укућани? А уз њу ће долетети Много, много живих птица, Па ће опет оживети Наша липа и баштица. СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара.

МИРОН Како: »он«, »покојник«! Покојни твој муж? Не разумем!... (Досетивши се): Ама да га много не сневаш? Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли? Па и за то има лека!

Само — ох... МИРОН (прилази јој сасвим узбуђен): Ама шта је то? То је нешто много кад плачеш! (Надноси се над њу, сасвим решено): Ташана! — не кћери, не снахо, већ Ташана, шта је? Кажи све! Све кажи!

Сав усплахирен. Поче да муца и моли: »Дедо, попе«, вели, »ја сам се много пазио са покојником, Ташаниним мужем. Као браћа смо живели, па сада на овај ваш празник бива ли, ред ли је, могу ли да

СТАНА (гордо): Знам, знам, па... ХАЏИ РИСТА (у шали): Али онакве исте, не много шећера, него онакве као кад ја и стари хаџија у вече заседимо. Улази Младен (водећи децу за руке. Деца обучена у ново.

МИРОН Ех, има! Али ти то не можеш. — За то треба много пара. А ја бих баш волео када би ти то могла. (Сам себи): А, то би добро било. Откада мислим на то.

И нико ништа није чуо? СТАНА (са смехом, раздрагана): Ништа ниси, ништа, снашке. Али очи ти и лице много говоре. Сва се сијаш, сва си срећна! ТАШАНА (загрли Стану): Ох ћути! Ћути, Стано! СТАНА Сва се сијаш, срећна си.

Гледај го, на нози спијет! Отреси се, тресли те мртвог, да даји господ. Саг је згода за алиш-вериш, да се зараде мало-много пари. Закопчај тија груди. Вржи ногавице, те како човек да си, зашто требе да служиш гости.

РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже. РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот! Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије!

РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже. РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот! Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо. Весело, весело!

На, ево ти! НАЗА (узима новац и односи га кришом кафеџији, шапћући): И ово плаћам за Сароша! Много ми је болан побратим. Али, хм, сад ћу ја. (Оде.) АХМЕТ БЕГ (весело): О Сароше, Сароше. Где си бре, Сароше?

И када сам ја, ја, Ташана, могла да волим, да имам што желим? Никада! САРОШ Ташана, то је нешто много код тебе. ТАШАНА Сутра, кад ми деца одрасту, неће смети да ме воле колико ме воле, неће смети да ми безбрижно леже у

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Доби ранг и у радионици, и на улици, а нарочито у занатлиској читаоници у коју је одлазио много чешће од других. Истину говорећи, читаоницу је Костица заволео околишно: кад је осетио да му и у мушком и у женском

Пијаца, и судија, господин Ђурић говори народу: Објављујем са жаљењем да се после много година открила тешка заблуда и неправда.

Тражили су га људи као неког видара, исповедали му се као свештенику. Разговарати с њим није много вредило, али тиха његова песма, увек друга и друга, годила је као мелем. „Можда је у њему пропао неки талент?

Сека је ходала без штапа и машине, али је нога била осетљива и лако заморљива, па је девојка много седела у кући. Постаде везиља. „Треба само да почне вести за цркву, и онда се зна да ће плести седе.

Мило мајстор Кости што сад зна шта говори; служи се опет много сликама у причању; ту је, наравно, и земљотрес. Учитељ из места му је дао био карту Балкана, објаснио лепо боје и

Ристани мило. Кад се путник вратио, имао је шта да прича: „Много Мађара! Нисам знао да их је толико у тој њиховој Пешти. Наши се држе и не даду, а опет им није ни лако.

Госпа Нола, и као економка и као цркварка, много је поштовала небо, и желела да посматра помрачење, и сабирала у себи податке о положају сунца према прозорима на њеној

Тако је Бошко увек умео и друге усрећити и себи говети. Уза сав свој много лични живот, није био себичан. Имао је лепу праву памет, прозирао људе и ствари, па и себе, знао је своје мане.

Опрости и заборави! — А Милица је умела да опрости и заборави и била срећна. И тако је и умрла, срећна, само много изнурена. У домазлуку је матер у свему заменила Станојла. Радила је девојчица као црв, удешавала оцу, поносила се њим.

Радила је девојчица као црв, удешавала оцу, поносила се њим. За своје младе године, много је знала, бринула, и самовала.

У Ноли поче да расте гужва од питања и колебања. Због оца, она се много савлађивала у понашању и речи. Уздигоше се тако у њој један разум и једно достојанство, који су били прави украс.

Јер су тавани код њих били израђени као магацини, били пуни полица и фијока. У кући је живело много млађих: велика економија, и два домазлука. „Бесне Лазарићи, кувају на два шпорета.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Воопшче, љубезни читатељи, ми врло неправо имамо нашим женама пребацивајући што много говоре. Доктор Андрејев је први оштроумно приметио да је то исто много говорење наши девојака и жена за њи, као и за

Доктор Андрејев је први оштроумно приметио да је то исто много говорење наши девојака и жена за њи, као и за нас саме, нужно и спасително.

Многи доводе ову реч љубов од глагола пољубити, и зато код овакови много пута љубов није у већеј важности него што је један пољубац.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Уосталом, време од рођења до женидбе и јесте један период (са много потпериода) у историји човековој. Онако, отприлике, као што у историји Срба време од досељења на Балканско полуострво

у историји Срба време од досељења на Балканско полуострво до пропасти царства на Косову чини један велики период са много потпериода.

а ја сам се у ствари љутио на бабицу што забада свуда свој нос те мије открила прави пол, убеђен да би за мене много боље било да сам остао женско.

му је наша граматика великодушно обезбедила прибежиште у нарочитоме, средњем роду, што су пропустиле учинити граматике много већих и културнијих народа.

Но, разуме се, то није једини мој подвиг којим сам зарадио батине. Било их је још врло много. Колико сам пута, на пример, нове новцате очеве ципеле везао канапом за ушицу, напунио водом и вукао као колица.

Међутим, нисам имао много разлога да будем толико поносан на те панталоне које су ми навукли. То су биле панталоне мога старијега брата, на

Тако склопљено министарство држало је седнице гдекад на дрвљанику, али много чешће чак горе на ораху, на коме би сваки министар узјахао по једну грану.

Под тако тешком артилеријском ватром посрнула би и свака друга, много искуснија војска. Ја не знам шта је даље било, сећам се само да сам чуо ударац мотке о леђа министра просвете и чуо

А као год што родитељи имају својих жеља за будућност своје деце, имају их тако исто и деца, само што су деца много скромнијих претензија од родитеља.

— Па онда, не ради ништа, запева који пут, о великој недељи, „амин“ и то му је сав посао. — Бојим се, много је жив, а митрополит треба да је смеран! — рећи ће прота, као најнадлежнији да о томе да своје мишљење. — Па ако!

Не можеш тек рећи: слушајте, ви сте скупи, Мита бакалин продаје много јефтиније салватус пуртатус! Бакалинова тирада наишла је мање више на опште одобравање, једино је мој отац вртио

Према свему томе, ја морам још много страна ове књиге посветити школовању. У једном тренутку, мислио сам да идем редом од разреда до разреда, али кад сам

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао.

А још увек смо ишли баш њима у сусрет. Пут ми се много одужио и не могадох да издржим више: — Немој да погрешиш, стари. — Е, моје дете!

Натчовечанском снагом бранио је народ сваки педаљ своје земље од много надмоћнијег непријатеља. Али природа је подарила људима само један живот, а свакога часа хиљаде су остајале на бојним

— Докторе... много си плашљив... И још се срамотиш пред овим људима. — Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам

Јест, слабији попуштају. Али док одмакнемо, надам се, људи ће прегорети тренутке растанка. Тешко је... много тешко. На положајима мало се задржавамо, или поједине команде само, као заштитница да би се главна трупа спасла.

Паћеничко лице његово окруживали су црна брада и бркови. Иако је на путу било много сличних физиономија, ипак је ово лице привлачило мој поглед...

Посматрао сам борбу пешадије. То је било бесомучно клање. Не потцењујем бугарског војника. Али наши су храбрији и много интелигентнији... Било је то баш пред вече...

Стиснуо је само зубе и стегао руком ногу. Застадосмо... Питамо да ли га много боли... А он псује шта му на ум падне. — Замислите, људи, сада оне који наиђу са ћоравим коњима! — вели Драгиша.

Говоре да у пешачким пуковима има много више умрлих. Људи су се са великим напором дизали. Дежурни је остао са неколико војника да закопају мртве.

Нагази на чврсту земљу, те журно истрча. Сад је Војник опет пренео један крај конопца. Да се не би много задржавали, војници су везивали по четири коња. Напред је био најјачи. Њему је за реп везиван други и тако редом.

Ту је и спавао. Увидео је Танасије да му је овде много боље него у логору, и онда се направио вредан и почео да помаже Енглезима око чишћења аутомобила.

Енглез да извлачи из магацина, а Танасије да продаје. Посао је ишао не може бити боље. Нарочито су много тражена шаторска крила. — Их, господин потпоручник... Немам пусто овде Енглеску, па целу да је продам...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Све болничарке беху ту и два чистача болнице. Мирисало је на јод и много вате. Бол затворио у теглу а шупаљ леш издао Породици врло уцвељеној што је чекала.

Неко плаче у мени ко хорови у цркви, Ко анђели пред богом неко плаче у мени: ”Има много мостова до раја!“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река.

са зверовима свима, За добро упитаћу се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа се вино; Гојно се слави славље.

ја имам толико генија да би двадесет манекена постало од њега духовима, па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига: историја. Шта историја! шта Каледонија!

зелено пред очима; тамо, где је некада био дугачки видик планина, једна нога, једна глава, једно смејање без трајања, много злата, злата и распутаност части, моћна узлетања, у крваве каше, утапања.

Ако је покрет све, ако је покрет чак само и врло много, како је наука могла заборавити да изучава и изради једну, што прецизнију, механику еротичких одношаја, од момента

И зато ја на морал не мислим, нити мислим на то, шта природа хоће од мене, већ је задовољавам много, и тиме своје потребе; а ако ми падне на памет да размишљам - и то размишљање је једно задовољење - смислим да и

Рекао сам: чим сам се нашао у њима! не, та је сензација много сложенија. Кад осећам да ми се нешто фатално мора догодити, добијам неку празнину у стомаку, трбух ми се сваки час

Како је за мене много занимљивији човек, који рецимо нема хитрог разума, што се у данашњем друштву ужасно презире, но човек који нема

Ја ћу сад да говорим даље о једној потреби као што је јести, нпр., и то много јести: више но што је потребно да човек одржи себе у животу, више но што хигијеничари препоручују и таман колико траже

Одабране! Не, као што је препоручивао Ниче, да би се подигао један натчовек, већ да би један човек-много, један заситљиви човек задовољио себе, и омогућио себи даља задовољења.

један натчовек, већ да би један човек-много, један заситљиви човек задовољио себе, и омогућио себи даља задовољења. Много спавати, врло много спавати; и корачати по читаве сате; говорити без престанка по читава после-подна, и ћутати по целе

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Брод само што није запловио... И попе се дечак. Дуга и мека је била пловидба. Тамо камо су ишли чекало их је много деце, много песме. Треба се одморити, треба се припремити за сусрет.

И попе се дечак. Дуга и мека је била пловидба. Тамо камо су ишли чекало их је много деце, много песме. Треба се одморити, треба се припремити за сусрет. Начини дечак постељу на палуби и леже на саму њену ивицу.

Једини услов који је још пре много година поставио — био је да сељаци не убијају птице како за његова живота, тако и после његове смрти.

Зар није рекао да је двеста година стар? А кад је неко толико стар он засигурно много памти. Пегла је упорно захтевала наставак приче, и сат је неуморно говорио.

Да би до ње дошао — мораш пронаћи кључ који и Град и Замак откључава. Много њих је младост потраћило тражећи га, али ако будеш упоран, ако будеш стрпљив — наћи ћеш га.

Звезда која је прва стигла на обалу језера чу некакав танани звук и зачуди се. У својој небеској башти много је тога могла да види или чује, али глас фруле био јој је непознат. Одакле долази? Камо иде?

Једва је чекала ноћ да сиђе на језеро. Је ли чудо што се Велика Звездана Мајка забрину: — Ти, кћери, много изостајеш.. — опомену је. — Сабери се и ради што и остале твоје сестре. Свет људи и свет звезда неспојив је.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МАРКО Није он, газда Митко, него је млади газда. МИТКА (забацује узду коњу о врат): С’г ће батка да се врне. Неће много да ми те остави. Тики, само да надзрнем. (За себе.) А и много нећем јоште да живим!

Неће много да ми те остави. Тики, само да надзрнем. (За себе.) А и много нећем јоште да живим! Четири, три, две — највише још половин годину.

С’г на Воскресеније гора и вода се весели. Тики ја сам си нешто много жалан. Од гробје идем. На побратима свећу запали, па зар се много ражали? Половин човек бидна!

Тики ја сам си нешто много жалан. Од гробје идем. На побратима свећу запали, па зар се много ражали? Половин човек бидна! И још к’д њу чујем, њојну песму и њојно грло — ете, дори пупак ме заболи.

Знајеш ли, Салче, »моје« какво беше? Ти бар кажи! А, Салче?... (Посматра је.) А и твоје, беше много! Него с’г и ти остаре, испече се. (Одбија је руком.

Него с’г и ти остаре, испече се. (Одбија је руком.) Тргни се у страну, да те не гледам, зашто кад тебе гледам, мислим много на себе. (Окреће се Коштани): Коштан! Де, пој! Бакшиш? Кеса? Еве на!... (Вади и баца јој новаца.

И руке на горе да дигнеш, косу на све стране, те као она, Реџеповица да си. Али да ме не гледаш, јер много мука ће ми падне. Она, Реџеповица, ће ми се упије у памет и ће се разболим. Боловаћу.

Јест... КОШТАНА (наставља): А кад ти видим две очи, Две тамне очи, две ноћи, Каил сам много на тебе, Ја да те водим за себе, Па куд ми мајка живује, Да ми те она милује, Да живиш како гидија, Да гучеш како

— Ох, да легнем, ах да умрем, Само да не гледам Како твоје лице Други грли, љуби. ТОМА (већ савладан): Много је ово. (Окреће се Митки): Митке, бре! МИТКА (меће у уста дукат и пружа га Коштани): Коштан, чедо.

Али не знаш је ти. Стара је то песма. У моје доба, кад ја бех млад, тад се она много певала. Твоја мајка, Салче, певала ми је. (Салчету): А, Салче? САЛЧЕ (задовољна): Коју, газда?

ТОМА (задовољан): Ех, када би још и то! А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Крај само. Он много казује. Она мртва а свекрва мисли да од ноћног првог миловања и целивања још не може да се освести, и зато не излази...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД ВРБАМА 26 ПАХУЉЕ 28 ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ 29 ЉУБАВ 33 ЕЛЕГИЈЕ 34 МОЈА НОЋИ 35 ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА...

— Никад! Моја драга, кад ће наши свати? Никад! Моја сузо, када ћеш ми стати? — Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА...

Моја драга, кад ће наши свати? Никад! Моја сузо, када ћеш ми стати? — Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА... Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми врховима

трави Само студен гуштер полагано шушне, Не јавља се млинар са шалом на глави, Нити видим оне очи простодушне. Много ли сам пута ја овдје, у хладу, У вечери летне на одмору био, И, дижући очи на млинарку младу, Из ведрице, жедан,

Судба је моја кô судба ратара: Плодове своје текô сам у труду, И моје чело много трње пара. Као ријека кроз отпорну спилу, Својом сам снагом своје нашô путе, И гордо гледô свих препона силу

Мој живот није протекô залуду! Плодове своје текô сам у труду, И моје чело много трње пара. 1908. ПУТНИК Не могу даље! Овдје ћу стати, Гора ће мени покоја дати.

Ти у цветну младост моју Ули отров грчевити. Песме су ми отроване — Зар би могло друкче бити? У срцу ми много змија, Међу њима, драга, и ти.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

друкчије то није ни могло бити, кад се има на уму да је епска поезија бујала у народним дубинама много векова пре појаве властеле, да је у тим дубинама створена и да је отуда дошла и у властелинске дворове.

се већ била у знатној мери осамосталила, али између ње и колектива постојале су још безбројне присне везе, она је у много чему била у пуном складу са колективом.

јасније вести о њима имамо тек од XВИ века, али је природно претпоставити да су оне — као и код других народа — певане много раније, пре појаве феудалаца, у вези са другим личностима и догађајима. Вук Караџић тако нешто и претпоставља.

Турака, па и у прво време турске владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него после — у току турске владавине.

Али револуционарност наше епике није само у покличима, у појединим речима. Ње много више има у садржини, у ликовима и поступцима јунака. Ми смо већ обележили садржину, видели смо главну тему.

Гусларске песме певале су се на много ширем подручју и одржале су се до најновијих времена. Не зна се које су старије.

Вука (1471—1485), унука Ђурђева, његову женидбу, разне авантуре његове, бојеве и односе с Мађарима, често са много историјског смисла, каткад са нешто легендарног увеличавања, углавном са пуно топлоте, нежности и осећаја...

Оне још певају мађарске бојеве с Турцима, битке на Варни (1444) и Косову (1448) нарочито“. Гусларских песама има много више и о већем броју тема.

Махом, скоро увек неисторијске песме су тужне, испуњене страдањем и умирењем (и зато с много лирских елемената). 2 Преткосовске песме У преткосовски циклус спадају, пре свега, песме о Немањићима (Немањи,

Култ Немањин нарочито су ширили његови синови Сава и Стефан Немањић. О Сави има више песама и много приповедака. Он је био вишеструко значајна личност: први српски књижевник, активни учесник у многим политичким

самосталну црквену организацију. Као архиепископ, за неких петнаестак година (умро 1235), он лично је много допринео да се та организација учврсти (оснивањем епископија итд.).

Мисао о небеском царству које задобијају храбри ратници веома је стара, много старија од хришћанства. У сумерско-вавилонском Епу о Гилгамешу, који најмање две хиљаде година претходи хришћанству,

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог краља Много добрих детаља Те златна дворска хаља Те круна од кораља Ал праља није принцеза Она срце завеза Са седам челичних

МИ У ТОРБИ Глава ми у торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача мишиће Много волим слано Кисело и љуто Младо поховано Горепоменуто Једите тесто И много и често На шпорету шерпа Паприке

Млеко је пиће Што јача мишиће Много волим слано Кисело и љуто Младо поховано Горепоменуто Једите тесто И много и често На шпорету шерпа Паприке се ломе Лепа шаргарепа Међутим дабоме Једите путер Док возите скутер Зуби

Ал је осто лола Имам једно прасе Које стално гуди Свршило је занат Код музичких људи Имам једну овцу Која много блеји Свршила је траву У једној алеји Чобанин сам у селу А немам ни плату Волео бих да сам негде На неком занату

Ништа није баш којешта Што не може рука вешта Да поправи Ситнице су То је тачно И досадне убитачно Ал понекад много значе Цео живот преиначе Из корена Мак у штрудли То је јасно Не делује громогласно Ал без мака шта ће тесто

мака шта ће тесто Чами горко кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За погачу МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ Моја глава док ради — ради Као булдожер Ил

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Лазар Мачак био је омален пргав дјечак, готов увијек на свађу и бој, ако га само неко наљути. Није се бојао ни много старијих и већих од себе и смјело се залијетао на њих фрчући као срдит мачак.

— Шта ти значи то твоје „хмкање“? —радознало ће Стриц. — Прво „хм“значи да је твој шкрљак много оштећен, друго „хм“да ми треба игла и конац, а треће „хм“каже да ми ваља наћи нешто од чега ћемо начинити поједени

дуго година у Америци као рудар, фармерски радник и каубој (чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много енглеских ријечи, жену Мару звао је „Мери“, оца Ђурђа „Ђан“, а сина Николу „Ник“.

Боко грицну и рече забринуто: — Ово не, испало би много невесело, нешто као кад зец ноћу, осамљен, сједи у младом житу и мрда ушима. Стриц је нашао перо дивљег лука.

— Ми се стидимо највише од наше дружине, од чете. Тако је чета преконоћ, неопазице, постала за дјечаке нешто много моћније, вредније и драже него икоји појединац из ње. Шта је према њој био чак и вођа Јованче!

— Ја бих овдје сакрио главни дио своје радионице, оно што ми баш не треба у логору, а буде ли много дјеце знало за пећину, брзо ће се чути и у селу. — Е, па ти си крио и од мене — ожалости се Јованче. — Не, не!

тако добродушно својим великим тамним очима да Јованче, већ спреман да викне, само гргутну као млад пјетлић и настави много мекше: — А зашто да нас гледаш?

Како ли је дивна ствар скакање, знају дјечаци шта је добро! Не губећи много времена, Луња скочи на ноге, отресе сукњицу (као што би урадила свака дјевојчица, па макар с неба скочила!

Она им сад, послије чудног ћутљивог језера, дође некако позната и безопасна, па почеше разговарати много слободније и гласније.

Везаше кују и један за другим попеше се на дрво. Горе, у густој хладовитој крошњи букве, било им је некако много љепше него на земљи. Били су као у неком зачараном лиснатом царству. Одједном се у близин зачу неко необично цвиљење.

Чак им је помало било и жао што, ето, одлази онај због кога су се одметнули у шуму, изграђивали логор и доживјели много узбудљивих и необичних ствари. — Сад ће нам наша Лана опет доћи — рече Лазар Мачак.

Историју с лулом изненада је прекинуо један догађај због кога се заборављају и много крупније ствари, него што је једна стара прогорјела лула.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

духом и с псовком, са срамотном и укорном беседом, погане ватру с крвљу, с убијањем, с клањем, с пржењем, с пожизањем много што-шта на квар другим.

Бојим се веђами јерно мило ми је било с очима много спавати и свеђма дремати да се одмарају и покоје се моји зглавци.

А нисам много будан био да би ноћом Богу се молио, и себе костоломио, душе ради, еда бих у коју неведовницу и спону вражју не допао.

А на злочесте путове с неваљалци се састајати и много се у договору с њима бавити, на то сам свакад брз и готов, а на божије послове лењим се и нејмам кад.

Бојим се с душом: много ми бесови шапћу да од Бога хвајде нејмам — писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку земљу

Бојим се, грешник, гледећи ми многе ране сваком грешнику; ама одстави од мене твоје бијање, за много благи владико Христе, те већ ме и неста од честога снажна боја твога!

Садање, ако би колико дуго много то злопатење било, хеле опет, опет, кад год, има му крај. Ако не друго, а оно смрт је сваком покој.

Ако не друго, а оно смрт је сваком покој. И тако овде више је беда него слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима, врућина, печа, умор, сиротиња, глад, жеђа, голотиња,

пољске усталце где раде о том и труде се од рана до рана излазећи на послове, и доста се проматрају како би добро и много посејали усева ради своје и наше потребе, — него браћо остала и добри људи, и ми, којино нисмо пољски радини, него

Неголи доходите, и при њему круто, не посклизаво умом стојте, који сте прежедњало на суху врућа песка престојали много време у светској грижи удаљени!

ПОСЛЕДЊИ ДАН Видео сам небо ново и земљу нову. А прво небо и земља прва оде и прође. Апокалипсис, 21 Свет хоће много лепши остати неголи што је сад: земља бити бела ка хартија, и провидна кано стакло.

Кад они у засипној дубини земљаној прегоравајући свој живот много се забаљају а ја што наћи, ја и ништа (а толику муку и дангубу подносећи им) — да колико паче одвише нама о светоме

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

шију и главу, погледа плашљиво око себе, узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.

— Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива и један већи виноград, ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну, студену воду, у близини певали славуји, а туда

Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих. Али зато и нема ту оних силних маторих момака који се туже на

Тек му кажу: „Море, онај „човек“ много се нешто распитује за тебе!“ — „Који човек?“ — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!

Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила? Или, вели, ваљда тражиш много пара!“ — „Здравља ти? То баш каже?“ — „Ама, молим те, ни речи!“ вели онај тајанствено.

И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен

здрава, — „како мечка“, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче“, како је

Ама брго, рекни, да дођеш!...“ Не прође много а ево чорбаџи-Тасе. Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.

Србија — слободија!... Ако за тој! Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује. Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје

Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!... А бог да чува! Много лошо, бога ми ти казујем!... Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му, бата-Таско!

Па што збори Петракија, две ти очи?!... — Лошо збори, много лошо збори. Давију ми правија!... Да сам учија неке чколе, та да испишем, ете, тол’ку књигу — вели Таско и одмери

„Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако. А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече; кабает! Ете веће две године и повише!... Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет. Да чујеш сал“.