Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 5 Лав и Магарац Лав и магарац пођу у лов. Магарац својом виком поплаши и узбуни многу животињу; и учини ју бежати из шуме, на коју лав нападајући нахвата силу.
за искру чистога небесне истине огња, која ће с временом многим ученим и добродјетел љубјаштим душам повод дати да многу светлу и чисту здравога разума и наравоученија у народу ужегу свећу и општеполезну књигу преведу, саставе и издаду.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Одакле ти?! — Из града. — Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. — Бог с тобом! Зна га сва Мачва!... Он је многу каду ојадио!... — Којекуде... Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. — Хтео сам сазнати шта намеравају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кирасир, који је био преболео, поновио је да је створење – иако је прешла многу постељу – створење добро, мило и питомо. Исакович, после две‑три године, ни име њено није тачно изговарао.
Две године му се то чинило весело, али му се досадило. Има овде, у Токају, да гледа многе јаде и многу несрећу. Пролазе људи, жене и деца, па нестају у жутом лишћу.
кокодакањем, о својој деци, Вишњевски се решио да је пропусти – позвао је у своју кућу, и представио јој је, своју, многу, незакониту, децу. Деца су се обесила, непознатој, намирисаној, госпожи, о врат, задовољно.
Теодосије - ЖИТИЈА
А цар је заповедио да га чувају у његову манастиру. Свети, још за живота, када је дошао у тај манастир, многу је милост човекољубиво према њему показивао, јер на коленима и на штакама, рукама опирући се, по земљи пузећи, веома
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика гледа, па се смеје. Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их. И ту је у тој молби било неког формалитета.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Момче сече, па већ унапреда Шта ће бити, превесео гледа: Већ он види многу турску главу Како пада у зелену траву, Већ је види на нож надевену, Већ он снива о јуначком плену.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Прескаче Лисац препреку многу и бјежи — брже од својих ногу. И Мачак јури, потјера сива, хтио би Лисца у руке жива, и једно-двапут, у брзу
Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та,
Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу. Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
горе на врху ветровитог брега и не питајте ме зашто сâм на коњу јездим далеко од села и тражим лековите траве за многу рањену браћу и за себе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, попалили многе домове и запленили многу стоку! — То је страшно!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
смело Да драгој Хери реч тек једну рече, И види уста, и очи, и чело, И ја бих брда прешао и реке, И попио бих многу горку чашу, Сносећи мирно удар судбе преке, За слатку љубав и милошту вашу. Но нашто Грци? Мир пепелу њином!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Цар послуша вилу, и с помоћу њезином начини град Котор, и довршивши га са свијем, позове на част многу господу и вилу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном лицем на Божић рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио. О мајко, мајко! о мила сени!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима. Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси. Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ми ћемо лећи лицем према Богу, Са тријумфом правде над балканским звером, У могилу дугу и у сузу многу, Али с обновљеном љубављу и вером.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Добра старица била је нежног срца и многу је сузу пролила слушајући причања о мом животу од онога дана када сам се опростио са оцем и мајком, пре пет година, и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не пресеци, Бога ради, Везу нашу! — А смрт вели: „Ја разумем твоју стрепњу, — Пресекла сам везу многу; Ваша ј’ веза тако јака, Пресећи је ја не могу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ту не стиже ноћ, ну освијетли је огањ из пушаках, те ни показа многу неосвећену крв што је по голети каменој нациједи рука погане некрсти. КНЕЗ ЂУРЂЕ: А Ђурашко?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио... О, мајко, мајко! О, мила сени!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у ту сферу, у небески свод прекриљен звездама, јер ће се скоро појавити Месец на небу и својом светлошћу засенити многу од тих звезда. Колико их је? Не би човек веровао да оне које види својим очима може пребројати.
Ако се тај пројект оствари, онда ће та филијала несумњиво одгонетнути многу тајну васионе. Нашим земаљским догледима смета безобразно ваздух, поигравајући се несташно сваким зраком светлости.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Његова дарежљива рука блажи сваку беду и јад; његово племенито срце саучествује у свакој невољи. Он је већ многу сузу утро, многи бол олакшао, многу беду ублажио; њега невољници за живота сматрају свецем и његова је душа, по смрти,
Он је већ многу сузу утро, многи бол олакшао, многу беду ублажио; њега невољници за живота сматрају свецем и његова је душа, по смрти, обезбедила себи место у рају.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Откад сам је изгубио, Ја ни суза нисам лио. Срцем носим тугу многу, Но плакати ја не могу. 36 Из мојих големих бола Малене песме се роје, Па звонких крила лете Све срцу драге
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Отидоше триста јаничара, отидоше бијелу Костуру, Марко оде Светој гори славној, причести се и исповједи се, јер је многу крвцу учинио; па обуче рухо калуђерско, пусти црну браду до појаса, а на главу капу камилавку; па се баци Шарцу на
А камоли у славу устао, тј. устао да изговорим славску молитву (која се казује кад буде око пола ручка). Јер је многу крвцу учинио, тј. јер је много крви пролио. 29 Ова песма доводи се у везу са хришћанском легендом о св.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ... А земља си, Не вода ни жустро вино, Не по многу времену Опет ти је повратак У земљу.
МОЈСЕОВ ШТАП Мојсеј воде мисирске преврну у крв прекрштајући му с оном палицом, и многу другу казан наведе ш њоме и напусти на Јеђиптене: пруге гусенице, шашке, жабе, љуте комарце, с неба горући град, дањом
И на том путу му се здеси те сукоби многу дивљад: срне, кошуте, јелене, пак викну к њима изгласа те им рече: »Вежем вас молитвами светога Симеона да не имате се
јутренско правило, изађоше напоље прегледати где што има за потребу хране, али пуну хлебарницу хлеба и разлику многу рибу нађоше, све хардове што бијаху празни, опет пуне с вином.
Тако, знајте, више вам ништа не говорим.« А и пре тога јадник, многу је хулу, ругу и укор на Христа Бога нашега и на пречисту Богородицу поручивао у град Грком.
И срамотно оде у своју земљу. А и тамо цар Ираклије опет многу персијску земљу бијаше похарао... ИИ Откако су били Перси и Скити бојујући на Цариград разбијени и морем истопљени,
Уздаху се Турци на многу своју јоште и за плаћу најмљену доведену војску, да га могу узети с многом справом што су у корабљи привезли.
А тко ли је наличан стародавњашњем тиху вину, тај многу издаје за снагу требујућим хвајду. У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН Беседе шајкашима Видимо то да у пустињи без људи
« А онај пак: »Ја сам трговац занаџија ли, орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја на врату.
не повређамо наших душевних рана, него и остатак да излечимо, не дуга нам у послу дна мотрећи, него врлу надницу, многу плаћу чекајући!
сасма браћу вашу цвелите тегобом, дижући вам на завист господу да налажу тежи данак и порцију и сваку честу многу побирију. Еда нејмате со тога на себи од сиромаши народске клетве и уздихивања?
Те с многим добијањем многу и тугу и невољу подносећи. Великом трговцу то је голема штета ако вишка не добаља к својој сермији, ни се пружати у