Теодосије - ЖИТИЈА
и нама Бог жели спасење: отац мој и ја из земље народа нашег јерес зловерја одагнасмо, и православна вера расте и множи се. Једино нам недостаје што немамо свога архиепископа, да у нашој земљи освећује и учи у Господу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жути лишће по брдима: стара кућа крај Будима. Заиграла луда карта: двапут Олга - трипут Марта. Не множи се него дели. Са Урала снег се бели. У три круга једна тачка. Уврх Сунца лежи Бачка.
Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи. - Суботице, листај у савршенству, форму унапреди у хлеб нарасти, гранај се по Среди.
Пазуха Твоја отаве две су. Множи рукавце руку ти река. Коско, што дижеш буну у месу, мирној дубини светог порекла?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
шака се водиља стегла у нешто чврсто ударно у камену вест и људску љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година загледан у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као човек што сеје
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. Чл. 7.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Размишља дечак о сунцу као о лепој причи, Која се дуго преноси и кроз сећања множи; На мангупску фуруну сунце личи, Стално гори, а нико га не ложи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Човек није ни мрав ни птица. Човек хоће бар онолико колико си бубама дао: да се множи толико да никад не може да угине. А Србијица је ливада коју река плави кад год зацвета. Ми се више семењем не множимо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Немогућност да земља на себи носи и храни више симултаних човјечанстава, чији се број све вртоглавије множи, била је и одвећ очита а да би се разумно могла захтијевати демократизација Атханатика.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Не мари. Поред данашњих две стотине мртвих и рањених, овај нити нас множи, нити нас дели... И душа ми је била заспала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чија носи броњу груд И дању, ноћу, в дому, пољу, радњи? Каква војна, око нас? Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти. Чиста совест нама штит. Трпење крепко груди нашој оклоп. Пијериде! лек ваш скор.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
му се пут докле ходи с окретом својим; а остало што је год на земљи, једно настаје, а другога нестаје; које пак множи се и прибива, а ово отходи: свиден посао поточњем прелазу и текућим водами у морске дубоке разливајући се пучине!
Ама тому свему криво је много свакојако слатко једење и Много лиће, јерно из тога се коти и множи блуд у човеку и догод од њега не истече напоље не може своме срдцу одолети, ни му запта дати; све се разждиже и лије
Не злато ни сребро да код себе тутољимо и кријемо, бисер и камење, него многе књиге да скупљамо! Благо што се више множи то више пакости сконаториоцу, а књиге духовне, стичући их, голему хвајду доносе у њих привирџији.