Теодосије - ЖИТИЈА
захваљиваше Богу као Давид, и рече: „Узвеличаћу те, Господе, јер си ме подржао и ниси узвеселио непријатеље моје мноме, јер умало да се не оклизнуше ноге моје, умало да се не омакоше стопала моја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ (1843, 21. нов.) НОЋ ПА НОЋ Леп је зоре осмејак, Леп је дана огрејак, Вечери је лепа
Драгог ето из тог боја На коњицу огњаноме, Биће скоро преда мноме, Да је донде готова Суђеница његова.“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу красну згледа,
Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо, Она прође — ја тедо за њоме, Ал' с' не маче нога пода мноме, Срце врело би тад под облаке — Ао ноге, де бијасте лаке!
снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда навалила, Гору, долу у црно завила, Тама за мном, тама преда мноме, Ал' највећа у срдашцу моме.
Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина, Тија река, тија и долина, Тио свуда, свуда преда мноме, Само да је и у срцу моме!
пустила, Гледну тамо, заборави санка, Но сети се јучерања данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она беше преда мноме: Ведро чело, и ти лице бело, Чарно око, и ти, вито тело, Злато, сунце, да л' ћеш бити моје?
Дан и ноћ ја мислим само на њу, Нојца иде — мома преда мноме, Зар ћу само у сну бити с њоме, Никад нећу, никад, Боже, дању?
Ведро небо онде нада мноме, Брдо травно овде пода мноме, Околине око мене миле, Да ништа се несте промениле! Ја ту стојим, око душе моје
Ведро небо онде нада мноме, Брдо травно овде пода мноме, Околине око мене миле, Да ништа се несте промениле! Ја ту стојим, око душе моје Слатки часи умиљато с роје, Око
могаше ме једном Руком својом задржати ледном, Та кад оно у Води неука Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби до небеса фала, Реко онда па ћу и
се менека Као бела да зорица зори, Тице поју, горе стоји јека, А крај мене поточић жубори; Ја се шетам, дружина са мноме, Ми идемо Стражилову томе, Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио Па нам
Злаћано сунашце гле већ плану, Бели данак земљици ограну — Срце моје, ти се без покоја. ВИИ Нада мноме лисни дрва своди, дугачко им се већ отеже сена; Надо моја, ваљда ниси пена, Која чезне, теке што се роди.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Шта? Делила? — Тако ли се зове вила што је срце сину моме — зар са мноме поделила?” „Да, Делила!” Одазва се витез млади, те се руком по јуначку челу глади, склопљених се маша веђа као да се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
био прстен а ноћу леп момак, па је говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу. Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Из трњина и оструга прхне птица, засја дуга. Није магла већ олово. Луди мноме Купиново. ЧОТ У божуре сенке тону с перунике у сутону.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
вретено: Опред’ мени сто аршина платна, И к отоме, што од тог остане, Опред’ себи танану кошуљу, Те је носи, мноме се поноси.“ Кад то чула шећерли дјевојка, Отпоручи Каранфилу Јови: “Ој Бога ми, Каранфиле Јово!
статве и брдила, И остало, што стану ваљаде, И од тога што теби претече, Сакуј себи токе на јелеке, Токе носи, мноме се поноси.“ 105. Шта се сија крај горе зелене? Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А онда... ...Онда је, почетком 1958, мноме овладала страсна жеља да напишем нешто једноставно, живо и доживљено, разумљиво свима и сваком. Свима, дакле, и деци.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Те сени играју се мноме и ја са њима. Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
био прстен а ноћу леп момак, пак јој говорио: „Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.” Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК ИСПИСИВАЊЕ И УКАЗ ЖИВОТА У МАНАСТИРУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАСТАВНИЦЕ, ПРЕДАНО МНОМЕ ГРЕШНИМ И СМЕРНИМ МОНАХОМ САВОМ ВАМА, У ГОСПОДУ ВАЗЉУБЉЕНА ЧЕДА И БРАЋО Благослови, оче!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чик!'' па се дуго, док им не досади, крсте, церекају и буље у најдужу браду коју су икад видели. Други мноме објашњавају брзо богаћење Ђорђево, јер, кажу, не може се само трговином за неколико година купити толико имање,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да сам цветак, као што сам мала, Ја бих српском свету мирисала; Па би дошле Српкињице миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио: Селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку,
Ја се шетам, дружина са мноме. Ми идемо Стражилову томе. Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио, Па нам пута
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С језом мислим на године кад је мноме харало самољубље и необуздано осјећање себе. Сад ми се сви „важни”, и „одлучни”, и „пресудни” догађаји живота чине
Нека мноме протјечу осјећања, нека забљесну осјети као рибице што сребрнасто стругну водом па нестану. Голо осјећање бивствовања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја не бјежим, а ти, ако баш хоћеш да ме убијеш, а ти ме убиј и сијеци, твој сам, па можеш радити са мноме што год хоћеш и што ти је воља.
прстен, а ноћу леп момак, пак јој говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу. Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сенку и с њом мене водили сте собом... Силна дрскост беше овладала мноме; Ја сам само знао бити њеним робом — Да Вас пратим, гледам на домаку своме.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху. Мноме је овладало сујеверје и живео сам у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кад избледи твој осмех и очи И све се биће у сен Прошлог сточи И смешна буде суза што се проли И подсмех мноме проспе дах свевлашћа, Чућу, кô шумор набујалог храшћа, Куцањ твог младог срца које воли.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења. Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то. БРАТУ Ослушни, запојем, прени тајном.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бадава. Лине мноме нека сласт, загргољи кладенац, шум њезиних покрета ме одведе ка оним далеким заборављеним вечерима кад сам, осећајући
Видим по њима да су незадовољни мноме, сматрају да нисам ревностан и да мој грех заслужује оштрију казну; моје модрице и отеклине нису тако уверљиве, чак и
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ . 21. нов.) АЈДУК БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О свему томе и мноме благодари се Бог, кад не мучим, него ово проповедам на божију хвалу, — те тако оно њино појање, наше се здеша!