Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Све ли то мора остати? О свету! Така ли је на теби правица! Баш ли онда морам скончати се кад најбоље могах поживљети? Лекаре зовите! Плаћајте нек се по свих црква бденија и молитве творе! Бог и свеци за новце чудеса чине!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило. Осећао сам се страшно уморан и празан, али не могах више затворити очију. Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Са штулом, писао је он доцније, не могох више мислити ни на коње ни на рат, морадох се навикавати, како могах, на сједење код куће.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах. Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих дах. Шум биваше јачи.
Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети. Понекад би се тек уздигла чија капа и рука.
Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо. У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског. Тек после видех пуну собу људи и жена.
Жене још јаче заплакаше. Не могах ни ја више да издржим. Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да теби на пешкеш донесе, да нам не би по чему од глада скуисао, пошто си се одрекао да нећеш више клати овце; а ја не могах од старости отићи, него ме к теби на поклон послаше. — А што ће рећи да ти не приступаш к мени, него одаље стојиш?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи. Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе боље роде. О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати. — Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа.
Ја идох по свијету кâ и чела по цвијету, и тражих нећу ли наћи бољег од тебе, а ја не могах ни ка тебе, а камол' бољег од тебе, ако је менесвако добро код тебе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога. Просипљу им се речи из уста како суште просо; нити се могах довољно начудити како се они могу међу собом разумевати.
Они постигну доста добро францески и [и]талијански, а ја већ умерено могах немецкм говорити. Между тим, постане совершени мир у Германији; ништа мање о више реченом путу Нико не мисли.
Није до стајања. Напред! Намере се два поштена трговца управ за Калес, с којима о малом трошку до инглескога канала могах доћи. У Камбреју посетим гроб блаженога и светога архиепископа Фенелона, Телемахова списатеља.
Францији [х]одећи и пролазећи чињаше ми се на неки начин и земља и људи познати, јер језик њи[х]ов знађах и са сваким могах говорити, а овде нигде ни слова! Старо и младо, жена и дете, све ти то инглески.
времена за обићи велика зданија архиепископије и великолепну старинску церков; подобне, и по бедени града ходећи, не могах се до|вољно нагледати, сматрајући различно устројено и од саме природе величествено положеније околостојећих места.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ми сјеђасмо до небеса престолодржнога растојање преужасно бјеше - стопут више Земље од Урана; сав небосклон што могах виђети мир мировах бјеше напунио са својијем свијетлијем шаром.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Паре пријатно звекнуше, а ја се не могах уздржати да своју голему радост обуздам и насмејах се пре него што се он ухвати за кваку да изађе. Петнаест динара!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
куд год се окренем, сви ми о глави раде... Еј, кукавац! Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет... Али доцкан! ... А ја се радовао што дођох овамо!... Не знађах шта ме овде чека«...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Под прозором застах. Ту сам дуго био И дрхтао тако без гласа и моћи: На зид руку ставих побожно и ти'о, Не могах је дићи, не умедох поћи. Наједном се тргох. К'о да неко иде? Мис'о моју прели крв ми узрујана. Ја бежати почех.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У први сумрак обавестим шапатом војнике мога вода. Али када паде мрак отпоче паљба, те не могах да се извучем. Један од мојих јекну, и сломата се низ камење. Скочио је вероватно у бесвесном стању.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...
Ћипико, Иво - Пауци
— Шта је, дакле? — сјевши упита газда. — Донио сам паре. . —Све? —Што гођ могах избити... —Није, брате, мени стало што могох, што не мотох; јеси ли донио да вас дуг подмириш?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
очима руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас мој, са небом, ко шапатом се болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим, јер ван провидности постоји ли икоја грађа, Спрам које живот овај цели