Милићевић, Вук - Беспуће
Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
крај свачије раке, Да стојим, гледам, с очима без сјаја, Где неуморно, из победе сваке, Из топлог срца мога нараштаја Могила расте пут поплаве јаке.
с очима без сјаја, Где неуморно, из победе сваке, Из топлог срца мога нараштаја Могила расте пут поплаве јаке. Могила расте све шира и већа На влажној земљи погажених њива: То мој нараштај, моја мртва срећа, Силази у њу и у журби
земљи погажених њива: То мој нараштај, моја мртва срећа, Силази у њу и у журби скрива Препукло чело, пребијена плећа. Могила расте и никада соко Дићи се неће са хладног трзања, С јунака, које не познаје око, С пира топова, с пресвислог