Употреба речи могла у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Векови протекоше како по дубини срца нашега ријеш и сваки корен у њему, из којега би сјајнија будућност изнићи могла, својим оштрим зубима подгризаше!...

Можда је и гладан био?... Одмах до њега лежаше једна стара бака. Боже мој! Боже мој! Два сина имађаше, па док их је могла својом старом снагом послужити, даваше јој хлеба, а кад малакса, отераше је у шпитаљ.

њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би

Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати: „Грлице, ја нисам гладна!“ И она врати остатак од колача натраг... „Теби је зло, тетка?

Тако смо проживели скоро недељу дана... Сирота тетка већ није могла из постеље устајати; беше мирна, тиха, једва си јој дисање чуо, а изгледала је као свеци што их по црквама виђамо.

година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада навикнути могла... Приђем јој руци, она се осмехну.

нека вам је срећно и ајир!“ Са овим би се могла свршити приповетка о једној обичној женидби; човек дође, запрости девојку, прстенује, венча се и живи с њоме, докле не

У селу, истина, нико није могао шта да изнесе противу ње — штавише, људи су се чудили како је могла онако неваљала мати овако честито дете однеговати — али ја сам, поред свега тога, држао да је она потајна грешница...

А што је умела чарапе шарати, тако укусно није могла ниједна сељанка!... Зато су је и оговарале и износиле свашта за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити,

извади конопче, привеза један крај за дрвену кваку, а други за један дирек тако пажљиво да је Стојна, која није још могла заспати, мислила да је то само поветарац што суво лишће котрља.

да је са Ђошом ашиковала, и да је Ђоша из мрзости према Гружанину највећи злочин хтео извршити, за које она није могла знати. Кад је то све признала, па кад је видела оне презриве погледе којима је пратише она паде у несвест.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и јунац Жаба на крај баре упази јунца на ливади, пак се начне хвалити другим жабама говорећи: „Ја да хоћу само, могла бих бити колико год оно јуне онде!” „Ћути, не лудуј!, — веле јој друге — гди ће жаба бити колико јуне.” — „Не верујете?

Питали је курјачићи: „Та, мајко, имаш ли гди кога пријатеља од ког би се могла каква нибуд помоћ искати?” „Хе, моја јадна децо,” — одговори она — „ми смо курјаци зле и опаке ћуди!

Да је бог хотео да они нетљени остају, њих нити би могла ватра сажећи, ни време разрушити. Али иди и кажи то онима који притом губе, пак се држи онда!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

све прошле године мог живота, и радујем се да ни на једно дело не наилазим, за које би ми совест штогод пребацити могла.

цркве све посадевата топовска ђулета од сваке мере, и чини ми се толико и̓ је, да и̓ сва српска кола не би уједанпут могла потерати, јер и̓ је врло млого у реду, а у висину има хват саденуте суре.

Но будући да је навала турска од свију страна, зато се није могла скупштина сабрати. Док је Карађорђе Карановац тукао и 29.

Чувши наша војска наше топове како пуцају — а могла је скоро сва војска видети, јербо је Ужица у равни, а около брда као венац куда наша војска стоји, и скоро свака

од војске наше, која је становала код Ваљева у Кличевцу шанцу, тукла се по граници и бранила нахију од Турака, која је могла радити и са житом била је изобилна.

Зато Турци на шабачку нахију и нису наваљивали, и она је могла слободно земљеделије обдржавати, и довољно ̓ране имати; кроме што је морала кулук војскама немачким чинити.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушкарца.

Куд ћеш, јаднице, пре? Да имаш сто руку, опет не би могла тако сама стићи да све урадиш... Што не дођеш барем док ти дечица стану на снагу?... — Не могу, дешо!

— Ама што не можеш, снахо? у нашој кући. било би ти и лакше и рахатније... — Како бих ја, болан дешо, могла угасити ово огњиште, где су се ова сирочад први пут ватре огрејала?...

Свуд су је хвалили и њоме укоревали своје домаћице кад би се мало олениле. Само једно им беше зачудо: како је могла тако самохрана одвојити од куће Огњана и опремити га у школу! То су јој као и замерали.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јеси чуо, јуначки сине! Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!... Лепо верујеш да му се молитва услишава.

Па се окрете и јурну као вихор... Хтео је сакрити сузе које га гушише... Она и да је хтела сузе зауставити, није могла. Оне су лиле потоком. Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...

— Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!... Ти мислиш да ћу те ја клети?... Где би мајка могла своје чедо проклети? Где је таква мајка која би то могла учинити!... Јело!... Рано!...

Ти мислиш да ћу те ја клети?... Где би мајка могла своје чедо проклети? Где је таква мајка која би то могла учинити!... Јело!... Рано!... И стаде се старица превијати над њом.

Јело!... Рано!... И стаде се старица превијати над њом. Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања.

Крунија седе на креветац. Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. Обе ћутаху.

— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. Чула се стопа и звекет фишеклија... Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...

Заседоше око огњишта. Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. — Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. — Чекај да га се прво сита нагледам!

— „Зато је тако дубоко!” Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и

Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Пуна носталгије безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, Кô поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— управо онако како то праве добри и рђави молери: Сава, која је била тако опала да је се готово на сваком месту могла газити, сањиво отицаше, одбијајући слабачак црвенкаст рефлекс од облачка поврх ње.

— Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, тј. српско-немачком конгресу укинуто

17 Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. Она спусти вез у крило и наслони се на руку.

Тргох је за руку и извукох на горњи степен. Баба се слатко смејаше. Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити. Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу. Представише ме гђици Ведел.

Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао. Ја сам био и одвише срећан да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући овај сладак сан грком јавом. Вечно сам био с њом.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Кад она направи то Саће од зоље од квасца, могла је, што кажу, и самог цара послужити!! Господин Јеротеј Драгановић кад је написао онај Кохбух, хтео га је њој

Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела, и зато она поче: — Па како вам се допада, господине, ово наше

— Нисам... а зашто би’ била? — вели Јула, а сву је облила румен и размишља шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где само да не седи тако. — Ето ви’те — вели Меланија. — Ал’ ви сте свакојако.

Госпоја Перса била је задовољна, блажена! Још код поп-Спириних могла је већ видети како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско:

Још код поп-Спириних могла је већ видети како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: Вені, віді, віці.

за њом саплете се несрећом преко валова, па колико је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест.

« Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику. И она је научила свако предвече да седне на

А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.

Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља, или би у Тису с

Ни мáма у соби није могла чути тамбуру. Али Јула је чула, и одмах је скочила из кревета к прозору, па кроз разређене шалукатре видела неку

Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила! Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја! Док су мене слушали, и док сам ја могла... било је и којекако. Ал’ откако дође онај младић, не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала.

прозора, и гледала без икаквог интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети да је кадгод чула да се нека тако из поповске куће удала за бербера.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Претио би јој он дајући. — Хоћу, хоћу! — Узимала би клисарица. Па од његове толике прљавштине ни новац не би могла да оставља где треба, већ одвојено, на земљи, у какав кут, ћошак.

Али то је свакога дана било тако све горе и горе, да она није могла више. И једног дана, пошто се гробље испразнило, сви просјаци разишли, а поп сео испред клисарнице да се одмори од

А да га опет код себе, у колибу пусти, није могла. Стид је било да га тако, невенчаног, код себе прими јер: „шта би после за њу казао свет?“ А овамо, зима све јача.

— Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу.

С том женом имао и кћер. Али га жена толико волела да га није могла гледати да тако он трпи, пости, гладује, већ је радила, понова служила и њему давала те он пијући, ваљајући се, и жену

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Можете. — Па ’ајд’мо — изволите. — О, молићу, идите ви сами. Како би’ ја онамо сад могла ићи? — А зашто не? — Зато јер би се застидети могла. — Како се ја застидети нећу? — Код вас је друго, ви сте мушко.

— О, молићу, идите ви сами. Како би’ ја онамо сад могла ићи? — А зашто не? — Зато јер би се застидети могла. — Како се ја застидети нећу? — Код вас је друго, ви сте мушко. — Е добро, дакле. Ја сад идем.

би се она, тојест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то

да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.

— Е, драге воље, отсећи ћу. и тако скрију се и отсеку нокте, те с тим је уклоњена била и последња препона која је могла женидбу покварити. Оду у цркву. По часа — па је свему крај. Чекмеџијић је, најзад, ожењен. Сватова је било сијасет.

Какво мироносно парче! Бар да је више кришака, могла би комисија мало засести и покрај рујног засладити се. Свилоксић тврди да је то та иста баклава, Бабоња негира.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

ужасне сумње да је можда нејака и слаба, пред снажном претњом оног надувеног џина кога није познавала и чију моћ није могла одмерити.

да она никад никог не погледа, никад ни с ким не проговори, нигде не изађе и да се, никоме не допадне а она то није могла. Имала је много познаника и сви су јој се искрено дивили.

Имала је много познаника и сви су јој се искрено дивили. И ако је по некад оно и хтела, да би њему угодила, није могла. Њена лепота привлачила је свачији поглед, она зато није крива, а о свему ономе што је главно водила је и сама рачуна.

Ето, тако ћу јој рећи. И онда ће ми опростити што јој никад нисам писао. Јадна Наташа. Она је могла посумњати: да сам онда озбиљно мислио на раскид. Раскид са Наташом?! Ужас!

Јадница. Она никад није могла живети у отровној оморини окова и уморна а гладна на изнуреној сиси дојиље своје традиције, пружа већ руке оном нечем

Африка

Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би могла издржати на својим благим белим раменима насилност овакве природе.

Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само

Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и стицао.

Ту је и неколико црнкиња. Све то изгледа импозантно, и фотографија тога могла би послужити као реклама за фабрику у којој је изграђен камион. На све стране гори.

Губа долази од злог духа који је навучен на породицу, и њу би, разуме се, само врачарија могла одагнати. У Тафиру је једна мисија милосрдних сестара била подигла азил за губавце; али азил за губавце који се већ

морам закључити да се она пажња, послушност, вештина и тачност у извршењу наредби, која је била и код Самбе, не би могла чак ни замислити код једнога белца.

Њима се допало, и хтели су да сазнаду шта је било даље: ИИ Погледај, моје је тело скоро мртво А још је увек црно! — Могла си бити мојом радошћу!

ИИИ Када је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким да говори. Онај за ким је највише жалила, Ишао је кораком несигурним.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ја вам кажем, господине, кад би хотела приповедати све његове будаласте послове, могла би се читава књига написати. ПОЗОРИЈЕ 9. ЈАЊА с кесом у руци утрчи, БИВШИ ЈАЊА: Кајмено, кајмено!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Док се његова жена брисала и облачила, она је, слободно, могла да стане поред тих анђела и да се мери са тим сликама голишавости и женске лепоте.

Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена, међу официрима, и при јахању. Могла је да полегне по коњу и да дигне, у галопу, са земље, бич, или сабљу.

Он се усиљено смешио. Кад су је опет посадили, да седне, да би могла у разговору да учествује, стари мајор му постави питање, да ли има неплаћених дугова.

Тако је то и било, испрва. Али кад почеше да долазе, сваке године, деца, она више није могла да дође к себи од запрепашћења.

Живела је, тако рећи, само два‑три месеца, а месецима уопште није могла да излази у свет, због свог великог трбуха, надувеног сваке године, као бубањ у Цигана, медведара.

Те селидбе су, тог пролећа, биле учестале, у Поморишју и Потисју. За неколико талира Марије Терезије, могла се, код тих трговаца, купити кућа. Трандафил је био нарочито вешт, при тим трансакцијама.

на горњем седишту – на месту које се тада називало „посто буоно“ – госпожу, која је била много, много млађа од мужа. Могла је бити тридесет година. А била је права лепотица, црнка.

А да је хтела да има швалере, могла их је имати – виђене, лепе, људе – сто. Кад је дошао дан свадбе, испунила је своју жељу.

Пролазници су радо показивали пут официру. Опасност је била само да наиђе на неког официра, који би га запиткивао. Могла је бити поноћ кад је до греческе цркве стигао. Ту се и у мраку, лако, снашао.

Кад их одшкрину, виде да је улаз у кућу, доле, као у бунару, испод њега, и да, отуда, не би могла, ни читава рота војника, да му приђе, док је у њега пиштоља. Исто се тако уверио да му је немогуће прићи, и са доксата.

међутим, изгубивши стрпљење и без мирног сна, Исакович постаде несносан и Агагијанијану и госпожи Хумл, која није могла да разуме, што капетан не позива урин‑доктора, да га лечи, него седи, цео дан, тако, на својој постељи, са главом у

Али њене очи нису тражиле Исаковича, него неку утеху, негде, у ваздуху. Њено је лице било увело иако је, тада, могла бити тек прешла тридесету. А и њено тело било је опуштено.

Теодосије - ЖИТИЈА

И када чуше његов глас, испуни ше се великом радошћу и сви ка кули притрчавши у висину гледаху, као да би се тама могла уклонити, да би се, видевши га, утешили. и узевши реч, рече војводи: — Толико си мудар, а изводиш детињарије.

Шта је, дакле, могла та милостива и велемудра и веома кротка душа, која никада никога није хтела оскрбити, и шта је хтела учинити када виде

И тако цар уђе у тајну клет. Шта је, дакле, могла чинити она смерномудра и праведна душа, која је хвале и почасти као хуле бешчашћа мрзела, видећи цара како се не

А свети ће њима: — Ниједно од онога што се сада у нас налази не желим, само када би се могла наћи свежа, сада уловљена риба, од не бих, мислим, окусио.

Јер мучени нечистим дусима слободни биваху, хромима хођење и грбавима исправљење и глухима слух дароваше. Пошто није могла множина народа да приступи к његовим светим моштима, узимаху благовони прах гроба и прилагаху ка својим болним

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Требало је заиста да Србија постане богатија да би могла одржавати солидну војску; да стекне угледа својим економским напретком, својим демократским установама, својим

Нигде се није могла тако брижљиво надгледати имовина као у задрузи, због великог броја њених чланова. Сама задруга поставља неки број

Због тога је сваки желео да има попа у породици. Изузевши демократских тежњи ниједна друга тежња није могла наћи основа у народним предањима.

крајева добро су познате у рашким и црногорским племенима, која су у турско доба уживала полуслободу и ускоцима могла дати прибежиште. Али су ови морали ући у једно братство, узети славу и прилагодити се племенским навикама.

поред осталог, готово са свих страна опкољена територијама које су припадале Турцима, Млецима и Аустрији, и нису се могла увећавати на штету ових држава.

Пошто су била на територији под турским суверенитетом и имала неку врсту аутономије, могла су проширивати свој домен, утолико пре што се турска управа готово није бринула о овим областима.

Да би се постигао овај народни идеал, свако племе треба да буде што многобројније. Жена нероткиња могла се променити, нарочито ако је удата за јунака и познатог човека чија се „лоза“ не сме угасити.

Подилазе их жмарци од зебње и ганућа. Имају чедности, стида и срама, које није могла много ослабити ни Војна граница ни аустријска касарна.

је, како се чини, врло лако примала мухамеданску веру да би сачувала своје земље и своју надмоћност и да би се могла осветити Угрима који су их по жељи папиној нарочито гонили.

Осим тога је ова властела била у тесним везама с јаничарима и често је могла помоћу њих обарати велике везире, којима се прохтело да им господаре.

Аустро-Угарска није могла спречити ширење просвете и распростирање информационих средстава. Млади, школовани муслимански нараштај се је

Јадранско је приморје једини предео, у коме се је западњачка цивилизација могла прилагодити јужнословенском менталитету лаганим развитком, који је почео са словенском најездом крајем ВИ и у ВИИ веку.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

На томе столу, кроз дуги низ година, било је попијено толико ракије да би се од ње могла начинити једна добра киша за читаву државу, окретати чичин млин читав мјесец дана, и још би преостало таман толико да

— Хајде, али само на једно окце и то шкиљећи — пристаде скитница и отвори џак таман толико да би се унутра могла завући дјечја рука.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара. РИНА (вади из кесице и даје му): Ти си тако често у новчаним неприликама.

АГНИЈА (кобајаги збуњено): Чиме? Ничим, чиме бих га могла наградити? ВУКИЦА: Признајте, признајте ипак, морали сте га тек нечим наградити. АГНИЈА (збуњено): Па, боже мој...

НОВАКОВИЋ: Па да, шта ће му жена која га не воли? РИНА: Ја не бих могла преживети то да му се вратим. СПАСОЈЕ: Чекајте, молим вас! Није то тако проста ствар као што вам изгледа.

СПАСОЈЕ: Је ли велика сума коју вам дугује? ПАВЛЕ: Већа но што би се могла замислити. СПАСОЈЕ: Побогу, шта је тај човек с толиким новцем учинио?

Него ако би могли што друго. АГНИЈА: Знаш шта? Могла бих јој понудити да пође са мном и да сама изабере сребрни сервис.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- На! - Хтедох да јој пружим цигарету, али се сетих да она сем шортса на себи нема ништа у шта би могла да је стави и пођох ка излазу. - Ко је то, Весна?

Баба с кучетом и тако никада не гледа шта ко ради, а не би могла видети ни да гледа. Насип и врхови јабланова као да су у себе упили светлост.

- До тих острва путује се нека два месеца, отприлике. Ја ћу се пријавити као морнар. Шта би ти могла да будеш, Рашида? - Ништа. Нисам пала с Марса да се пријављујем! Кад будемо на пучини, неће моћи да ме врате.

Он, међутим, није био од оних на које се могла обраћати или не обраћати пажња. Он је просто приморавао људе да је обраћају.

нагло се зауставила повукавши мој длан ка својим грудима и рекла: - Слушај! Слободно је могла то и да не каже: срце јој је ударало као добош на пожар, али ја га, ипак, нисам богзна како чуо.

” - зарицао се неки бивши трећешколац на корицама историје. „Боже, кад бих само могла да научим све ове проклете тангенсе и котангенсе!

Једно такво стање њој је у случају крај тениског игралишта промакло и она то никако до краја није могла да опрости самој себи. Ушавши у град, покушао сам да се мрачнијим улицама некако довучем до своје куће.

Питао сам се зашто је баш њега изабрала? Са својом златном косом, она је могла да изабере кога год је хтела. Неким остатком искрености схватих да бих мрзео било кога да је изабрала.

На себи је имала хаљину која је пре пола века могла бити бела. Кад год бих погледао у њеном правцу, видео бих два ситна, смеђа ока упрта у мене.

Слова на споменику нису више могла да се распознају, а у малом квадрату земље, остављеном за цвеће, прецветавале су љубичице и у ноћ пружали своја мрка

- Могла си ми донети три корњаче. Поред српскохрватске ја имам још руску, латинску и енглеску граматику. - Онда си се преварио

То, ипак, није био прави разлог, бар није што се Рашиде тиче: она је могла да оде боса и на дворски бал водећи за собом не корњачу, већ крокодила. - Да није нешто друго?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних. И сам господар Софра би је узео, да није кћи

Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити. Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета

Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа. Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда. Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо. Имала је заручника.

Започе се разговор о балу. Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу. Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.

Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује. Како би се тако болесна девојка могла удати? Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну. Нико не верује. Чуде се, питају се.

Црњански, Милош - Сеобе 1

селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да проведе ноћ крај њега.

Њени пољупци, плахи и луди, који су му падали у лице и под грло, били су мокри од плача. Уставши да би га боље могла обухватити, јер се он набусито бранио, газећи по јастуцима, кожама и ћилимовима простртим по земљи, она је била

Преваливши чанак освећене водице и босиљка, који је синоћ била спремила, да би могла ујутру, кад се пробуди, да га пошкропи, тетурајући се, као да је дизао и носио празно буре, он стиже до врата и отргну

Љубећи га устима мокрим од плача, што више нису могла да се затворе на пољубац, већ су била отворена и опуштена, од дрхтања, гледала га је очима изврнутим, у којима се

тиче цеваница и колена, она се поносила њима и била ту са њим истог мишљења, показујући их, скрстивши ноге, кад год је могла, Обилазила га је ходом својим снажним, корачањем правим, из кукова.

Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде, и још смешније, да не би могла бити и његова жена. Изгледало му је потпуно чудновато да би неко могао да му се умеша у овај посао и да га што пита.

И косу меку и свилену, што је била почела да седи, није могла да заборави, ни румену горњу усну његову, што му се трзала, при осмеху.

И тако јој се, кроз плач, чинио Вук Исакович и његова кожа и његове очи, уста, као неко биље и сазвежђе које није могла да заборави све док јој се, у мислима, не појави онакав какав је сад: кривоног, подбуо и тежак, као буре.

Мада се јасно сећала још целе те љубавне ноћи, осети да би могла зачас и да је заборави, тако да јој више никад ни на памет не би пала. Особито ако би јој се муж изненада вратио.

Особито ако би јој се муж изненада вратио. Осетила је и то да јој прељуба неће доносити неке радости. Могла је то учинити исто тако, ма с ким другим, сутра опет, а да јој не изгледа баш нарочито нешто важно.

Пси су урликали напољу. Загушена од мрака, није могла да викне, а, премрла од страха, није могла да се макне. Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена

Пси су урликали напољу. Загушена од мрака, није могла да викне, а, премрла од страха, није могла да се макне. Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена зима.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

дођу по младу, пазе је од „злијех дјевојака да јој која ресу од струка не завеже у чвор, јер, ако би то било, не би могла с мужем бити, а и ако би то, не би имала дјеце“.

где живе Срби строго је забрањено ускратити жени у благословеном стању храну коју она пожели, јер се верује да би она могла због тога да „помете“ плод или ће се то што је желела, а није добила, показати на телу детета као белега, а може се,

Тако, на пример, у Грбљу верују да ако бређа жена није „у љутости могла или смјела изговорити све оно што је хтјела“, дете које роди биће „јецаво“ (тешко ће говорити.

стару жену а бојећи се да је вјештица, треба пошто прође бацит роге од десне руке па про прста пљунут и рећи: ’Кад се могла дохватит зубима за жиле испод колена, тадер ми и наудила’.

У горњој Крајини верује се да не ваља да се породиља купа, „јер ако кане само кап њене варенике у воду, онда би јој могла лако сва вареника отићи“.

“ На Груди верују да не ваља „да види зрцало, јер би му се могла призријети напаст“.⁸⁰ Пре истека прве године живота „не ваља казати како му је име, да живи до дубоке старости и да

„Кад је Бог створио свет, казао је како ће се које животиње котити. У то доба ни једна животиња није могла да иде до године дана. Због тога су се животиње много патиле, па се договорише да се жале Богу...

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Многи од нас матурирали су само са том једном једином свеском, сваштаром, која је лако могла да стане у леви џеп капута. Седели смо на њој у парку, у пролеће, када је трава још влажна.

Слушајући, човек је непрестано стрепео за звук који је стизао до њега. Могла је олуја срушити мотке, могле су на жицу слетети птице прекидајући начас своје небеско путовање, могао се овлажити

Хелен и ја смо је звали дође у Париз и живи са нама, али није хтела… Знам да није хтела. А знам и зашто. Није могла да се одвоји од гробља. Одлазила је тамо сваке недеље »четвртком« носећи у зембиљу ашовчић и мале грабуље.

Да ли бисте били љубазни да ми протумачите израз ,играли су се шуге', како бих могла да отклоним застој у свом послу. Шта је то: играти се шуге? Ваша одана Хелен К., Лондон, септембра 1974.« ...

Ниси то смела да му кажеш! – А шта би са тим временом'? – Могла бих да се удам. – Па, што се не удаш'? – Реци то још једанпут и стварно ћу се удати!

нас пропусти саобраћајац, угледах и своју прву љубав и хтедох нешто да јој довикнем; гледала је у мом правцу, али није могла да ме види, јер су ми брисачи брисали лице.

У ваздуху су непокретно лебдели милиони водених капи из поливачких кола и неколико минута прашина им није могла ништа. Онда је замишљени Бел Ами приметио како тамна боја асфалта постаје бледа, а мало доцније готово сасвим бела.

Имала је деведесет и две године. а никако није хтела да умре. Пошто није могла да пали сама цигарете, стављали би јој у уста већ запаљене. Пушила је и гледала нас некако већ с оне стране.

Па то је природно, правдао се пред собом, могла би да ми буде кћи! Оставио је све послове тога дана и одвео је на ручак у један веома познат ресторан, уживајући у

Ти? Ма немој, молим те!« Е, па, сада најзад имам потврду да бих могла! И показаћу му је у таквим приликама, да знате да хоћу! – Штета, велика штета... — казао је председник.

Само да ме не види неко познат! Све је поскупело! — казао је неко из реда. Нема тог поскупљења које ја не бих могла да одгладујем! — рекла је пркосно једна стара дама. Шесто грама млевеног! Он је још спавао.

Свирала сам на клавиру. – Јао, опет стари Черни! – Растерао си ми другарице. Могла сам да се удам за кога сам хтела! И како сам завршила?

Матавуљ, Симо - УСКОК

А јадна Јоке могла би се удати готово у исти мах! Није ли тако? — Еј, помози боже! — рече најзад Крстиња и дубоко уздахну.

Ја мним да ће се Јанко преко њекога јавити колико сутра, а ја ћу скупити браство и објаснити. Вјеридба би могла бити о Петровдану, а кад им кућа буде готова, нека се вјенчају, нека им буде срећно!...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: Е, забуњена да! КУМАЧА: Море, чудно је кад се девојка удаје. Мене је једанпут један просио, па нисам могла три ноћи да спавам. ДЕВОЈКА: А мени није ништа. КУМАЧА: Море, немој заборавити кад пођеш на венчање да ме повучеш.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

књижевној вредности дечјег писања не може се озбиљно говорити; од свих вундеркинда није остала ни страница која би се могла мерити са једном једином Флоберовом, а Рембо, ипак, није био дете.

него што су поједини писци осетили изразиту склоност према овом нивоу књижевног изражавања, било је дела која су се могла препоручити деци.

он неће узимати као спољашње контролне мере свог стваралаштва, већ као природну суседну средину у којој би његова реч могла повољно, то јест тачно да одјекне.

Дечја књижевност се родила из отпора лажима и ујдурмама одраслих, па на ово, ново поробљавање никако није могла пристати. Зато су се лепе намере васпитача у њој скоро аутоматски извргавале у лицемерно, јадно, недуховито толковање.

које песништво у ХХ веку пролази, дечја песма се у суштини не развија; тешко је замислити у ком би се правцу она и могла развијати, а да притом остане оно што је.

Једино нам се у детињству бесмртност чини могућа, једино се тада надамо да би се борба против смрти могла завршити човековом победом. Како стоји ствар код песника иначе, тј.

могући озбиљни књижевни напори, кад јој се непосредно поетско осмишљавање учини привлачније од свих висина до којих би могла допрети — тренутак је настанка дечје песме.

Тек кад би се песник досетио да би се игра могла играти и без тих, исцрпљујућих обавеза, без предумишљаја, у опуштеном тону, тек тада је освајао пуну слободу и духовну

Та, ретка изворна делца, могла би опстати и наћи место и у постојећим оквирима књижевне уметности. Могли бисмо их прикључити час сатири, час

Због своје ненадграђености дечја песма је могла да оваквим исказима подари изворно звучање, да им врати нешто од њихове бесповратно изгубљене свежине.

Тек темељна промена, која би се састојала у кидању свих односа, веза и обичаја, могла би да разреши њену муку. Лиричар завичајне беде и невоље, Ћопић је везан за сељаке онакве какви су, какве их је у

Ћопићева везаност за такво стање могла би изједначити с љубављу. Слика села двоструко је идеализована: завичај је најдубље доживљен у детињству које се више

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

црквеног карактера, коју су црквени људи у црквеним идејама писали за црквену употребу и за црквене читаоце, није могла бити од утицаја на једну књижевност новога, световног доба.

Црквени луди су све мање писали, у штампаријама су се почеле штампати црквене књиге, али права књижевност није се могла створити.

није имала услова за сталан опстанак и непрекидно усавршавање, ни у самом крају где се јавила, а још мање се могла пренети на остале делове српскога народа, који је живео у сасвим различним приликама и имао сасвим друге потребе.

била у употреби, на ту велику масу српскога народа та локална, сталешка, католичка и латиницом писана књижевност није могла имати утицаја.

Шта је могла ортодоксним Србима да каже Света Рожалија, панормітанѕка дивица накићена і іѕпівана или полемично дело Камен праві

За световну културу и модерну просвету они воде борбе са црквеном јерархијом, која није могла да изиђе из средњовековних традиција и балканских калуђерских злоупотреба; из њиних редова ће изићи на крају XВИИИ

Најзад се дошло до школа где су се могли свештеници и учитељи образовати, и српска деца могла су на свом језику и у својој школи спремати се за више студије.

Затим, никаква школска реформа, која се започињала на широкој основици, није се могла замислити без једне штампарије која би штампала уџбенике.

Како његова дела нису била штампана, то нису могла бити од непосредног утицаја на дали развитак српске књижевности, али она добро показују »како би се према староме

књижевности да би прости људи, и сељаци и чобани, могли што лакше и са што више разумевања читати и да би се просвета могла што брже и дубље ширити.

створио у Пешти Јосиф Миловук, са циљем »писати и издавати она дела која би нашем књижеству чести и ползе принети могла«.

Цело дело, пуно садржине, нема ниједне сувишне речи, чак би му се могла пребацити претерана концизност. Стил је силан и драматичан, језик богат, чист, афористичан, живописан, изразит,

Милићевић, Вук - Беспуће

И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега

на исповиједи свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.

И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада. Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем.

Рекла му је да је добила мјесто. Он јој је честитао. Она је хтјела да га омрзне у томе тренутку. Није могла. Па поред свих спремљених ствари, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Неколико дана после тога, могла се читати изјава у тадашњем полузваничном органу којом прелази у странку која је на влади.

Описа је од репа равним начином до ушију и рогова. И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

дошла нојца тавна, Моме платно давно покупиле, Па с' одавде мене изгубиле, Све ми мило нојца расплашила, Што не могла, у таму завила, Нигде трага од дана бијела, Црна нојца сасвим преотела.

'“ 62. „И јербо сам још сирота, Ваља мени што учити Су чиме би за живота У поштењу могла бити; Јер у томе кад застрани, Шта остаје женској страни? 63.

“, то изусти Па стакленце доле спусти. Да науди — не мож' бити, Како је могла помислити? Бака беше тако блага, Као мати каква драга, И вељаше, кад је згледа, Да се сети свога чеда, Што је

Јест злотвора и пресила, Ма јуначка смрт им мила, Та једанпут доћи мора, А могла би доћи гора. „Аох удри, не дај, брале!“ Покликују, пушке пале.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Дешавало се, богами, кад коју више потегне, она ме напопасти корити како је у своје вријеме могла да се уда за лугара и да данас буде госпоја лугаруша па да је види бог: увијек пуна боца уз кревет, а у орману начет

— оте се дједу послије дужег ћутања. — Никад! — потмуло одвали гост, као да затрпа посљедњи пролаз куд би могла проћи ријеч и жив човјек.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Шта је три сата јахања! ХАСАНАГА: Сад си рекао! То! Три сата јахања! Ето видиш! Није ми кадуна ни толико могла! Она мене константно презире! Још од самог почетка, нисам ја слеп! Е, па, сад је и томе крај!

Слатка је то рачуница! АХМЕД: Паз да ти не падне сикира у мед, могла би да се оглибави, знаш! ХУСО: Одлучила Шемса да се с-скине, и примени трб-бушне веш-штине!

Па им се чини да су својом несрећом нарочити међу људима! Па, као, они знају оно што нико живи не зна! Могла би ти да будеш мало скромнија, и да престанеш да се заносиш. Боље да седнеш и да узмеш Куран...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Опереш сахане, да се не би познало. Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове јела да не би могла која мачка или пас што да узму.

Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла. После бризну у плач. — Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је! — Црно писано! — Не ’ули Господа!

Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се

Слушала је, стрепила, а ништа није могла да ради. Мисао о своме греху, што је о томе, њему, Стојану, мислила, памет јој обузе и сву испуни неописаном тугом и

Па кад све то почне да се тиска, гура, претиче једно друго, онда ни кокош не би могла да прође с једне на другу страну, а камоли човек.

Па се нисам одмицао од ње, већ стајао и додиривао је. Она је пламтила сва, али, заузета око вађења кофе, није могла ништа.

Ухватио сам је за пâс. Није могла да се брани. Јер ако ме одгурне рукама, пустиће кофу која ће натраг у бунар пасти и разбити се; а овамо сам је ја

А шупељка пишти, те срце кида... Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра. Никад то нећу заборавити. То беше нешто!

Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око

Мајка му од радости, није могла да га се на гледа. Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти. А отац, ма да је био с њим

Такви су они, Аничина браћа, били. Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена да свака ствар стоји на своме месту. Због њих није се могло.

Иза куће башта велика. Па ни она од њихова гажења, довођења товара, коња, што су ноћу доводили и одводили, није могла да се одржи уређена, засађена. Оца, који се, пошто је оставио село, био повукао сасвим, нису ни за шта питали.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

одлази мигом, наложи младим искушеником сместа нек један паши одјезди, нека му носи понизне вести да се грешница није могла спасти, да ј' у нашем дому, у његовој власти! Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу!

Прилете му бели голуб, прилете му Валадила, није могла доста брзо, како га је жељна била. Како га је жељна била душа јој је излетила, а остаде бело тело, оста мртва

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— ја бих рекао — не првенствено због естетских вредности које је народна песма у себи носила, већ због сокова које је могла дати једном распаљеном национализму и његовим борбеним захтевима.

Не добивши ореола у свету, српска народна приповетка није могла постати, у првом реду баш због тога, ни драгоценост у свом дому. Истина, тражена је и читана, али не и разглашавана.

генерација, Вукова, која је наставила и проширила рад свога учитеља кроз часописе и посебне збирке, није никако могла наћи начина како да измени ниски пиједестал на којем је овај дивни торзо почивао.

у целини, без икаквих измена и поправака, ако је задовољавала наш критеријум, или је одбацивали ако ма по чему није могла издржати то мерило. Ако је до неке оправдане, углавном техничке промене морало доћи, она је назначена у белешкама.

Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој одговори: „Кушај га опет“ па оде.

Како опази њега и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све у њ гледала. Стојша то опази па је запита: — Што је, снахо, што ме тако гледиш?

Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се откине оданде него је све у њ гледала. Стојша то опази пак је запита: — Што је, снахо, што ме тако гледиш?

Старац јој одговори: — Хоћеш, — па у толико одбаци балоту, а она потеци онамо што је најбрже могла. Дошавши до оба брата окамењена, позна их и стаде да их плаче, јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико,

Али ова жена била је Милошу маћија, па га је мрзела, да га није могла очима гледати, а често пута није му дала ни јести. Милош је био волујар, те је вазда Дивоњу чистио, хранио н тимарио.

Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није било криво. Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа.

Он је сад привезивао једну по једну дјевојку за уже, и дао свакој блага колико је која могла узети, а они извуку све три горе.

Но не бијаше јој то доста, већ поче радити да га отац отјера од куће, али није могла успјети јер би јој човјек увијек одговарао кад она много навали: — Бог с тобом, жено, како бих отјерао своје рођено

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Моја нарав није за то. Пре би могла какву шалу предузети. ЈЕВРЕМ: Добро; покушај од шале, пак ћеш видити, да је средство добро.

СОФИЈА: Само треба истија кувати. МАГА: Хтела сам, ето, јошт јуче кувати, али нисам могла доспети да дођем. Лепо сам, ето, сложила јошт прекјучер у чаше. СОФИЈА: Јошт прекјучер?

А дошла би била раније, него сам се, ето, забунила била с пређом. СОФИЈА: Да си мени казала, па би ти могла средити. МАГА: Сметнула сам с ума. Не можеш, ето, на сваку страну. Опет онај мој љут, па куд ћу пре.

СОФИЈА: Ништа, ако ти кућу пропучкам, заједно ћемо гладовати. МАКСИМ: Еј, пусти језик, ђон би њиме могла углачати. СОФИЈА: Е, доста, доста, немој бар пред страним човеком.

МАКСИМ: Гди је та жена, која би могла доспети на бал, ако је добра газдарица? МАГА: Ето враг да га зна, друге могу. МАКСИМ: Могу, кад не маре за кућу. 3.

МАГА: О тешко си га мени! Толико сирће! НИКОЛА: Иди, иди, не стој! Док тандрчеш и тешкаш се, могла би полак посла свршити. МАГА: Ето, жао ми је, гди се љутиш. НИКОЛА: Та иди само, нит ми помаже љутити се, ни певати.

КУМ: Девојка не би могла ниједна добити награду. НИКОЛА: Зашто? КУМ: Јер су све добре. Кажите за коју сте чули да је зла?

НИКОЛА: Фала богу; а зашто ниси малопре, да те писар затече? МАГА: Ето, нисам могла да стигнем. НИКОЛА: Еј, дртино моја! — Како ти стоји та шкуртељка? нешто егаво. МАГА: Та добро је, добро је.

МАКСИМ: Ево вам ваши новци, мени не требају. СВЕТОЗАР: Пресуда се не може апелирати, а баш кад би и могла, то би се допустило само надлежноме лицу. МАКСИМ: Еј, тешко мени, преварише ме! ЈЕВРЕМ: Ајд’ збогом!

ЈЕВРЕМ: На моју официрску реч кажем, да Софија није ништа о томе знала. МАКСИМ: Ако није знала, могла се лако сетити. Не знате ви лукавство женско. ЈЕВРЕМ: Дакле, на чему остаје ствар?

СОФИЈА: Али муж ниједан. Ја сам трпила, ја сам ћутала и гутала, пак ти нисам могла угодити. Почела сам мало оштрије, то исто! Кажи, како да ти угодим?

је на производима благословена, и како има вредне житеље, као Чесе, Словаце, Пољаце, Русњаце, Србље, Хорвате и Власе, могла би цветати, особито због бесплатежног пристаништа тријестанског. ПУТНИК: Какво је то бесплатежно пристаниште?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо. Добила сам заповест да дођем код вас. СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи? ПЕЛА: Сад ми је момак казао. СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити...

(Сипа.) ПЕЛА: Добро је, добро је, Персо, само кад се има... Персо, би ли се ја могла данас мало на каруца извести? ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности.

Тако и ваша госпођа, док је била у јарости, није ни могла управо лице своје показати, она се више фурији него жени уподобљавала.

ПЕРСИДА: А ја? СУЛТАНА: Сви сте ви невини. То је зар тако небо хотело да искусим оно што нисам нигда ни помислити могла. Мајстор Срета ме је научио да није совестно децу сасвим мазити и распуштати.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

четири и по пута док си радила слетске вежбе, а она сељанчура из комшилука опет казала да те није ни видела (није могла од пакости), јер како да те не види, како само она, кад су те сви лепо видели четири и по пута: и тетка Гина, и теча

Да оћелави? Да добије боре? Да постане масер, да држи дијете; да личи на стару, тврдо кувану кокошку, шта ли? Могла бих се кладити у шта год хоћете да ћу, када нафурам тридесет и девет година, сама себи говорити да су то најбоље

Зашто не бих могла, на пример, да из чиста мира мало причам о једној девојци с наочарима огромне диоптрије . . (најмање минус двеста или

потрошено је толико магнетофонских трака да би се у свечаним приликама поводом рођендана града Београда, цела варош могла три пута обмотати, а да преостане још материјала за велику рођенданску машну.

— Ја знам, срце, да си ти бриљантна девојчица пресече он најзад тишину — да си, тако рећи, вундеркинд, али зар не би могла да будеш за нијансу мање духовита, баш сада, кад добијам седе због тебе?

Како уопште можеш да се сконцентришеш на учење а да га непрестано слушаш? Па ти би, у ствари, могла тако преседети године и године пиљећи непрестано у једну те исту страницу.

Ето шта сам све могла да кажем свом матором кад се онако згодно напеналио, али, видите каква сам бедница — нисам му рекла од свега тога ни

Једноставно, нисам могла, убијте ме — нисам! Питаћете свакако, а зашто? Због једне невероватне ствари, то јест детаља.

Биле су то богиње Правде, Индустрије, Пољопривреде, Заната и неких других вештина које нисам могла да дешифрујем. И лампа и грејалица биле су директно прикључене на вод којим је струја снабдевала велики бројчаник

Око чега су ограде? Мислим, кад сви устану на леву ногу, не бих се могла заклети да их баш претерано обожавам. Али, све у свему, драги су ми!

Захваљујући том типу из киоска, могла сам у огромним количинама да укокавам досаду чак и на летовању, чак и на неком блесавом пустом острву усред среде

Лети се хладио малим електричним вентилатором. Јео је не напуштајући свој зачарани киоск. Углавном, колико сам могла да гвирнем, хранио се саламом, сардинама, перецима и грожђем, а с времена на време и гулашем који су му нодосили из

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно! ЈЕЛИЦА: Тако ми се, знате, Беч допао, да сам се једва приволети могла кући доћи. Једва сам се додала српском језику, тако сам се на немецки била онгевеновала. АЛЕКСА: То често бива.

ЈЕЛИЦА: Апропо! кад сам се сетила: имам неколико речи које нисам могла разумети, и које сам у мом тагбуху забележила. Ви ћете ми, знам, најбоље протолковати моћи, ако нисам зудрінгліцх.

ЈЕЛИЦА: О, молим, господин барон, а да л’ би могла моја радост већа бити него с таквим господином унтерхалтовати се, који је тако учен и белезен.

АЛЕКСА: Није Мор оно осјећао што ја чувствујем, нит је могла Амалија тако љубов побудити као што сте ви мени. ЈЕЛИЦА (диже га): Молим, господине, устајте!

МАРКО: А милујеш ти њега? ЈЕЛИЦА: О, татице, није могла Геновева већма љубити него ја њега! МАРКО: Ето ти! ЈЕЛИЦА: А како не би кад је лепши него Аполо, као што Коцебу

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Лепо ваше село. — Да, лепо. Сирото. Прошле зиме цело је језеро било замрзнуто. — Значи, није се могла ловити риба? — Не, није се могла ловити риба.

— Да, лепо. Сирото. Прошле зиме цело је језеро било замрзнуто. — Значи, није се могла ловити риба? — Не, није се могла ловити риба. Старица поред њега, не гледајући ме, каже: — Младеж из Белмонтеха отишла је пешице на Веће.

Само дођите па отидите. Дајем вам реч да нећу ништа зло покушати. — Кад бих и хтела нисам сигурна да бих могла доћи. Ако ико упита: где идеш, ја не бих могла доћи. И нашто!

— Кад бих и хтела нисам сигурна да бих могла доћи. Ако ико упита: где идеш, ја не бих могла доћи. И нашто! — Ви ћете доћи ако вас нико ништа не упита, нико не види кад прођете.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

сунце је мање од свог сјаја велика јављања тек следе Кнез Лазар се по горама шета Можеш ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми ниси казала по дугој хаљини и златном первазу Пауново перо пада му до пета познала бих

5. После предсобља и амблема улазимо у главну дворану довде је могла нечија рука да нас води престо од глине таванице нема између четири зида једна птица лута онда наизглед неумесно

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

МИЋА: Да, таква би се комбинација могла узети у обзир. САРКА: И ако хоћете, право да вам кажем: мени ова девојка, кад је човек мало боље загледа, помало личи

ДАНИЦА (изненађена): Тако? А зашто само дотле? МИЋА: Јер, бојати се, моја би жена могла бити љубоморна. Па да, то би било сасвим оправдано? ДАНИЦА: Оправдано?

Тада је мама још била жива, је ли? ТЕТКА: Јесте! ДАНИЦА: А тата? ТЕТКА: Он је давно, врло давно умро. Њега ниси могла упамтити. Али откуд данас да ме питаш о тим стварима? ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет.

ВИДА: Ја велим, пријатељ-Агатоне, да се когод од нас усели у кућу да сачува ово. САРКА: Па јест, ето могла бих ја. ВИДА: А што баш ти? САРКА: Па удовица сам, слободна сам, лакше ми је него вама.

ГИНА (преплашено цикне, стави одмах кутију за леђа и наслони се на зид на кутију да би могла ослободити руке): Ију! Ију!... САРКА: Шта ти је, море? ГИНА (ужасно узбуђена): Ју, тако сам се препала!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Аустријанци су бежали у паничноме страху, да их ни пушка није могла стићи. Војници, већ малаксали од несанице и замора, поседали поред топова, чупкају и гризу траву.

Исто су то урадили и послужиоци осталих топова, те је сада већ могла да падне команда: „По три с кошењем.“ У земуници су војници припремали зрна и када потпоручник Александар загрми

Али сва та наука, посматрана са врха црквенога торња, личи на неки водени конац и сва би се могла свести само на три речи: срце, људи, оруђа.

Разрогаченим очима гледамо свеже рупе где би се и цела кола могла сместити. Пред овом навалом челика наше јс тело исувише слабо. Свесни смо да се онај противнички командир не вара више.

„Мртва ствар... док само падне мрак!“ — и Јанкуљ уђе у шталу. Могла би то даље да буде прича која се дословно догодила за време затишја.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа? Ја имам по закону право на добро озидане

Ал’ ето !... Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене! Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.

А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице... »Боже, како је ово лепо! Што и ја не бих могла овако. Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...

Што, гле само како то он полако, смешећи се.... Зар ја не бих могла тако ?...« по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се

Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!... Па сад ти разумеј женско срце! И шта је она могла досад мислити?... Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.

Само се још није могла досетити свему јаду. Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи... Научила је она давно, да из

проговори Љубица, црвенећи. Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар.

»Живот, младост... ала то прође !... И шта сам сад? Не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи... Нашто ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити !... За кога сам сад?

Тако је то, братићу мој !... Али опет, опет... Часни је не убио!... Освану дан туробан, ветровит. Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.

»О, шта сам радила!... Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан !... Како сам могла... шта ми би!... На цео век, до смрти... И све тако бежи од њега, гнушај се !... О, ту се мора изгубити памет!

А како је то све могло бити друкчије !... Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. А ово... зар је ово гнездо!... Он лежи ту цело лето.

Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети... Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити. Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело... То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

се науживам твога тела, бацићу те пијаној војничкој руљи, нека се крвави војници наслађују остацима твог девичанства! Могла си да будеш краљица, а бићеш дроља!

Ја вам све остављам са пуним поверењем! (Улази у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: Софија би бар мало могла да помогне! Него, госпођица, одмах на плажу!

БЛАГОЈЕ: Ниси видела ништа даље од Забучја, а хтела би о целом свету да судиш! ГИНА: Ваљда сам и могла нешто од тебе да видим? Кућа — пијаца, прање — пеглање, кување — шивење! То ми је цео живот с тобом!

(Уђе у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА (идући за њом): Сад, кад си се искупала, и исунчала, и кад се осећаш тако дивно, могла би да се пресвучеш и да ми помогнеш... (Улази за Софијом у кућу) ГИНА: Нисам ни знала да је овде код нас тако дивно!

ГИНА: У њој ти и има највише курвинског ђубрета! ЈЕЛИСАВЕТА: Могла би ти мало да бираш изразе! ГИНА: Ово је двадесет година била поштена кућа! А ви сте за сат направили куплерај!

) СИМКА: Јеси се смирила? ГИНА: Смирићу се кад умрем. СИМКА: Јеси могла бар мало да тренеш после свега? ГИНА: Да тренем? Поред тебе и твојих глумаца?

ГИНА: Да тренем? Поред тебе и твојих глумаца? СИМКА: Ја сам их стишавала колко сам могла... Нервозни су, вечерас имају представу. ГИНА: Спаљивала сам Секулине папире. СИМКА: Па јеси шта нашла?

ГИНА: Знаш ли колко Секула има година? СИМКА: Знам, не мораш да ми говориш! ГИНА: И како си могла онаквог човека да вараш? СИМКА: Онаквог човека! ГИНА: Само што ниси имала птичјега млека! СИМКА: Свега сам имала!

МИЛУН: Спреми, па ћемо виђети! ГИНА: До неба ти хвала! (У двориште се враћа Симка) БЛАГОЈЕ: Можда би могла нешто часком да умесиш? ГИНА: Шта да умесим? БЛАГОЈЕ: Шта било... питу од јабука! ГИНА: А кад да развијем коре?

Све што се десило, све је то део нашег посла и наше судбине! СОФИЈА: Свима бих могла да опростим, ал Благоју никад! СИМКА: Благоје се поново пропио, пропашће!... (Софији) Па зар вас нису ошишали?

копајући и певајући, избаци из Јориковог гроба, и кад год је Хамлет узме у руке и каже: ‘Ова је лобања имала језик и могла је некада певати’, биће то моје васкрсење!” СОФИЈА: Је ли то све? ВАСИЛИЈЕ: Све. ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећни Филип!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ме је, у згради насред Сегедина, немилосрдно саслушавала, али, сем гурњаве са детективима, при нашем хапшењу, није могла да ми пребаци ништа.

Дабогме, долазило је због тога до велике дерњаве међу савезницима, али погрешка, каткад, није могла да се поправи и Турци су настављали пут, без ритуалног ручка. Ми смо тврдили да је шифра за ритуалну храну била дата.

Слушао сам о вешалима. Аустрија је водила рат према нашем народу, као према зверовима, или стеницама. Није могла очекивати пардона. Освета ће увек бити оружје слабијега, а саботажа, ма каква, слатка.

Сав новац који је могла да набави слала је мени. Она се хранила голубовима и шљивама и јагодама, које смо имали у башти.

Мирно, као туђин, дижем руку са сваке ствари. Мрак, као прах, падао је по крововима. Месечина, која није могла да пробије мрачна небеса, испунила их је неким вампирским бледилом, које се ширило над зидовима, дрвећем, широко,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу својом натапао да би слободна могла бити. Несрећна судбина моја не даде ми да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини.

Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би од луди, жена и деце могла пасти на земљу. Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор.

Како та ствар, као врло важна и значајна, није могла трпети одлагања, то су одмах предузети најнужнији кораци. Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити. Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.

Кад је дошао из војске, није се могла опазити на њему никаква промена. Исти говор, исти покрети, све — као што је и пре било.

као оно човек, који живи само једном мишљу, једном једином жељом, па осети да је дошао час, кад би му се жеља могла остварити. Да убије одметника — добива одмах паре, и то какве паре — читаво имање! Али он зна да га не може убити.

Па ипак, у том благом и ведром погледу вешту оку није се могла измаћи по нека муња, која безузрочно, само за један миг, за један тренут сијне и нестане је у оном топлом и милом

А депеша !...« И он се пипну по џепу где му стојаше депеша, у ко јој жена јавља да долази вечерас. »Знам, али је могла задоцнити за воз... могла је задржати мајка ...

»Знам, али је могла задоцнити за воз... могла је задржати мајка ...« Али он појми да његова Драга не би смела учинити оно, што је противно његовој вољи.

На вратима се појави једно црвено, младо, зајапурено лице, на коме ни неочекивана вест није могла одједном избрисати трагове необуздана весеља. За њим се појави друго, па треће, испуни се цела соба гостима.

Баба Сока сад није прибегла таком начину, јер није могла; и Јула је знала Васу као год и она сама. Док је баба Сока говорила, Јула је се била много замислила, премишљала је о

Знаш ли да ме је сад стид проћи кроз варош, сви ће да намене пружају прст к’о на белу врану... Но Јула није могла и даље слушати да јој ч’а Глиша чита лекцију, већ се и она придиже и отпоче изнајпре говорити тихо чисто као да моли,

Видела је да за ове две године нико није искао Кају па је се надала да и од сада неће, те је тако могла обрећи Глиши да пристаје да удаду дете за прву добру прилику која се укаже, а међутим је се надала да ће и овог

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Свеједно, да није он, уселио би се други. ПАВКА: Уселио би се, јест, ал' је могла да се усели каква фамилија. Овако... Јеси ли чула, нека попадају све саксије, нећу више да ми излазиш тамо!

ДАНИЦА: Није. Разговарала сам све време са господином Ивковићем, па не бих ни могла да чујем и да сам хтела. ЈЕВРЕМ: С њим разговарала? А шта он онако каже... о чему сте разговарали?

ЈЕВРЕМ: Па добро, шта каже, знаш ли макар прве речи? ДАНИЦА: Не знам! ЈЕВРЕМ: Баш си права ћурка, зар ниси могла да упамтиш макар прве речи? XX МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (упадне и раздере се): Иду! ЈЕВРЕМ (престрављен): Ко, брате?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој. И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога

— вели Срета и прочита му депешу. — Врло лепо! — вели Ђорђе. — Ето па сад суди сам. Краћа већ није могла бити! И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. — Па шта коштаје то саг? — Шест и по динара. — Иха!

Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Каква река? Помислим — океан Чеду мом је за живот потребан! — И то је све што бих могла рећи О љубави, материнству, срећи; То је наше осећање, кравље... А сад збогом, ћао, и уздравље!

А могао је Од руке до руке Стићи до Добоја Ил до Бањалуке. У срећна, лепа Времена она Могла се купити Једна бомбона. У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци. А овде, авај! Судбино клета!

Кад помислим, дах ми се и сад пресеца! Шта сам могла? Вратих се у Чајниче, Мајци, и онамо сам три месеца Због тебе плакала, издајниче! Доста је било вратоломија!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Оно је било тако провидно, да се у чашици воде, у коју је стављено неколико десетина таквих животињица, није ни једна могла видети.

Ларва ни у коме случају није могла доћи из Месине, већ са другог неког ближег места, које ваља претражити. Кад је себи поставио тај задатак, Шмит се,

Она је у таквоме затвору живела неких месец и по дана, без икакве хране и у таквој једној течности која би могла отровати коња. На путовање ка мору јако утичу време и месечеве мене.

Кад би жива бића на дну мора имала за воду непробојну кожу, или херметично затворен оклоп, таква се бића не би могла загњурити ни на коју десетину метара дубине, а да не буду здробљена.

А оваква каква су, ако наглим силаском у дубину компресија није и сувише брза да би се могла успоставити равнотежа између унутарњих течности и морске воде, она не трпе ништа од великог притиска споља.

Али пошто се она мора дизати врло лагано да би се кроз њене густе рупице могла цедити вода из које она скупља морске животињице, то крупније и окретније животиње, као што су рибе, имају времена и

налазе се саонице од јаког растовог дрвета, да се кугла, кад легне на дно, не би превртала, и да би, вучена каблом, могла клизити по муљевитом дну. Кугла се спушта у море помоћу дугачког јаког челичног кабла.

Идеја Професора Пикара, ако се буде остварила, отклонила би ту незгоду, јер би се гњурачка кугла могла слободно и самостално кретати у свима правцима.

и пружа се у недоглед према западу, нема у довољној близини никаквих дубинских ровова или понора у којима би јегуља могла наћи за њу неопходно потребне услове за мрестење и расплођавање.

стотине хиљада километара на секунду, зашто да јегуља, вероватно врло осетљива за једну врсту таквих радијација, не би могла бити њима оријентисана ка циљу према коме је при океанском путовању упућују њен инстинкт и неодољива природна тежња за

Ускоро за тим могла се са палубе брода у даљини сагледати непрегледна мрко жута равница, з а коју смо, кад смо пре шест година овуда први

фама да су све то острва која пливају по површини мора, и да је земљина кора која их саставља тако танка да би се могла без великих напора пробити. Клима је на острвима веома блага; зими температура никад не силази испод 7˚ С.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло. И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука,

увек се са језом и страхом сећала тога што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала,

Ноћу било би још горе. Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.

Тада би се све брже примицали. Магда горе, код кочијаша, | усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.

Кроз неколико дана враћали би се кући. Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна. Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари што јој се опет вратио он,

који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети. А све је то материно упињање било узалудно.

земљу као приковане остајале и када је осећала да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада

За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна. Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.

За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна. Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји. Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.

Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње | слободно. Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући

Зато је она могла увек да буде слободна. | И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стајала на капији, тако је исто и

слике се као живе издизале — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела осећати како јој је друкчије. Мирније спава.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нека топла суза и задњи пут кане На то мирно место заборава трајна, Где је могла, скромно, једанпут да стане Цела једна младост узбуђена, сјајна.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„У потоњу рече“, одговори Мита, „да нема те љубави, па ни те силе, која би га могла из Црне Горе покренути; да ће у њој живјети до свог суђенога дана.

Стана је у Јанку налазила оно, што је при човјеку замишљала, а прије није могла јасно преставити. Уз прикладност и јунаштво, шири опсежнији ум и њежност срца.

шта ти треба?“ придаде она. „Чујеш ђавола!“ рече сердар у себи, чешкајући се по глави. „И не паде ми на ум да би она могла бити ту близу! Срећа да се Јока не пробуди, е би ова чула све!

очи, јер тога гвозденога јунака, ништа на свијету није тако дирало као Станине сузе, као што га је она, мимо икога, могла разведрити и развеселити. Забоље га то, па је загрли и стаде је љуљушкати на својим руњавим, раздрљеним грудима.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Кисело грожђе, не ваља, трну зуби од њега. — Рекла је лисица кад га није могла дохватити. Ко је мој, близу рупе стој. — Казао некакав стари миш осталим мишима кад су се негђе с мачком мирили.

оженио, опремао се на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто зашије, али будући да није добро виђела, зато није могла одмах да уврзе, него све промашала мимо ушице иглене говорећи: „Мини га сабља, мини га пушка!

3 Био ковач који је знао ковати тајне кључеве којима се могла лако отворити свака брава. Ковао је петком и светком, те га за каштигу осудило у мјесец, гђе мора непрестано ковати.

у неку честу да се сакрије; али је међу дрвећем било неколико јасика, у којих је лист тако трептао да се она није ту могла склонити. Зато она јасику прокуне овим речима: — Трептала до века, ни од ветра ни од кише, него од страха божијега!

(Жице пролазећи кроз брдило, кад се на разбоју тка) 116 — Сав свијет заођела а себе не могла? (Шиваћа игла) 117 — Све има, а говора нема? (Слика) 118 — Све по кући изгоре, а кућа оста?

више ње на дугачкоме чупавоме врату била коњска глава с великијем зубима, која је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отварати и затварати, те је све клоцала; а ноге је имала чупаве и на дну као у тице.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Како опази њега и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све уњ гледала. Стојша то опази па је запита: „Што је, снахо, што ме тако гледиш?

како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде него је све уњ гледала. Стојша то опази па је запита: „Што је, снахо, што ме тако гледиш?

Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде него је све уњ гледала. Стојша то опази пак је запита: „Што је, снахо, што ме тако гледиш?

па пође даље путовати; и тако путујући један пут дуне јаки ветар те однесе галију Бог зна куда, да за три месеца није могла изаћи на свој прави пут.

змијина то чује, врло се обрадује и зажели видети свога сина кад изиђе из змијиње кошуље, па запита снаху како би га могла видети, а снаха јој рече: „Кад пођемо легати, ја ћу извадити кључ из врата, па кад се стане скидати, онда ћеш га

да је оно она него мислећи да је некака друга налик на њу заблену се у огледало, те чоек одмакне далеко да га већ није могла стићи. А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело.

” Ђевојка сирота идући за говедима прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.

Али враг који вазда о злу настоји, потакне ову маћеху да није могла своју пасторку колико крв на очима виђети, и много би је пута шћела убити или ђе обестрвити да је од свога мужа смјела.

немојте ме убити, а просте вам моје руке, ево их посијеците, а и срце бих вам своје дала кад бих знала да бих без њега могла живљети.

Она сирота оставши сама тумарала је читав дан по шуми, али из ње никако није могла изићи. У томе приспе и мрак и она се попне на једно дрво да преноћи, да је на земљи не би изело како звериње.

Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер је је Соломун врло чувао; за то се договори с овијем другијем царем те јој пошаље нешто те попије па

Жена ковчег затвори и заклопи и баци у море; али докле је још држала крај од верига и није могла ковчега да извуче, дође неко те је превари да су Премудрога с његовијем ковчегом заједно већ одавно рибе прождрле и да

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Јер као што смо ми сложени из двојаког, то јест из душе и тела, тако је и са манастиром. Као душа његова могла би се разумети сва боголепна служба у певању, а као тело сам манастир и оно што је потребно нашим телима.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом схватању, модерно; могла би да одговара опису Вукосаве, који Скитница даје у првој слици ВИЛОТИЈЕВИЋ, човек са говорнице ИСЛЕДНИК МАНОЈЛО,

Зове се Вука, Вукосава. Пречанка. ЦМИЉА: Не би баш могла да се сетим. Ту сам од скора. Боље причекајте газдарицу, па питајте. Треба да расклоним чаше.

Ни дај си Боже онај човек! ИКОНИЈА: Само би му још то фалило! ЦМИЉА: Кад би ја могла да будем сигурна да неће остати у ону ногу фаличан... ИКОНИЈА: Спремај ту кајгану, и мало мање фантазирај!

МАНОЈЛО: Треба се чувати и од српских и од аустријских трупа! Знаш да смо овде по специјалном задатку! ТАНАСКО: Могла би жена дизнесе нешто чорбасто! МАНОЈЛО: А шта ако је Макензенова шпијунка? А шта ако сарађује сокупатором?

Мислио да си Вукосава, личиш на мајку... Цмиљо, питај овог шта оће, мени се ноге осекле! Несретнице, могла си оца дубијеш! ЦМИЉА: Шта пијете? ИСЛЕДНИК: Ја л овде станује неки Анђелко Ћора?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

А што она била кучка (отме Нази »кост« и баца на Зулфу, која се згрчила у страху.) Кучка, па није могла да чека, дочека мужа... Ох!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Моја глава, напуњена будући пустињами непроходимими и пештерами, ништа друго | није могла у себе примати. На неколико дана после овога разговора био сам се крадом спремио да пођем с једним игуманом Дечанцем у

Љубов к науци морала је у мени силна бити кад ме је од њих отргнути могла. Без сумњенија, ово слатко и благородно својство, тако неодложно и природно срцу и души нашеј, љубов, мора за нешто

Његова родитељница да ме је родила, не би ми могла боља ни милостивија бити. Она би ми често рекла: „О υιоς μоυ εχει χαι αλλоυς ϕιλоυς, оμως τετоιαν αγαπην, оπоυ σоν

Ваша благородна душа, на[х]одећи све своје награжденије у својеј врожденој доброти, нити је могла ни хотела о чем другом чути.

воспетити или, ако ништа, | а оно барем за каснити опште добро и ползу, која би се чрез ова нова списанија причинити могла, то је мени добро познато.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла карати до миле воље. Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.

А овдје могла би пити сва чељад што је има на свијету, и сва стока што је људи држе, и све звјерке, и све тице, па не би отпили

— викну Брне устајући. — Ја сам немоћан, ја не могу... — Ма стани, брате. Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога — рече Тетка намрштен. — Стани, да чујеш до краја.

— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња? — Зато што би могла учинити штагод од себека. Немојте се смијати. И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.

И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак. И потавнила је, каже, у лицу кâ земља. Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија. Одма, онога тренутка скочија би у воду.

— даље није могла од плача, но му одреза бич косе, коју ижљуби и однесе да спреми. Кнез тада преузе: — Иве, дите моје, бог ти дâ...

„Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“ Пред подне се народ разиђе.

фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јозице најмање десет година, а тако крупна да би га, што но кажу, могла за пас задјенути. Он одмах разумједе шта их је навело на тај избор. Вица је била имућна удовица без дјеце.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

могло је бити друкчије: сред влати Шуштиш житним класом, зрела, сунца пуна И ја мотрим твој стас што га ветар клати. Могла си, песмо, да блештиш као луна На некој падини и ја ту, у трави, Са једином стрепњом да те грȁд не смлави.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Како је могла да га пожели? На Ђорђевој шубари отопи се и последња грудвица снега. Према ватри светлуцају мокре длачице јагњеће

Ради воденице и оних пустих ливада... — о томе нећу да чујем! — Како сам ја могла? Сви могу у мојој фамилији. — Можда је мени тако суђено. Шта могу против Бога? — немоћно подиже руке.

Како то раније није видела и осетила? И како је могла да се уда за њега и да живи с њим? И можеш сада да спаваш, тако си ружан и мали, као гиџа. Хрчеш...

Научио је неко. Затрпан пословима, он није видео; није је познавао. Пола њиховог живота он је провео у путовању. Могла је. Имала је прилике. С ким ли је само? Или је сада, баш ових дана, с неким? Млад је онај кер Мијат.

снажним рукама, мишићавим и длакавим, нудила се некоме коме је сваки превој на телу знала, само лице никако није могла да му види, том жељеном знанцу што је понекад посећује пред сан, и кад није сама у кревету. Вода се охладила.

Срела се са очима на икони: оне су је гледале с таквом равнодушном мржњом да није могла да изусти спремљени молитвени поздрав.

Чула и своје дисање Било је толико гласно као да ветрови дувају. Од страха је зауставила дах. Чула је срце, њега није могла да утиша. ...До удаје нисам више ништа згрешила.

од тишине, њој није била тишина, крцкао је камен, свеци са зидова замахивали су мачевима на њу, она се грчила, није могла да подвуче ноге под гробницу, и дубоко падала губећи свест.

Где ли је Симка? издалека помисли Никола. Зна да јој је он ноћас једина мушка рука у кући и заштита. Могла би, хајдук, ноћас да се расплаче пред њим, а он би јој длановима притиснуо образе.

Увек је касно легао, а рано устајао. „Човек је створен да најмање спава“, То је могла да смисли само учитељска памет. Сваког јутра и сваке вечери доносио му је са чесме по две тестије воде.

Најпре хтеде да изиђе напоље. 3бог нечег што личи на страх. А није страх. ...Није могла путем да. пронесе себе. И пољске путање биле су широке и видљиве за очи Прерова.

“ После је ошамућена тумарала по кући И дворишту. Мајци није могла да погледа у очи, избегавала је, изналазила послове ван куће и од мутног страха ни реч с њом није проговарала.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тим везом она је ишчезлом младићу говорила све што речима није могла да каже. Блистала су на свили језера каква младић и девојка заједно никада нису видели; црвенио се кров куће у коју

Али, када јутро свану, Мајка свих река опази да је корито мале реке празно и забрину се: камо је могла отићи? — у потрагу за њом! — нареди свим водама у планини, и велико трагање поче, мада је киша још ромињала.

Око ње је брујао град, али кроз прозор своје подрумске собе могла је да види само стопала пролазника у непрестаном покрету. »Куда ли иду? Шта траже?

Девојчица уздахну. Из свог бетонског дворишта, ограђеног високим зградама као каменим литицама, једва је могла да види комадић неба. Шта да се о облацима каже? Личили су на лептире, и брзо нестајали.

Али већ након неколико тренутака њен страх прерасте у сажаљење. Птица је једва дисала. Шта је могла осим да јој превије крило и нахрани је мрвицама хлеба?

Али тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче! Али врабац се и не маче ни први ни други дан.

ЗАЧАРАНИ ЧИЧАК Кад више ни мајка ђаволица није могла да издржи враголије најмлађег сина, решено би да га пошаље у Горњи свет, међу луде.

»Јој, сада ћу још и рогове стећи!« помисли и ужасну се. У исти час прође јој главом мисао да би могла брата истурити пред чичак, и избећи несрећу. То је још више ужасну. »Малишан је тако безазлен, тако леп!

Но, гле врага! Шума је и од њих сакри. А кад се вратила, дуго је у ноћ горела њена светиљка. — Можда би деца могла да испитају шта то Татага ради? — сети се неки брадоња. — Она једино малишане пушта к себи...

Погледај ону малу крај пећи! На кога личи? Девојчица се пажљиво загледа, набра обрве, али није могла да погоди ко би то могао бити. — Такве девојчице нема у нашој улици! — рече на крају.

Глатко и као кост бело било је њено лице. Зар је и могла приметити да стари? — Пољуби ме! — одважи се да јој предложи једне ноћи док је месечина расла над морем нежно

Угледала их је једном давно, још кад је кренула са планине. Није могла да заборави ни њих, ни прохладни дах планинског цвећа, ни своје крилате воде. Њене пешчане обале биле су равне.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

у тој материји било је то што је изгледала нематеријално, сва од тамног сјаја, прозирна и непрозирна у исти мах. Могла је настати од прашине нролазности коју је слепила људска патња или од отпадака страве измешане са светлошћу.

и почела да хара, увек је правила исту грешку: прво је хтела да промакне, невидљива, преко палисада, што никако није могла. Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао.

Изгледало је да више нико није био склон да трпи самовлашће. Тако је мислио Вучић и све је то могла бити истина, али да ли баш сасвим цела?

иза београдских зидина Турци су славили Бајрам (нису ни слутили да би се, за њих, ова празнична новембарска ноћ могла разликовати од стотина оних ноћи између 29. и 30.

Осим што је врло стара, ова је друга кућа и врло уска и врло избледела: у својој опустошености могла би да делује аветињски али она делује само нестварно и, у тој нестварности, љупко.

Вратио се, јер више није могао без Мачве а Мачва као да је могла без њега. Мање је било оних који су му се радовали, више оних који су га се плашили.

Карађорђе није стизао нити је могао да стигне. Ни песма није могла, сад, да надјача тај све луђи хук умирања и то безнађе растопљено у киши и у блату.

Та прикривана опакост давала је Милошевим очима чудноват, жут сјај од којег се Љубица стресала иако није могла да му се одупре.

Није морало да буде баш тако, могла је да га задржи и за себе. Али у томе је и била сва зачкољица: вије га хтела и за себе, него само за себе.

Зато што она, Љубица, није њему опростила Петрију; и зато што од њега, правог кривца, није ни могла да прихвати опроштај; највише зато што је тај већ свемоћни Господар, пред којим се, ево, клањају и високи свештеници,

Трудила се да постигне оно што је било најтеже: да удаљи мисао на Милоша кад већ осећање према њему није могла да ишчупа. Понекад јој се чинило да у томе успева, најчешће је знала да не успева никако.

Покушао је да је не рањава претерано, али је тешко ишло. Љубица је уистину све и смиривала, али није могла да не примети како разлика између Господаревог и њеног поступања иде њој у прилог.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Моме платно давно покупиле, Па с' одавде мене изгубиле. Све ми мило нојца расплашила; Што не могла, у таму завила... Ал' опета чини се менека Као бела да зорица зори: Тице поју, горе стоји јека, А крај мене поточић

Пуна носталгије, безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, К'о поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна!

Који је на њеним девојачким груд'ма Сањао небо, Бога, рајске двери; И чију љубав чисту И дубоку Сва вечност не би могла да премери. Зар све да згази?... И на се мисли... Слатка је нека језа подухвата; Мисли - и шапну: „Опрости ми, Боже!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

није више имала оне лепе беле хартије на којој је дело дотле штампала, а таква хартија није се, у оним временима, могла набавити, већ само жућкаста. „Шта да се ради?“ запита ме штампар.

Пре но што бих се за којега од тих твораца науке определио, запитао бих се да ли би се његова учења могла саопштити на лако схватљив начин. Кад бих се о томе осведочио упутио бих се пред њега самог.

“ „Није ми то сасвим јасно. Не би ли се она могла схватити као изражај дејства целокупног система атома од којих је наше тело саграђено; а да тај изражај бива прекинут

Са њима се могла опремити војска, способна да освоји пола света. Видећеш, синовче, шта ће све да уради Филипос кад седне на краљевски

Да би се таква хартија могла производити и у његовој отаџбини, затражи он из Александрије семе папиросове биљке и засеја га јужно од Сиракузе уз

Мора да је имала на својој површини какву неправилност, какво удубљење, па није могла да издржи притисак ваздуха споља који ју је улубио.

његову стаклену љуску, па натакох ту сумпорну куглу на дрвену осовину и сместих је у два лежишта, тако да се из њих могла лако извадити.

„Грентем је само шест миља одавде удаљен, а Кембриџ петнаест пута толико. Док Исак беше у Грентему, могла сам га обилазити, а у Кембриџ нећу стићи целог свог живота. И он не би дошао одатле овамо да га није куга потерала“.

Увиде да му је за то била потребна боља призма која би давала јаснији и оштрији спектар на којем би се могла извршити и тачна мерења. Обустави своје опите и врати се у крило своје породице.

Истина, резултати Њутнових експеримената били су неоспорни, али су се тим могла лакше нападати Њутнова схватања о природи светлости, која ни дан данашњи није потпуно растумачена.

“ „Румфорд је умро 1814 године. Посећујем често његов гроб и китим га цвећем. Како би ми драго било када бих могла да посећујем гроб мога првог мужа; китим га цвећем и росим сузама!“ „Али његов лик носите у своме срцу“.

Била је, не само врло хитра већ и особито лукава кад је могла да умакне својим многобројним непријатељима. „Ви се, господине царски саветниче, вероватно чудите свим овим

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

мрдала уснама и са некаквим упрепашћеним изгледом, као да стоји над амбисом, плашљиво поглéдала у мужа, процеди: — Па могла би' једно крило.

је, после њиховог одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни дужна, уосталом, што се нису могла, нити ће се икад моћи споразумети.

Само је сад Никола ћутао, али и пио јуначки. Чудио сам се како су ми малочас ова иста лица могла бити одвратна. Напротив, она су била врло симпатична. И Николу сам сад гледао другим очима.

Нити га кадгод напушта веселост, нити казне има која би могла да поколеба његово лепо и ведро расположене. Јер шамар, везивање или затвор, Секула Ресимић сматра за неизбежно

И кад се она слепа оданост није више могла природно да изазове, онда им ништа друго није остало него да вештачки обнове патриотизам.

Раскомадана, са својим самосталним политичким градовима, она је тако децентралисана могла једнога дана да постане туђ плен.

Јер је линија националне границе повучена најјаснијом бојом баш онда кад је већ била бледа у тој мери да је могла бити избрисана засвагда. Човек је ишао путем којим је успевао да раскрчи многе препреке што су људе раздвајале.

— Он је наш савезник и није лепо... — О њему као савезнику могла би се написати књига, коју би требало завршити овим речима: Сваки је његов савезник дужан два пута више мрзети Грка

гест, у један израз, у један бес, у један ужас, у једну једину најдемонскију маску коју је моја детињска фантазија могла да замисли.

— Буди добар да ми подигнеш узглавље. И жена која данима није могла подићи главу налакти се, па се загледа у њега очекујући. Он као љутито и мучно упита: — Баш све да испричам?

Узмеш књигу, какву лепу и корисну књигу, какав роман или тако шта, па у Топчидер, Кошутњак, Кијево, где год хоћеш. Могла би и у Земун... Али знаш ли шта? Не волим да идеш у Земун. Дакле Земун се изоставља.

љубим лудо, са нежношћу коју никад ни према чему у животу нисам осетио, са љубављу која се, чинило ми се, никад не би могла утулити.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И мислим да поготову није могла смирујуће дјеловати на надвојводу, већ ионако смућеног морском болешћу. У тај сам се салон склањао кад би ми било због

И кадра, чак, уз неки минимум спретности, да човјеку донесе кудикамо више славе него што би му икад могла донијети промашена каријера.

Зато је ропкиња из побијеђеног племена могла да се потитрава с побједником, да утјече на његово животно дјело, да дрма темељима његове државе, а судопера је

И то им баш нимало не смета. Помишљао сам: зашто се не би могла тако негдје на рубу живота, устројити и једна колонија мислилаца?

Ништа нису могла ни наговарања, ни утјецања са стране, ни благи савјети моје баке; чврсто је одлучио да кћеп посвети умјетности.

То што се конкретно радило о тричарији није мијењало ништа на ствари. Није ме могла обманути ни неизравност пута којим нам се туђа воља намеће: да ли нас је неко формално присилио да кажемо „црно” кад

— Некаква мисерабилис инсаниа, како даље вели Аугустин; по једној лекцији, док други читају амабилис инсаниа. Али могла би се поставити и трећа, најстрожа лекција: мисерабилис инфамиа...

Вјероватно постоји неки источњачки мит или легенда (а ако не постоји, требало би је створити) о човјеку кога је смрт могла да заскочи само на спавању, само док мирује.

Нека врста источњачке Танталове муке и Сизифова посла у исти мах. А можда би се о томе могла лијепо написати и сасвим модерна прича.

И сваки нас је дан мање. Свели смо се већ на тако мали број да би се каква држава могла сјетити па нам дати некакву пензију, као што се даје дуго занемариваној сирочади каквог заслужног великана кад су та

И можда се ускоро затим покајао. Али је већ било касно. Не зато што се одлука не би могла измијенити и опозвати, него зато што она ситна случајност и она часомична одлука каткад обвежу човјека за читав живот.

Три инјекције — и ствар готова! Не, што кажем, једна инјекција, једна сама инјекција и ствар готова. А инјекције је могла да даје свака болничарка, па и сам пацијент себи, као што чине морфинисти и стари шећераши...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.

На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« — Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. Изиђоше сви из куће.

— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак! Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. — Ја, море. Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао.

Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди.

— Од муке, мој старче, није од залуднице. А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. — Хајде не дроби ту, но причај шта је било. — Кажем ти, море, шта је било.

— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао. Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. — Ко је то прошао?

— одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. — Па како ћемо, кад не може друкчије? Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. — Све једно, хоћу да идем, па шта буде.

— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. — А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... — Стој ! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје.

— Па је ли све извршила ? — Морала је, јадница. Чекало би је горе зло. — Како ли је могла ићи завезаних очију? — Кроз сукњу се види лепо.

Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... — Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се. Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе ? — Тхе...

А ове варошке... ништа... Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. »Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је. Допадају му се варошке, а ја ?...

Из шуме трчаше неко... Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми... За тренут ока нестаде га... — Вујо!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Девојка је сад вукла Петра к себи, а смрт опет к себи, и ниједна није могла да га отме од друге. Тако су се ове две надвлачиле читав један сахат.

Није имала нигдје ништа осим једне мале кућице и једне башче. Сирота удовица није могла ништа радити, јер је била саката, него је од милостиње живјела и дијете хранила.

Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој одговори: „Кушај га опет“, па оде.

Ђевојка, сирота, идући за говедима, прела је колико је могла, а кад на подне говеда полијежу у пландишту, она видећи да се на куђељи не познаје што је опрела, стане плакати.

Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није било криво. Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа.

Он је сад привезивао једну по једну дјевојку за уже, и дао свакој блага колико је која могла узети, а они извуку све три горе.

Он је наговарао изнутра жену да покуша би ли опет могла отворити боцу; али жена не хтједе више отварати, него оде за својим послом, а враг остаде у боци.

је оно она него мислећи да је некака друга налик на њу, заблену се у огледало, те чоек одмакне далеко, да га већ није могла стићи. А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело.

Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер ју је Соломун врло чувао.

дјевојка на пазар и на глави носила један каблић млијека, па путем сама се собом разговарала на који би начин најбоље могла стећи новац купујући и препродавајући ствари на којима се може добити.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Знадох да си млада, И тако лепа. О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није? О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој

И гле! сви гробови испратише живе! Њина мртва уста још су могла рећи: “Ми чекамо цара крај пучине сиве, Да би могли мирно тада у гроб лећи.” 17. СЕПТЕМБАР 1912.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

И после шездесете, прсти су јој били још толико спретни да је могла оно што очима види, рукама да створи. Постоји још један, много важнији разлог за моје касно освешћење.

ИИ. Моји први изумитељски напори Задржаћу се кратко на овим необичним искуствима, јер би она могла да буду интересантна студентима психологије и физиологије, као и због тога што је овај период агоније оставио највеће

Али, опасност је још увек постојала. Знао сам да ће пре или касније да ме понесе, пошто никаква помоћ није могла да стигне до мене на време, чак и да сам привукао пажњу.

под облаке, а са заласком сунца враћале са својих хранилишта у тако беспрекорној бојној формацији да би се пред њима могла постидети и ескадрила најбољих модерних авијатичара.

Због овога се јавља промена, која би могла да се искористи на најједноставнији начин да се добије покретачка снага у сваком насељеном делу света.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

По предању, тај пламен се никад није смео угасити, а литија коју је добри свет Идвора приређивао, могла је отклонити сваку недаћу која би селу претила, као на пример, сушу и кугу.

Кроз писмо је провејавао најведрији оптимизам који је моја машта могла замислити. После неколико месеци сазнао сам да је моја мајка са пуном вером примила ово ружичасто представљање овог

лека својој муци и то тако што у радне дане нисам скидао улар са мазге већ би јој само уклонио један део тако да је могла несметано јесли.

Та се препрека није могла уклонити мешањем са људима источно од Бауериа, а ја сам се упутио баш тамо. Што се воз више ближио Њујорку, све мање

Један њен тим баш је тада победио на утакмици у Хенлијевој регати и његова слика могла се видети у свим илустрованим новинама.

тиња у људском животу, износио је пред своју паству свом силином своје неодољиве личности и свим лепотама у које их је могла заоденути једна песничка природа.

То није могла учинити ни чињеница што су ме изабрали за председника заједнице студената треће године. Ово је заиста било признање

Не верујем да би идеје плутократизма, социјализма, комунизма, или било каква друга неамеричка идеологија могла икада настати у неком америчком колеџу, а најмање у Колумбији тих дана, и да одатле нађе свој пут у америчко друштво.

рада доживео сам многе тренутке слабости и обесхрабрења и био мије потребан сав “Тоник” који мије капела Кингс колеџа могла дати. Требало ми је често охрабрење и ја сам га тамо налазио.

Када неко жели да нађе изговор да би могао, или могла, да ради оно што жели, увек се може наћи изванредан разлог Тако сам привремено рекао довиђења Фарадејевим

Она се није могла уздржати од смеха, а ја нисам марио за то, јер сам одлучио да научим ту игру по сваку цену. Коначно сам ипак успео,

научника роде нови појмови и нови математички језик за изражавање тих појмова, пре него се електромагнетна теорија могла објавити свету.

Ћипико, Иво - Приповетке

Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше. Марко је уз ватру слатко заспао, а Цвета није могла ока да стисне: далеко је још до куће... Мори је брига...

— и простре се по тлеху, бијући се шакама по глави и прсима. И мали се Марко расплаче. Суседа Јурка није могла да изговори ни цигле утешљиве речи. Блене у њу и нешто кроз зубе мрси. Мушки, као да није њихов посао, ћуте и пуше.

Па како је дан и сунце освајало, онако је у њој све јаче издвајала се жеља за животом и свјетлошћу, и није могла да обустави бујицу унутарњега узбуђења, а то је било против њеној навици: у тмици и кућноме миру бјаше се потајала

Дјевојка остаде на мјесту као прикована. Није могла да разумије његових ријечи, а није чисто ни знала о чему да мисли. Уто униђе Лазо: — Да се пије!

тешке нажуљане руке, па је нешто стеже у прсима: чини јој се да би јој лакше било кад би се насами нашла, лакше би могла да среди своје мисли. — Идем кући, — вели му. — Може бити да је господар дошао.

да побјегне, да се ослободи од наметнуте јој туђе воље, и чисто снебива се пред толиким свијетом, и чуди се како је могла да остави свој шкољ.

Али сада, у друштву с њим, не осјети ни слатке туге, ни сласти у животу, и није се могла подати бесвјесноме снатрењу ни усрдноме познанству са засјенутом увалицом.

И малдане сваки дан неко дође и пође, а први се враћају, и све тако... Свега тога могла је да се наужива да је слушала свој сопствени животни нагон, једини што јој је био вјеран, да се није обазирала на

Изишавши на отворено, допловише до у увалицу Медвјед, гдје је лађа могла пристати. Први стари рибар стави ногу на крај, за њим искачу остали, само остаде млади рибар; отле до на жало довуче

— и руком показа на њу. Кад сам била дијете, нијесам могла никако до ње, ако се не бих изула и подгла скуте, а ето сада, фала богу, може се сувим.

је знала о животу фратара овог манастира, но ја је прекидох; занимало ме оно дивље магаре, желио сам чути како га је могла старица, онако јака и окретна, савладати. — А знате ли како их хватам у лац?

Ја потегох што сам боље могла, а оно двоје, док им друг паде, — побјеже. Послије та увезах конопима, па га оставих да гладује, док смалакса...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Да започне, на пример, подсећањем на ону добро познату шалу о стоноги која се омела и ни с места није могла да се помакне кад су је упитали шта ради са својом тридесет и трећом ногом кад помера седамдесет и седму.

Али, у својој основи, тешко да би се теорија рецепције у оваквоме облику уопште могла да појави да јој није претходило структуралносемиотичко изучавање књижевности (што се, уосталом, лепо види и у

Једна линија књижевне еволуције у српској поезији XX века могла би да се означи као све потпуније одбацивање наслеђених песничких конвенција.

кренуо исцрпљујући и реактивирајући дуж целога културног памћења стицана човекова егзистенцијална искуства да би могла да их упореди са нашим данашњим духовним дилемама.

ради са својом седамдесет седмом ногом кад покреће тридесет трећу, она се замислила и стала зачуђена и збуњена, није могла ни макац даље.

Дуго је наша критика само део по део захватала из Дучићеве поезије, да би је тек у последње време могла да сагледа у целини. Јер ми нисмо постепено и дуго откривали само Лазу Костића. Откривали смо и Дучића.

Желели смо само летимично да покажемо шта значи или шта би могла да значи тврдња да је Дучић ритмички преуредио уметнички стих и положио га у основицу развоја наше поезије у

У оба наша примера не би било лепо превести лепо као красиво. За први би се случај могла употребити реч замечател¸но; за други правил¸но, точно, па и ладно и сл.

На овоме нивоу анализе могла би да се издвоје два случаја: а. кад се у оквиру конвенционализоване стиховне форме откривају нове обликовне

Оно што би, међутим, могла да буде нека врста константе јесте: очекивање строжег уређења уопште, осетније уравнотежености између самосталне

У том би се смислу историја речи, један вид њене историје, могла да одреди као процес кршења и успостављања забрана на њено комбиновање. Још је у прошлом веку пољскоруски лингвист Н.

Такозвана интелектуална поезија коју је тумачио, за њега је значила једино поезију која није ни хтела ни могла да изван свога видокруга остави, као непостојећи, онај темељни расцеп у природноме језику, у поезији и култури са

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Ја сам свршила три разреда основне школе и, да сам хтела, могла сам још да свршим. Да ја нисам била таква, не би мене твој отац узео, он је био већ чиновник кад ме је узео.

АНКА: Па добро, најзад, ако је ваша воља... ЖИВКА: А надате ли се да ћете успети? АНКА: Боже мој, не би' вам то могла унапред рећи. Надам се, јер, знате како је, људи лакше попуштају но женске.

Запиши, ујка-Васо: државни питомац. ЖИВКА: А ти, Сојо? СОЈА: Ја бих волела, Живка, кад бих могла насамо да ти кажем. СВИ (буне се): А не, како смо ми! Јавно, јавно!

И АНКА, ДАРА АНКА (долази споља, носећи свежањ новина): Ево, госпођо, нисам могла више да купим од двадесет бројева. (Оставља на столицу поред осталих.) ДАРА (пакујући): Шта се то мене тиче!

! ЧЕДА: Нека види да и ја умем да пломбирам. ДАРА: Како си смео, како си могао? ЧЕДА: А како је она могла мене да гурне у Ивањицу? ДАРА: И како си имао срца, она је моја мајка!

за једну добродржећу ташту да је одвратна баба, е, нема тога закона на кугли земаљској у коме би се за тај злочин могла наћи олакшавна околност. ЧЕДА: То, видите, нисам знао.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Милоша Црњанског природно су се због своје особености наметнуле као нешто што ваља најпре расветлити да би се анализа могла продужити на вишим равнима књижевне структуре.

Рођак је и млађи је да би га она без зазора могла пустити веома блиско, чак толико да телом уз тело с њом ковибрира. Једним таквим приљубљивањем двају тела приповетка

„А сећа се свега17- аутор у првој верзији више није могао ни видети ни знати ништа што непосредно или посредно не би могла видети (у смислу опажати) или знати сама Софка.

Чудновата веза и самог је писца могла збунити, и чини се да је нехотична, мада није сасвим случајна. Суседство еротског са гробљанским Станковићу, у

гледања у самом је тексту остављен угао под којим је раније (у првој верзији) већ остарела Софка, сећајући се, уназад могла видети сву своју пропаст.

Стога би се она с једнаким правом могла наћи и на крају романа: као сажето поентирање. Сада неће бити тешко да на основу обављене паралелне анализе истог

Има, сем тога, још једна важна околност која је могла знатно утицати на тумачење језика, стила и композиције Станковићеве Нечисте крви колико и осталих дела.

Јер само тако, у исти мах сложенија а стабилизована, она је могла послужити за тананија стилска варирања. Отуда београдски стил, чим се подвргне ближем посматрању, изгледа као да у

Граматичка одступања, пошто су тиме одвојена од приповедних чинилаца који су их изазвали, могла су се схватити једино као грешке. 60 У приказу Нечисте крви Б.

да је отац може затећи како је овлаш обучена, па да му због тога она не би могла на очи изаћи, нити се усудити да га погледа: „Треба онда још он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да

106 Видела је то, проценила и доживела ипак - Софка. Јер како би се иначе могла схватити тврдња да је газда Марко већ купио кућу коју никако није ни намеравао да купи?

које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се као да су од меса, као - а то није могла да појми откуд јој дође и зашто - као да су од њеног меса, од ње саме. Она се сва стресе.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Чиста истина није могла да се утврди, тим пре што се не памти да је кога о Божићу посетио, док је међутим сваке славе код Трифуна Леденичанина

ЉУТА ПРАВОСЛАВКА Још пре двадесет дана суседи су јој донели ту црну вест, у коју она никако није могла веровати. Калудрани су били у граду једне суботе и на тргу сазнали од чудно задовољних Арнаута да се њен муж.

Пребледео, смутио се, те му још смешније дошле и шалваре и бедна чалмица око главе. Никад Богдана није могла ни сањати да је њен Милоје постао тако бедан Мустафа, не силни нови Турчин, но онај прави правцати Мустафа Циганин

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

но из тога највише узрока није се на свет издати могло, што је Ружичић такову ролу играо, која би гдиком зазорна бити могла.

Ти нећеш више радити као досад, само ћеш за мном ићи, мене и највеће мадаме ...мадаме, враг им матери, нисам могла отоич погодити ...њи ћеш у руку љубити и с каруца скидати. ЈОВАН: А гди су нам каруце?

) ФЕМА (лагано): Јесам ли добро показала како се ноблеси владају? САРА: Ни моја графица није могла боље. ФЕМА (стави се у другу позитуру): Господин от филозоф, дакле ви зацело мислите?

Краков, Станислав - КРИЛА

сунце је слабо пробијало кроз густе тилове, али се дрвени зидови усијали, и никаква лимунада није могла освежити рањенике. Маларични су урлали у ватри, и дерали листе са зида.

Тада се и одликовања могла да добију. По парку су иначе милели придигли болесници у подераним огртачима, и чежњиво гледали кроз гвоздену ограду

Петровић, Растко - АФРИКА

Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би могла издржати на својим благим белим раменима насилност овакве природе.

Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само

Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и стицао.

Ту је и неколико црнкиња. Све то изгледа импозантно, и фотографија тога могла би послужити као реклама за фабрику у којој је изграђен камион. На све стране гори.

Губа долази од злог духа који је навучен на породицу, и њу би, разуме се, само врачарија могла одагнати. У Тафиру је једна мисија милосрдних сестара била подигла азил за губавце; али азил за губавце који се већ

морам закључити да се она пажња, послушност, вештина и тачност у извршењу наредби, која је била и код Самбе, не би могла чак ни замислити код једнога белца.

Њима се допало, и хтели су да сазнаду шта је било даље: ИИ Погледај, моје је тело скоро мртво А још је увек црно! — Могла си бити мојом радошћу!

ИИИ Када је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким да говори. Онај за ким је највише жалила, Ишао је кораком несигурним.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

На мојим груд’ма крв ти усахну!“ То онда није могла чинити. А данас? Кô да на друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене

ТРЕЋИ ТУРЧИН (гледа најпре кроз прозор, а после се окрене баби): А би ли, бабо, што ’но кажу, и мртва сина могла познати? СТАНА: Куку! Зар мртва?... (Гледа усплахирено у Салију.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

ми моју верну пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати), посадише ме за сто, уклопише у руке перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с рускога и

крила стешњавала Морава, а с левога јастребачки висови, и то је јако помогло, те им је наша војска на уском пролазу могла дати отпор.

Стевана. Тако це ца пруговачке стране алексиначка позиција могла напасти с бока, те избећи нападај с фронта, што је за нападача врло згодно, а за нападнутога врло опасно.

Ја сам морао бити с артиљеријом, а артиљерија се морала повлачити путем преко косе, јер је једино туда могла проћи. Међутим пешадија је прсла по шуми, виноградима и кукурузима и сваки се посебице повлачио куда је најлакше могао.

становништво морати нагло да бежи пред Турцима, те неће имати кад ни стоку да истера, јер како би иначе ова стока могла пасти Турцима у руке. — Но! шта ви то говорите?!

Нема речи којима би се могла описати она поворка оцећаја, што салеће човека кад пође пред пушчане и топовске метке, од којих је сваки и њему

Да ли су сузе слабости и грех? Ах, кад би место суза крв из уцвељенога срца могла прокапати на мутне очи, чини ми се оточио би се с њом и овај бол и јад што ме овако дави својом смрвљавајућом тежином.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЛXИX Нешто си рећи хтела Кад више ниси могла; Уста ти беху нема, — Ал’ суза ти помогла. Онда сам сузу збрисô, Сад је разумем тек, Ти с’ чеду нашем, Смиљци,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Ви знате да смо се отуда извукли из борбе. Ишли смо толико журно да нас мунициона колона није могла стићи. А пешаци су мислили да имамо муниције, те нам ништа нису оставили.“ Ух, ух, ух!

У овој нашој невољи обливао нас је ипак зрачак среће, јер ни бугарска артиљерија није могла да дејствује. Лежимо згрчени, занемели, али најежени и нарогушени, спремни да и на небеса ударимо.

Журно смо пошли низ јаругу ка Црној реци, да пронађемо чету. Прекинуо сам Влајка у причању и питао га како је могла да оде чета без њега и наредника. — Ех — учини Влајко и махну руком.

Кад је видео погибију моје, а нарочито друге чете, он се реши да не прелази. „После вас ни риба водом није могла да прође“ — говорио ми је.

разорна граната од мерзера, па је експлозијом проширила канал да би се и кола могла сместити. Около је било разбацано камење.

се нека гужва, читав сплет од жица и гвоздених шипки, испреплетаних толико густо да се између њих ни змија не би могла провући. Овде-онде рупа. Између жица израсла трава. Прва је мисао била: овуда Бугари не могу лако да прођу.

Следовао сам му са пуним поверењем. На његовом лицу оцртавала се добродушност, а по светлим и проницљивим очима могла се увидети извесна култура и интелигенција. — Господин капетан је активни официр, или из резерве? — Учитељ.

Наша артиљерија ништа им није могла. Ти топови месецима наносе нама штету и много пута је и сам наш положај био доведен у питање.

— Извините, нисам могла одмах доћи... Ви сте мало чекали? — О, ништа! — изустио сам немарно, као да њеним речима не придајем никакав значај.

“ Али моја Арлета била је још неискусна, безазлена, и није се могла снаћи у замкама живота. Шетали смо сад држећи се за руке, смејали се и љубили.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јер, кога би данас могла још оправдано загрејати, и који поетски став или потребу плодно потпомоћи или правдати ова не много привлачна, прашна

Антологија жели да, у првоме реду, сређено прикупи све оне најузорније текстове које је наша књижевна традиција још могла понудити Бранковој књижевној оријентацији, и првенствено као уметничку насладу и радост, јер такав пример и подстрек,

Нека специјална хрестоматија састављена са нарочитим обзиром на Бранка не би могла не донети у целини ону папрену песмицу забележену, а вероватно и насталу, у Карловцима, баш у Бранковим Карловцима,

) Ни већина наших писаца ове епохе није се хтела — није се смела а није ни могла — приклонити новоме захтеву: они су бранили онај други, књижевни језик.

А кад год је критериј при одабирању песама нешто спуштан, он никада није спуштен до попуштања која би ову књигу могла унизити: и мени је, као и свима антологичарима, пре свега било стало да време које обухвата ова Антологија сине и

да је Плач дело Орфелиново; он пише: „Садржина ове песме не даје сасвим сигуран одговор на питање — ко ју је написао? Могла би бити и Орфелинова”, закључује он. Н.

моју књигу Чланци и есеји, Нови Сад 1949, 49), подстицајна грађа музичких мотива бар понеких наших грађанских песама могла, па и морала притицати из богате интернационалне, наравно западњачке студентске и уопште сталешке кантоманије XВИИИ

А она сама онаква је каква је могла бити у оно доба и под Рајићевом руком: уметнички убога, а више од свега зависна и изведена из туђе; али са језгром

Једна од тих песама могла би бити она врло карактеристична Терлаич Мушицком (Летопис МС, 1834, ч. 36, стр. 29—32; њени одломци, под насловом

год. постала је последња, шеста, у редакцији из год. 1827, и гласи: Сестра моја Венгрија Мене помоћ не могла, Нит’ велика Европа Чујет воздиханија моја. У једној рукописној песмарици из 1847. год.

напомену поводом његове песме Старац) писао тако да би се могла певати као ова Видаковићева. Песма је одиста праштампана у Забавној песмарици Јер. О.

ГИД у Новом Саду 1937, Х, 339; Великокикиндски диштрикт, Нови Сад, 1950, 94), претпостављао да би ова песма могла можда бити и Јована Авакумовића (в.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ ЛЕОНАРДО: Још нешто, Светлости. — Да би наклоност овог народа За наше цељи могла добити, Република ти даје начина. ЈЕЛИСАВЕТА: Ако је као намера, Начин ће бити подло начињен!

ЛЕОНАРДО: А да би могла јавно признати Колико храброст овог народа У наклоности цени големој, — Република му шаље штампару Што је у дужда

МИРА: Јаох, Станиша! Немој да збориш тако пакосно — Ја мрзит н’ умем, само љубити, — Па би ме пакост могла убити... СТАНИША: И ја сам знао само љубити — Љубити јест — и то безгранично!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Игуман ти је прикричио да добро припазиш, јер би, вели, могла оклен виданција трнапити... 'Ајдемо, Симеуне! Одоше и однијеше пун ардовић башице.

бојим да ћеш помислити да је 'валим, а не 'валим је, већ ти по правди кажем: да се печем турски земан поврати, она би могла са својом памети насред Бање Луке кадија бити. Ја велим: кадија. Какав кадија!

Ја велим: кадија. Какав кадија! На моју душу, да зна само још писати, могла би ти мирне душе рећи: „Устани са те царске столице да ја народу правду дијелим!“ Тако је то паметна и учевна жена!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Одмах затим појављује се узбуђена). АНЂА (долази за њом): Што да разбијеш шерпењу? МАРИЦА: Па шта бих друго могла разбити кад ми је шерпења била у руци? АНЂА: Па добро, ал' зашто да је разбијеш?

Треба неко да иде у срез! ЖИКА (гунђа нешто). ЈЕРОТИЈЕ: Је л' кажеш нешто, господин-Жико? ЖИКА: Кажем... могла би роцпођа капетаница да иде у срез. ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад. Како она може да иде у срез по званичној дужности?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Овим системом књижевних жанрова нису се могла изразити индивидуална људска осећања и световне теме, те су жанрови усмене поезије, епске и лирске, и усмене нарације,

Тека кад је престала да буде идеолошки тумач недавно протеклих догађаја, српска биографија је могла да постане маштовита романескна прича која ангажује читаочево саосећање.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Твој мач, Сауле, увек је махао. Саул и Јонатан! Драги, док бесте живи, Ни смрт вас није могла раставити, Орли брзога лета, а лавови чврстог срца. Како су најхрабрији, тамо, попадали?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош. Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.

с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. ИВ Долази Лазарица. Цветна недеља пре Ускрса.

Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових. У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.

занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми. Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.

Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. Она никад није то могла да поднесе. Кад год би дошла, увек би задрхтала. Не од бола, не од љубави, већ од њега.

Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.

Али ти... Видиш себе... Наше већ је било. Него немој на ову децу... Не стај им на пут срећи!... То је могла. Више није могла да му каже. Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза.

Видиш себе... Наше већ је било. Него немој на ову децу... Не стај им на пут срећи!... То је могла. Више није могла да му каже. Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза.

Она паде пред њим. — Ох, бре, синко! Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.

— Ох, бре, синко! Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.

Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Б. има у себи извесну супранормалну снагу (томе је свакако могла допринети и народна етимологија која његово име доводи у везу са »бог«).

Бог онда нареди да бреза побели, како би је удовица лакше могла опазити. И од тога доба бреза је бела (Караџић, 3, 1901, 44). 4. По б.

каже једна наша народна песма ово. Девојка је пасла јелене, па је претерала стадо преко неке воде, а сама није могла прећи. Онда је један јелен својим роговима пребаци на другу обалу, и где је девојка пала, ту је никла б. Од те б.

Православни у Гацку (Херцеговина) мећу в. више кућних врата, »да болест не би могла ући у кућу« (ГЗМ, 6, 370). За време заразе врше се кађења с. (С. Тројановић, Ватра, 188).

Нека була помоћу три лескове младице и басме зауставила је на једној њиви три плуга, само четврти није могла: кад су је упитали зашто, рекла је да на овом плугу има нешто од к.

»Да није траве омана, не би могла мајка од урока одбранити сина« (народна пословица, ГЗМ, 1. с.; и већ у спису Луке Владимировића Свáірху лікарѕтва, из

Некаква Циганка, за опкладу, од 50 плугова који су на некој њиви орали зауставила је својим басмама 49, а један није могла, јер је у роговима волова било уврћено помало тисовине (и због тога »такав плуг не би могли зауставити ни сви

Ћипико, Иво - Пауци

заиграше сјајем у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићке ватре. —Неће мене твоји, — посумња Девојка, — траже прћијашицу!... — Ко ће их питати?

— Полако ћемо — вели наоко замишљен газда. —Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело... Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати... Илија протрне, помисли: „Раскомадати?” —Не, господару!

—Погоди! —Што знам ја зе женске послове... —Чула сам, — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим ... Прави соко! И сврнух с пута да ти то кажем ... —Што неће од оваквога оца!

Већ и клапци из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке преже ...

Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету. Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.

Будала! Као да је мени Маша памет однијела као њему... Нека му буде податнија, нека се, ако, је воља, поведе за њим: могла би, поводљива је од нарави. Али што га има с њиме? Маша ријетко када му и треба”.

— вељаше својим старачким сувим гласом — „умиљато јање и двије мајке сише!” Стара није ни слутити могла да је господар бацио око на њихове земље: није њена кућа још на то спала!

Идући кроз старе храстове, проређене наријетко, дође му на памет да их сасијече: и из њих могла би се која пара избити!

Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот. Сама успомена на њу није је могла утолити. За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.

— 'Ај демо! — јави се дјевојка. — Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. . — Ако будем могла .. Па се часом ћутке гледају и— пољубе. Дјевојка крене кроз маслиник навише. — Кате!

Зна се у селу! Брат ме сваки час прикара , говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..''— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу... А он почео викати и хтија ме опет тућ'; говори: „Ја могу ча хоћу!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јелена Данас смо сазнали да је у манастир дошао неки калуђер из Ариља, за кога кажу да је вешт видар. Могла би то бити прилика за Лауша.

Калуђер покваси крпу и стаде да пере рану тако вешто и пажљиво да бих то све време гледала да сам могла поднети грчење Лаушевог лица. Поново сам наставила да гледам кад се Лаушево јечање мало стишало.

јарчевој кожи било сијасет, обојили су Пипчеви људи неком непостојаном црном бојом која је тек толико избледела да се могла уочити подвала, иако су се они трудили да свакодневно обнављају бојење.

Не знам како бих другачије могла да разумем онај његов несвесни покрет руком према челу у тренутку кад је прекорачио праг капије на улазу у Кулу.

Шта се то с њом дешава? Је ли та жена при чистој свести? Ако јој је стало до човека, зар није могла наћи никог другог него баш монаха и то овога који је смернији од сваке девојке?

Па и да је одговорила жустро, узбуђено, горко, не бих се зачудио. Могла ми је рећи како није моје да турам нос свуда и да се све то мене не тиче, да је она одрасла и да зна да мери своје

Ипак знам да се бацила на кревет, зарила лице у јастук и бризнула у плач. Не знам шта би жена, иначе, могла друго да учини.

Да би колебљива и непостојана мисао могла да опстоји у човеку, да се зачне и почне расти, потребан је мир, оно гњило млако чиљење времена, она тишина што се

Овога пута није ишло оно са чакљама, није се више могла поновити Дадарина смицалица, просто зато што се ништа није видело па ни врхови лестава прислоњени на руб бедема.

Због мене је све време чекала негде напољу и гледала када ће оне најупорније савладати сан да би могла да се ушуња, преплашена као кошута на појилу, у мој подрум.

Јер, дошло је време да се огледамо. Ништа се више не може одложити. Два стара, сипљива, истрошена човека, могла би да седе негде поред јаза воденице, да киселе квргаве ноге и да причају досадне догодовштине из минулих лета, тромо

Иако није могла да васкрсне његову усахлу жељу, постигла је да старац открави мрзовољу. А онда је та лепа вештица принела своје

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Васиона је сувише огромна, а да би се могла стрпати у једну књигу, у којој бисмо описали каквом нам се она указује и каква је у истини.

Из преваљеног пута према југу и с њим скопчаног прираштаја видљивог дела небеског свода, могла би се, мислим, израчунати и величина Земљине лопте.“ - „А како стоји са тобожњим кретањем наше Земље?

Том делу могла би се учинити само једна замерка, Птолемајос, под силним утицајем Аристотелова и Хипархова схватања, определио се у

ми се намеће питање: због чега на овом благословеном земљишту, које је хиљаду година било центар грчке културе, није могла да цвате наука. Под овом речи разумевам егзактне науке.

су тумбе у нову књигу, многа места старог текста испрана су тако темељито да од њих не остаде ни словце; друга места могла су се, како тако, прочитати.

непријатељску науку, и заклињем се да у будуће нећу, ни усмено, ни писмено, ништа више тврдити због чега би на мене могла пасти сумња јеретичког дела... Тако ми Бог помогао и свето еванђеље које додирујем својим рукама.

Високе округле куле бране улаз у пристаниште које ће Вам изгледати мало и уско, а у којем је некад могла да стане цела поносна флота републике, са својих триста бродова.

те путање, исто тако као што је то показивао Кеплеров цртеж, положе ексцентрично око Сунца, иначе се израчунавања нису могла довести у сагласност са посматрањима.

Али небеска механика може, у овом случају, заменити око. Из неправилности кретања Уранусових могла би се, применом Њутнова закона, израчунати путања те трансуранске планете и положај њен у тој путањи.

И ова гувернантина соба могла је да прими још једног женског госта. - Ми, домаћини, становали смо увек угодно у приземљу, јер су његове собе,

Трећи, можда најважнији узрок што се она теорија није могла да развије, био је тај што јачина Сунчевих зрака није још била измерена као што ваља.

постеље, још сто, столицу и петролејску лампу, која је горела, по целу ноћ, да би стража, кроз мали отвор на вратима, могла видети шта се у соби дешава. Ја сам постао нови комад намештаја ове собе.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СТАНА (излази и доноси одело). ТАШАНА (са истом оном досадом, мало се покреће, да би је Стана могла што боље оденути). СТАНА (облачећи је, намештајући је, дивећи јој се): Е, лепа си ми, снашке!

И једнако, увек, све веће, све страшније... Али доста! (Уморна, сустала, таре чело.) Не знам да ли сам и ово до сад могла и знала како треба да ти кажем. Ох, не знам како треба још да кажем. МИРОН (одобравајући): Јеси, јеси.

СТАНА (ставља софру испред Ташане и Мирона): Нисам од њега могла, снашке. Знаш га какав је, бојим се доћи ће и код нас у кујну, и тамо све прегледати, све поклопце са лонаца поскидати

МИРОН Ех, има! Али ти то не можеш. — За то треба много пара. А ја бих баш волео када би ти то могла. (Сам себи): А, то би добро било. Откада мислим на то. Ех, када би ти то могла, али само ти.

А ја бих баш волео када би ти то могла. (Сам себи): А, то би добро било. Откада мислим на то. Ех, када би ти то могла, али само ти.

Мислим на оне слепце, кљасте, богаље, сулуде, што их толико по вароши има... кад би се могла каква кућа за њих при гробљу да подигне, да се не би на зими мрзли, скапавали по улицама и друмовима.

И кад би могла ти то да подигнеш, да то буде само твоја задужбина, само твоје име да носи, само твоја слика да се држи!

Ти то не смеш тако о мени... ТАШАНА (бесно, уливајући сав бол, јад): Смем! И хоћу! И истина је! Јер ја сам по теби могла да пресвиснем, да скончам, да сама себи главе дођем. И ти никад да привириш.

И када сам ја, ја, Ташана, могла да волим, да имам што желим? Никада! САРОШ Ташана, то је нешто много код тебе. ТАШАНА Сутра, кад ми деца одрасту,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Је ли теби врабац под капом?” На повратку у варош госпа Нола никога није могла примати у кола. Кола су тада препуна. Два дућана се снабдевају у вароши и једна касапница.

у ову ситу и масну земљу, и за матора мужа, па, шта ће друго, заволела сам јести, и потхранила снагу да бих каруце могла вући. А моја сестрица, сасвим друга, ударила сва на своју мајку.

А није ваљда ни могла. Госпа Нола, као чиновник који је стигао на дужност, одмах је живот претворила у свакидашњицу. Препричавала се

Па се јавио неки меланхоличан стид, можда први пут у животу Станојле Перчинове, што је ружна и незграпна, што се није могла удати како се удаје, и имати деце.

Као да више не гледа, само унутрашњост ради у њој, крв и срце. Тако без погледа у овај свет, а иначе уморна, могла је у вечерње часе да хода по соби читав сат. — Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло!

Госпа Нола никако није могла да уђе у стил тих седељки с прописним оделом, и строго прописаним послужењима у пет сати, и после шест сати после

Али она, већ знате, кад нешто неће да каже, бадава је и миловати и силовати. Ипак није могла сакрити да је пуна брига, да је нешто тишти.

” — Усред таквих разговора упадне или глас госпа Нолин, или она сама. Није могла никада да трпи да дуго бушка по њој мисао. Тек скочи, па је све прошло. Треба радити, посао гледати.

А у цркву не долазим просто зато што сам немирна. Ниједно место ме не држи. Једнако ходам. Не бих вам сад могла стати у онај сто и отстојати на једном месту службу, пошто је цео свет.

Али, ако те ја нисам могла доста волети, волео те је Бог, и то је доста... Идеш ли у цркву? Тамо се, у Бога, на крају свега свршавају наши људски

— И тачно је тако било. Ниједна се девојчица није могла похвалити да је видела срце Бранка Каленића, док га је стари професор историје видео и гледао.

Да би се још отегнула и та теза, и твоје лутање по свету... Овде се прсти ломе за хлеб, да би твоја теза могла да се отеже у славу Чивута! Јеси ти при Богу, Бранко!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има крила, да гуска није могла другојача бити него гуска, да је дуга дуга, а не качни обруч, упознаје га са системом Буридана, како магарац између

баш праву матер у природи имала, и зато није чудо ако није Фидију или Апелесу у смотренију лепоте за образац служити могла.

Косу је имала жарко црвену, да је при највећој помрчини без икакове светлости вечерати могла. Со тим обећаваше сваком који жели њу узети да никад неће нужду имати на свеће трошити, штавише, у невољи труд или

Будући да је врло акуратна била, то се нико неће зачудити да није тако скоро жељи својој сходно наћи могла. Међутим, једнако запеваше и дрва апострофираше, тако да је заиста нико не би од Аријадне разликовао.

женским персонама; но опет гледајући како жаоке пера вашег на нас без сваког штедења пуштате, нисам нипошто веровати могла и увек сам тврдо држала да ни једна женска неће унапредак дела ваша читати, нити за вас поћи; сада пак видим да сте ви

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Јер, када већ неко постане велики човек, он онда, разуме се, и своја приватна писма удешава тако да би се могла објавити, отприлике као што се жена која је стекла признање да је лепа удешава да би томе и одговорила.

био за њих увек мртав; па онда, о положају моје жене, која, и поред тога што би одиста била удовица, не би никако могла бити удовица; па онда, у разочарењу професора Симе Митровића, који са извесним пакосним задовољством већ неколико

Портирова удовица, да би прикрила гувернерову бруку, која би могла имати утицаја и на банчин кредит у иностранству, сакрила се, по решењу управног и надзорног одбора банчиног, измеђ'

Ја нисам никада, ни доцније, распитивао како се то могла бабица збунити оглашујући ме за женско, али мислим да ће то бити услед расејаности.

роду, али вам могу рећи да сам се у сукњи необично добро осећао и тако навикао да ме ни доцније у животу сукња није могла збунити.

који умеће у косу, те, радознао да видим где леже ти предмети, нагао се па и сам стрмекнуо кроз прозор на улицу. Могла би се чак направити и статистика тих мојих подвига.

пудлици осећао неку нарочиту одвратност, намазао тако мастилом да је госпођа Вујићка пала у несвест и годину дана није могла честито да испере своје љубимче.

у душник, мајка ми је добила лупање срца, а најмлађа тетка убола се виљушком у језик те читаве три недеље затим није могла да проговори.

Ботаника је још могла бити симпатичан предмет да нису професори и ту, без икакве потребе, утрпали латински језик. По цео дан учиш напамет:

али мислим да је довољан и овај да их убеди како је хемија корисна наука, јер ја мислим да би се ова мала лекција могла врло корисно да употреби у животу, на пример: као врло практично средство за редукцију чиновника.

Мора се дакле употребити каква драстичнија дезинфекција за уништавање чиновника, а то би, вероватно, могла бити ова лекција из хемије коју сам навео.

— Ију! — цикнула је служавка — откуд бих ја могла имати дете кад нисам ни удата! На основу тога питања, да ли може или не може имати дете иако није удата, они уђу у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Врата се преда мном затворише. Иако је можда такав обичај, чинило ми се, ова је форма ипак могла сада да изостане, и да се учини изузетак према једноме официру суседне земље.

Сви прснуше у смех. — Сунце му његово, а горег башибозлука војска није могла да роди! — додаје Душан. — Вечито раскопчан и мастан... — Ах, да ли ће да сване сутрашњи дан! ...

У ФРОНТ! Прошли су мочварни дани зиме. Наша животна способност могла би се поредити са неким филтром који пропушта извесне растворе.

Умирали су војници у масама, да им се ни имена нису могла побележити, потом све ређе, и кад је грануло пролеће, њихова лица била су помало румена, а очи сјајне.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

”И пловићемо дуго овако; видиш ли!“ И тако увек река носи један леш И душа би могла, али зар би имала снаге да га напусти...! ... На високој планини бор зелен.

Кад бих хтео испричати ноћ лова с ловцем Мâчем на дивље свиње, ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ: требало би ишчупати целу ноћ ту из себе као баснословни мач; настало би крволиптење за сликом коју

Једном бар (једним дахом), макар вас начин говора у први мах и увредио, да би се могла изрећи цела мисао и да би се одахнуло.

Ако је покрет све, ако је покрет чак само и врло много, како је наука могла заборавити да изучава и изради једну, што прецизнију, механику еротичких одношаја, од момента првог еротичког

живот у мојој песми није довољан, а без ње не би био цео: да би ова, и ако интензивна као и остали покрети животни, могла га свег заменити. Живот носи уметност собом; да ако уметност исту окрњиш, неће ли и сам живот тиме бити окрњен!

У природи се не би могла родити тако једна фатална идеја, о божанству, а да не одговара извесној стварности. О нестварностима се може мислити

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

и загледа се у песак преко којег су клизиле сенке рибљих јата, а на стени, не већој од педља, певушила корална грана. Могла би с њом да поприча: можда зна нешто о облацима, о цвећу? Можда је некада била у горњем свету? Можда зна пут к њему?

За рибе тај свет почиње у мрежи, а завршава се у тигању. Како би и могла Седефна ружа то да схвати? Месо јој је одвратно и људи га не цене баш превише.

Седефној ружи тако се откри да постоји цвеће које зову ружама; цвеће бело и жуто, љубичасто и црвено. Сада тек није могла да чека. Зашто да чека? Докле?

Дубоко, на дну мора где зраци стижу тек у подне, Седефна ружа стече свој мир. Могла је тако да живи годину, сто година, читаву вечност. Нико јој више није био неопходан. Никога није тражила.

Је ли прошао тренутак? Или је читаву вечност путовала? Није могла да одреди, кад се, наједном, размаче вода и Седефна ружа затвори очи од прејаке светлости сунца. — Како је крупна!

А какво је тек море било! Капљица није могла да одвоји поглед од његове плавети, његовог сјаја. Све ниже и ниже спуштала се да га изблиза осмотри, кад под ударцем

Али, Капљица не крете својим путем. Нешто ју је носило, нешто ју је гурало. Свуда око ње била је тама. Није могла да разабере где је, док јој једна од сапутница не рече да су под земљом, јер их је пљу— сак захватио и понео.

— Гле, неки су од њих зрели! — ускликну жена и набра читав сноп макових чахура. »Могла бих их понети собом!«, помисли и као крилата полете с маковим чахурама у наручју.

Како се бране од хладноће? Све што је најукусније могла да смисли — давала му је, у најмекше и најтоплије тканине га облачила и дечак је растао, али танак и прозиран као

А када је дошао и тај тренутак, жена сопственим очима није могла да поверује. Зар је могуће? Је ли тај осмехнути момак заиста оно исто слабашно и вечно забринуто дете?

— Хвала ти, кћери! — рече бакица и упита је чиме би јој се могла одужити. Али, Лепотица слеже раменима: све она има! И породицу и дом, шта би још могла да пожели? — Никад се не зна!

Али, Лепотица слеже раменима: све она има! И породицу и дом, шта би још могла да пожели? — Никад се не зна! — рече старица и пружи јој огледало не веће од длана, рекавши да таквог није било, нити

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МАГДА Та је, кћери. КОШТАНА (пропиње се на прсте, да би, преко зида, могла што боље да гледа. Дубоко удише и мирише): Ала мирише гора!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

и друштво). Египатска митологија никад није могла постати тле или материнско крило грчке уметности. Али у сваком случају једна митологија.

Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости. Ако је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће, који су скоро увек били руковођени неком

Сасвим природно, према томе издајнику раја је могла да створи лик издајника у прошлости. Чије би име везала за тај лик?

Та чињеница, после сто година, негде између XВ и XВИ века, кад је турска владавина већ постала тешка, могла је да буде сасвим довољна за приписивање издајства Вуку.

На замагљено поље слетала је смрт, крвљу су плинули и Лаб и Ситница. Само смрт могла је да растави верну браћу. Тако Милутин и извештава Милицу: Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде

Какав замах и откос! Тако је могла да коси само сабља коју су у вековима ропства, у осветничкој жудњи, стезале хиљаде руку сиротиње раје.

У доба када је живео Марко, турска сила је била у напону и није било те снаге која би могла да је сруши. Дакле, стварност за коју се морао везати песнички лик Марка Краљевића карактерише несменљиво Турско

нису могли протерати из земље, ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива чињеница, њихове главе ипак могла је да сече сабља, њихова ребра могла је да пребија топузина.

је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива чињеница, њихове главе ипак могла је да сече сабља, њихова ребра могла је да пребија топузина. Ту сабљу и топузину дао је народни певач у руке Марку Кра љевићу.

деспот Ђурађ тражио је помоћ у Угарској, ну онде се никако није могла опремити велика војска, јер је властела тежила да ограничи краљеву моћ... Тако се онда Смедерево морало предати (18.

почев од пораза на Косову (1389), остаци старе српске државе пружали су снажан отпор завојевачу, али се пропаст није могла избећи — она је из деценије у деценију бивала све неминовнија.

Али несрећу нису доносили само странци. Она је лежала и у нашим људима, у њиховој закрвљености. Како се ту могла искоренити? На то питање одговара народни певач описујући поступак љубе Анђелије у песми Диоба Јакшића.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ето ти баш, кад нема Жује, нек нема ни мене! И вјерна животиња није могла без свог малог господара, па је код новога газде читаву ноћ завијала, све док није прекинула ланац и другог јутра

Тако је добијена солидна грађевина која би могла одољети вјетру, киши, и свакој другој непогоди чак да се налазила и на отвореном пољу.

Шта је према њој био чак и вођа Јованче! Чета је могла да похвали, да осуди, да одбрани, а кад чета нешто каже, то је онда — ехе! — нису то приче Ђоке Потрка.

— неповјерљиво зашкиљи Мачак. — Малоприје. Најприје сам плакала, онда сам пробала да се извучем горе па нисам никако могла, а онда... — Па шта онда? — испитивао је Мачак.

Од ове би се јаме могла начинити Жујина тајна кућа. Мачку није требало ништа даље причати, одмах се досјетио о чему се ради и већ је излагао

“ Ова учитељева најновија пустоловина заиста се није могла сакрити. Озлојађена баба Стака, по нечијем наговору, отишла је суду да тужи за „тешку тјелесну повреду“, а како јој

— Оде мој Стриц и ја остадох сама. Да је тих дана одакле наишла читава непријатељска патрола, могла је неопажено промаћи поред Луње, растужена дјевојчица то не би опазила.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

саде лежи затворен у тамници ради оно туђега добра, а ја ниоткуд ништа не могу добаљати да би му бар исто суха хлеба могла односити и давати, да од глади онде не умре.

Те зарад те љуте туге моје и невоље, изволила сам поганити своје тело, да би сотим могла њему храну находити. Јер што сам год од свога ми рода имала и донела била к њему, све су то пограбили дужници и до

Како се исто први пут с мушком фелом опоганих, после тога већ никако нисам се могла тога заситити: толико ми је веће старост била би ли се могла с ким намерити, одашта се сад стидим и помислити, а

с мушком фелом опоганих, после тога већ никако нисам се могла тога заситити: толико ми је веће старост била би ли се могла с ким намерити, одашта се сад стидим и помислити, а камоли изговарати оно моје злочесто борављење.

Ја се протискујем да бих могла унутра ући, ја никако не могох се проврети да улезем. Помислих јер многи народ и они ме натраг отискују.

Нит сам што јела ни пила, нит сам икога греха могла учинити; нити је за ме био, ни ми је ваљао. И ја нисам, господи, твоје заповеди преступала, него што је што зло

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија! јер и исти тај Манасија био је красан младић.

дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре“.

се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре“.

по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка Дока је, као и свака радознала женска, могла инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била... — Ласно, мори, за тој!

Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?... — Мори, — рече досадно Зона — Васка могла да си збори што си милује, — тој си је њојно знање... — Тол’ко? — Тол’ко се збори...

Осећа и види да је све пропало за њ... Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи: Јеси л’ чуо да

ујни и тетака које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати. Посматрала га је и дахнула је душом јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.

Обузе је и притиште тешко и горко кајање. Растужило је ово тихо јесење време... Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и