Јакшић, Ђура - ПРОЗА
бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт. Али ту пресуду не могоше душмани народа нашега извршити.
А образи јој се зажарише, усне су се само мицале, али не могоше ниједне речице више проговорити; срце јој беше препуно среће, љубави, надања!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Сама токмо церковна достојинства, што мусулмани не могоше на се узети, остадоше христјаном; но и ова, чрез турску и калуђерску кабалу и хитрост, дођоше такима у руке који боље
највећега црковнога учитеља (како и јест такови), а после триста година проклеше га као јеретика, и књиге његове, које могоше, сажегоше. А зашто? Ето зато што он није мислио као су они мислили.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Немци поузимаше градове, као: Шабац, Београд, Смедерево, и тукоше Соко, куће попалише, али град узети не могоше. Кад су Немци Београд тукли, онда је мој отац Алекса са 700 момака између Панчева и Београда у некаквим ритовима 15
калуђере и попове да исеку, и већ мога оца кнеза Алексу, Бирчанина, ̓Аџи-Руфима и друге по пашалуку исекоше кога могоше у̓ватити.
Казао сам како су већ исекли кнезове у ваљевској нахији и у другим нахијама кнезове и главније људе; „које по̓ватати могоше — исекоше; ми млађи устрашени од смрти у шуме побегосмо, и од бегунаца скупи се војска; решисмо се и заклесмо се да
како су да̓ије постале, Хаџи-Муста-пашу убише и туна у Скочићу Смаил-ефендију, и ћадија̓у и Сребрницу по̓арати, да могоше, пак нам исекоше све кнезове и калуђере и мога оца. Сва господа знаде како је он цару и везирима измет чинио”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оно нешто имања дође под масу. Тутори савијаше к себи малог сиротог Пупавца, али не могоше ништа од њега учинити. Напослетку, одведоше га у Београд и дадоше на занат код једног од оних »болтаџија« што су им
Ни Срећко им не умеде ништа казати. Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе. Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазар скочи и доскочи му. Пера скочи опет на белегу. Отпоче надметање. Али набрзо убарабарише. Један другом не могоше одскочити... Сви стали и гледе. И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. – Не можеш, Перо, не можеш!
Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа. Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... Он је био човек свога доба.
— Упамти, Мило, ово! Хајдуци нису баш најгори људи. Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... Попа је слушао тај разговор међу њима. Онда им рече: — Чујеш, Милошу!
— рече он с неком грозничавом радошћу. Очи су му севале као у мачке... Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи. Али се Заврзан и томе досети. — Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде.
— Понеси, понеси!... Пожури, Сурепе!... Их, ала је ово окршај!... И заиста, беше грдан окршај. Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову.
Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... Али се опет тукло. Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...
Теодосије - ЖИТИЈА
Али се ни тамо делима добродетељним од посетилаца сакрити не могоше. Преподобни, пак, слушајyћи житија Древних отаца и од срца спреман да се окуша у већим подвизима, жељаше да се
Матавуљ, Симо - УСКОК
А ја сам опет од достине наших слушао да многима не могоше ништа, него баш добише ране од њих! — Једно је вјештина, а друго је срце — рече Јанко.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.
наша је побједа! Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко па умоле царскога зета, те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају
Али кад огладње, радост му пређе у жалост, јер му оклопници не могоше набавити, пошто то није у њиховој сили. Покаја се готово, али се досјети те заповједи једном оклопнику: Иди па убиј
Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати престане се. Онда му домаћин дâ два јунца, а он му
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше ником свесну љубав дати!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Перјаници да се искидају од смијеха; а ни војвода Вуксан ни Шуњо не могоше се одржати — тако је смијешно ђакон изговори он „равнијех“ а изговарајући одигао своје обручасте обрве.
Цурица се некако извуче, али у длаку не уђоше у траг њиховој тајни. И у много другијех прилика, дјеца не могоше преподабљати се увијек, ни мучити. Срећом, домаћи им бјеху кратковиди.
„А хоће ли која од нашијех женскијех доћи?“ запита Јоке брата. „Неће некако не могоше!“ одговори он. „Е, не могоше, а од шта?“ „Нека их чоче, може им бити!“ прекиде сердар.
„А хоће ли која од нашијех женскијех доћи?“ запита Јоке брата. „Неће некако не могоше!“ одговори он. „Е, не могоше, а од шта?“ „Нека их чоче, може им бити!“ прекиде сердар.
“ То рекавши, збиља се прекрсти, а поглед му и лице одаваху страх, е се бјеше запио причајући. Сердар и женске не могоше се савладати но ударише у грохотан смијех, тако да она двојица, којима некако не бјеше до смијеха, обрнуше се к њима.
Једанак обоје оборише очи, а лица им поруменише. А што! зашто? — Зашто баш у томе часу, не могоше поднијети поглед једно другога, а то им се није дотле догађало; зашто баш да црвене, Бог ти га зна, не би ти ни они
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У глуво доба дођу нечастиви у њихов стан и не могоше разумети како су две главе с једним трупом, па зато позову свог старешину испод крша Каримана, који је био добар
(Паун) 143 — Два се бора завадише, све се гране потресеше, а четири не могоше? (Кад се два овна роговима потуку, вуна се тресе, а рогови не) 144 — Има очи, — а не види; има уши, — а не чује?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
74. Напријед виле, у сриједи буре, остраг слинац. 75. Наш мркоња у кошару уђе, а рогови му не могоше. 76. Ни брадвом брадвито, ни сврдлом сврдлито, а све рупа До рупе. 77.
105. Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше. 107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108. Сивац море прескочи ни копита нескваси. 109.
Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати преставе се. Онда му домаћин да два јунца, а он му
села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.
наша је побједа!“ Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко па умоле царског зета, те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају
“ А сељаци се ни друге неђеље не могоше договорити, па ни до данас. 7. ОКЛАД ШТА ЈЕ НАЈБЈЕЉЕ. Даду се у разговор два пријатеља, сељанина, шта је најбјеље
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могоше изаћи од Балегана, који је одскакао. — Прикини одма!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те боли. Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом свесну љубав дати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Од силних киша које се у међувремену сручише на рушевину зграде, настрадаше толико да се не могоше више употребити. Изгледало је да је цело издање пропало и да ћу морати чекати годинама док се поново сложи и отштампа.
“ „Добро, добро, не кажем да нису лепе; њихов пентеликонски мермер бели се као свежи снег, али се те паре могоше паметније употребити. Са њима се могла опремити војска, способна да освоји пола света.
Но таквом претставом не могоше се растумачити посматране неправилности у кретању тих планета, а нарочито њихово повремено кретање уназад.
Али се он, поред све те славе, не осећаше срећним. То опазише и његове колеге и не могоше то да објасне. Он поче да избегава њихов друштво, да пре времена напушта заједничку трпезу да се губи у најтамнијем
Већ због тога што се после неколико његових покрета у чизми клип у њој толико заглавио, да га ни два човека не могоше извући одатле“. „Чудна ствар!“ „Морадох своју ваздушну црпку преиначити да бих је оспособио за рад“.
Ја ћу вас, као таквог, у свом предговору претставити читаоцу“. Пембертон не могоше да поверује својим ушима; „Како? - Ја, Пембертон, издавач Њутнових „Принципија“!“ „Зацело, драги мој!
само оне индивидуе које су имале дужи врат, јер он их је оспособљавао да брсте лишће до оне висине коју друге не могоше досегнути својим вратом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити. Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.
Ђурица му исприча. За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. — Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше.
Кад већ баш никако не могоше погодити шта је, договоре се да сваки поредом пита старца оца шта је то да му лијево око плаче а десно титра, па макар
Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко, па умоле царског зета те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају
Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати престане се. Онда му домаћин да два јунца, а он му
А сељаци се ни друге неђеље не могоше договорити, па ни до данас. КУДРОВ И КУСОВ Потурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде хришћанима задавати
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нигде не могоше наићи на повећа одељења војске. Наилазили смо на гомилице од 2—З и 5—6 људи, и то је прикупљено, али то не износи ни
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Има више Ту гробова Од робова Љубве наше, Којим’ даше Слатке чаше Виле беле, Да с’ веселе! Душе лоше Не могоше Сласт поднети, Па умрети Морадоше. Кајње ложе, Вечно ложе Гроб је сваком Так’ нејаком!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
КРОЗ МЕЋАВУ Већ се поче и смрачивати, а они не могоше краве продати. Нико их честито и не погледа, а камоли да их упита за цијену. Нико ни да се нашали!
Ја се не бојим ништа, ни мећаве, ни вјетра, ни студени... Силне су мене мећаве биле и гониле, па ми не могоше ништа...
Ћипико, Иво - Пауци
Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче. Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи.
Он се умијеша међу њу и потражи Марију. У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи. Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они који у сали остадоше не могоше видети шта се даље дешава, него чуше само урнебесну вику, претње и псовке и, у тој помамној бури, изнемогли глас
“ Оне страшне справе испунише свој задатак, али, колико год да беху ингениозне, оне не могоше зауставити Земљу у њеноме ходу. Она се и даље креће и окреће, па ево, баш због тога, уздигао се Месец над Дунавом.
Но ти разлози не могоше поколебати ни Фламариона, ни Ловела, ни остале Марсовце. Напротив, сад су се тек ови дивили високим техничким
На ивицама тих калота, онде где снег баш копни, влада, то је сигурно, температура блиска нули. А како ми моји рачуни могоше дати и тачан број оних топлотних оброка које је Сунце послало тим местима Марсове површине баш оних дана када се снег
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мрљавчевић Гојко; град градили Скадар на Бојани, град градили три године дана, три године са триста мајстора; не могоше темељ подигнути, а камоли саградити града: што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ обаљује.
Кад дођоше под Кара-Окана, Окан бише три године дана, Окан бише, узет не могоше; Марко с'јече арапске јунаке, па све главе пред цара износи, а цар Марку бакшише поклања.
Не могоше браћа да кметују, ел се једном утврдило било. Ја кад зачу војвода Милошу, те пригони од мегдана дора, а Ивану ријеч про
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не даде им се у руке. И ништа му не могоше учинити, ако и чуваше затворена градска с гвожђем окована врата да не утече.
И догод Жидови у свади не исекоше се међу собом унутра, дотле града не могоше узети. Дванаист година што у шанцови лежаше под њим тобоже за инат, а за љуту невољу кроз божију заповест ваљало им је
Храњаху је кућња чељад које чим; со тога разгоји се те узђипа велика крупна змијетина и од грдобе не могоше је гледати. Коншије ни гости не смедоше му кроз њу кући долазити. Што да чини зато домаћин Тоас именом?
Паде од израиљске чете под градом до трист и шест катана; не могоше се одржати и срамотно пробегоше. Тераше их Ђетани близу до велике им арманде војиштане.
ветра и таласа пронеразни бијаху и заплашени, које ноћна рад прозорја не добро свидла, и са смућње од мора плахе, не могоше га познати тко је. А виде да управо човек ка њима иде.
Ал' што не могоше, не могоше ујединити их. Једва остатак поташкаше и утврдише обстајати им круто у првоме завичају верно.
Ал' што не могоше, не могоше ујединити их. Једва остатак поташкаше и утврдише обстајати им круто у првоме завичају верно.
И узалуд ходише; ништа не могоше учинити теке срамотно и ружно испроходише. Мало се их натраг изповраћа. По дугом времену они пакостни род, подретло
се повратише с Бугара, седоше у своје галије и кћаху да прођу с друге стране Цариграда на влахеријску страну, пак не могоше проћи, јер бијаше препречено море с ланци од града у Галату. Со тога посла раскиде им се договор.
И затекоше ратнике где се већ и уз беден пењу горе у град. Него они споља с голи трбуси без никаква заклона не могоше грађане надбити.
Ал' љута онде крајина бијаше, те не могоше мирно се боравити, него опет ваљало им се с Турци харцати и удиљ четовати и бити се.
Каримно ухо свашто дочува. Шапат не пролази узалуд. Ни плаће, ни враће. И не могоше истине казивати, а лагати не смеше о главу. Брзо дошло, скорије измакло се.