Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко удари коленом Крушку међу плећке. Плећа улегоше, а прса одскочише... Појас утону у мишице. Крушка беше модар као чивит. — Тако!... А сад, газда-Ивана. Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.
СЕНКА Иде сен моја поред мене, Огњена сабласт и џин модар; Преда мном као вођ без смене, Као жбир за мном, нем и бодар.
МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, — мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао лежати мртав и модар.
И све тако до онога стана на Дунаву. Тада јурну унутра, журно заседе за сто и онако смрзлих прстију, модар, испијен, искривљен, побеснео стаде писати.
Африка
Европа је уистину била ту, преда мном, а ја јој нисам пристајао. Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се овај пут, који није био ни невероватан ни неприступачан,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био сам модар кад смо, дотакли табанима земљу, нека два километра низводно од Каранова. Осим нас, на пешчаном спруду није било ни
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен. Све више модар у потиљку, Исакович тада прозбори, последњом свешћу, и показа да му није потребно дуго помоћ св.
Сав модар, он је дрхтао, али лак од неких хладних тица које су хтеле да му излете из тела. Чинило му се, простртом на једном ћили
Велики, плави поглед њен, ванредан и при издисању, који је светлео над њом и који није губио свој модар сјај у његовој души.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стаде њисак ата и парипа, Свак одмила упропице ђипа, Ногом бије, а ушима стриже, Модар пламен на ноздрве лиже, Би истргли руке из рамена, Да су момчад лошега кољена.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ждралу, дркће му рука како оштро слуша, све жешћим гњевом аждају гуша; и бели ждрале кô да ухом стриже, из ноздрва му модар пламен лиже, жестоким пламом кандило пали што су га оци пред икону дали, кандило свето пламеном пали, да бога моли, да
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Удари Мјесец у громки смијех. „Погледај вука шта луда ради, хоће из воде мјесец да вади, ја се огледах у модар вир, а Вујо мисли: Оно је сир!
Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Фиезоле, 1921. СЕРБИА Испливах на гробљу, у несвести, као модар рак. Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана. Са неба је у свет отицала ноћ звездана, а Месец, у таму, спуштао свој
Сербиу, једину још, хучала је та бура, које се сад, модар од дављења, горко, стидим! Урлах, сред лудог скакања мора и мехура, да тишину ванредну над завичајем видим.
како воле свој живот, сад сасвим безбрижан, како траве расту, звезде трепере, и како ће Изар, ускоро зелен и модар, као крила орлова који се спуштају са Алпа, кружити над земљом, која ће и овде бити топла, пролећна, благословена, И
Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом. Море и небо, чим прође подне, слију се у мрачан, модар бескрај. Огромни вали падају на стене и увале, које грме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
дан и снег; црн као катран, угаљ, зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут као восак, мед, смиље, дукат, ћилибар, лимун; зелен као јед, јогурида; шарен као детлић, лептир; и
Мек хлеб као душа. Меље као празна воденица. Месечина као дан. Мирише као душа ђевојачка. Млад као капља росе. Модар као чивит. Мутна вода као орање. Мýчи као (сињи) камен. Накићен као сеоска млада. Налик кô јаје на јаје.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину. Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Једњак си ми прекинуо. Сав ми је врат модар — једна изговори војник, па из све снаге поче да га удара кундаком у ребра, терајући га ка Аћиму.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Час стена далеко у море одбаци талас, па он данима ћути модар од удараца и понижења. Час талас из корена заљуља стену, па она задрхти од ужаса, никада сасвим сигурна јесу ли уједи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама, И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетнога мора. Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале су у дну.
М. Ракић ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, - мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ОСВЕТА Сва ми је савест у ранама. Дрхћем, сам мртвачки модар дрхћем. „Мајко“, кажем, „добра мајко, пустите ме, пустите ме, бежите!
И скрушен, полудео, модар, у побеснелом очајању, тресао се, грчио, ломио руке, уверен сасвим: да је сваком надању дошао крај и да ће за неколико
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
слуша шуштање звезда или да стаза није само у сумраку бела него и вечно будна, односно да пролећно море има слан и модар мирис, који трепти над обалама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Велики, плави поглед њен, ванредан и при издисању, који је светлео над њом и који није губио свој модар сјај у његовој души”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна. Та што бунцаш! Буди свесан! Гле, крвав си, модар, блед. „Ујео ме голуб бесан, Па му пуштам крв на мед.“ Дај ми руку да опипам Жилу како бије. — „Хе!
Краков, Станислав - КРИЛА
Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени. Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу рече ордонансу Бранку: — Пре него што би пали у ропство, убићеш мене и ађутанта.
Петровић, Растко - АФРИКА
Европа је уистину била ту, преда мном, а ја јој нисам пристајао. Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се овај пут, који није био ни невероватан ни неприступачан,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XВ Низ спомена спава у томе коралу, Што час блед, час модар, час крвљу преливен Чува један сонет на дну душе скривен: На уснама твојим спомени се јате.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
три копља упријеко скаче, по четири небу у висине, унапредак ни броја се не зна; из уста му живи огањ сипа, а из носа модар пламен суче.
На Балачку јесу до три главе: из једне му модар пламен бије, а из друге ладан вјетар дува; кад два вјетра из глава изиђу, Балачка је ласно погубити.
Викну њега Балачко војвода: „О Милошу, зар се мене надаш?“ Па он пусти један пламен модар, опали му црну мећедину; а кад виђе да му не науди, онда пусти вјетра студенога: три пута се кулаш преметнуо, ал'
кад Марко саслушао речи, крену Шарца, оде низ Косово, добра Шарца врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово, рони сузе низ јуначко лице, а кроз сузе гњевно проговара: „Ој давори, ти
јунак језди низ Косово на витезу коњу шареноме; добра коња врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; оће јунак на нас ударити!