Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Спрам свода зрачна и дубока Јутрос се роди, с песмом жабе, У чаши прве висибабе, Април, с два крупна модра ока. БУКВА Цело је небо у њу стало, Сенке јој као провалије; И све је поље за њу мало, И поток мрава из ње лије.
ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу. У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу.
Африка
Велика јутарња светлост, још модра, поче расветљавати свет. Чуо сам лаки шум око зидова, али не обраћах на њега пажњу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Врат јој је био сав наборан, а на левој страни разголићених груди, видела јој се дуга, модра, танка, кривудава жила. Врло велике дојке сметаху јој, па их је била подавила и утегла, заједно са целим грудним
Боса стопала им беху сасвим модра, као промрзла и отекла, и, видевши тих шест згрчених ногу, као шест одераних јагњади, Исакович се једва усуди да
Стаде тек онда кад дубље загледа у очи госпоже Дафине која издахну, у два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га целог.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
поједе рибу, верује се да јој дете дуго неће проговорити, а ако поједе кокошији желудац, дете ће имати велика и модра уста.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Оно, истина, на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит.
на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит.
Једног дана, неминовно, с ивице неког брежуљка, пред њим ће у низини празнички бљеснути модра Уна, гранична ријека подгрмечког краја, а тамо, с друге стране — ехеј, мили мој!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Зрака јој се муком бори, час угине, а час гори, час тињавог слика гара, час је буктац од пожара, час је бледа, модра, плава, час румена па крвава.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Били па свисли грехови тешки.) Седмице, гледај: Таблица модра, родности грудва, није ли сфера, коцка од круга, угао коцкаст?
Један јаблан ушиљеног мача само што се не забоде у пун месец. Кроз већ нажутела руна двеју липа назире се софра, модра и бескрајно удаљена, за којом вечерају узрујане звезде, а у заумној дубини Вишњег модрила Неко наизменце свлачи и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мала моја из Босанске Крупе! Текли тако гимназијски дани, успомена на те не оцвала, модра Уна у прољетње ноћи твоје ми је име шапутала. Лебдила си испред ђачке клупе, мала моја из Босанске Крупе!
У тој причи бићу вјеран, мио. Обрадуј ме, дивна лагаријо! НА ОБАЛИ УНЕ Уно модра, бисеру Бихаћа, крај тебе сам ново гнијездо свио, у кошници ђачког интерната, кад сам своје село оставио.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Избудио сам неке пријатеље и онда сам тек видео да је отпустила вилице, да није више онако модра. Доктор ми је рекао да јој је хладан ваздух вратио мало живота, да је иначе већ не би било међу живима; и још ми рече
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра... Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу ?... О, да тешка срама!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али тихи, мокри зидови, једна модра долина, која се спуштала у море, покрише ме сенкама и тишином, тако да сам заборавио све познато и горко, и лагано
И та су поља била исто овако модра, увече, као ова земља. Све је у вези и све се слива. Све се слива у бескрајни видик и мир.
Стојим прав, и осећам мир, тамо далеко, на прузи видика, која, модра и широка, обавија небеса. Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све
Љуљамо се, између стења, са острвима, у море, што се спушта све ниже, на ртове, који се дижу све више. Једна модра широка пруга, испод обале, све је дубља.
Љубичаста, стострука бића, што личе на цвет, цветала су у води, и модра као летње руже, прилепљена на камење, осула су ми ноге бојом која је као крв.
Вечни мрак и вечно небо, што над црквом пада, модра пустиња мора, што се иза ње шири, руменило тела, што ничије није, зар узалуд хуји?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Родила му шеница бјелица, по дну била бусата, а по врху класата, по сриједи модра а по врху родна! Била му стрњика колик подрашка врљика, снопина колик попина, а зрно колик брдо!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Који је то погинуја? А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица. Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега. Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никад немој, тата.“ Ђорђе завуче руку под чергу, милује му ногу, открива је. И она је модра! Има ли те где, боже? „Деде, обуци панталоне.“ „И оне су ми мале. Не могу да коракнем.“ „Како не можеш?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У оваквом међусобном положају тих трију тела, виде над својом главом становници онога дела Земљине површине где је ова модра линија, ево овде на овом месту, продире, тотално помрачење Сунца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Вучеш се“, вели, „тамо по тим сокацима и Теразијама цео божји дан, па ми се вратиш кући сва иштипана и модра, и то ти је неко вајно уживање!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја сам се крет'о лаганим ,кораком Као чувар мртвих кроз алеју њину. Бојажљиво приђох до прозора твога: Модра, бледа светлост на завесе пала. Иначе свуд пусто, свуд нигде никога, Само преко лишћа ноћ је уздах слала.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и, посве распамећен, Аранђел је тада - загледавши се дубље у њене очи са погледом који трне - видео „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га целог”.
Тада је Аранђел најпре у њеним очима угледао „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га целог”.
Петровић, Растко - АФРИКА
Велика јутарња светлост, још модра, поче расветљавати свет. Чуо сам лаки шум око зидова, али не обраћах на њега пажњу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Ни корак један!... Зар не знаш, Спасо, И не сећаш се ноћи страхотне? Још је из рана крвца лопила, А модра светлост жишка немоћног Осветлила је таму жалосну... Онда је седи Ђукић издисô... СПАСЕНИЈА: Станоје!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе — меке и чврсте вунене тканине Чок јаша падиш — Наш цар има још земаља џамија —
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ИX Јадују стазе у вечер јесењу И модра река огрће се ћутом Леденим сребром а по велу жутом Уморног лишћа дршће пухор туге.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
маћахица, маћаха, дикино око, милованка, сирота, сиротица, удовица, госпина љубица, троврсна љубица, божји цвит, модра искрица, маћуха (Шулек).
ЉУБИЧИЦА Веілцхен (віола одората). Љубичица, љубица, хрома (модра, пољска) љубица, виојла (Шулек). Љубичица има своју улогу у етимолошкој магији: и жена даје своме мужу, и девојка
да испадне на њу кад при откопавању почне да бежи све дубље (СЕЗ, 65, 1952, 250, Поповци, код којих се околочеп зове »модра сјекавица«). Паламида (цірѕіум арвенѕе). У пшеничним њивама са п.
Ћипико, Иво - Пауци
Уто се јави и Ивин отац: — Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит'... — И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Стотину сам се пута будио обливен хладним знојем јер ме је у сну јахала нека подбула, модра саборишка женетина крвавих очију и орловских канџи уместо прстију.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Између две гранате врбе, циганска бусача. Циганин накупио окорака, наложио ватру, спремио жар. Жар је модра, и у њу сипи влага. Циганин дохвата из чанчића ситну рибу и баца је живу на жар. За тренутак, рибице су мирне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Приведоше нас уз бок, покрај високих степеница. Таласи су пљускали около, а под нама је зјапила модра дубина. Скела се нешто мало накрену, и уздах полете из наших груди. Ипак, ипак, земља је чврста...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Море: оно, оно! свуд море! Ми смо се пели уз планине А кроз грање и кроз горе Модра, Страшна - рибља - вечера. Чудо боже! огромног чуда! Речи нам звижде брже но куршуми; Боже, спаси душу нашу у прашуми!