Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам га послушала. Берберин дође, поздрави се лепо с оцем, извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и мирно гледаше преда се,
порушила, како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу боју оне модрикасте жилице; — видеће, па ће уздахнути.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Најпре подоји „десног“. „Леви“ је млитав и хладан. Тола га принесе ватри: главица му плавичаста. Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце.
— Зар ти не желиш да видиш унука на самрти? Умреће ти и снаја. Аћиму као да је сунце спалило очи. Остале су две модрикасте јамице. — Ђорђе није издајник — додаде на Аћимово ћутање.
Отворена уста као да му се смеју. Чикају га тишином. Свете му се. Модрикасте усне. Отишла? Шаком поклапа леву дојку и благо је притиска да чује...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
мимо нас подозриво су нас заобилазила, задржавајући сапу, па кретала даље, закађујући нас из влажних ноздрва праменом модрикасте накиселе парице. Шарено теле укопало се према нама на раскреченим дрвенастим ногама.