Употреба речи модру у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Док крупни свећњаци догорели гасну; Разбијене чаше испите; док модру Своју сен још бацаш на завесу јасну; Док још жиг твог тела видим на свом одру.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене. — Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене! За првог снега одједном живну, поспану збаци мрену, подиже главу, залаја гласно, у пустош

Читаве ноћи небом се скитам, где ли је звезда најлепша, питам, док модру зору не зовну петли. А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја пружам руке и милујем сву обалу. Сад се више ничега не бојим. Откако наилазим свуд на ову маглу, модру, добру маглу, мени је све свеједно. По рукама ми пада вечерња влага, овде на „крају света“.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Учини ми предложеније да пођем у Модру к његовим двома синовцем, Томи и Павлу, предавати им француски и [и]талијански за годину, обештавајући ми за то да ће

Дођем у Модру и ту сам не само младим Видаком, но и прочим митрополитовим питомцем лекције на више поменутим језикам предавао и с

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Шуморе брезе, дршће лист до листа, Мрмори поток испод врба стари'; Одблеском меким дијаманта чиста Модру му трску златан црвић зари.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности