Употреба речи мождане у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Отвори булку, ливадо у расту, над „прса кругла“, лица „черте фине“ да проспем иње с мождане мутнине. Ти облик мој си - далек садржај ми, вретено ласте, које у ме спреде, с планине бедра, мирис јечма, креде.

Ћипико, Иво - Приповетке

с мишљу да ће се далеко иселити, преко свијета, и није јој жао, јер тамо ће наћи Спасоја који јој се све више у мождане усељује.

Ко зна гдје је сада онај мрки морнар из Леванта, с оним првим осмијехом што јој се у мождане усјекао и гледа га пред собом као искру кад у тами сине! — Оженио се! Ко зна хоће ли већ игда на шкољ свраћати?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.

Ћипико, Иво - Пауци

Сили се да је из себе истисне; чак другу жену тражи да је њоме замијени, али све залуду: она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме ...

испрекидано са женом и мајком покоју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли што му се увријежаваше поступце у мождане. Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности