Употреба речи може у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Отпора... ако се отпором може звати: неколико мртвих, погинулих, и десетину-двадесет рањеника, што, с дуге борбе малаксали, последњи пут из пушака

И ја мислим да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не поодрасте да може своју сироту мајку и сестру издржавати... Ја сам ћутао. А шта сам могао и одговорити?

Ал’, ево, човек често у несрећи желео би да и саму срећу заборави, па, гле, где не може! Срце је масна земља, па што се у њу посеје, дубоко хвата корена; симо вешто у дубину зароњен ашов и најмању јој

„Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам...

или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само Дишкрећанка може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо тако за пуну трпезу: не знаш чије је лице руменије, чије ли је око

нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада наћи не може!... А мени остаје само жеља да у оваквој бајној ноћи, мислећи на моју преминулу срећу — душу испустим...

Хлеба!..“ То је све што може гладно створење да изусти, а оно ти друго казују мутне очи, бледо, увело лице и напред испружена сува ручица која чека

“ Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. А може ли за овако сироче и бити утехе? Капелан протин не беше тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани.

одговара: „Знаш, Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца. Видиш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли ноћ“. „Ал’ зашто идеш свакад у по ноћи?

Долазак његов све нас је обрадовао, јер су га сви у кући радо имали: свак се од нас журио да му, уколико више може, угоди и угове.

Поноћ је време за свако злочинство, — помислио сам у себи, — љубав не може никад бити злочинство, и то сам мислио; али овака као ова његова, можда и стога што је била необична чинила ми се

„Видиш, бабо“, смејао се калуђер, „да свашта може бити!... Је ли, моја голубице, да може?“ Стана се смешила као обично.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

е г о в о м милостивом и благородном серцу пријатно и драго све то што се на ползу и просвештеније младих људи учинити може, ови сасвим његов дар т е б и, п р е д р а г а ј у н о с т е, придајем, совершено уверен да ће њ е м у зато ово

Како је лисици било на то оздо гледајући, свак себи ласно представити може. Да од ког дпyгога то страда, не би јој ни по жалости било, но од пријатеља и комшије свога!

је с њима пред орловим очима о храст ударала, срце из њих јошт живих чупала и прождирала, — свак то ласно погодити може. Наравоученије „Не држи се с ким се ниси кадар почупати”, вели једна стара пословица.

а здрави нам разум крепко налаже да се здраво чувамо да нам нико зла не учини, и баш ако би и хотео, да нипошто не може. Ово је најбезбедније и безбрижније. Докле нам год ко може учинити зло ако хоће, дотле нисмо на најбољој нози.

Ово је најбезбедније и безбрижније. Докле нам год ко може учинити зло ако хоће, дотле нисмо на најбољој нози. Ми ћемо видити у многим баснама да се је лисица у различним

бедним опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, мајсторија и хитрост учини. Претвори се болестан, уђе у своју пештеру и колико је год дуг простре се и пружи.

Лисац нам овде не игра сасвим достојну осужденија персону, и он лаже како најбоље зна и може, ал' ваља му простити, јер му је до главе. Кад виле дођу к очима, тешко оном ко не уме шеврднути.

човек и високоуман, оно што не зна о том ни поњатија не могући имати, оно што зна чини му се да је то све што се може знати; зато што је себи једном завртио у главу, ако ће бити и криво и недостаточно, хоће да тако остане.

ваља ласно веровати што један човек или народ о себи говори и пише, јер свак себе описује како лепше зна и може. Ваља слушати што други о њима мисле и утврждавају.

лав у дебелу мрежу коју ловци лавом и медведом стављају, из које лав не могући размрсити се стане рикати колико игда може.

„Чудне ствари што видим на свету!” — Сав зачуђен рекне лав. — „Ко би икада рекао да и миш лава од смрти може избавити?” Наравоученије „Еστί кαι παρά μυσί χάρις: Јест и у миша благодарност”.

А мало добар човек колико више може крије своје трагове, добро знајући да је пропао како га сазнаду. Колико се замршенији и потајенији један посао види,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

у колевци од земље њега нико не памти родио се крајем јесени умро почетком зиме мезимче међу мртвима његов плач не може да се препричава његова се хумка не прескаче и не обилази његова се хумка полако претвара у пут у малом паклу

Доле дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему сна и спокоја не да Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз грање, У зори где се пуши, пун

С чорбом по прслуку, са шталом у глави, знам ја, винопије, како вам је било! Не може нико ко наши винари од бољега грожђа горе вино!

дреновака и не огледајмо се лево-десно не изгледајмо војске са видика Чујете ли људи шта вам кажем У ову битку може само војска без иједног војника СЕОБА СРБИЈЕ У зло се сели, доброселица!

Удара богато, удара од свег срца, већ му се лице од напора криви, губи дах, застаје, предише, више не може, и пада мртав уморан, а ми живи.

МРКЛА ЈЕСЕН Не може да се дише од мрака. Нико се не нада ни шибици на истоку, а камоли звезди или зори. Само домаћица, скупивши

Нити зна шта хоће, ни како ће, ал троножац не мисли да преда! Он не може, он не зна, он не сме, он не уме, а другоме не да!

спокојни, чуде нам се зашто се забога плашите, кажу нам да то нипокоју цену, кажу да то неће, да не сме, да не може бити! Кажу нама, који знамо да је већ било.

ТАМНИ ВИЛАЈЕТ У шта су нас ово утерали? У шта су нас ово затворили? У овоме је мрачно ко у рогу! Може ли неко да кресне шибицу? Овде је тесно као у тестији! Овде је и тесно, и ниско, и уско!

(Да нам то над главом није неко дно?) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп!

) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп! Погледајте сами, и процените, па, ако може да се уђе, да уђем, а, ако не може, отворите да изађем!

Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп! Погледајте сами, и процените, па, ако може да се уђе, да уђем, а, ако не може, отворите да изађем! Проведосмо у овом цео век, а нема наде да сазнамо где смо!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Паде ми на ум што су ми Турци приповедали: да се цар не може видити, и који га год види, мора му од стрâ доња усна препући.

Други се Турци затворише у џамије и кулу, којима се без топа ништа не може учинити. Бачевци су Дрини на обали према Осату.

своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну да себи присвоји, да се лакше од султана бранити може. Дођу до Пожаревца и тамо су се с београдском војском добро тукли; београдске спа̓ије врате и̓ у Видин.

Трговина била је слободна; ко шта има, коме хоће и пошто може прода. Цркве и манастири стари почну се оправљати и изнова градити давши само 500 гроша везиру за изун (дозволење);

врло лако било из они̓ стари̓ календара, јер који је крст пола окружен црвеном бојом, оно је мали светац, и од подне може се радити; и који је сав окружен, то је велики светац, и ништа се не ради, него вас дан седи и једи а не ради. А зашто?

ја где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце казивати, да се у раду не огрешиш.” А ја кад то чујем, чисто растем и гордим се, и мислим да сам учен и преучен.

поштене житеље Турке и дођу на мешћему пак викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но паша да га дигне, или сиротиња хоће да бега у Кауре (у Срем).

Питате ме: какве су то скупштине за Турака бивале, и како су се смели скупљати. — То, истина, није било ново, то је може бити јоште од Косова остало, а може бити да су бивале скупштине јоште и за време наши̓ царева.

— То, истина, није било ново, то је може бити јоште од Косова остало, а може бити да су бивале скупштине јоште и за време наши̓ царева.

но оду после тога митрополиту Методију, пожале се како је везир преко хатишерифа подигао порез и како већ сиротиња не може да даје, нити има откуд, и кажу да је и њему познато, ̓одајући по епархији, како и он своју димницу једва може

не може да даје, нити има откуд, и кажу да је и њему познато, ̓одајући по епархији, како и он своју димницу једва може покупити.

Али је велика мука и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију (Немачку) и сва ће

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што дочепа«.

Не кида се он толико. Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас механе по

А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу страну. — Е јест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану. — Не може ти оно, брате, док не закине туђе муке — цркло би! — додаде Илија.

Рога је страшна ствар! Ова се овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше

— Богме, то није рога него читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. — Има један те ће моћи — прихватити Спасоје.

Једнако чангриза... Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... — А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје.

— Не знам, богами, газда-Рако — стаде опет Сима оклевати и слегати раменима. — Шта ја знам, може бити да ти је то и власт натурила. — Ама молим те као брата скини, платићу ти! — Знам, знам...

— Знам, знам... Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд. Дознати власт, па да ја будем крив... — Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!

Напуним ти лулу, запалио бих. Шта ћу? Нема нигде ватре. Као упитао бих ону госпођу, ама опет не смем... Може замерити што. Док ти се она окрете, па мени: »Ти би, канда, ватре?« — »Ја, вала, бих мало да запалим.

— Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.

Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете... — И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. — Вала и јес̓ ружно место.

— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха. — Погледа... баш букагије!... Шта ће сад? Скинути не може. Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!... Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару. И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци.

Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару. И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци.

И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: — Доста! И толико понижавање, и опет се отрпи!... Како може да се трпи?... Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним.

Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати. Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.

Он беше мало необичан Турчин. Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене. Крушка не беше такав. Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.

Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. Али, као да од свега тога не може бити ништа. Људи осташе хладни према њему. Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатао дирнуло људе.

И те попине речи одбише људе од Крушке... Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити. Који је тај што његов план ремети?... Али није могао ништа сазнати...

— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. — Да ко не подговара ови народ? — Па, шта друго и може бити!... — А ко је тај? — Онај према коме си ти најчовечнији. Ти гују на срцу гајиш! — Поп? — Он. — И кмет?

И Маринко се подиже. — Хвала ти, честити ефендија!... Кад урадим, видећеш. Ја не радим за паре. Твоју љубав не може ми нико платити! — Иди, Маринко, иди!... И нека је са срећом! Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје.

Шта ми је то: девојка?!... Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи па сваки нокат по цуру!... Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко.

То знам утврдо!... Ово је кавгаџија, а оно је делија. Удариће сила на силу!... Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!... Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!...

– А ви не можете ни донде! – Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! — Даље не може нико! — рече Лазар. — Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. — Мањ ти? — повика момчадија.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И да накрај песме не осетим тада Боле које ништа не може да спречи: У души остане још толико јада, За које немамо ни сузе, ни речи. ГАМА Не!

Твој је дах да семе не смрзне у њиви; Твоја љубав да би било побожности; Твоја равнодушност, да може да живи Гордост очајања и горки чар злости.

свог сокола пусти Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да промакне тићу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Јаој, та ја њега познајем! То је.. чекај, молим те!... — То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити! Јоца изиђе и узе ме испод руке.

Не бригајте! Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба.

Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници. Он пристаде.

Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници. Он пристаде.

осушила се!... Ја почех готово гласно да плачем. И моја мати. — Па где је, где је? — У болници. — Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?... понудâ?... — Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца!

И моја мати. — Па где је, где је? — У болници. — Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?... понудâ?... — Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца! Видео сам још како се „плави од истока”.

А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам? Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна. Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш!

Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан. Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.

А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. Све је то лепо, али где је он сад?... Па ако га још не нађем?

Казао му је још да ће му може бити зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, итд.

и његова судбина! Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи. Сад ми чисто нешто лакше. Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице. Сутра ће, мислим.

Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!... После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша. Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за

Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: »Дај Совру — вели — дај, дај десну руку нашу«, вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на

(Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора). Господин попа оде у цркву да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на

Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе. Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не дâ оку пријатна призора и уживања.

Ето, тако се разговарају две попадије. ГЛАВА ДРУГА У којој већ отпочиње помало сама прича, мада се може узети и да је она продужење главе прве. А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.

Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!

А ми смо сви здрави; брáта се тако угојио да не може да закопча свилени прслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.

— Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор. Како сте ожењени, могли би одмах...

— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге. Бадава, наша Богословија може се пофалити што тако васпитана младеж излази из ње. Фини младић к’о из штифа, к’о из штифта! — понавља гђа Сида.

— Али, мама! — умирује је Меланија. — Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала, па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!

— Забога, мамâ, а што се ви толико кренкујете! Није то ништа тако страшно! Има још, фала богу, недеља, па ето може и код нас доћи. — Ху! Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса.

’Ајд’ већ, видићу шта ћу! — теши се гђа Перса. ГЛАВА ШЕСТА У којој је описан недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Износе им јела, пића и раздају. На тај дан, ма да мушки не иду на гробље, и чаршија је затворена. Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу.

Али оно одмах почне да пада и да се губи у оној општој тишми од света и плача. На капију гробљанску не може да се уђе.

Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и судовима пића у рукама, збијене, тискајући се,

Али да не би пало то у очи код осталих просјака, она би га прво корела да седне негде истакнутије где може штогод да се напроси а не тако, у крај, где га нико не види.

Вејка га је звала „чичом“ и увек носећи његове торбе, ишла за њим, да му је на руци, да уместо њега, кад Таја или не може, или неће, мрзи 1 улав — шенут, узет га да преко гробова оде до неке жене, она уместо њега оде, отрчи и узме оно што

Миран да си, Бекче! А он их једнако гура од себе. Што даље да су од њега. И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима

Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља.

Да можда није, кад је теко имања, куповао и градио ове куће па неправо, на силу, као сваки богат што може, коме сиротом или сиротој заузео више земље, присвојио кућу, плац...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити. Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину

је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу” у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести. Врати се кући. ИИ Љуба је код куће време добро проводио.

Оно мало што је улагао није му толико доносило да може себе и кућу издржавати. Од имања материног све се више и више ронило. Љуба је у свом месту врло добро живео.

наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошао до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може. Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити.

Он се сам себи зарекао да нити хоће, нити може без новаца се женити. Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, реко би му Љуба: — Код нас је

обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може. Ту се сад о трговини почеше надметати.

— Изволите грожђа. — Хвала; могли бисмо се већ вратити, да се не задоцнимо; далеко је, може нас мрак ухватити. — Како изволевате. Љуба опет кочијаши. Настао је већ сумрак. Љуба јако тера.

Љуба прислушкује, али се не осврће. Замоле га да ако не тера. Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати. — Јесте л' били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка.

— Не знам ништа. — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка. — А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.

— Не знам ништа. — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка. — А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.

— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити. — Та ја мислим да то не мора одма' бити. Та нећу ја ово шта имам на други свет носити; све је то моје деце...

Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче. Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. После неколико дана пропутује кроз С.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

су после снажног али некатастрофалног земљотреса излетела на улицу да се тамо у чуду и пренеражено питају: у чему то може бити ствар што се десила и да очекују шта ће се, Боже мој, даље догодити.

и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције.

а осем тога и себе самог убеди: како је свако надање и заваравање бесмислено, јер тај кобни ултиматум друго ништа и не може значити у овај мах него рат.

И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства, чека неку вајну одлуку од оне куће, као да му она може нешто помоћи.

— Не стидиш се? — Не. — Је л' ти познато да се батерија последњих дана отворено подсмева твоме кукавичлуку? — Може бити? — Па? Христић се трже и пође да га ухвати за руку, али га Јуришић одгурну. — Зар ти Христићу?

сељачки сини учитељ, гоњен чак једним наследним убојиштвом, чија га је бујност по некад бунила те кривио себе што не може да се обузда, он је са оном бујном физичком одважношћу и са душом уздигнутом и мирном све дотле пролаз ио право и

река, кад се пупољак среће стао расцветавати, долази ово, овај нов, неочекивани рат, чији се крај и расплет не може сагледати и који га са оне висине идеалног и мирисног неба, понова баца у крв, у ране, у смрад и пакао, можда у смрт.

Је ли човек дужан да се баш сад одрекне оне слатке, оне красне среће? Је ли баш дужан? Где је та граница кад човек може, кад има потпуно право да каже: „е па, брате, молим те, дао сам колико сам год могао.

његовог држања у последње време, шаљу и одређују на све ризичнија места и да би он једнога дана, пошто нико краја не може сагледати том страшном разрачунавању, најзад морао платити главом. То је сигурно.

док се није уверио: да су и то људи патриоте на свој начин (међу њима има много лифераната а и без њих се не може) и да ни они немају баш са свим покварену крв, као што је он некад погрешно и неоправдано веровао.

Срушена црква у Б. постоји још, хвала Богу, и сваки се о томе може уверити кад хоће, а цела пета батерија зна да је он на торњу био осматрач и отуд слао телефоном драгоцене извештаје

У вече се од њих не може с миром проћи јер задиркују, а неки бацају и конфете као на карневалу. Цела варош зна, у осталом како се она понаша и

Африка

Треба га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига.

У ђерданима које носе црнкиње горе у Судану, на пример у Куликору, и сад се може видети покоје плаво феничанско зрно.

Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана

„Ви право, ви право, али сад не може, сутра!“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак.

Црнац ипак срећом чује нашу препирку. Сумња да се тако што може и догодити, размишља један тренутак, и као да продужава да прети, виче кондуктеру: „Добро, терај на брод, терај на

Признају да образован црнац може бити финији од белца а да и иначе може имати све добре особине. Вуије каже да је то основна антипатија раса које се

Признају да образован црнац може бити финији од белца а да и иначе може имати све добре особине. Вуије каже да је то основна антипатија раса које се бране — Индоевропејци, Самити.

Своју жену и своју децу ја нисам посматрао као супротност црнима; разлика у боји може вам изгледати тако обична да је више и не примећујете.

Једино је урођеник у стању да својим чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.

То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама. Гувернерова палата доминира тим вртом, пространим пропланцима и широким стазама; ничега што

уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ тражи по столу вирђинију и не може да је напипа. Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела.

живота, који је мучан а на који се поносе; сваки други од њих ми, и поред велике предусретљивости и срдачности, не може ту суревњивост да сакрије.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ја сам истина млого којешта — које обаче из неки узрока на свет изићи на може — сочинио, гдишто пак и на печатњу издао; но почем с једне стране дуговремена болест перо из моји руку истргне, с

!!), посвећавати могу. Сад какова сочиненија сљедовати морају, лако се закључити може. Но ни по чуда! Положеније бо Србаља засада је таково да, ако би се који — изузимам имућне, или оне који су у

Е, де, де! (Гумари, што ниси узио тако лепо новац, па да даш мене, да правимо лепа шпекулација). ЈУЦА: Тај диоген, може бити, да није био ожењен, па је могао чинити што је год хотео; но ја сам ваша жена.

Охо, чекај мало! (Забрави брата куд је Јуца изишла.) Е, тако! (Отвори сандук.) Ама ово проклето Јуцо може да гледи кроз рупа. Кад види новци, зови поусталију, и ми убии. (Виче.) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути пасјо веро!

Охо! Има више банку! (Опет изброји.) Е, е, ја сум добро трговац. Не може да фали Грку. (Метне новце у џеп.) Душо Јуцо! (Одбрави собу.) Душо Јуцо! (Одбрави и друга врата.) душо Јуцо!

Момку остаје други пет, пак се могу обоје по вољи усрећити. ЈАЊА: Па тако, на ову начину, може и жена удата да узми? МИШИЋ: О, дакако! ЈАЊА: Врашко свет! Како си савија на свака хунсвутарија.

Како си савија на свака хунсвутарија. МИШИЋ: То је лепо, по мом расужденију, измишленије. Ником се не шкоди, а може се многима помоћи. Оћете ли и ви за фрајлицу узети који лос? ЈАЊА: Лос је три цванцики? МИШИЋ: Јест.

О, талас его!⁸ Да си отвори земљу, да ми гута код тако неваљало жена! ЈУЦА: Па не морате дати, забога! Не може вам нико отети. ЈАЊА: Видиш алопу!

ЈАЊА: Пи, пи, пи! То је мајсторско план! Тако може и да си носи за мене једно тас по цркви. да кажу људи: „Пострадо кир Јања, ајде да го помогнимо!

да учити гитар, а и то не би учинио да ниси гитар на поклон добила, и да му није гитар-мајстор дужан, од кога иначе не може да се наплати. Али која је асна кад неће ни жице да купи, па тако мораш увек последња да останеш у друштву.

треба управо да му у очи гледиш; говори не врло брзо, но непресјечно, тако да онај кој се с тобом разговара не може реда добити. Никад да не помислиш у себи: „Е, сад сам фалила!“ или „Сад сам се осрамотила!

Не пчелите се, купиће кир Јања друге. КАТИЦА: Жао ми је само што се мора тако стар једити. МИШИЋ: О, лако се може човек утјешити, кад има у сандуку дуката. ПОЗОРИЈЕ 3.

Црњански, Милош - Сеобе 2

ДА ЗАСПИ НА ЊЕНОЈ РУЦИ ИСПОД БАГРЕМА 279 XИВ ЈЕГО БЛАГОРОДИЈЕ БИЛО ЈЕ НЕСПРЕТНО САМО СА ЖЕНАМА 293 XВ УМ ЧОВЕКОВ НЕ МОЖЕ ТО ВИШЕ ДА СХВАТИ 308 XВИ НИКО НЕ ЗНА ЈОАНА ТЕКЕЛИЈУ 322 XВИИ ОДЕ ИСАКОВИЧ ИЗ ЦАРСТВУЈУШЧЕ ВИЈЕНЕ 327 XВИИИ БИВШИ

Хунгри, који су становали на тој равни, а који се беху доселили из Азије, причали су да коњик из њихове земље може да одјаше на Исток, а да данима не сусретне људско биће.

Обезобразили су се, вели, ти Расцијани, и нису заслужили наклоност Енгелсхофенову. Шта би они хтели, вели, зар се може и замислити да буду као нека држава у држави. Статус ин стато?

Војници ће бити претворени у сељаке. Радиће земљу, као што је раде и Хрвати и Хунгри. „Не може бити изузетака у царству, Ваше Високоблагородство.“ Цео овај део Европе, имаће да се европеизира. Он то, вели, понавља.

Копаће се канали, по систему грофа Мерци. Према францеским плановима. Ум човеков не може да трпи да све те планове, израђене по логици, омете та гомила косматих, урличућих Срба.

Њему је речено да ће бити касирован и да може ићи куд му је воља и он је апшит, из војске, добио, без икакве кривице.

Његово се име налази на списку ђенерала Шевича и однето је у Росију. Не може, вели, њега нико, више, овде, премештати, и то у пехоту. Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке?

Не може, вели, њега нико, више, овде, премештати, и то у пехоту. Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке? Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика.

Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде? Неколико тренутака у дворишту наста велика тишина. Гарсули је и сам био као занемео.

“ Гарсули, љут што фелдмаршал‑лајтнант говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и вешала.

Није прошло много времена, а већина се поче да хвата у коло и да игра. Изгледало је као да те људе не може да сневесели ништа.

Имао је троножац тек да може сести, али ни стола, ни свеће. Кад би легао, мишеви су цикали у сламарици, а пацови су га прескакали као неки огромни

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер не оскудева у небеским похвалама, божаственим и анђелским уједно, које ум наш, страстан и нечист, не може ни изговорити.

једнога од својих војвода, рече му: — Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може угасити. Зато, љубазни, ако ци икад примио какво добро од нас — сада је време да љубав покажеш.

и сатнике и остале благородне, а уједно и мале са великима, одредивши нарочити дан за сабор, заповедајући да нико не може изостати, јер велики савет хоће да одржи.

А овај са плачем мољаше да добије милост и да тако иде докле може, и никако није хтео престати. А отац га је молио и говорио му: — Смилуј се на мене, чедо: камењем о које удараш своје

Господа и светога старца, и сматрао га блаженим што је избегао многе бриге, и још бољи део изабрао, који се, каже, не може отети.

Дошавши ка своме преподобном оцу рече му за протову љубав, и да се њихова молба може испунити. А свети отац, крепљен топлотом, хтеде сагледати место где су уз Божју помоћ хтели да подигну манастир.

“ Колико изнад свих добрих дела може и хвали се, рече, милостиња на сyду! Колико ли они који су лењи за милостињу и који Богу преко сиромаха по могућности

богољубац, појући псалме Давидове, излажаше из манастира, пешице идући са учеником својим, и видевши овога како не може никако да се исправи, испуни се сузама и плакаше, размишљајyћи о човечјој пропадљивости.

Хоћу, пак, овде да испричам његово безумље, иако дужим повест. Обогати се много, тако да се о њему може згодно казати: „Угоји се, одебља и рашири безумљем, и заборави Бога узвисивши се умом“.

Јер никакво лукавство не може побећи од суда Божјега и јарости, и одмазда Божја неће малаксати, гонећи оне који чине безакоње све дотле док их не

Додаде овоме и апостолове речи, и рече: — Ни старање о животу без праве вере у Бога не може нам што успети, нити нас прво исповедање вере без добрих дела може представити Господу, него обоје заједно да бива,

— Ни старање о животу без праве вере у Бога не може нам што успети, нити нас прво исповедање вере без добрих дела може представити Господу, него обоје заједно да бива, „да Божји човек буде савршен и да ниједним недостатком не храмље.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Зар туђа душа није често за нас потпуна загонетка? Зар није човек за човека једна од тајни у коју се може најтеже продрети? Идеје и побуде људских група често се отимају прецизној студији и проучавању.

Могу се, уосталом, умањити погрешке и може се приближити истини, може се можда доћи до ње ограничавајући се у испитивањима на најпознатију етничку целину и

Могу се, уосталом, умањити погрешке и може се приближити истини, може се можда доћи до ње ограничавајући се у испитивањима на најпознатију етничку целину и примењујући у испитивању

Ово се нарочито може посматрати код динарског становништва, које је са површи од 1000 или 1500 м висине сишло и населило се по равницама и

Осим директним проматрањем најпре се, дакле, проучавањем фолклора може осетити карактер, начин мишљења и свест јужнословенских етничких група.

Французи, Енглези и Италијани. Историјска метода не може код њих да дâ тако сигурне резултате. Унеколико се изузима српска историја, јер је често била везана за велике идеје и

Такав је случај био са Јужним Словенима који су на географском положају, најопаснијем што може бити где су имали да се одупиру турском надирању с једне и немачком и маџарском с друге стране.

Под туђом се управом не може успешно учествовати у културном стварању. Ма како да су значајни њихов отпор овој владавини и дела која су могли

Историја нам може само донекле дати обавештења о разним етничким променама код Срба, Хрвата и Бугара, а преисторијске се промене могу

Србо-Хрвати говоре језиком који је толико једнолик, да једнога Србина из Србије може без икакве тешкоће разумети Хрват са Истре.

Тако је Србија давала доказа о својој животној снази; она је показала да може издржати економски рат који јој је Аустро-Угарска објавила.

Јужнословенско јединство је коначно запечаћено у Светском рату заједничким патњама. Оно не може више бити сломљено ни заустављено вештачким одлукама. Доцније га треба учвршћивати и даље неговати.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

мој Тошо, ти на своме врату имаш толико тешких крађа, крупних лоповлука, грдних подвала и масних превара да то једва може стати у једна добра кола. Још сам те мале гријехе оставио код куће да магарету које нас вози не буде превише тешко.

Сиви џак личи на сваки други џак и по томе ћете га најлакше препознати. Може се извратити, и онда личи на извраћени џак, а кад се не изврати, личи потпуно на самог себе.

Тамо све ври од малих лавића. Бацају их у воду и пуне џакове само да их се некако отарасе. — А може ли у тај твој џак да се завири малко, само малчице? — упита човјек с бијелим мишем.

Спасавај се ко може! — Ватру табанима, народе! Ево лава! Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а

Остаје ми још највише десетак дана, и онда се медвјед мирне душе може назвати Крушкотрес Кукурузовић Псетождер. — У срећки број десет стоји пословица: „Јача су тројица него сам Радојица“

— лукаво зашкиљи Брко. — Везаћемо га на дуг канап, па нек се шета по читавој кући, само да не може дохватити сланину — досјети се жена.

Ваља знати да мачак Тошо у посљедњих неколико дана није готово ништа јео, па му се може опростити ова његова халапљивост.

— урликну Крушкотрес и пропе се на задње ноге, а престрављени Брко спусти срце у пете да боље може потрчати, па се стушти према излазу из пећине.

— Е, куд ћемо сад нас двојица? — забрину се Шаров. — Останемо ли у планини, може нас појести вук. — Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА Мала ала може да смаже из цуга малтене пола Малог Мокрог Луга. Није реткост видети алиног клињу како се прикрада Малом Лошињу.

Није реткост видети алиног клињу како се прикрада Малом Лошињу. Мала ала, када јој хране фали, може да смаже целу државу Мали. У подне просто хоће да прсне или скрцка парче Мале Крсне.

Он продужи да се игра жмурке, хвата петле и мамурне ћурке. Тај у ствари може и да крепа док улови следећег акрепа.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ и РИНА (ћуте). И АГЕНТ: Све што се може констатовати то је: да ово обијање није из користољубља и да провалник није дошао споља; он је у кући.

Он је гостовао овде... ПАВЛЕ: Он вам је одвео жену? АЉОША: Она мени казала: много воли њега, не може без њега. Казала ми збогом, ја плакао, она отишла. ПАВЛЕ: То је скоро било? АЉОША: Пре три месеца!

АЉОША (скине). ПАВЛЕ (помаже му те облачи нов): Тако! Тако! Пребаците те папире, пребаците их! А свој капут? Па, може можда још послужити тамо на грађевини. Но, сад већ изгледате као човек који може пристати у свако друштво.

А свој капут? Па, може можда још послужити тамо на грађевини. Но, сад већ изгледате као човек који може пристати у свако друштво. 'Ајде сад, тако како сам вам рекао.

што би желела, али можда баш због тога неуспеха, у бесу, у срџби, у пакости, а знајући колико ја ценим овај рукопис, може доћи на паклену мисао да из освете извуче један, два, три листа. ЉУБОМИР: Ах!

Отићи ћете, дакле, и запитаћете га: може ли ових дванаест кашичица претопити и израдити ми нове. АНА: Молим! (Дотле је све скупила на служавник и оде.

да, да, није за веровање, па ипак... можеш мислити колико је то мене узбудило. МИЛЕ: Умири се, Буби; то не може бити истина.

СПАСОЈЕ: Та идите, молим вас; лудост, као да смо деца... којешта... откуд то може бити? РИНА: И ја не могу да верујем.

) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части. Може и више, али на једну годину можеш онако сигурно да рачунаш. АНТА: Ко то? СПАСОЈЕ: Па ти! АНТА: Зашто ја?

Робија, таман посла! СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части. АНТА: То већ и не марим, може се лепо живети и без грађанске части. Али робија, господине, то је већ нешто друго.

АНТА: И ја сам га видео! НОВАКОВИЋ: Баш видео? АНТА: Овако као што вас гледам. СПАСОЈЕ: Па то значи, господо, не може човек ни у смрт веровати? И смрт се пролагала. (Вади из џепа.) Молим вас, је ли ово посмртна листа или није?

СПАСОЈЕ: Је л' лепо и поштено седео тамо три године, је ли? Па откуд сад наједанпут жив? И зар то може тако да буде? Зар то може како ко хоће?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Они су увек у праву! Седам минута пре завршетка часа човек не може очекивати од профа да се понашају лафовски. Они се тако не понашају ни седам минута после завршетка часа.

Истегнут као струна према клупама Новак рече да неко, коме је досадно, може изаћи, а друштво из разреда задржа дах, тако да се сада сасвим добро чуло како фискултурник Маркота понавља у

Што се тиче мене и читавог чопора бабаца, није морала да избија било шта. Ми смо знали: подне је. Не може бити да није. Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу. Та крастава, ољуштена Мимика, Боже мој!

Предложих јој да потрчимо, јер се неко може окренути. - Неће! - рече. - Држи! Мислио сам да је најбоље поћи до врбака, али је Рашида сматрала да је и скела

Можда и због тога, тек она се труди да ми буде као мајка, само што је то претварање. Нико никоме не може да буде мајка ако га није родио, или бар подигао од киле меса.

Гледајући у Тимотија, знао сам да он не може да не мисли на то, и да не мрзи ту кухињу у којој се мама и ја састајемо.

У овом тренутку то ме надахњује да испарим, али то није оно што човеку крај Атамана може да пође за руком. Он изјављује како је дивно што смо се срели.

Мита јој свако јутро доноси новине и млеко па може да убаци писмо и понеки цветић, ти нећеш имати ништа с тим. Сада ми је било јасно.

У месту као што је Караново човек не може да очекује љубавно писмо с потписом. Покушавао сам да мислим о ономе што је Багрицки говорио, али су ми стално на

Извесни од њих праве се да гледају плакате кад наиђе неко од ученика, али човек не може никада да буде сигуран да за време представе неће банути неко од оних који ће касније рећи да им је жао итд.

Она је све схватила као виц, забаван, истина, али виц! - рекох себи. Једно такво дериште и не може да мисли на неки други начин!

У девет њен отац се враћа са дежурства а она дотле мора да потрпа оне најмање у кревет. На снахе што се тога тиче не може да рачуна, јер оне имају доста својих пацовчића које треба нахранити, умити и спаковати за спавање.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може. Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може.

Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може. Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може.

Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може. Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”. Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.

Духом претежнији од господара Софре. Деце није имао; он сам собом и женом може живети. А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та

— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! — Може лако бити, да га већ ’оће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита.

Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. — Ја не би’ за то била.

— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. — Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу.

Шта мислите? — Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. — Ништ’ то не чини. Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?

— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани. Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча.

О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао.

Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу. Мати, ни ико, не може га контролисати. За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.

Господар Софра иште вина. Чамча извади. — Хајде да пијемо, ту се спавати не може. Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.

Црњански, Милош - Сеобе 1

СНУЖДИВШИ СЕ, НАД ПРАЗНИНОМ ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА 99 ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ, САЧУВАО ЈЕ, И ПОСЛЕ СМРТИ, СЈАЈ СВОГ БИЋА.

једва прозборише речи, сем што Комесар једном рече реченицу из говора, запрепастив се да се даљег, ни сад још, не може да сети.

има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не може бити ни говора.

На путу прах развеја ветар, аки неку завесу. Тело дшери моје мале, прворождене, сие в минуту може бит разболесја?...” Не паде му ни на ум да помисли да га жена, код куће, вара.

Лежаће са њим, љубиће њега и изговараће његово име, тепајући. Умирала она од пожуде за оним, или не, не може га стићи. Овамо он не може доћи, као ни та вода што непрестано шуми под прозором, као ни тај ветар.

Умирала она од пожуде за оним, или не, не може га стићи. Овамо он не може доћи, као ни та вода што непрестано шуми под прозором, као ни тај ветар.

Овамо он не може доћи, као ни та вода што непрестано шуми под прозором, као ни тај ветар. Овамо не може ући, као ни његов слуга, матори Ананије, који му спава увек на прагу.

Муж, мислила је, не може се вратити. Не, овога пута, неће се више вратити. Каткад, у њеним успоменама, он ће јој се јављати на неком брду, у

Ни столови, ни постеља, ни врата више се нису видели и она, ужаснута, примети да не може на ћилиму да спази више ни своје папуче. Пси су урликали напољу.

Пружајући руку у топал ваздух, кроз решетку, осетивши као да може да је провуче кроз млаку површину реке што је протицала, она је својим телом наслутила и песак и трске острва и грање

Показати да се може ићи до Баварске путем који је предлагао он, а не оним, који је био наредио граф Сербелони, ђенерал коњице, била је

У кнежевини Виртемберг, у којој се знало да лако може постати ратно поприште, ширио се глас о проласку војске Марије Терезије.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Прорицање може да се врши на основу неких знамења која се спонтано, мимо воље онога који гата, јављају. Тако, на пример, сматра се да

) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.“²⁴ У Банату девојке за време младог

) јер као што мртви не могу ни да виде нити да чују, тако исто се нека особа може учинити „слепом“ и „глувом“. „Српске и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне

Када појединца угрозе моћне стихијске појаве којима не може успешно владати на основу искуства, а то су кобне појаве као нпр.

тугује што драги не мари за њу и њену љубав, која се осећа несрећном и немоћном да измени свој положај, а при томе не може да се помири са њим, лако ће поверовати да одређени ритуални поступак или изговорена магијска формула у посебним,

Онај ко упражњава љубавне чини, верује народ, лако може да „ограише“. Заправо, ко се усуди да изазива љубавне чини, хтео то он или не, склапа неку врсту прећутног пакта са

А то, наравно, може бити кобно... Стављање свог живота на коцку, односно спремност и на фаталан исход љубавног чинодејствованија, сведочи

Ову жељу у патријархалном друштву, разуме се, девојка може да оствари само ако најпре пронађе мужа. Да је збиља љубавна магија у тесној вези са жељом да се добије пород, сведоче

“ Још из антике је познато веровање да мандрагора може магијски да изазове љубав, али, истовремено, ова биљка има моћ и да нероткињу учини трудном.

Почетак брака може бити срећан или несрећан, од њега зависи цео каснији ток заједничког живота, као и то, што је најбитније, да ли ће се

Свако кршење табуа је опасно, па чак и кобно за појединца, као и за заједницу којој он припада. Табу се може одредити као негативни вид магијско-религијске праксе.

даровима буде затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном варовању у Србији, у том случају млада може остати без порода. Из истог разлога, млада не сме да се ухвати за трбух за време венчања.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

мали и велики нека се сјате, коњушар нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека себар да и што не може дати, нека му помогну дочекати свате.

А ако женско себарско чељаде у олтар стане, нека се заведе далеко у гору међу јеле сиње, одакле не може натраг да се прокраде, нека се пусти да га раскомада звериње и да га разнесу вране.

Прескаче Каина и Авеља и бајку у Кани о хлебу који један хиљаде може да нахрани. Прескаче десет заповести, а чита о Адаму и о Еви, причу о Рути, о Марији Магдалени, о Содоми и

За војника који буквице нема а без књиге царске важне не може цару да докаже да је у рату задобио седам рана без пребола, да има на прсима ожиљака више него у грудобрана, да му

За људе које алкохол производи у што не може ни једна срећа, које његови каравани однесу до таквих сувати где се путник више не досећа суморне станице одакле

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Нико ништа не зна о њему. Шта да радим? Молим госпођу Циганку да ми врати бар изгубљене мирисе. Џемпер може да задржи. ВИ Тражи се једна реч.

Као да смо већ тада знали да живот није само један предмет и да не може стати у једну једину свеску, на којој пише »Историја«.

су стигли, где су доспели и колико значе другима, али даме поново бирају и овај пут су то заиста даме, па више нико не може бити сасвим сигуран, као некад, због чега је изабран.

извештај о водостању, па ће минути одређени за слушање побећи у неповрат, ненадокнадиви као изгубљени сати среће, која може стићи касније и бити другачија, али никада не онаква какву смо очекивали онда кад смо је заувек изгубили.

смештен на површину титраве мембране, па им Империо Аргентина личи на царицу патуљака, коју човек, ако има мало среће, може чути кад прислони уво на земљу изнад кртичњака.

годину. Добро је кад човек вуче за собом неку жицу док силази у приземље; никад се не може изгубити у животу: његово срце везано је за антену на крову.

Ту сам . . . Гледамо се као онда, на перону, и све је исто, чак и оно прашњаво стакло вагона, које никако не може да се спусти. Ништа се ниси променила! — слагах у пролазу. Ти јеси — рече она.

Једва ме човек може и приметити, колико сам се смањио. Њихове жене климају главом и гледају ме опет кроз онај двоглед, наопачке.

нека травуљина непозната градском детету, кад имате само себе и тај тужни, тако поучни простор рушевина који се данас може видети још само у неким од најнесрећнијих европских градова, ограђен белим конопцима и таблама које упозоравају

»О, ђубради!« — помисли. »О, ђубради! Смета вам еркондишн!« – Заиста ми је жао... — казао је. — Понекад то стварно може бити непријатно! »Та вечна идиотска питања! Кад сте стигли? Колико остајете? Где сте се сместили?

»Та вечна идиотска питања! Кад сте стигли? Колико остајете? Где сте се сместили?« — мислио је, а казао најмилије што може (стари лисац), казао је: – Дивно је што смо сви ту! Надам се да ћемо се виђати?

Гледао их је као неко чудо. Још је имао толико тога да исприча да није могао ни да помисли како се иста ствар може и њему догодити једнога дана; није ни сањао да ће га можда једног јутра мрзети да прича и да неће имати чему да се

Матавуљ, Симо - УСКОК

?... Шта бити може!?... Да није утекао млади принцип!?.. Неће бити то, јер аларм долази од црногорских врата!.. Одиста су Црногорци

— А владика? — пита Марко. — А шта може владика!? Трчи не патише по племенима, хвата вјеру, куне, благосиља, и тијем помаже колико може!

— А шта може владика!? Трчи не патише по племенима, хвата вјеру, куне, благосиља, и тијем помаже колико може! А ти не чу још и то да му цар Александро пресјече давати оне хиљаду цекина, те му је био одредио давати цар Павле?

се бију са здухачима других народâ; вјеровао је да над Црногорцем нема јунака, да Црну Гору никаква сила људска не може завазда покорити, иако је може прегазити као оно Бушатлија; бојао се владике као и сви остали Црногорци, а то је,

народâ; вјеровао је да над Црногорцем нема јунака, да Црну Гору никаква сила људска не може завазда покорити, иако је може прегазити као оно Бушатлија; бојао се владике као и сви остали Црногорци, а то је, бојао се његове клетве, али је,

На све стране, веле, жбири и уходе, те може чоек прав правцит заглавити, ако га један од тијех макне на душу! А у суду је, веле, једна мјера за Латине, а друга за

— Дом је божји и твој. Што имамо, дијелићемо! Хљеба и соли биће, а највише добре воље и љубави, која се подијелити не може! На сред простране сухоте пламаше велика ватра. Под бијаше застрт сламом.

Под бијаше застрт сламом. — Опрости, господине, што те одмах не нудим да сједнеш — рече кнез. — Не може се, док се не сврше наши обичаји на вечерашњи вече! А то ће бити одмах! Својима викну: — Милице, дај видјела!

А-ну! Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби!

Сад, може се рећи, нема више глади у Црној Гори, јер добро роди, а, богами, узме народ и лијепу пару за њу у Приморје.

И дао ми бјеше још један руски крстић, но га, јадан, изгубих. (А рече ми Саво Марков да се може писати у Русију, па да би га могли послати!

Француз уступи још три, па се хитро прибра и удари на нас с бока; погонисмо се од поподне до мркле ноћи, али нам не може ништа, него наже бјежати ка граду.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Али зар се може наклоност тако брзо набавити? ПРОВОДАЏИЈА: Шта наклоност! Момак оће да се жени, девојка треба да се удаје, то је све.

ПРОВОДАЏИЈА: друго, треба узајмити што више прстења, леп саат, златан ланац, а и дуката, то јест, колико више може бити. МЛАДОЖЕЊА: То је добро. ПРОВОДАЏИЈА: А? Зна ли брат Сима шта ради?

- А гди нам је газда? МАТИ: Таки ће доћи. Млоги послови, знате, а мора свуд да је сам. На слуге човек не може да <се> ослони. ПРОВОДАЏИЈА: Богме без газде нема ништа.

ДЕВОЈКА: О молим, ви ме бешемујете. Іцх бін еіне Деутѕцхвердерберін: МЛАДОЖЕЊА: А, то се не може казати. ДЕВОЈКА: Какви су код вас балови? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепи. ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу?

ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим! Не може, знате, човек ни да се окрене, особито кад је мало веће друштво.

казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно, то јест, да може лепо живити. Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени.

ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено.

Зато ћемо јавити, докле јошт видимо. ОТАЦ: Ако вам је повољно, довече може бити прстен, па већ после видићемо. ПРОВОДАЏИЈА: То је добро, (младожењи) а?

“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха! То значи: жена је у кући господар, јелте? (Извуче.) „Може ли вам се на вашу реч веровати?“ ДЕВОЈКА: „Мачка је мени најмилија у кући.

Само док видите, то јест, каруце; нема такве нико у вароши. Видићете, то јест; све се не може ни избројати. А ко би другоме могао избројати што има, то јест, по кући?

МУЖ: Нисам ли дао за дрва? ЖЕНА: О, дрва! Измисли још штогод. МУЖ: С тобом може ђаво на крај изићи. (Узме шешир.) ЖЕНА (смеши се пакосно): Видиш, како он зна!

МУЖ: Ти да ћутиш кад ја говорим! ЖЕНА: О, како да није! Ја да ћутим, а он може говорити што оће. МУЖ: Ја сам старији. ЖЕНА: То ми је брига! Море, све ћу да кажем. МУЖ: Доста! ЖЕНА: Доста ти!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

(О књижевној вредности дечјег писања не може се озбиљно говорити; од свих вундеркинда није остала ни страница која би се могла мерити са једном једином Флоберовом,

једино ово последње, принуђени смо да се бавимо и осталим, пратећим појавама, јер оне сачињавају главнину која се не може заобићи.

Та се обавештења могу давати са одређеном културом и укусом, уз вођење рачуна о стилу и језику, али се то не може изједначавати са стваралаштвом.

Дечја књига, затим, може бити извор лаке забаве, или, просто, пријатно штиво којим се дете навикава на читање. Све то спада у предвидљиве

Испада, дакле, да нешто може бити занимљиво, лепо, откривалачко, свеже, а да у Литературу ипак не спада: дух којим је прожето не циља високо.

ми се учинило да се таквим претеривањима упрошћава једна сложена чињеница, и да се проблем детета као читаоца не може решити његовим одлучним елиминисањем.

Њихова стална и стварна присутност не може се сметнути с ума, без обзира на то колико првобитни стваралачки подстицаји занемаривали њихове потребе, расположења,

преузимају се добровољно; песник се обраћа измишљеном детету, детету по сопственој мери и укусу, идеалном читаоцу кога може бити и нема.

најмлађе, и потврђују наше мишљење да несвесна, унутрашња упућеност на дечје осећање и доживљавање света, једино она, може да дадне привлачно делце, док свесно настојање, углавном, унижава књижевну уметност.

уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига може да се свиди детету.

” 11 Та моћ се, сигурно, може потврдити и у поједностављеним визијама, доступним деци. Такво схватање, дечје књиге било би у духу нашег доба, које

Коначно, озбиљна књижевност пуна је крша и претенциозних недомашаја; у дечјој се може наћи грумење злата којим она искупљује своје бекство са попришта.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

донде ћемо рамати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све, што им се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају.

сматрао се као ненародност, као противност и издајство; јер је сваки човек склоњен на чрезвичајности, па кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч.

Себичном је довољно кад је само њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, а за даље се ништа не брине.

ШЕРБУЛИЋ: Треба и тужити. ЖУТИЛОВ: Треба с њима доле. ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Издајство се не може трпити. Је ли тако, господине Гавриловићу? ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине ЖУТИЛОВ: Шта знаду?

Кажите, зашто се не би кокарде начиниле из општинске касе, да сваки може по једну добити? Не показује ли то да магистрат не држи са слободом? ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Да се збаци, да се збаци!

Сад је слобода, у слободи се мора слободно живити; а без доста новаца слободно се живити не може. ШЕРБУЛИЋ: Врло лепо!

ЖУТИЛОВ: Људи су батинама били натеривани да вуку камен за калдрму. Сад је слобода, нико се ни на што натерати не може. Дакле, да се камен прода, и новци да се такођер поделе измеђ прави патриота. ШЕРБУЛИЋ: Врло паметно! ГАВРИЛОВИЋ.

Ја сам Шандор, то је истина, ал’ сам бољи Србин него макар који други. ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): А зар такав не може бити и Пишта? ЛЕПРШИЋ: Пишта је име варварско, које су Маџари пренели из Азије, а Шандор се може претворити у Скендер.

ЛЕПРШИЋ: Пишта је име варварско, које су Маџари пренели из Азије, а Шандор се може претворити у Скендер. ГАВРИЛОВИЋ: Скендер је турски.

ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је време да се феникс из пепела славе српске подигне. Српство не може бити вечито сенка туђе светлости, него треба сâмо да постане сунце, и јошт и другима позајми светлости.

ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао. МИЛЧИКА: Ниједан се тако није показао као ви. ШЕРБУЛИЋ.: Маните бестрага, може ми пресести. МИЛЧИКА: Како? ШЕРБУЛИЋ: Чујемо да ће бити инквизиције; па, богами, може се ђаво излећи.

ШЕРБУЛИЋ.: Маните бестрага, може ми пресести. МИЛЧИКА: Како? ШЕРБУЛИЋ: Чујемо да ће бити инквизиције; па, богами, може се ђаво излећи. МИЛЧИКА: Ви сте радили за народност. ШЕРБУЛИЋ: Мари ко за народност.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

добре и потпуне студије о појединим писцима, на које се може ослонити, могу се на прсте избројати. У највећем броју случајева, са врло малим изузецима, ја сам се служио својим

Нова српска књижевност може се поделити у пет периода*: И) РАЦИОНАЛИЗАМ, који траје од почетка XВИИИ века па до, отприлике, 1810. године.

мецене српских писаца, и сва модерна просвета и световна књижевност српска која се створила на крају XВИИИ века не може се без њих замислити.

3) ПРОСВЕТНЕ УСТАНОВЕ Може се претпоставити да је код балканских Срба на крају XВИИ века, бар у варошима, било извесних школа, отприлике онаквих

То неповерење је нарочито порасло од 1785, када је цар Јосиф ИИ донео одлуку да се ћирилица може употребљававати само у обредним књигама, а да се сви остали уџбеници и књиге световне садржине морају штампати

Код Гаврила Стефановића Венцловића може да се види неколико ствари: и почетак утицаја руске теологије на српске писце, и подизање образовања наших старих

Зато се пише тако да сваки може разумети, народним језиком који је приступачан и најпростијим људима. Нарочито је потребно да се наука и просвета тако

Он је први српски писац чије књиге прелазе границе српског народа. Може се рећи да ниједан од старијих српских писаца није био толико познат код суседних народа и толико утицао на њихов

Човек је утолико слободан уколико сме и може да слободније мисли и расуђује. Народи »који само при старим мњенијам и обикновенијам остају, морају, како год остали

Он тврди да се народ не може подићи до просвете док жена остаје »у простоти и варварству«. Он хоће да женска деца уче не само читање и писање но и

грчке цркве, толико и латинске сљедоватеље, не искључавајући ни саме Турке Бошњаке и Ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада«.

који је први дао све разлоге за употребу народног језика у књижевности, и који ће својим примером показати како се може тим језиком писати, био је Доситеј Обрадовић.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као

Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди. Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад

бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже

усправљен, погибао се; уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње,

Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне

Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му. Може да се усели кад хоће. И они се растадоше.

Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.

из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ. И не смједе да оде.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Е несрећник!«, а то би се Јове тицало. У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.

Чиновник не сме да краде, Швабо. Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо?

« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето. Е, тога смеха онда! И то тако иде из дана у дан, сваки дан.

Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио (»јер тој поганој секти не може се веровати«, — говорио је Јова).

— дере се Јова. — Нема је никако! — вели Паја, можда је зарасла — извињава га полаженик. — Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к’о мени да не може рана да зарасте.

— вели Паја, можда је зарасла — извињава га полаженик. — Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к’о мени да не може рана да зарасте. А, болан, колика је била; видео се мозак...

— Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к’о мени да не може рана да зарасте. А, болан, колика је била; видео се мозак... а сад се не види.

Али баш тиме упропастише песму. Ту се измешаше и свако дераше на своју страну тако дисхармонично како само може бити кад се то наше »Многаја љета!« пева.

« Потписан: Јован Максић, указни поштар. И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде. Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, ето му ње. Дошла је предвече, у немачким хаљинама.

Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу кад то рђава домаћица може с један напрстак да разнесе. А моја Каја уме да шпорује, мајстор је у томе!

— Море, каква крв! — вели Јова. — Друга је мука овде! Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује. Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!

Е, не може да трпи, умро је за правду! Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио. Остао је исти онај идеалиста, стари

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Да униђе у пећину, Ал' на сусрет звер ти скочи, Гладна зверка на те зину, Немој, драги, немој ићи, Лоша коб те може стићи.

шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори, вељи Боже, Ко овако јоште може!

му се, тешко раставити, Али шта ће када мора бити, За њи срце њему младо туче, Али нешто на далеко вуче, Он не може више одолети, Па се вине и у свет полети.

у црну земљицу га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди, Ал' не може мртве да пробуди. Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели!

А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати.

Снива јунак, е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз планину, Те пред

он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену. Још погледа — јао мили Боже! Таре очи, вероват не може: Близу њега једно чедо бело, Сан је и то, мисли он зацело: „Сан је сан је —“, гледа, — „ал' опета —“ Та лепа је,

Па ко знаде како може бити, Може тужна јоште погодити. И слутња му срдашце прихвати Да је неће више угледати, И што даље, већма га

Па ко знаде како може бити, Може тужна јоште погодити. И слутња му срдашце прихвати Да је неће више угледати, И што даље, већма га спопада: „Никад

Зборио је што је лепше знао, Чинио је што боље могао, Ал' кад виде да не може тако, Домисли се, обрте инако, И нареди лажне гласоноше, Те на душу своју потегоше: Е њен Гојко на ограшју паде,

Туре паде пред Рада у траву: „Дакле тако, дакле још замало, Можда одмах па ме је нестало — Али она преживети може, Па да други — страшан ли си, Боже!“ Вас се тресе — но шта с' оно чује?

Молила се — он је чуо није, Отимала — помогло јој није, И јоште би да још јадна може, Али ето сва већ изнеможе, Па на муци к небу погледала, Озго Алу у помоћ позвала, Ала чуо па јој помогао, У душу

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ДРАГИ МОЈ ЗИЈО, Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да Ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу.

Ти би најбоље знао да ништа нисам измислио и да се у овоме послу не може измишљати, а поготову не добри људи и свети бојовници.

Нека, Зијо... Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сјећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне. Збогом, драги мој.

Дотле ли смо дошли? И још рећи да вук није зелен већ некакав ...хм! Е, то не може тек тако проћи. Сјутрадан, пушући попут гуска, дјед је доперјао са мном у школско двориште и пред свом дечурлијом

Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш. И запамти још и ово што ћу ти рећи: само добар човјек може личити на коња, никакав други. — Ето ти га нà! — простодушно зину дјед. — Да, да, само добар.

— А да је коњ пакостан и завидљив, да туђу срећу очима не може гледати? — наваљивао је мајстор. — Бог с тобом, немој кукавну марву ружити.

— о тврду ледину. Сва срећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много штошта може. Дође тако једном на ред и мјесец. Пекла се код нас ракија од неких раних шљива па се послом зашло и у ноћ.

Даље се или не може или се не иде, ако већ путник није будала и „вантазија“, што би казао мој дјед, предобри душевни старац чија ме љубав

гутам ову горку кап свога првог, дјечјег, распећа: поред мене је овај смјели, невезани, који све хоће и све може, његова је рука на мом рамену, а доље, у топлој долини, чека ме и мисли на мене онај други, добри, драго гунђало, који

— Може ли код ове да се самеље? — пита пајдаш буразера (бивши Швабин солдат српског добровољца, солунца) и показује му позадру

солдат српског добровољца, солунца) и показује му позадружну снашу, праву бикуљу, а овај му спремно одговара: — Може, брацо, али ваља ти чекати ред. И ово је поредовнички млин.

Све је упила и однијела неуморна хука. Тјеши га млинчић како најбоље зна и може: одузима тузи глас, ућуткава је и заглушује. — Послушај ти, старино, мене, ја ћу теби казати ...

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Имаће он и мене због чега да погледа! Могу ја и иза букве, и у трње, а не увек у најгушћи метеж! Може и мени да се заглави нож! Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може?

Могу ја и иза букве, и у трње, а не увек у најгушћи метеж! Може и мени да се заглави нож! Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава!

Може и мени да се заглави нож! Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава! Могу, напросто, да назебем пред битку!

Може и мени да се заглави нож! Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава! Могу, напросто, да назебем пред битку! Ааа, имам и ја нешто ситнине за кусур!

Не може, госпа, од своје силне госпоштине! ЈУСУФ: Молим те, чекај да седнем! Ноге су ми се пресекле! Седи сад и ти, још ма

ХАСАНАГА: Баш си ми бистар! Шта може с похотом самртник? АХМЕД: Зато се ага и љути што се плаши да ништа не може!

ХАСАНАГА: Баш си ми бистар! Шта може с похотом самртник? АХМЕД: Зато се ага и љути што се плаши да ништа не може! ЈУСУФ: Свет прича што прича, и не види оно што јесте, и како јесте, већ бира истину која га више забавља!

Ту може и да се повраћа! Где ће ту она своје беговске ноздрве! Да је због неког, па и да покуша, ал где ће беговица, па још

Не питај како и зашто! То зашто води право у лудило! Сад је дошло до најгорег, и горег не може бити; сад је лакше. Скоро ће ти и брат.

А док се ово зло некако не измени на добро — а можда би се дало изменити — све што видиш може да буде утеха. Понадај се у оно што се зна када се седи под чемпресом, три корака од воде. Хајде, смири се.

Хајде, смири се. Некад и чиста кошуља може да утеши. ХАСАНАГИНИЦА: Не треба мени утеха; мени треба да разумем! Зашто? — то ми грми у глави, ефендијо!

А чини ми се да има и неких других разлога... ХАСАНАГИНИЦА: Неправда није избирљива; неправди све може да буде разлог... (У собу, усплахирено, скоро трчећи, улази мајка Хасанагина) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ево долазе!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — мужу жена треба најбоље да дâ... Она може и после, што остане од њега, да једе. И затим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.

Силом их задржавам да бих што краће исказао оно што би. А било је много штошта, што се не може лако казати. Доста боли и ово, а камо ли и остало. Ја сам продужио школу.

Увиђао сам да ово не може остати тајна. Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати. Нисам се њих, лично, бојао, већ

Молила си га, вила се око њега и заустављала га. — Ја! Што? Кој ми што може? А ти?... — И одгурнув те ногом од себе, уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим

Све што се може, то ћу ја да учиним, само тебе да обасјам и узнесем... Ах, да знаш како ми душа гори за твојим дахом, како груди

— Тето, молим ти се, стани... Слатка тето!... — шапуће и све више у крило моје матере крије лице. — А... Не може! — викнуше остале. — Стани, ох стани! — шапуће она очајно.

Али ето сад, од неко доба, опет он, тај исти Стојан, гледа, вреба згоде да се с њом нађе, види и разговара. А она не може да га гледа ни да слуша тај његов мек, више женски глас. Но и он се није усрећио.

Тако! О-о-о-о! Па кад старојко не може више да издржи, викну Шабану: — Шабан, де ону, тешку... Цигани им засвираше.

Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра. Никад то нећу заборавити. То беше нешто! Знала је да нас нико не може видети, па је играла, вила се, цикала, и превртала као да јој је од тога богзна како слатко долазило.

А она? — Заситила се од готвења. И не може ништа. Сем, кад је сувише принуде, ако испије чашу ракије, наздравивши коме. Вечерају.

Па, навлаш да оне чују, тужи се како „од девојака, а нарочито од младих жена (а он се скоро био оженио) не може човек рахат да вечера“.

А како да не? Кад ти од вина, и да га не пијеш, од мириса његова, друкчије. Чича Масе не може да седи. Диже се непрестано, иде код женских; оне га гурају, он им се намеће.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Знам да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало

Језик има своју цену, од ползе коју узрокује. А који може више ползовати него општи целога народа језик? | Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти,

Зашто је друго Бог дао човеку разум, расужденије и слободну вољу, него да може расудити, распознати и изабрати оно што је боље? А шта је друго боље, него оно што је полезније?

цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Под том анђелском росом, под росом милости, зар може покојница, зар може још да спи? Та како би још спила, та како, како би? — прекипну божја сила и гроб се раздроби.

Под том анђелском росом, под росом милости, зар може покојница, зар може још да спи? Та како би још спила, та како, како би? — прекипну божја сила и гроб се раздроби.

док мишљах ја, живота како збиљском позиву одазвати се смртна може реч, одазва се Руварац позиву: умукнуо је; то је одговор! Мој Руварче!

лакоми на блага твога мит, изневеримо драго име Срб, у онај народ де се прелије ливена толко душанова крв, што теби може зборит смелије, угледније што те је славит знао, — мислиш ли тако, онда нам је жао: до страшног суда још претрпи се а

И овим кутом грешнога света да кадгод зађе стопа ти света! Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ИЗГОРЕ МИШИ 282 КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ 287 БЕЛЕШКЕ О ИЗВОРИМА И ПРИПОВЕТКАМА 288 ИЗВОРИ 289 ПОДАЦИ О ПРИПОВЕТКАМА 291 СРПСКЕ НАРОДНЕ

квалитете, па чак ни оне силне аргументе за своју тезу о језику које је иначе стао да тражи где год је мислио да их може наћи. Али је Вук имао свог Ментора.

обављати, овај генијални и ко завичајна река бистри Подринац одмах је схватио шта се тражи и од какве му користи то може бити.

»Благодарим Вам на оном позивању Гримовом — отписује он Копитару —: оно ми може бити од велике потребе и ползе: Сад већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да

их, али опет не по своме вкусу него по својству свог српског језика, како га је он осећао; а осећао га је, у то се не може сумњати, до најнижег треперења.

сл. Као што је за уметнички прозни рад сасвим неважна категорија Теорије књижевности, тим пре она не може бити од значаја за народну приповетку стварану редовно у импровизацији, при чему је њен стваралац испредао и своју

И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати Као да није ни долазила.

порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер, — веле, — може бити ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, — па тако ту и остану.

Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: — Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим одавно.

Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: — Ходи

Она му рече: — Нема никога. А он вели: — То не може бити. Онда му жена одговори: — Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од

Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га дâ у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Седи, седи, па шиј, да ти не изгори бијело лице. Тешко мени, то ја знам! (Одлази.) СОФИЈА (сама): Сам бог може теби угодити. Ако што урадим, не ваља; ако не урадим, опет не ваља.

Двапут, трипут тако, па ће се одучити. СОФИЈА: Само да не учинимо горе. ЈЕВРЕМ: Горе не може бити, нег што ти је. Ево га гди виче, сад да ме не осрамотиш. СОФИЈА: Браца, на вашу ризику.

МАГА: Ето ме одма. (Лепосава одлази.) МАГА: Па не може се помоћи? СОФИЈА: Не може. МАГА: О, тешко мени, толики ето шећер! Ако чује Никола, убиће ме.

МАГА: Ето ме одма. (Лепосава одлази.) МАГА: Па не може се помоћи? СОФИЈА: Не може. МАГА: О, тешко мени, толики ето шећер! Ако чује Никола, убиће ме.

Тако је у свету, па шта ћемо. МАКСИМ: И ја сам тебе на балу познао! СОФИЈА: Може бити да би боље било, да смо се пређе упознали. Но сад је излишно речи о том трошити. 10.

Од оног доба заклео сам се да нећу руку метнути на њу. Лако се може догодити несрећа каква, па да страдам због неваљалице. МАКСИМ: Дед бога ти, куме, за тај лек.

Псовка, велиш, не помаже, батина не помаже; шта дакле помаже? КУМ: Песма. МАКСИМ: Песма? Како то може помоћи! КУМ: Ево како. Она почне: „па, убио га бог; ђаво да га носи, како сам се усрећила, боље да сам цркла“.

(Одлази.) МАКСИМ: Плаче ли и твоја, куме, кад не може да ти доскочи? КУМ: Плаче; него онда не иде она напоље, него ја.

МАКСИМ: Па ајде да се мењамо. КУМ: Само да може бити, дао би ти за њу и полак куће. МАКСИМ: Па би се после кајао. КУМ: Само три дана да живиш с мојом.

СОФИЈА: А, то му не смем спомињати. ЈЕВРЕМ: Шта? Бомбе у редут, иначе се непријатељ истерати не може. С моје пак стране помоћ неће изостати. Јеси ли чула за неки сто дуката? СОФИЈА: Казивао нам је писар.

Да Бог сачува! луђа, несмисленија, безобразнија, то све може бити, али паметнија, никад ни довека. ЈЕВРЕМ (смеје се): Зна Макса, немам ја бриге за њега.

Гледај ти безобразнице, тек што је ступила у туђу кућу, пак побеснила! СОФИЈА: Чујеш, Максо: човек не може да живи осим људи. Што сав свет ради, морамо радити и ми. Видиш, ми имамо деце. МАКСИМ: Пак?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПРЕДГОВОР Оном који је с немачком литературом мало више познат, пашће може бити на памет да је оваково што и у књигама славног Вајсе читао, ал ће одма и то примјетити, да између мојег и

Узећу ја. СУЛТАНА: Добро, де? Добро, де? Само ми донеси, пак ћу иј све изгазити! ТРИФИЋ: Сад кажи ми тко ти може угодити? СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити? Оћеш да се најпре жива искидам, пак онда да ми купиш штогод?

Добро, де? Само ми донеси, пак ћу иј све изгазити! ТРИФИЋ: Сад кажи ми тко ти може угодити? СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити? Оћеш да се најпре жива искидам, пак онда да ми купиш штогод? Мислиш да сам ја пањ, да ништа не осећам?

Мислиш да сам ја пањ, да ништа не осећам? док сам била код родитеља, сваки ми је могао угодити, а код тебе не може. Код тебе сам пакосна, код тебе сам... ТРИФИЋ: Каква си била, таква си и сад. СУЛТАНА: Их! (Стисне зубе.

(Пели.) Ајде са мном. (Отиде.) ПЕРСИДА: О, аспидо! Пакао се морао насмејати кад си се ти рађала. Рис у шуми може се укротити, а ти нигда ни довека.

(Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.) ПЕЛА (сама): Како је могућно да ме није познала? Може бити гди није одавно у служби, или гди сам овај бурунџук спустила. (Смотри једне рукавице.) Аха! Чекај мало.

(Узме велику мараму, Персида јој намести, потом са Стеваном за њом и малочас врати се.) ПЕРСИДА: Ово не може бити да је она. Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити. (Чује се лупа од каруца.

Најпре по три служитеља не могу да јој угоде, а сад ми каже, нека, Стево брате, требаћеш може бити, милостивом господину. Данас први пут чу и ја од ње лепу реч.

На пример. Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену. Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену.

СТЕВАН: Ја сам хотео, али милостива ми госпоја каже: нека, драги Стево, може бити да је милостиви господин у послу, њега не треба узнемиривати.

СРЕТА: Али мени за љубов. (Султана шмрка.) Е, та ти си увек била послушна. (Султана кија.) На здравље! Може бити да ће ти бурмут мало мозак очистити. СУЛТАНА: Ах, сирота Султано! СРЕТА (који је међутим сео за посао).

Ако пође, она псује, ако стане, ружи, Мед јој горак, мало кафе, на свашта се тужи. Без ината, кавге, распре не може дан проћи. Ау, ау, ко ће мужу кукавцу помоћи? Пело, нестало је ћириша, гледај да скуваш мало. СУЛТАНА: Шта је то ћириш?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Усхит што си Одевао у речи, као пророк Што само слути будуће, а не зна Колико може машта, неопрезна, Ко вино да се преломи у порок !

Сунца маглена, сумаглице златне, Облаци које мокри ветар ваја; Потоп разложен као дуг, на рате — Тако се може трпети до краја. (24.

по Пиндару Лепота која твори све сласти смртницима Истину ће да твори од оног што је лажно — Само будућност може поуздан бити сведок. А о боговима, богами, само добро: Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

јутарњи смог да купите кило полубелог, пакет бутера, јогурт, кифле мортаделу и, „молим вас, триста грама млевеног, ако може мешано, за сармицу ...

Јер, уопште узевши, наши су клинци, знате, потпуно без ловијановића. Узмимо другу могућност! Ако неко може да вас отфура на једно овако максимално место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“,

Хоћу да кажем, одједанпут помислите да се иста ствар може и вама једнога дана догодити, а онда — ћао, рагаци! А опет је са њима, с тим маторцима, лепо, на часну реч!

Неко би нас позвао на кувани кукуруз, неко други би опет на примусу скувао кофијановић. Нигде човек не може тако дуго да се гребе као на Ади Циганлији. Били смо савршено уигран тим адаџијских гребатора.

мада симпатична земљица, испричах им причу о зецу: — Дакле, тај зец — почех — мазнуо је нешто више ружица него што може поднети, пресисао, како се то код нас каже — а код вас?

Иза ње стоји обимна библиографија, а њено име данас се може пронаћи, не само у Телефонском именику за град Београд и за читаву Југославију, већ и у ексклузивном списку станара и

Те: Јеси ли ми спремио мираз за своју Ану; ти знаш да је мој Гиле пробирач, може још и да се предомисли?“ Те: „Богати, како је то имати ћерку? Сигурно ти већ пред вратима чучи туце швалера, а?

Уз то, како озбиљан човек уопште може да се бави прескакањем тамо неких коња и распињањем на карикама, а да остане нормалан?

—Хајде, реци! Како се понашам? Као свилена буба? — Истина, ти непрестано пиљиш у те своје уџбенике; не може се рећи да не пиљиш и не мичеш се из собе, истина, не може се рећи да се мичеш, али тај проклети радио!

— Истина, ти непрестано пиљиш у те своје уџбенике; не може се рећи да не пиљиш и не мичеш се из собе, истина, не може се рећи да се мичеш, али тај проклети радио! Како уопште можеш да се сконцентришеш на учење а да га непрестано слушаш?

Не пада ми на памет! Ко може да ми забрани да стигнем последња у тој суманутој трци? Ето, угануо ми се чланак и не могу брже да трчим!

Шта је? Она једноставно не може да предаје док је ја гледам из претпоследње клупе. Није да се смејем или нешто слично, чак се и не церекам — али

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Бежи биљко, у трн-гору! (Пропух жмарци из Ругова по Дудовом лишћу бају.) Може ћукац у свирајку да ћурликне, могу сова и секира да залају.

Вилењак биљни јасне се са дуда. ИИИ Затруби злокоб с руба памтивека. Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка да слисти, спржи; може и да згроби Висину горду, кад се звезде зграше у крик „из црне рогози и шаше“.

Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка да слисти, спржи; може и да згроби Висину горду, кад се звезде зграше у крик „из црне рогози и шаше“.

кад гавез проспе латице и муње; у љутој свађи, чувши кỳкуреке, тек храст, кроз шуму, пре но срч му пукне, у свемир може с гнездима да сукне затруби злокоб с руба памтивека. ИВ У саму себе тек би унатрашке.

гаја јер могу, учас, шуме да онеме, да буде збрисан језик чавке, креје, да видик застру крљушт и пераја; у шкргут може да се згрчи жамор „И протка јуни као жила мрамор“. Не престај, теци, диктатуро с гаја!

То жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова ватра, што може дићи лето уврх марта!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

То је срамота! МИТА: Мани се срамоте гди крче црева. АЛЕКСА: Па и то може бити по моди. По моди људи кијају, по моди носе штап, држе нож и виљушку; по моди жене намештају уста, особито ако не

АЛЕКСА: О, о, о, немој тако жустро! МИТА: Музику нећу да трпим, знаш ли? АЛЕКСА: Па чекај, ваљда се може помоћи. Ево ти који тантуз. МИТА: Проклети твоји тантузи, и ту си ми изварао форинту!

МИТА (поклони се и отиде). МАРКО: Бога ти, Јелице, шта је то? ЈЕЛИЦА: Визита, татице. МАРКО: Па како човек може непознатом доћи у визиту? ЈЕЛИЦА: Тако је обичај. МАРКО: Он барон, а ја прост трговац, то ми се не свиди.

ЈЕЛИЦА (преврће једну књигу): Ова је књига тукована године хиљаду осам стотина и десете. АЛЕКСА (гледи): Може бити. Но кад је своја дела втори пут издавао, он је сигурно и то узео. О, то је виспрена глава!

ЈЕЛИЦА: Дакле, ви и француски знате? О тај сам језик ја желила учити. Мора да је врло леп. АЛЕКСА: То само онај може чувствовати који га разуме. ЈЕЛИЦА: Ви дакле морате бити особити гени.

Гди се на трошак не гледи, ту се лако може што и научити. ЈЕЛИЦА: Апропо! кад сам се сетила: имам неколико речи које нисам могла разумети, и које сам у мом

ЈЕЛИЦА: Не може нико да украде? АЛЕКСА: А, то се не краде. Ја сам хотео купити један камен за спомен, ал ми рекоше да се скидати не

АЛЕКСА: А, то се не краде. Ја сам хотео купити један камен за спомен, ал ми рекоше да се скидати не може, нити је ко у стању тамо попети се. ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого.

ЈЕЛИЦА: Ја сам слушала да су ти људи глупи и нерадени. АЛЕКСА: Свашта се сад пише, свашта се може и говорити, али треба отићи тамо, па се увјерити. Нерадени могу бити ласно код великог богатства и толики машина.

ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, како то може бити? АЛЕКСА: Кажем вам, машином. Такови машина има небројено число.

ЈЕЛИЦА: Пак шта сте у Месецу видили? АЛЕКСА: А шта се ту не може видити? Кад ми књига буде готова, имаћете доста читати. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви намеравате издати ваш рајзебешрајбунг?

ЈЕЛИЦА: Тоје врло лепо... Како сте се унтерхалтовали у Месецу? АЛЕКСА: Не може боље бити. Баш се онда догодио хофбал.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Станидер, лијо, црвено псето, у доброј руци шкљоцаре ето, биће ти кожа као решето!“ Натисну Лисац што може јаче, сувога грања све стоји лом, на њему торба лудачки скаче и Пијевац скаче заједно с њом.

Држи га, стара!“ Јадна се бака из сна трже, збуни је дрека и румен сјај, па свраку пита што може брже: „Откуда? Шта је?! Да није змај?!“ „Крадљивац звијезда у твојој кући! — повика сврака — Треба га тући!

“ У кући неред, не може већи, читава соба дуби на глави: чизме на столу, јастук на пећи, куд око бациш — земљотрес прави.

„Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може брже. Застаде мачак у пола приче: „Чујеш ли, Жућо, друже, тако ми репа, мени се чини, кроз њиву неко струже.

Јагањце најпре позива, зна се, с њима прекида рат, магарце, коње, може и прасе. Вујо, весели брат.

“ Жирафа важно шета, небески подупорањ, не може стана наћи, тражи црквени торањ. За тезгом седи крава, у дугу муче даху: „Одличну робу имам, чисто млеко у праху!

џукца, скитнице Жуће: Већ ми се на врат попео пост, продајем чичу за добру кост, само нек буде повећа она, може од вола, кита ил слона. И још да додам примедбу ову: примам и саму мамутску кљову.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Хоћете ли да вам изнесемо сад један сто, да седнете? — Волео бих да видим острво пре вечере. — Наш дечко вам може показати острво. Мало шта има да се види. Замак има велику збирку оружја. — Хвала, ићи ћу сам.

Скоро сам обишао цело острво у круг. Налазим једну пљоснату стену на коју се може сести као на наслоњачу, ослонивши леђа на једну другу.

Сви се удварају верениковом другу: за будућност вереникову изгледа да он може бити од велике користи. — Необично је љубазно од вас што сте дошли, — каже му девојка. — Мигуеле вас много воли.

— Изгледа да је то човек невероватно енергичан. Чула сам да је право чудо. — Може се рећи да је то више но човек. Он је један од ретких људи у свету. — Виђате ли га још? — Кад год идем у Мадрид.

Ево, има две године да сам уписан, али моја жена Марија може вам рећи да сам ја у ствари, по убеђењу, то још од првога часа. Од првога часа, од сасвим првога часа.

Викао сам: Видећете да то не може тако; да вам неко неће допустити да иде тако! То није да сам се бојао за свој дућан, да ће га затворити, село не може

То није да сам се бојао за свој дућан, да ће га затворити, село не може без иједне кафане, већ сам рекао што сам осећао нешто.

Можете ли га ви помоћи? — Ја ћу учинити што год могу. Али ја сам уверен да младић његових способности може успети без ичије помоћи. — Треба га много саветовати.

И после, то су велике, лепе жене, матроне; може одсећи косу, наруменити се, она остаје жена и никад не личи на мушкарца.

— О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе. Мислите ли да се то може избећи? — Не знам. Можда ће једнога дана ратови сасвим ишчезнути.

Као што сваки човек пази ла не добије грозницу, или још боље да не добије нервозу у којој се, и без спољних разлога, може потући са суседом.

— Али дотле, док то не дође, једна земља не може допустити да је друге угњаве, једино што чека да дође време правога мира. — Сигурно...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди. Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство

НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ Шта хоће ти лудаци, чему те смутње, као да царство на земљи може бити боље но што јесте.

Чудно питање, кажем ја. Мислим да је на овом свету све јасно. Ко може лупати ноћу на врата? Неко ко те спасава, или неко ко те прогони.

Не постоји ништа више од оног што се може знати Не постоји ништа што се не може знати. Не постоји оно што се не зна, па се то што се не зна не може ни сазнати.

Не постоји ништа више од оног што се може знати Не постоји ништа што се не може знати. Не постоји оно што се не зна, па се то што се не зна не може ни сазнати.

Не постоји оно што се не зна, па се то што се не зна не може ни сазнати. Ако сазнамо више стварности но што постоји и стварност ће се увећати.

Ако сазнамо више стварности но што постоји и стварност ће се увећати. Оно што се може сазнати, дакле, бескрајно је. И тачно је да нема ничег више ван оног што се може сазнати и што је бескрајно.

Оно што се може сазнати, дакле, бескрајно је. И тачно је да нема ничег више ван оног што се може сазнати и што је бескрајно. Постоји мање од бескрајног, али и то смањивање мањег је изгледа бескрајно.

Но шта је његово тамо? Је ли далеко, ил је у средишту што куца у нама, радосно и неисказано? Свет који је свет не може се извести из Ничег и Нечег, нити се може поставити као пресудитељ међу њима.

Свет који је свет не може се извести из Ничег и Нечег, нити се може поставити као пресудитељ међу њима. Он се не може ухватити дословношћу створеног, нити мишљу како је смисленост у

Свет који је свет не може се извести из Ничег и Нечег, нити се може поставити као пресудитељ међу њима. Он се не може ухватити дословношћу створеног, нити мишљу како је смисленост у стварању зачета. Он измиче привиду сличности са Ничим.

јуни 1980. Не може Агарен ни одступник да брани твој род Нити ће паликућа од пожара да спасава Из ропства мисирског неће те

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА (буни се): Зашто, кобајаги? ГИНА: Ако можеш ти, пријатељ-Агатоне, може и он. АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је. Ето, погледај га, молим те!

ПРОКА (буни се): Зашто, кобајаги? ГИНА: Ако можеш ти, пријатељ-Агатоне, може и он. АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је. Ето, погледај га, молим те!

ГИНА: Ако можеш ти, пријатељ-Агатоне, може и он. АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је. Ето, погледај га, молим те!

САРКА: Лако је њему мртвом да буде стрпљив. ПРОКА: Па јест, право каже прија Сарка; он може у гробу чекати и четрдесет година, али ми, брате, не можемо. ТАНАСИЈЕ: Не можемо, дабоме!

САРКА: Знаш како је, прија-Симка, на старо дрво се калеми млад пелцер. СИМКА: Па онда шта знаш: може ова девојка имати какву старију сестру, а може и тетка имати какву млађу сестру.

СИМКА: Па онда шта знаш: може ова девојка имати какву старију сестру, а може и тетка имати какву млађу сестру. МИЋА: Да, таква би се комбинација могла узети у обзир.

ТАНАСИЈЕ: Па јест', ал' ето, кад ће већ Агатон... ВИДА: Па оно по теби, какав си, може ти Агатон и главу појести. Не слушам ја тебе, него ћу кући, да спакујем мало прњице, а и ови да се разиђу, па ево

ГИНА: Па није ни лепо, да видиш. САРКА: Јер фамилија, док се гласно грди, свађа и оговара, дотле се може рећи да је то фамилијарна искреност и љубав, али кад почне да шапуће!

И ово што сам ја узео овај служавник, може се рећи да сам га спасао. САРКА: Па јест што кажеш, и ја сам будилник спасла. АГАТОН: Па добро, де, нека ти буде.

ДАНИЦА: Мени је познато да је он старалац, да он води бригу о кући, па ће он најбоље и знати може ли се од ове куће правити логор. (Оде.) ПОЈАВА В МИЋА, АГАТОН, СИМКА МИЋА (гледа за њом, седа, пали цигарету).

АГАТОН (враћа се из собе, за њим Симка): Гле, и ти си ту? МИЋА (увређено): Како то: гле, и ти си ту? Може бити ја бих пре вама могао рећи: гле, и ви сте ту?

Ето зашто је Прока отишао да се пропита. СИМКА: Па добро, Агатоне, ти бар знаш законе, је л' може то да се она жали полицији! МИЋА: Ја мислим да ми као фамилија имамо право да се уселимо?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

није он сам. Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи. Да бих их утешио, причао сам како рат не може дуго трајати при овако усавршеној техници. Али моја мајка као да то није ни слушала.

Разговор се онда пренео на Французе, Русе, Енглезе... — Наравно да то не може дуго трајати. На јесен има све да се реши — говорио је отац. — Сироте мајке!

— Буди разуман и чувај се. Е, збогом, и срећан ти пут!... Дотада нисам нарочито помишљао да ми се шта може десити. Али сузе мајчине су ми навлачиле тугу, не толико што сам се плашио за себе, колико због бола који би њој био

Иза станице чује се такође песма. Група сељака навали на перон. Војник их зауставља. — Море, може... пожурите — вичу ови иза ограде. — Само се на вас чека. Сељаци застадоше неодлучно. — Одбиј! — наређује војник.

— Друже, где ти је команда? — запита неко дебељка. — Најјача, најсилнија, најважнија команда, без које се не може. Месарска чета Дунавске дивизије — говорио је бришући зној. — Јака команда!

— обратио сам се стражару. — Пролази — одговори стражар и не гледајући ме, као да је хтео рећи: унутра може сваки, али је отуда тешко изићи. Закорачих. Угледах једнога наредника како постројава војнике.

А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да пробије...

А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да пробије...

Вучку возару пали камути у блато, и он је био очајан што не може у мраку да их распреми. А неком возару првог вода украли ћебе, па псује на сав глас и прети да ће лопову коске

Најзад, ако се мора, а мора се, мора... Отаџбина, деца, жене... робље. Да, да... — ако је судбина, од ње се не може умаћи. А грозно грува, пуцњи се сустижу и ваздух дрхти... Сунце се мало помоли, па опет зађе за црн густ облак.

Необјашњиво ми како се неко може шалити када људи гину! Док је говорио, ја сам непрестано гледао у врх Цера, одакле је пуцала нека батерија, и сваког

— Одсад да ми се јављаш сваког сата. Јеси ли ра-зумео?... Одлази! — Александар се обрати мени: — Е, ништа не може да буде од њега. И саветовао сам га, и тукао... и опет ништа... Него, имаш ли једну цигарету?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати. Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио. Учитељ баци струку на столицу, посади се на

— Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?

Боже мој, како се је то све сјајно замишљало!... Знате већ шта може мислити здраво и весело шеснаестогодишње девојче.

Чек-чек, наћи ћу те ја. Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може он рукама да те напипа... Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи.

— Јесте ли гледали учионице? Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака. Неће моћи сви стати. — Стаће... може и више, одговори он и насмеја се. — Знам, али то не ваља ; не одговара захтевима хигијене ни науке... — Ха-ха-ха...

»’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели !« Не може народ да издржи оволике терете... — А ви затворите школу.

Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи. Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори : — Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.

— Хе... а нисте још ништа ни почели. Полако!... Сваки је почетак тежак. — Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.

— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш. Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.

— Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију. — А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи. Сви троје се насмејаше и ућуташе. — Па где си, болан, досад, дед’ причај: где си био, шта си радио?

»Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити !...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.

»Туњав! заиста јесам. А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља? Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

леда девет педа, Да извадим воду испод леда, Да запојим лењиве девојке, Да запојим младу момчадију, Кој’ не може камен да бацају, Кој’ не може танац да водију, Кој’ не може песму да запоју. 31.

воду испод леда, Да запојим лењиве девојке, Да запојим младу момчадију, Кој’ не може камен да бацају, Кој’ не може танац да водију, Кој’ не може песму да запоју. 31.

лењиве девојке, Да запојим младу момчадију, Кој’ не може камен да бацају, Кој’ не може танац да водију, Кој’ не може песму да запоју. 31.

“ 106. Пасла мома јеленке, На воду их навраћа. Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома. Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак је хита на бреге. Где је мома паднула — Ту је расла брекиња.

“ 121. Срдо моја, не срди се на ме! Јер ако се ја расрдим на те, Сва нас Босна помирит’ не може, Ни сва Босна, ни Ерцеговина! 122. Ах, моја водо студена! И моја ружо румена, Што с’ тако рано процвала?

— Ено ми је у градини Гди невен бере; Увенуло њено срце, К’о што је моје! А моје је увенуло, Већма не може. 215. Ударало у тамбуру ђаче: Тамбура му од сувога злата, Жице су му косе девојчаке, А терзијан перо соколово.

крило, И на капи свакојака биља, А највише дјевојачког смиља, Да ми будеш јунак за женидбу, Да те нико урећи не може! Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе него твоју мајку. Сан у бешу, а несан под бешу.

брекиња - врста шумског дрвета чији се плод једе (Сорбус торминалис) брод - пловно средство; место на води где се може прелазити или се превози скелом, газ, плићак, прелаз брчак - 1.

узгојити - неговати, подићи, отхранити узмучити се - узнемирити се урок - поглед или чин који по народном веровању може на некога да навуче несрећу, недаћу, зло; мађија или проклетство Фермен - део старе народне ношње, врста прслука од

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Шта каже, „ја мислим”! Ништа мање! Зар се са таквом главом може — мислити? Знаш ли ти уопште шта значи то, тај процес, тај глагол, та глаголска радња: мислити?

ФИЛИП: Њих троје јесу, ја сам слободан човек! МАЈЦЕН: Како то мислиш: њих троје? ЈЕЛИСАВЕТА: Што његова глупост може да ме одведе до очајања, то је... ВАСИЛИЈЕ: Све је то, господине, од почетка један обичан неспоразум!

ВАСИЛИЈЕ: Молим вас, не обраћајте пажњу на њега! ФИЛИП: И да дрвеним мачем не може да се пробурази аждаја, или да се прободе тиранин? И да дрвеним мачем не могу да се одбију ударци челичног?

ФИЛИП: И да можда нећете да кажете да тантузима не може да се поткупи сведок, или судија, или министар? И да су дукати вреднији од тантуза?

ЈЕЛИСАВЕТА: Ја вам се дивим како издржавате! СОФИЈА: Ако хапсите људе због дрвених мачева, на којима једино може да се испржи јаје или скува чај — наравно, под условом да имате јаје или чај — шта ли тек радите са онима који имају

То што си глумац не значи да ниси пијаница и скитница. А, по члану пет, телесна казна батинања може се изрећи од 5 до 25 удараца штапом по задњем делу тела — дебелом месу. Зато питам.

Давали су му и златне сатове, само да не бије, ал он, зликовац, неће ни златан сат! ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек!

СИМКА: Зашто Анђу да убију? ДАРА: Што, да је можда не жалиш, немачку курву? СИМКА: Како неко може да пуца у жену? ТОМАНИЈА: Није оно била жена, него вештица! БЛАГОЈЕ: Зна ли се ко је пуцо?

БЛАГОЈЕ: Знаш ти шта говориш? ДАРА: Ћути, засад је важно да је жив! А, док је жив, још може да се извуче! ГИНА: Пре би се из пакла извуко! Видела сам како изгледају они који, несрећници, не знају òбогу две!

ДАРА: Досад га нико никаквом муком не мучи! Треба њима Секула жив и здрав! ТОМАНИЈА: Мисле да може много да им исприча! ГИНА: Тога се ја и плашим! БЛАГОЈЕ: Шта он може да исприча, кад ништа не зна?

ТОМАНИЈА: Мисле да може много да им исприча! ГИНА: Тога се ја и плашим! БЛАГОЈЕ: Шта он може да исприча, кад ништа не зна? ДАРА: Прегледај Секулину собу, спали све хартије! БЛАГОЈЕ: Какве хартије?

СОФИЈА: Немој да будеш смешна! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти немој да будеш тако безобразна! СОФИЈА: Овако више не може да се ради! ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам какав је ово репертоар! ВАСИЛИЈЕ: Шта ти сад одједном смета репертоар?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Оче наш син твој је бољи него анђели али ником помоћи не може. Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци.

Да ли си осетила да свуд то боли не само код нас: бити млад. И носити у души неку мутну сету што све, а да помоћи може, воли? И да ли си се већ једном утешила да је то младост: та болна мутна судба? Карловци, 1918.

Песников отац мислио је, и причао, да је отуда и име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј. Може бити. У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих блиских рођака.

Рата и мира (или мађарски превод) и ја сам тај роман прочитао за дан и ноћ, иако је моја мати тврдила да због тога може да наступи слепоћа.

И да је глупаво што је о мени један хрватски књижевник рекао, да Банаћанин не може осетити лепоту Јадрана, или разумети Тоскану. При свом повратку из Париза, године 1921.

Вели, шта бих ја хтео, не може то тако. Они, у академију, примају са шест разреда гимназије, а ја имам осам, и академију, годину. Не ваља то.

Биримац је био од оних Биримаца који су дали једног свог ајгара кнезу Михаилу, а који се сад може видети на Кнежевом бронзаном споменику, у Београду.

писали су да знају да сам ја у Бечу потпао под утицај песника у Бечу, Хуга фон Хофманстала, Момберта, и других. Може бити. Мени то није познато. Знам само да сам живео у Бечу, а желео да живим у Паризу.

која се певала на рачун надменог, самоувереног бугарског генерала Ратка Димитријева, још ми зуји у ушима, али не може да се штампа. Њен је рефрен гласио: „Еј, Ратко, Ратко! .... те братко!

Пред пролеће, у болници Академије, јавља се тифус, пегавац. Болница се изолира. Одсечени смо од света шест недеља. Не може се ни у болницу, ни из болнице. Добијамо инјекције против тифуса, које су, у оно време, биле врло болне.

У славу високих плотова, набијених жицом трновитом. Нек моја здравица проспе ово вино што не може да утоли жеђ. Нек моје вино зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло бесно, без јаука, у једној

Петровић је тврдио да ми ништа нарочито није у носу, а љутио се што немам бар температуру. Вели, не може то тако. Па ипак, сутрадан, при општем прегледу, др Думић је пронашао да имам болесна плућа и толика је била

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим певањем, молио се Богу и мислио да никад бољег живота не може пожелети. Осети да му је на души лако и добро, крв му се умири и он, како му се чинило, постаде сасвим други човек.

3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло. Ти мислиш да је зло што је и нас Бог створио. То може казати само охол и горд човек и једна незналица као ти што си. Ми вам, додуше, понекад правимо штете.

Онда му се учини да ту мора да има нека недокучива тајна у коју он не може да проникне. Сутрадан позове старца. — Но, пријатељу, јеси ли се предомислио? — упита га он блаже. — Не, царе!

И размишљајући о том непрестано, њега обузе стид и кајање. „Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити леп, као што магарац не може имати паунов реп.“ И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи.

„Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити леп, као што магарац не може имати паунов реп.“ И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи.

Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да... И мене самог језа хвата Кад видим очи њене сетне, Дубоке, загонетне.

Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да... И мене самог језа хвата Кад видим очи њене сетне, Дубоке, загонетне.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас: — Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!

шумарство, а сада радо чита чланке о сточарству; и како мисли да набави неколико крава и да гаји телад, јер ту може да су добри приходи. — На ком језику највише читате? — упитам. — Па, на нашем језику.

“ — Знам, али како се, господине министре, то може извести? — упитам. — Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским!

— рече министар одушевљено. — То је прекрасно, и такво мудро уређење може се само пожелети, а слободан сам и ја да вам као странац искрено честитам на том генијалном закону, који је постао

— Тако је, имате право! — рекох изненађен овим одговором министровим. — Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.

диспозициони фонд, одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон, који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика да, уз остала средства, истера своју већину у скупштини.

— Па зар Скупштина може и о тим научним питањима доносити одлуке? — Зашто не? Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке, које су

— Како то може? — узвикнух и нехотице од чуда. — Може, зашто не?.. Он се, рецимо, родио ..74. године, а Скупштина његов дан рођења

— Како то може? — узвикнух и нехотице од чуда. — Може, зашто не?.. Он се, рецимо, родио ..74. године, а Скупштина његов дан рођења прогласи да је у години ..69.

Е она, већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке. — Па чиме онда покривате тако велики дефицит? — Ничим. Чим се може покрити? То долази у дуг. Чим се накупи повише дефицита, ми закључимо зајам, па тако опет.

„С половином ћу плате служити” , вели он мени. „Не може да буде” , рекох; „ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о сваком динару

— Но, то је лепо питање! Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати? Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...

Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на

Наступају њиве. Улазимо у планину од кукуруза. С обе стране пута подигла се недогледна гора... Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.

С обе стране пута подигла се недогледна гора... Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.

А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.

ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку. Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.

Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: — Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... У страни, преко потока, грмну пуцањ опет.

Одреди му се, на пример, за огрев училишта 1000 гроша. Он одмах проба са колико »ћутака« може да загреје собу, израчуна: колико му кола треба за целу зиму, а колико дневно.

Они им жртвују све. Због тога се они плаше и сваке помисли, да може неко друго биће, нека личност са стране освојити њихова срца и тиме добити право, да уђе у светињу њихова уређеног

личност са стране освојити њихова срца и тиме добити право, да уђе у светињу њихова уређеног кутића, који се за тренут може претворити у гомилу нереда, хаоса... Други су много конзервативнији.

Нит' мисли, нит' пита, нит' изучава: — гурне у гомилу, па што Бог дâ... А он тако не може. Он хоће да смишља и размишља, и зато је и доживео неожењен овакву старост...

Како то мора бити пријатно!... Па ето, увече, овако, неће бити ове клете самоће, од које се може полудети: она ће бити уз тебе, да те својом шалом, осмејком, разговором разведри и развесели...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити! ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели, да он удари устрану? ИВКОВИЋ: Па, право да вам кажем, волели би!

А велиш начелник добио поверљиво писмо да нађе мекшег човека? ИВКОВИЋ: Тако се чује! ЈЕВРЕМ: Може! Може! ИВКОВИЋ: Дозволите, одох ја да закуцам ову таблу. ЈЕВРЕМ: Е, ако, ако! Збогом, господине Ивковићу!

А велиш начелник добио поверљиво писмо да нађе мекшег човека? ИВКОВИЋ: Тако се чује! ЈЕВРЕМ: Може! Може! ИВКОВИЋ: Дозволите, одох ја да закуцам ову таблу. ЈЕВРЕМ: Е, ако, ако! Збогом, господине Ивковићу!

ЈЕВРЕМ (чита, примичући и одмичући кесу од очију): 'Оди овамо, ти имаш боље очи. Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”.

Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”. ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле

Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”. ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле па нека крупније пише.

(Сам себи.) Сви они сутра враћају, него... (Размишља.) Може ми он сад и затребати. (Пише на другој страни кесе.) „Дај му!” (Даје кесу шегрту.) На, носи ово калфа-Јоци.

ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо. И у другом свету може чиновник да поједе акта, али нигде у свету нема да војска једе цркнуто месо.

Не иде, па то ти је... ЈЕВРЕМ: Јест, стало! ЈОВИЦА: Стало, богме, па мора човек, хтео не хтео, да гледа ако може с које друге стране да се спомогне те да изађе на крај. ЈЕВРЕМ: Не мислиш ваљда у службу? ЈОВИЦА: Да ми не да бог!

ЈЕВРЕМ: Не мислиш ваљда у службу? ЈОВИЦА: Да ми не да бог! ЈЕВРЕМ: Е, па шта друго може? ЈОВИЦА: Знаш, мислим се нешто и велим, ако си ми ти пријатељ, ти и још два-три у чаршији, те ако хтеднете да ме

ЈЕВРЕМ: То да ми не кажеш други пут. Где ја завлачим нос, нека га завлачим. Ја знам шта радим! ПАВКА: Ето, не може с тобом ни да се разговара о породичним стварима, кад ти одмах... Не знам ни шта сам почела да говорим?

Али, брате си ми мој то је друга ствар, то је судбина. То може сваког да постигне. Не зна се шта носи дан а шта носи ноћ.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи.

Погледате шта вам може то писати! Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам

Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет.

— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине. Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући. Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно

— Аха! боје га се! Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим! Бајонетима се све може, само се не може на њима седети! Аааа... овај... а што да га се боје? — Јер он је, знаш, мало, онако...

— Аха! боје га се! Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим! Бајонетима се све може, само се не може на њима седети! Аааа... овај... а што да га се боје? — Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.

газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.

А и о овој двојици баш нисам требао. Кајем се. Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то! Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој.

»путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!! Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. Ђаво од човека!

Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде,

Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну

не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Код других није тако. Свуд лепше сунце грије, У свим другим кућама боље се живети може. Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије, Има дућан препун седларске коже, Своје синове мази и никада их не бије.

Не може мама више мирно да послује по кући. Оставила је поквашен веш, млаз по поду кривуда; Мршти се и крши руке, уздишући,

Али у том часу Свет је био добар, и био је леп. КАКО СПАВА ПЛЕМЕ РОГОГУ Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца што као луч гори?

У Африци Племе Рогогу Од силног весеља Спало с ногу. Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца, што као лист гори?

Осилио се Митевић, попут каквог велможе, Па бије и без бијења живети више не може! Он није у томе сам: на Балкану многи је Полицајац поборник овакве педагогије.

да певам, кад ми се пева, ко Елвис Присли, Слобода је да мислим онако како нико не мисли, Слобода постоји онда кад може да се говори Без обзира на оно што се мисли у Штабу и у Комори, Постоји слобода овакова и слобода онакова, А

Кажи, ко је завереник! На кога се човек може Ослонити, и у постељи од злата Одспавати, после ручка Три до четри сата?

Писци? — Кочијаши који су се у мраку распричали! Американци? Ваља: Америчани. Јер није Ликанци него Личани! Личанин може постати Америчанин, али странац Ако се и насели у Лици, неће бити Ликанац!

А Тодор се често пита да л га је дао и нама... Кошта само једну банку: то може, ал код свињара. Граматичар ће рећи да стаје десет динара. Читав свет стрепи да се не прекине тај конац...

Али шта ако је татина плата мала плата, Ако ни за храну не може доспети? — Ако је тата добар тата, Треба га и са малом платом волети.

Понеко дете мисли да му је тата најгори: Пргав и љутит; туче, али не туче прутем. Дете које тату не може да заволи Треба да узме торбу и пође својим путем. ДЕДА Деда треба увек да се кочопери.

Одлично, Шврћо! Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету. Док има сунца, костију и воде, Може се живети на овом свету. ФЕНЕК Фенек је мала лисица. Да би је Видео, отиди до Арабије, Или, још боље, до Сахаре.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мистерија је толико узбуњавала свет да се, кад се видело да о њој не може нико ништа да каже, створило мишљење да је она недокучива, људском разуму за вечита, времена неприступна и да залази у

Херодот је, пишући о јегуљи, казао да је то свети створ о коме само божанство може дати рачуна. У средњем веку су јегуље сматране као живи доказ егзистенције божанства, и то као најопипљивији и

Па како онда јегуља постаје? пита се стари брадати калуђер. Очевидно је да то не може бити другојаче но непосредним стварањем онакве каква је, а то не може чинити нико ко нема могућности и силу божанства.

Очевидно је да то не може бити другојаче но непосредним стварањем онакве каква је, а то не може чинити нико ко нема могућности и силу божанства.

стакленој чашици угледао и распознао ту ларву, Шмит је тога тренутка увидео да се закључак италијанских научника не може одржати.

Шмит је на својим океанским крстарењима расветлио мноштво природњачких проблема у које се овде не може улазити и који су од важности како за чисту науку (као н. пр.

свет, издашнији кад су температуре ниске; помоћу просечне мајске температуре океана на географској ширини Согне-фјорда може се предвидети да ли чувени и богати риболови око Лофотских Острва треба да почну раније или доцније.

Кад је матаморфоза извршена, младе јегуљице траже улаз у слатку воду на коју прво буду наишле. Али, то се не може поставити као правило без изузетка: један велики број њих остаје поред морске обале, или се задржи на ушћу реке или

Јегуља се настањује и тамо где никоја друга риба не може опстати. У понекој од тих хладних слатких вода може опстати још само пастрмка, али и ова живи само у чистој и бистрој

Јегуља се настањује и тамо где никоја друга риба не може опстати. У понекој од тих хладних слатких вода може опстати још само пастрмка, али и ова живи само у чистој и бистрој води, а јегуља у ма каквој, па и у устајалој

пуно вруће, устајале, прљаве, блатњаве воде, врло непријатног задаха на трулеж, за коју би се сваки кладио да у њој не може опстати никакав живи створ. Па ипак, с времена на време, у гротлу ври вода од јегуља.

што дно Црног Мора нема услова за опстанак животињског света, па изузимајући нешто мало ретке флоре, у близини дна не може ни бити живота.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Јест, ја сам се дуго са природом рв̓о, Успео сам — све се може кад се хоће — Да на ово старо и сурово дрво Накалемим најзад благородно воће.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

вучад за мајком помиле, играјућ се страшне зубе своје већ умију под грлом острити; тек соколу прво перје никне, он не може више мировати, него своје размеће гњијездо, грабећ сламку једну и по једну С њом пут неба бјежи цијучући.

СЕРДАР ИВАН Што би ово те јошт не дођоше Озринићи, наши крајичници? А без њих се пословат не може; наједно се боље разбирамо.

И није им без неке невоље, а без њих се никако не може. КНЕЗ БАЈКО Хајте, људи, да што послујемо, али дома хајте да идемо, да се с нама ђеца не ругају; па с Турцима како

БАЈКО Хајте, људи, да што послујемо, али дома хајте да идемо, да се с нама ђеца не ругају; па с Турцима како који може, а ја знадем, ђе ми шаке падне. А ево смо као они миши те за мачку звоно приправљаху. ДОЂОШЕ МАРТИНОВИЋИ.

Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење.

— што ћемо ви крити у кучине? Земља мала, одсвуд стијешњена, с муком један у њој остат може какве силе пут ње зијевају; за двострукост ни мислит не треба!

Аллах, море, мудра разговора! Крст и некрст све им је на уста; снијевају што бити не може. Богу шућур, двјести су годинах откâ паћи вјеру прихватисмо, измећари дину постадосмо. Ћабо света, нема у нас хиле!

О хурије, очих плаветнијех, те мислите са мном вјековати, ђê та сјенка, што је дићи може да ми стане пред вашим очима?

Малене су јасли за два хата. ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом! Вјера турска поднијет не може да се хаба докле глава скочи. Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, кâ у сахан што се чорбе слажу.

Ми живимо као досад братски, па љубови више не требује. КНЕЗ ЈАНКО Бисмо, Турци, али се не може! Смијешна је ова наша љубав.

Шта би било одучити трске да не чине поклон пред орканом? Ко потоке може уставити да к сињему мору не хитају? Ко изиде испод дивне сјенке Пророкова страшнога барјака) сунце ће га спржит како

Нек зна пријед, па чини што може! ВУК МИЋУНОВИЋ Отпиши му како знаш, владико, и чувај му образ кâ он теби! ВЛАДИКА ДАНИЛО (отпишује) „Од владике и

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И зато објашњавао је старац и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко. И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!

Поносио се што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије. А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао,

Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се. Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега. Ко зна чега?

Знала је да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.

ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек да јој каже како он још не може доћи. У неком је великом послу.

и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...

Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једи но још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга. И не превари се.

Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.

Но ипак, уверена је била да то не може никада бити. Допуштала је да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и

| Не сада, него никада. Па чак и онда када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити. И, не дај Боже, да до тога дође. Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.

смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.

И свакоме нека дâ што жели. А како је бата Мита? Чујете ли што за њ? — Јутрос ми долазио трговац. Здрав је. Не | може још да дође. Закасао у трговину. Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу. Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро.

— И треба. — То је љубазно. — О, боже, И тачно. — Да л’ вам се веровати може? — Више но другом. — Уосталом, зна се, Песници ласкају... то је слабост њина.

РОНДО Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече, И дах што поноћном тишином потече Преко гора, поља, урвина и хрида.

Доста нам је игре непотребног стида. Шта се најзад њиме и на крају стече? Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече...

Ко нам старе ране још може да вида? ВЕЛИКИ ПАУК Видиш како тихо изнад наше главе, На тракама сунца, кроз тренутке беде, У варљивој слици

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Дан је био ведар, сунце је гријало, као што само у нашем убавом Приморју у то годишње доба гријати може. Кроз сунчану свјетлост вијаше прашина, што се дизаше са испреметанијех платненијех труба и другог еспапа из дућана.

Ама нећемо тако! Нећемо да свијет рече: ’гле јунака и јунаковића сердара Пеја Грубанова, како не може да се утјеши за синовима што јуначки погибоше, но нариче као жена’!“ „Не богами и божијег ми слова!

Али страх не разбија сна горским синовима! Знадијаху они лијепо и гдје су и шта их снаћи може, ипак се не бојаху. А гдје бијаху? Бијаху у стравичноме ждријелу „у крвавој Дуги“ гдје од бирземана чете западаху.

Турци истим редом као што их прије угледаше, примицаху се, само што, ваљда раздрагани молитвом а може бити и тутумом, говораху и смијаху се.

„Зар то би гроф Павле! Тај страшни вјештац што никада у цркву не иде, о коме се свашта причало — како очима може устријељити и марвинче и човјека, како нико му никада није видио дима из димњака но га храни ђаво итд.

“ То јој се ражали, па немогав се више савладати, клече крај оца и бризну плакати. Јанко, можда бјеше све чуо, а може бити што га ране бољаху, јаукаше доста гласно. Она, једнако плачући, дрмаше оца. Сердар се нагло пробуди и сједе.

„А чему, стрико! Могу и ја!“ рече цура весело, па као да докаже како може, загна сјекиру до ушице у кладу. Склад и снага њезиних виткијех удова, показаше се лијепо у тој прилици.

И остали се намрштише. Но се Црмничанин не хтје оканити. Види е је у томе нешто чудно, а може бити да и начуо бјеше што, те из даљега околиши, па опет на ствар. Ево ’вако поче: „Фала Богу, брзо ли расту дјевојке!

па ћу ти рећи и то: чудим се, богами, ономе човјеку, коме је намијењена, како се стрпити може. Ја, да сам у његовој кожи...“ „Не би могао чекати, је ли?“ прекиде га један.

“ „Она: крушка ће (панути) под крушку. И она: неће ивер далеко од кладе!“ „Оно да речемо,“ прихвати стари, „све се може изродити. Посијеш најчистију шеницу, па ти се прометне у кукољ. Свијет се мијеша, брате.

Свијет се мијеша, брате. Трагови се људски мијењају земаном; добар може родити р’ђу, а р’ђа опет добра човјека. Бог не дарива у вјечно нашљедство ни једно своје добро; ни јунаштво, ни памет,

Иако је он отац јој, ми смо јој браћа, па не може ни он преко свијех нас; а ти знаш колико нас је и какви смо!?“ „Би ли крупнијех међу вама?“ запита видар. „Не.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да змија окуси од њега, отровала би се. Да имаш двије главе не би га преварио. Да може попио би га у капљици воде. Да му даш очерупане гуске да чува, и оне би му одлетеле.

Што не може болан Рајко, то ће жалосница мајка. — (Рече се кад се што приправи болеснику за понуде, па поједу здрави).

Тако смо и ми! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! — џивџуће врабац око зрна кукуруза које не може својим малим кљуном да прогута. ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити.

ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити. — Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли.

ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити. — Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли.

— Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли. — Нико не може наткати махрама, да цијелом свијету уста повеже. — Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав.

— Орао се увијек на висине вије. — Животиње су шарене споља, људи изнутра. — Мучно човек увек једнак може бити. — Колико је од земље до неба, толико је од нечовека до човека.

— Од лоше њиве — чанак сочива. — Зла работа гора плаћа. — Ко се пса не одбрани, не умоли га. — Змија, кад не може да уједе, репом ошине. — Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе. — Ко другоме јаму копа, сам у њу упада.

О УМУ — Цар царује, ум богује. — Ум царује, а снага кладе ваља. — Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема.

— Није свак орач ко се плуга држи. — Онолико човјек ваља колико и како уради. — Ништа се не може од вредна човека отети. — Рано ранилац и каско легалац кућу стече. — Ко рано рани, две среће граби.

— Боља је добра штедња него рђаво течење. — У радише свега бише, у штедише јоште више. — Ко не чува мало, не може ни доста имати. — Већи је приложак, нег’ главница (чеона).

— Богат је тко у другога не иште. — Богат како хоће, а убог како може. — Ко има да трати, ко нема да пати. — Богатству је мати сиротиња. — Богат једе кад хоће, а сиромах кад може.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 65 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. 68 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН. 71 13. УСУД. 74 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. 78 15.

227 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. 228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34. ЦИГАНЧЕ, ПА ЦИГАНЧЕ! 231 35. НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ. 232 36. МЛАДА И ЦИГАНИН. 233 37. КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ-МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО. 234 38. КО НИЈЕ ДОБРО СВЕЗАО? 235 39.

кака је така је; а може бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па пусти уже у рупу и стане викати, да се

Скупе се из цијелога царства љекари, и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини. Онда човек узме торбу с травом, те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску

Кад овом цару дође такови глас, онда каже свом зету, да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде.

д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну? Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му узме кћер за сина.

Пошто се мало прокупају; онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.“ А ђаво му одговори: „Ајде де.“ Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога.

Кад ђаво чује сврачиј глас, онда већ види шта је; па се брже боље врати натраг. Кад горе, али се море заледило, не може на поље! Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за св. Аранђелом!

78. Нити мисли, ни говори, само ти се каже. 79. Нит' шушну, нит' бушну, а у кућу дође. 80. Од земље се диже, а не може се дигнути. 81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82.

124. Тица без зуба, а свијет изједе. 125. Тица шаргизда све село нагизда, а себе не може. 126. Трчи трчи трчуљак, виси виси висуљак; Бога моли трчуљак, да отпадне висуљак. 127.

152. Црно цријево из неба виси. 153. Четири брата путем трче, један другог не може да стигне. 154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка. 156.

153. Четири брата путем трче, један другог не може да стигне. 154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне. Тада колико крепост може. О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, тада нека се наруши пост — осим среде и петка.

Ако неко каже: волим Бога, а брата свога мрзи, лаж је. Јер ко не воли брата свога кога види, како може волети Бога кога не види? И ову заповест имамо од њега, да који воли Бога, да воли и брата свога.

У кротости примите праву реч која може спасити душе ваше. Будите творци речи, а не само читаоци, варајући се у себи.

Наш свети манастир овај, треба да знате, да ово место, које се не може упоредити ни са једним на земљи, беше опустело од разбојника.

Ако ли некако у вашој људској природи не можете расудити сами себи сагрешења у себи, притецимо ка другоме, који нам може расудити зле обичаје, који нам стварају погубу души.

Никакве штете манастиру од тога не може бити, „јер може Бог и од камена подигнути децу Аврааму“, (Мт. З, 9) и слепима дати премудрост, и реч неречитима, и

Никакве штете манастиру од тога не може бити, „јер може Бог и од камена подигнути децу Аврааму“, (Мт. З, 9) и слепима дати премудрост, и реч неречитима, и који ће му бити

Из другог оправданог разлога узимати и ове, или премештати, нити ми, нити ко други добро мудрујући не може наредити, осим ако се догоди невоља због пожара манастира, те се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што

наредити, осим ако се догоди невоља због пожара манастира, те се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоћи, а друге никакве не може имати помоћи, тада да се покреће ово, али да то тајно не чини

те се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоћи, а друге никакве не може имати помоћи, тада да се покреће ово, али да то тајно не чини игуман, него по договору и одлуци све старије братије.

При том може у досађивање један другом упасти, или у гнев. Јер, ко ово чини, да се одлучи, ако се не каје и опроштај не моли скрушен

И опет, да се не избаци постављени овде, ако не буде имао неку кривицу већу, и укорен пред свима и да се не може исправити, или да се због тога не може покајати. Одежде. Треба даље указати о одећи братије.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МИЛЕ: Не треба тако гледати на ствари! ЈАГОДА: А не може тек тако фабрику у океан, је л? На концу конца, то је милионска вредност!

ЈАГОДА: Он је високо изнад тога! Истина, мало је старији, фарба бркове, ал не може се и јаре и паре одједном! Човек треба да буде реалан!

Поднела сам лежећки, и сногу, списак би се наслаго до крова! Ал то више трпети не могу! ИКОНИЈА: Све се може кад зашушти лова! ГОСПАВА: И јес ми велика лова! Једном, ко двапут за биоскоп!

Висока, крупна, коса црна ко зифт. А Ш не може да каже сасвим чисто, него шушка. Каже: шубара, шума, шаша, шишти, шебој, шустер, Шуњеварић.

ИКОНИЈА: Немам, имам свећу. АНЂЕЛКО: Дај шта било! Остави врата, вако, отворена, да пада светлост! Па, ако не може, мајку му, подупри столицом! Гадне ли кише! Понеси кишобран, лије као из кабла!

ЦМИЉА: Где ћеш с њим ноћас? ИКОНИЈА: Где ћу, него у кујну! ЦМИЉА: А где ће онда Анђелко? ИКОНИЈА: Може у шупу, имају неки сицеви! (Поведу Скитницу у кафану. Одједном, изненађена, Иконија се окрене.

Не могу да вас огреју ни топлане, ни церова дрва, ни угаљ, ни овнујске коже! А како то неког и једна лула може? Ствари, ствари, благо... обично ђубре! На човека се брецате, а и мраву треба скинути капу!

Ко те онако крвнички издевето? (Скитница одмахне руком и одлази без одговора) ИКОНИЈА: Нико то не може дизмисли, ни у роману, како то уме живот да ти замеси! СТАВРА: Лепа прича! МИЛЕ (прилази Анђелку): Тис овде нови?

ЦМИЉА: Како она Госпава, онако изакана, издрндана, и матора, може да има на сваком прсту по десет, а ја, овако млада и очувана, здрава ко дрен, румена као јабука, не могу ни једног

Само да нам се не види репато дупе! ИКОНИЈА: Израдио те швалер, па ти сада не ваља цео свет! Не може све ни по твојој вољи! ГОСПАВА: А кад се загледаш мало боље, шта вири? Из мишје рупе реп ђавољи!

Чим је нешто фино, не верујем! Ајде, немој да плачеш, није важно! Не може да се живи, а да се никад не надрља! ЦМИЉА: Исте смо ти ми среће.

Ко да му детлић извирио из главе! А уво расцепљено, расцопано, крв само липти! Нико не може дудари онако како уме дудари најрођенији!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође... (Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја! дошао свети Илија! МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује!

Не можемо од оних доле да се окренемо. Већ се сви искупили. Сви се збили, па од њих човек не може да се макне. Из Јовчине собе, десно, чује се кашаљ. СОФИЈА (оставља ципеле на крај прага).

Ко је тај који би смео, усудио се? МАРИЈА Нико њу не мрзи, нико је попреко не гледа, али нећу ни да може то да... ЈОВЧА Ах, ти, ти!

АНЂА (моли мимиком Миту да не говори). МИТА Што ме гледаш, што ме молиш? Не може више, сестро. Мора да се говори, мора да се зна.

Не може се више, сестро, мора, мора да се каже... Ја теби лепо говорих: Гледај, гледај док бата Јовча није дошао, стежи га, не

И он изучи добро, нећу душу да грешим, најбоље. Само кад хоће, може да скроји и сашије као нико други... Али, која вајда, кад он у дућану, за тезгом никад није.

На свакој свадби, весељу, он је. На сабору због њега најбољи свирачи, најлепше место испред цркве, не може да се добије. И онда ора, песме, веселе. Ако славу слави, по три дана се пије и весели, као да је први, хаџијски син.

А зар мога, Јовча, код самога цара и код везира да одеш? ЈОВЧА Та, морао сам. А да се може увек, то ти већ знаш. Само неколико кеса, и све се може. Али, морао сам...

ЈОВЧА Та, морао сам. А да се може увек, то ти већ знаш. Само неколико кеса, и све се може. Али, морао сам... СОФИЈА и ВЕЛА (доносе послужење за владику, служе њега и Јовчу, па се измичу).

ЈОВАН Е, нека ме чује! (Прилази ближе и ако га Младен спречава, подиже се и провирује): А бре, Младене, може ли што да се види? МЛАДЕН (одгурне га): Јеси ли луд? ЈОВАН Пусти ме, пусти само да навирим, да видим.

Сви су тамо само се ти извлачиш. (Враћа се посрћући): Ох, ово се не може више! Ја, не више. ... »Донеси воде, Младене! Поливај ме! Облачи ме, Младене!« ...

, боцом вина и чашом, намешта је до Васке, да јој је што ближе устима, да се не мора ни подизати него да се лежећи може служити; затим се измакне, чекајући заповести). ВАСКА (окрене се лењо, окуша јело): Оди, једи и Ти.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Наука и познање људи није нити малена нити мало потребна ствар чловеку на свету; о овом послу може се рећи како год и о воспитанију, сиреч, да о њему зависи све наше благополучије у целом теченију живота.

Нико не може се исправити не знајући у чему и како погрешава; а ко се може похвалити да је без слабости и погрешке? Дакле, ми не

Нико не може се исправити не знајући у чему и како погрешава; а ко се може похвалити да је без слабости и погрешке? Дакле, ми не можемо ни један дан у миру, покоју и љубави један с другим

Бог би морао зао бити кад би род человечески на њи[х] ово зло и несрећу саздао; а то ко може, здрав мозак имајући, и помислити? Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове.

Готови смо нама[х] на кавгу. Свак се себи чини на правом путу, а другога суди за изгубљена. Ко год не види, не може управ ходити; а ко год не уме мислити и судити, не може ни своја дела како ваља управити.

Ко год не види, не може управ ходити; а ко год не уме мислити и судити, не може ни своја дела како ваља управити. Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на

Ко год не види, не може управ ходити; а ко год не уме мислити и судити, не може ни своја дела како ваља управити. Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља

једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се. Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала!

Ја сам и то предвидио и нисам се томе ненадао. Ко може свим и толико различним људма угодити! Ја ћу се само старати ништа против мојеј совести и против правилам здравога

Из тога што сам довде говорио може се познати, од части и накратко, шта ће ова моја књига у себи садржавати; није више потреба о том говорити.

Но, за не изоставити ниједно опстојатељство које може имати какав год сојуз с воспитанијем, нека ми се опрости да се мало натраг вратим.

” Свак ласно може познати какав је ови савет био, како га и сам сад познајем; но онда ко ће луду дати памет? Моја глава, напуњена будући

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пријешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром. И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.

Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: — Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг

Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!... Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш

— Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. — Зло је и да пође! — рече Рора. — Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало. — Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли?

Зашто не пустите мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум!, кâ да се не може људски... — Добро! Добро! Ајте сад! — А мој добри, мој липи вра-Брне!

Сва та мјешавина летијаше навише, навише, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигне, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас: — Дижи се,

— Дакле, си баш послат? И то баш Кењу, губавом Кењу? Шта то може бити? — Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! — рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.

Па ти, по овоме вримену, оклен доклен. Валај, ни вра-Наћвар нема срца! И шаље те ради губавог Кење! Ма шта то може бити, дите?! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш!

— Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом. Ко зна, може се све то још на липе свршити, а може бити да је Кркотић најмање крив.

Ко зна, може се све то још на липе свршити, а може бити да је Кркотић најмање крив.“ Тада вра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.

— Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то? — рече Кењо с малом душом. — Шта може бити?

— Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то? — рече Кењо с малом душом. — Шта може бити?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Други мноме објашњавају брзо богаћење Ђорђево, јер, кажу, не може се само трговином за неколико година купити толико имање, изградити читава варош у авлији и дуговима за гушу држати

— Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја.

— Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја.

Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја.

Зашто сам ђинђуве купио? Десна рука одложи пушку, из џепа извади ниску ђинђува и поче да је ваља међу прстима. Не може да је баци у снег. У тмини без обала трну ватрени свици што скачу из очију, из главе луне све гласнијег цвокота.

Целу ноћ није спавао кад је први пут на кантар ставио шупље ђуле, и дуго није могао и још увек не може да погледа у очи селаку коме је први пут криво измерио прасе.

Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих. Није то. Сви ће они мене надживети. Може посао наопако да ми пође. Изгубићу све што сам до сада стекао. добро је што ова будала Тола ћути. Пијан је, па дрема.

Кад немаш, ништа кад немаш! — Престани ноћас! — Ја... сиромах к сирће. Нико ми ништа не може. Ни Бог, ни зима, ни ракија, ни хајдуци, ни ти... Ћутим. да се кладимо даје мушко.

Звонко сипкају осушена ситна семца. Неко их лаким прстима пипка. Осушена семца. Заустави дах: срцу не може ништа; оно брзо каса по сипкавој тами, прободеној оџацима и јасеновима. Није она крива.

Гледа јој у уста, гледа је у „мушки“, чини му се да је и сада дави та реч и не може да јој приђе ближе прободен њеним несавитљивим погледом, не може ни рукама да замахне, а мора нешто да каже, па

у „мушки“, чини му се да је и сада дави та реч и не може да јој приђе ближе прободен њеним несавитљивим погледом, не може ни рукама да замахне, а мора нешто да каже, па промуца; — Ракије!

који пропада, не, он се успиње некуд, само не зна куд, крв му се споро успиње од пета, гушћа од катрана, налива га, он може, мора, јачи је од њих. Није ни осетио кад је Симка ушла и спустила ибрик с ракијом.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Ух, како се Поглавица преварио да неко може уништити чаролију!« помисли Ђаволак, кад из једне ниске, рушевне куће изађе девојчица носећи малог брата у наручју.

Када се пажљивије загледа, виде нечије светле, радосне очи и шарену мараму око округлог лица. То не може бити Татага! Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору.

па Сребрну ружу, поново Рибљу Главу, и схвати: то се она из једног у други облик прелива, и уздахну: — Зар баш не може другачије? — Не може! — Нека ти буде!

— Не може! — Нека ти буде! — Златоусти саже главу и осети како му се тел о смањује, како постаје прозрачан и лаган.

Ово је још горе него ићи у школу! Сам вучеш кућу, сам набављаш храну, а још си и тако мален да те може свако згазити! Па и те траве! Сав сам се исекао о њихове оштре врхове. Бар да смо птице!

Ево их, ту су! Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може. Блиставе су, далеке, вечне, а њега до зоре може ујести змија, однети ветар, затрпати пустињски песак.

Ево их, ту су! Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може. Блиставе су, далеке, вечне, а њега до зоре може ујести змија, однети ветар, затрпати пустињски песак. »Можда још и пре зоре?

Онај, некада нежни дечак сада је на све гледао са подсмехом. — Шта ми ко може? — смејао се. — Најсмелији сам. Најјачи!

— Ја тебе? — стена презриво набра уста. — Зар не видиш да си тек локвица воде? Стена може пољубити једино неког јачег од себе!

— Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове. — Кажеш да река не може без цвећа? Па, буди ти цвет! Једном у години буди цвет!

Трећи отимају. Али, среће у њему нема! Последње старчеве речи једва је чуо. У ушима му је брујало: одлазећи у свет, може се постати богат. Е, па, отићи ће. Ако су други могли, што не би и он?

Добро ће зарадити његов власник на одштети! Многи су тако згрнули читава богатства! Дечак се стресе: »И тако се може постати богат, значи?« Сакривен под палубом извидничког брода он напусти острво истога дана.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

деценијама, а на шанцу изгледало је да не остављају трагове ни ратови ни морије који су, наизменично, опседали град. Може се претпоставити да то ипак није сасвим тачно, јер су, у усменом предању Београда с краја прошлог столећа, сачувана

Ко xоће може у Француској, како се већ неколико деценија зове Позоришна улица, да ухвати у шаку прегршт те светлосне прашине и да,

Да ли се, уопште, може? Јеврем је, можда, био мудрији од Милоша, али је Милош, сигурно, био јачи од Јеврема. Умео је и да даје и да одузима:

да њему који је увек, као што се зна, био од оних што су најближи Кнезу, тешко пада што са Кнезом више никако не може да се сложи. Кнежева је самовоља, по Вучићу, постајала све луђа, а времена су била измењена.

То Карађорђевићи једва чекају. Господар Јеврем може, себи у прилог, да призна како је уз ствар Уставобранитеља пристао са чистим уверењем да је доношење Устава неизбежно:

Стиснуо је усне, шчепао своје недоумице и гурнуо их дубоко, најдубље што се може. Кад су стигли на Врачар и пошли Вучићу, Аврам Петронијевић и руски конзул су се згледали: сав усправан, крут као

Господар Јеврем гледа Пашића, Пашић гледа Јеврема: онда, Господар више не може да издржи и пита Пашића оно што пита и себе, непрекидно: – Без издаје, да ли се може?

Јеврема: онда, Господар више не може да издржи и пита Пашића оно што пита и себе, непрекидно: – Без издаје, да ли се може?

да ли се то он шали сам са собом или се неко други шали с њим, али је све, још невидљиво, осећао као истину која се може опипати. Од тада није био склон ни примирју са Турцима: више није силазио у Београд а они цy обилазили Авалу.

Земља памти, камен и цигла као да памте, али асфалт не памти и Васа, ето, не може да крочи на коловоз. Да може, одмах би отишао на Трг, под споменик Кнезу Михаилу.

Земља памти, камен и цигла као да памте, али асфалт не памти и Васа, ето, не може да крочи на коловоз. Да може, одмах би отишао на Трг, под споменик Кнезу Михаилу.

Васа му је узмицао, да не буде стигнут пре времена, и то је било све. У исти мах, није веровао да се може узмаћи и зато се понекад трзао. На његовом лицу, црном колико од сунца толико и од несанице, ништа се није видело.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ - „Увек јача од злотвора!“ „Мало нас је кој' би смели!“ - „Ал' вас јака сила креће!“ „Зар ко може стићи цели?“ - „Ко посумња, никад неће!

Да ли сам ти пети, ил' тек трећи, Мом осећају то не смета; Ни ти мени ниси прва, што ћу крити? А и ко зна шта још може бити! С анђелима те нисам поређив'о, Да надземаљски створ ја обожавам; И нисам хтео - не разуми криво!

Пун си крупних и ситних ружних страсти, Примљених од отаца, и рођених у теби; Од њих те туђа помоћ не може никад спасти, С њима те ка себи својски примио нико не би. О Роде!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Сном је човјек успаван тешкијем, у ком види страшна привидјења, и једва се опред'јелит може да му биће у њима не спада.

Ах, красоту небесног воинства смртни никад постићи не може! На свакоме лицу ангелскоме совршенство блиста створитеља и прелесна Божја поезија; на њихова копља и стријеле и

Радимости ове неуморне и силнога његова напрега нико себи представит не може; али своје цјељи постић неће, јер вјековах мати безбројнијех има лакша него сјенка крила.

Ход се њихов уподобит може хучну ходу два морска војводе, кад се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте

“ „Два војводе св'јетлијех полковах! Ја сам - каже - сам по себе био, бит по себе већ ништа не може, јер је против закона природе, која печат мој на лице носи.

да су (нека число и умножим колах у највећи степен счисленија што бесмртно твоје твореније вообразит својим умом може), насијата кола са сунцима; свако сунце предводи мирове колика си коме обредио, а мир сваки своју сферу има.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но овога пута добих од њега извештај да се то Левенхајмово дело не може набавити, па ни антикварно. То ме је изненадило, али се брзо присетих: Левенхајм је, како му његово име сведочи, био

својој докторској дисертацији, учинио први корак на путу научничке каријере, увидео сам да се свака појединачна наука може схватити и прозрети до дна само онда, ако се упозна и њен постанак и постепени развитак до њеног савременог стања.

Самостални рад на којој год било области науке може се вршити само онда ако се има при руци не само оно што је у њој створено, већ и оно што се, из дана у дан, у њој

„Тако је!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Сфера!“ настави Питагора. „Она је најсавршенији геометриски облик што га може бити.

Звезданом небу може доликовати само најсавршенији облик и вечност и зато оно има облик сфере која се вечно и равномерно обрће.

„И ја сâм сам много размишљао о тој ствари и увидео да Земља мора имати облик лопте којој се, путујући, не може никад доћи до краја њене површине. Та сфера је, као што сам већ растумачио, најсавршенији геометриски облик“.

„Са оваквим троуглом, образованим од једног дугог ужета, чије странице мере 3, 4 и 5 јединица - таква јединица може бити произвољно одабрана, дакле већа од ове наше - и помоћу трију колаца који се забију у земљу тако да уже буде

Увидех шта је то размера двају бројева, како се њом могу мерити углови. Тако се један оштри угао правоуглог троугла може измерити размером његових катета или размером његове једне катете и његове хипотенузе.

је до неочекиваних сазнања, јер сам увидео да се размера катете и хипотенузе таквог равнокраког правоуглог троугла не може изразити никаквим бројевима, ни целим, ни разломцима. Та је размера неизрецива, претстављена неизрецивим бројем“.

Ученици се загледаше као да питају: „Неизрецив број! - Шта то може бити?“ Питагора разумеде говор њихових очију па рече: „Сада ћу вам то растумачити“.

Њена права дужина не може се, дакле, никад претставити таквим бројем. Број који изражава њену дужину претставља један виши појам, појам

“ Он ућута. У бесу који и најразумнијег човека може да ошамути, умало да не избрбља којој је лепотици Абдере учинио своју галантну посету.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ „Она је силнија од свих ранијих, веруј ми. „И то може бити и не чудим се, најзад, јер те познајем. „А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу.

Јер и код нас треба припремати духове и јер излаз из овог хаоса и кала не може се ни замислити без терористичке акције. Морате се у овоме са мном потпуно сложити. И морате нам, најзад, прићи.

Сви ми само имитирамо, зар не? Говоримо отворено. Али мене ништа више не може да загреје, као некад пре ратова. Нема организације, нема средине у коју човек може да уђе без резерве.

Али мене ништа више не може да загреје, као некад пре ратова. Нема организације, нема средине у коју човек може да уђе без резерве. А после: ја сам се разочарао, ужасно разочарао; немам више вере.

И ко данас, после рата, може рећи да је већ готов са својом душевном организацијом, да зна шта хоће и да је то што хоће истинска и највећа Правда?

Сваки данас може да заради, ако хоће и колико хоће. А ви сте врло неучтиви и дрски. — Могуће — одговори мирно студент као да је

Сећајући се и сад оних свечаних тренутака церемоније, једне од највећих и најсвечанијих обавеза коју човек може примити, знам како сам онда веровао: да се она никад не може погазити, бар ради лепоте оне успомене, најмилије у

једне од највећих и најсвечанијих обавеза коју човек може примити, знам како сам онда веровао: да се она никад не може погазити, бар ради лепоте оне успомене, најмилије у животу, најсвечаније од свих, најчистије и најдраже.

Па уверен да се ништа слађе у животу не може ни доживети од онога што осећа дете кад га буди сунчани зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да замислим: како

— За име Божије — узвикнух запрепашћен — то не може бити! — На жалост тако је, преварена од непријатељског официра, невенчана, оставила је мајку...

Као и већина вереника ми нисмо хтели предвиђати тај стварни живот коме смо ишли у сусрет, који се не може обићи, нити нас се тицао живот других којим смо се могли користити.

узора од човека, обхрвана свима несрећама, изложена толиким опасностима, заузета нај тежим дужностима што их живот може натурити, дужностима пуним одговорности.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

о рамену ено разговара с вратаром, можда му препоручује некога свога — вратар је највиши до кога његова препорука може да допре. Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио.

ли догађај, какав ли катаклизам мора да им се учинио тај одлазак — њима, којима је ваљда било непојмљиво да се уопће може живјети негдје ван нашег мјеста, у другој каквој кући, другим каквим начином живота!

да онако присно и непосредно пољуља и угрози онај биједни суд у коме живи тај дух, та идеја, та вјера, као што то може да учини једна вулгарна морска болест или једна јача зубобоља.

Као потврда може да послужи ова мала рефлексија: сви ми готово увијек више или мање стилизирамо своје душевне патње; сви ми знамо да

А може уродити још и том неочекиваном благодати да човјеку понуде да игра сам себе у филму, да изиграва сам своју „трагедију”.

Ето, што све може да донесе једна сретно потрефљена несрећа!... А вјероватно је чуо и за мој страх од собног друга.

су неуморно продуцирали оне плавичасте облаке опалских прелива који су њихали под плафоном слутњу замагљених даљина. Може се пећи да су ти људи пропушили свој вијек, онако као што га неко прокоцка или пропије.

И чини ми се да сам већ тада осјетио како то може да и за нас саме буде неугодно и однекуд болно до те мјере да нас често сили да зажмиримо како бисмо малко расплинули

Да, смрт је само за друге. Ма које од лица наднесених над огледалом језера може да нестане. То ће бити болно, то ће бити жалосно, али, на концу, то је само нестанак једне јединке, и ништа више.

Уображавао сам да један јединцати, сам по себи, увијек једнак и увијек једнако неосмишљен тон, може да изрази много тога, сву силу разноврсних ствари.

Као што се уопште, по сили саме ствари, касно са сигурношћу освједочавамо о промашеном: о томе може да нас поуздано и до краја освједочи тек неуспјех.

Обмањивање средством истине несравњиво је подлије него обмањивање средством лажи. Али, изгледа, човјек не може да се ослободи лажи као ни своје коже.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.

!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... — Јок, не може! — одсече кнез. Међу момцима наста гуркање и шаптање.

У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота. Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.

Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.

Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...

Тако пролажаху дани... Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао. Имања, може се рећи, и не имађаше. Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.

и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом.

Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље. У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу

рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.

Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.

се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. — А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене ?

Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити. И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И ДИЈЕТЕ 377 ТИ ЋЕШ СВИРАТИ 378 ЗНАМ И ЈА КАО БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ 379 МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО 380 НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ 382 И ТО ЋЕ ПРОЋИ 383 ШТО ЗОВЕТЕ МРТВЕ?

Онда му отац рече: — То је истина, али може бити да има гдегод у свету места где би се човек и спасти могао. Ти би, синко, сад тек требало да живиш, а не да

Капу кад метнеш на главу, онда те нико не може видети; кад штаком прекрстиш, свашта се мора пред тобом окаменити, или, ако хоћеш, оживети; папучу кад обујеш, можеш

Старац му онда каже: — Јесте, има и такова земља, само тамо не може нико отићи. Петар сад запита старца: — Па где је та земља?

Ко би у ту земљу отићи могао, тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио, сваки је главом платио.

Са оне стране уз бразду било је тако лепог цвећа да се Петар зачудио, па запита девојку: — Каква је то земља где не може трава да расте? Девојка му одговори: — То је жалосно поље. Петар је опет запита: — А какво је то цвеће тамо?

Девојка се на то обрадује и помисли у себи да врх од чизме не може никад бити тежи од целог Петра, и рече: — Па хајде.

шта је стари рекао, а бог му рече: — А ти хајде па их ишти за себе, нека их теби прода кад не да мени, јер су његове, може да ради шта хоће. Потом се свети Петар врати, па дође опет к староме па му рече: — А би ли ти хтио мени овце продати?

Мој је отац змијињи цар. Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: — Не брини се нимало за овце; овцама неће бити ништа; само хајде што брже.

Она опет, ни за то не марећи, једнако навали говопећи да друкчије не може бити него да јој каже. Утом дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук, и кад буде готов, метне

Када дође над једну долину, има шта и видјети. Аждаха прождрла јелена, па јој запели рогови у чељустима, па не може ни натраг ни напред, но се мучи и јечи. Чим њега угледа, рећи ће му: — Чујеш, момче!

Малиша се стаде мислити, мисли, мисли: е, да сада почне тући змију, може бити да ће она избљувати јелена, па и њега прождријети, а напошљетку она га је прва богом заклела и побратимила, те

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет. СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило

дух лагано, нечујно опада Као лепота, прах лептира, цвеће; И ја не видим да ми све пропада, И да л' ме ишта може да покреће. Где дух лагано, нечујно опада.

Опростите, али — подвеза вам спала. У најмању руку, свет је овај злобан; Узеће вас на зуб — пошалица ту је, И ко може знати какав удес кобан Најближа будућност спрема вам и снује.

Као сунце, и ја спокојно ћу ићи, Равнодушан, далек за све што се збива: Глас до јуче познат не може ме стићи У ћутању новом које ме покрива.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Имао је изванредно памћење и често је рецитовао дугачке текстове на неколико језика. Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика уколико се изгубе, рецитујући њихова дела. Његов стил писања је изазивао дивљење.

Инжењерство, електротехничко и машинско дају позитивне резултате. Једва да постоји нешто што не може математички да се представи и чији учинак не може да се израчуна или чији резултати не могу да се изразе унапред, на

Једва да постоји нешто што не може математички да се представи и чији учинак не може да се израчуна или чији резултати не могу да се изразе унапред, на основу расположивих теоријских и практичних

Ја већ годинама планирам аутомат који ће сам себе контролисати и верујем да може да се направи такав механизам који ће се понашати разумно до извесне границе и који ће направити револуцију у многим

Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе само властитом вољом. Сећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је

Али преко је потребно прво повезати околности и прилике које су им претходиле и у којима може да се нађе њихово делимично објашњење. Још од детињства сам морао да се бавим самим собом.

Многе од њих сам конструисао и уживао у њиховом раду. Како је необичан био мој живот може се видети из овог случајног догађаја. Мој ујак није марио за ову врсту разоноде и више пута ме је прекоревао.

Грчевито сам се борио за живот, али нисам веровао да ћу се опоравити. Може ли ико поверовати да се тако безнадежна телесна олупина може преобразити у човека запањујуће снаге и жилавости, човека

Може ли ико поверовати да се тако безнадежна телесна олупина може преобразити у човека запањујуће снаге и жилавости, човека који може да ради тридесет и осам година, скоро без дана

поверовати да се тако безнадежна телесна олупина може преобразити у човека запањујуће снаге и жилавости, човека који може да ради тридесет и осам година, скоро без дана одмора, а да и даље остане телесно и духовно крепак и свеж.

Када сам позвао А, рекао ми је да одлучује Б. Овај господин је сматрао да само Ц може да одлучи, а овај последњи је био сасвим сигуран да је А једини овлашћен да делује.

Следеће што се тражило, била је производња монофазног мотора који може да ради на овој фреквенцији, а то није било нимало лако. Крајем 1889.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

овог поступног развоја, и све што сам до сада написао је покушај да изложим своје мишљење, као сведок који о овом може с правом да говори. Али има много других америчких научника који су још позванији да о томе говоре.

Наглашавам само да постоје извесни психолошки разлози који иду у прилог мог мишљења да, понекад, усељеник може да види неке ствари које измичу очима домородаца. Ко види тај и верује; нека говори онај који има шта да каже.

А шта може пружити млади досељеник који нема пара у џепу, није вичан било каквом послу, нема занат и не познаје језик земље у

Међутим, има извесних ствари које млад досељеник може донети овој земљи, а које су много драгоценије од свих оних које данас прописује закон о усељавању.

Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти.

Ведрих дана из Идвора се јасно може видети Авала, планина у близини Београда. Ова плава планина, која је за мене у то доба била нешто посебно, изгледала

А ако зрак светлости не трепери као завибрирано тело, како могу Сунце, Месец и звезде да изражавају славу бога и како може, по Давиду, њихов глас да се чује где год има језика и говора? На та питања Кос није хтео да одговара. Нимало чудно!

На та питања Кос није хтео да одговара. Нимало чудно! Ни данас нико не може да да сасвим задовољавајући одговор на питања која су у вези са зрачењем светлости.

да моји родитељи не би могли да ме издржавају у великом граду као што је Праг, уверили су ме да се тај проблем може повољно решити. Обећао сам им да ћу се о свему посаветовати са родитељима када их за божићни распуст будем посетио.

И зашто да човек лупа главу око топле одеће када иде у Њујорк? Зар није Њујорк много јужније од Панчева, и зар се може помислити да Америка није топла земља кад се човек сети оних број них слика голих индијанаца.

Уобразио сам да она може да чује најслабије звуке, да може да види у најтамнијој ноћи и да као права вила, може да осети најмање поветарце, па

Уобразио сам да она може да чује најслабије звуке, да може да види у најтамнијој ноћи и да као права вила, може да осети најмање поветарце, па чак и да осети мисли људи у њеној

Ћипико, Иво - Приповетке

— упита сестру. —Овај ми вели хоћу ли у њега на радњу. —Можемо, вала, обоје! —Не треба нико него она... Други не може да издржи, па се надуши смејати, као помаман. —Ругају се, бона не била! — брат ће сестри. — Берекинци!

—Останимо! — неки ће од мушких. —Онда ћемо, брате, изгубити и сутрашњи дан... —Ради чега? Може нас когод освитком звати. —Знам ја шта је... Ако увече не нађеш радње и нема ништа! — Ко вели?

Јад и невоља! — заврши нагло. —Па си га болесна оставила? —Нисам од обијести. Понешто се опоравио, но не може ни на какав посао. А радиша је... Све потрошисмо, највише за љекара и љекарије... Двоје нејачади остало с њиме.....

Мучно јој толико потрошити. Али што ће? Не може сина оставити у туђем свету без помоћи. Да се ова невоља десила код куће, лако би.

А зором изненада ветар завеја силније, као да му је до инада. —Бог зна кад ће издувати! Може да потраје још и недељу дана, рекоше јој неки, што се с њима световала.

Али у Спасоју поджегла се младићка крв: не може да издржи а да не упита брата Османова рашта их срамоти, а при њиховој муци.

Путем бесвјесно стиска стари џевердар и прсти му грчевито по њему играју; хтио би да се умири, но не може. Раздражен је; срамота и понижење бију га и савлађују.

— наређује стари Никола жени, и похита брату у другу кућу да му остави и препоручи оно што се махом собом не може понијети.

на скитача Митра, који наоко нехајно их посматра, али на махове издаје се: види се, није му мило што у њ гледају, а не може да их чисто погледа, буни се, па пође на страну, само да им није на догледу.

А браћа, кад им није на оку, грђе предају: у непознатом су свијету; иду по ноћи по оним мрачним и тијесним улицама: може да их негдје из бусије нападне и у трену ока смлати или убије.

Па може бити да се с њим још неко крије, биће их и више: Османова браћа богата су, неће штедјети, само да брата освете.

у кући газде Вељка, трговца у граду, брише стакла на прозорима да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило да је у кући што је могуће свјетлије.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

немачког лингвиста Вилхелма фон Хумболта: око свакога човека његов матерњи језик описује круг и из тог се круга може изаћи само ако се у неки други круг уђе.

Тако се исто сваки од нас налази у некоме културном кругу и из њега може да изађе само ако у неки други ступи. То је неминовност коју би било бесмислено порицати.

позивање на добру вољу, него једино довођење до свести разлика које нам показују да једна иста или слична конвенција може да има и има две различите функције, тј. два смисла у двема суседним и блиским културама.

Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе. Ја се, разуме се, не осећам позваним да

је стилско подручје, додуше, у језику потребно и неопходно, јер га имају сви природни језици, али језик без њега ипак може обављати своју основну функцију у интерсубјекатској комуникацији.

Зато граматичари мањевише увек свисока гледају на лингвостилисте. Без комуникационог језгра се не може, а оној стилској периферији коју овде имамо у виду додељује се изражавање емоција и свих индивидуалноличних садржаја у

Оно што лингивистичка анализа може само да наговести као ритмички потенцијал у везнику да, то је у Матићевом другом стиху практично показано као тројно

Овде се све оно што је било – на неки начин може тек да збуде; а све што јесте – као да се једном већ збило. Тако смо доспели до места када се може говорити о односу

Тако смо доспели до места када се може говорити о односу који књижевно или, тачније, модерно песничко обликовање има са одређеном општенационалном културом.

Ако се то може назвати службом како ју је некада Исидора Секулић схватила, ту службу прихватам. Сви ми одвећ добро знамо да Косово

Обратићу вам пажњу, и покушаћу нешто о њој и да кажем, колико се то уопште може у неколико дозвољених ми минута, на једну књижевну област за коју држим да нам је мало знана.

Човек се не може довољно нарадовати кад нађе да се о тој истој древној словенској пчели, која је по правилу божји весник, пева на

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне, бога ми! Не прелива нам се, забога, већ једва везујемо крај с крајем. САВКА: А лепа плата.

ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија, може он и друкче. Ако не може никако друкче, а ти да знаш, узајмићемо макар на друго место, па теби вратити.

ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија, може он и друкче. Ако не може никако друкче, а ти да знаш, узајмићемо макар на друго место, па теби вратити. Теби твоје не гине.

ЖИВКА: Па не иде, али, право да ти кажем, не би ти ни та једна класа много помогла. Не може једна класа да ти исплати дугове. ЧЕДА: Што ви мени једнако те дугове натичете на нос?

ЖИВКА: Али каже човек: Стевановић отишао у Двор. ЧЕДА: Па? ЖИВКА: Па то! Ти можеш да аванзујеш, а може и он... ЧЕДА: Ко? ЖИВКА: Како ко? Сима! ЧЕДА: Па отац је већ начелник министарства, шта може више?

ЧЕДА: Ко? ЖИВКА: Како ко? Сима! ЧЕДА: Па отац је већ начелник министарства, шта може више? ЖИВКА: А Државни савет, а управник Монопола, а председник Општине?

ЖИВКА: Теби не фали, него њему. ДАРА: Њему? ЖИВКА: Па дабоме... нема школе, не зна језике, не може да прави каријеру и онако некако не пристаје... ДАРА: Мени је добар, а вама се и не мора допадати.

Прилепила се за фијакер као таксена марка, па мисли нико је не може одлепити. Е, одлепићеш се, синко. Још после подне ћемо се возити на министарском фијакеру.

ЧЕДА: Је л' те? Гле, молим вас, ко би то рекô?! ЖИВКА: И она сад може да нађе много болу прилику него што си ти! ЧЕДА: Како, молим?... Реците то још једанпут.

Било што је било, шта ћеш му, али – ако се ствар може поправити, треба је поправити. ЧЕДА: Ама, кога да поправите? ЖИВКА: Тебе не, не бој се!... Него ствар...

ЧЕДА: Па тај ваш будући почасни зет! ЖИВКА: Како шта је, па конзул! ЧЕДА: Ама, почасни конзул. Не може се тек од тога живети. Ко је још од почасти живео? Он мора имати и неко занимање?...

Овде је госпа Живка министарка. Је л' те, молим вас, нисам вас ни питала, кад ће бити готове слике?...Тако... а не може раније?... Ал' гледајте, молим вас, да испадне лепо.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Да заиста тако нешто постоји, може се судити по понашању и по судбини свих или готово свих Станковићевих ликова, дакле не само из Нечисте крви.

Хаџије и родбина пролазе кроз сплет танано разлучених обзира: следовао би јој отров, али ће деца остати сироте; децу може преузети њен отац, али би му с њима дошло и големо богатство, што се погрешно може тумачити; могу је удати за

али ће деца остати сироте; децу може преузети њен отац, али би му с њима дошло и големо богатство, што се погрешно може тумачити; могу је удати за најнеугледнијег човека у махали, чак за слугу, али ће с њим доћи и пород нежељена порекла;

3 Извесна општија правилност не само што се овде наслућује, него се приближно може и формулисати: што је култура старија, истанчанија а затворенија, што је гушћа мрежа колективних прописа у које је

И Нечиста крв није роман о греху и казни. Премда се Софкино жртвовање може схватити и као казна, а ни грех није далеко од њенога лика: повремено ју је као могућност заносио и искушавао (рецимо

А, опет, познато је да јунак унапред све може знати и све предвиђати што ће се касније у роману десити само онолико колико је примакнут приповедачу (наратору) који

Јер се, по правилу, једино са ауторскога положаја може гледати не само уназад, на оно што се већ догодило, него и унапред, на оно што ће се тек догодити, и то без икаквих

већ догодило, него и унапред, на оно што ће се тек догодити, и то без икаквих ограничења, тако да се једним погледом може обухватити сав роман као целина, односно целина једнога књижевног света.

Међутим, рећи нехотично не значи рећи и погрешно: нехотично у тропима и фигурама може значити да је спонтаним померањем односа међу речима ухваћен редак а тренутачан утисак. Али чији утисак?

Ако се може судити на основу само три објављена наставка, уз то и кратка, а мислимо да може, Станковић ни на самоме почетку није

Ако се може судити на основу само три објављена наставка, уз то и кратка, а мислимо да може, Станковић ни на самоме почетку није имао намеру да напише дело у првом лицу, и то се код њега не да ни замислити под

Генеза књижевног дела, особито ако се она може пратити према рукописним варијантама, покаткад нам баца неочекивано светло на његове скривене стране.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Сточарство је у Гори уништено и настала дотле незнана печалба. Не може он ићи у Смирну и Сарајево да гради халву и продаје бозу. У друкчију је печалбу пошао.

Није штедио ни код куће, ни при пустоловинама. Хтео је да задиви свет једним Горанином, да покаже Турцима какав може бити један потур. Расипао новце лакше но што их је задобијао. Давао је сиротињи, гостио пријатеље и дивљу дружину.

лоши људи: нека ти бидне он дерудеџија — зашто па један је Суљ-капетан од Гора, иако је потур, иако јоште међу зубе, може бити, ће му се нађе домузовина... Такец!...

Па позвао кнеза да он отпочне. Једну нечувену и недоживљену досле... Колашин пропада. Не може више да се брани. А кад он пропадне, до врха Копаоника неће се више чути српска реч.

одлука на време објављивала и после завршнога дана било је допуштено да у туђе винограде улази ко хоће и бере колико може, па чак и стоку уводи.

Томе најпре ни Калудрани нису веровали. Побогу. зар може Колашинац вером окренути? Зар може помазан човек прећи у турску веру?

Томе најпре ни Калудрани нису веровали. Побогу. зар може Колашинац вером окренути? Зар може помазан човек прећи у турску веру? Кад се зна да се тај знак хришћански ни кроз векове не може са чела избрисати?

Зар може помазан човек прећи у турску веру? Кад се зна да се тај знак хришћански ни кроз векове не може са чела избрисати?

А после, одржавши збор, пошли Милојевој кући и известили његову жену Богдану. — Не може то бити овога свијета, сињој кукавици! — завапила она и скаменила се на месту. — Може...

— Не може то бити овога свијета, сињој кукавици! — завапила она и скаменила се на месту. — Може... ти да си здраво н то дијете покрај тебе!... Може, Богдана, на велику срамоту нашу. Виђели смо својим очима...

— завапила она и скаменила се на месту. — Може... ти да си здраво н то дијете покрај тебе!... Може, Богдана, на велику срамоту нашу. Виђели смо својим очима...

Ту пошту учинили покојнику домаћини Арнаути, јер им је погинуо, може се рећи, на прагу, у њихову млину. Њих двадесетак чучнуло унаоколо, прислонило пушке уз рамена, па пуше и ћуте.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

! 1865. КО ЋЕ КАО ЉУБАВ! Гора гору не мож’ грлит’, Не дâ долина; Дан не може дан пољубит’, Ноћ је међ’ њима. Ал’ на гори овде момче, Онде девојче; Ови ће се грлит’, љубит’ Данас довече.

Беси се стреме од горе, од доле Знамо ли сутра шта нас може снаћи! Дужни смо сваком у помоћ притећи, А трипут више најближој нам браћи. »Стармали« 1880.

Тај аманет шаљем данас Цркви ваших срца, Да видимо, може л’ да се И стварно отрца. ИИИ На олтару светиње нам Зрачак се разлива — (А светиња што је деду, И унуку бива).

Ми бадњак волемо — Али не можемо... Тако, то је било искрено речено! Што не може бити нико не захтева. Та Божић не тражи да пећи рушимо, Та Божић не тражи да патос кидамо: Божић само воли

“ И књижицу своју вади И бележи име њено. Удовици с’ грло стиште Кâ да ј’ гŷши мòра нека, Па не може да изусти: „Нисам крала мога века!“ Оде дома празних руку, Деци својој без горива...

УДЕЛА СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ (Уз слику) У храму је стајô ковчег — Кô да моли камен сињи: „Уделите, ко шта може, Уделите сиротињи!

Кад већ мора бити боја, Бар таквог нам не дај, Боже, Каквог боја међу браћом Тек им душман желит’ може. Кад се мора много згазит’ На мегдану братског трења, Не згазимо барем стазу Могућнога измирења.

Не будите деца што на трсци јашу Ил’ маћеху моле да им скува кашу. Маћинска се каша и без молбе кува, Ожећи вас може; ваља да се дува. Не будите деца која се од страве Под јастук увуку па се ту удаве.

И Фебруар може да ти нâд омане, Да преда те стави огромне тешкоће: А ти с’ држи Марта, и он нешто може, Само ако хоће.

И Фебруар може да ти нâд омане, Да преда те стави огромне тешкоће: А ти с’ држи Марта, и он нешто може, Само ако хоће.

Сусретај га с надом и са добром вољом, Чврсто држи крму свога малог чуна; Не буде ли Маја што ти срце жуди, — Може бити Јуна.

И Јун може проћи без икаква лека А твој вапај срећа јоште није чула, — Ти га мани врагу, крепи своју снагу Па се хватај Јула.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

млого против состава тјела чини, тамо се преко мере игра и скаче; не спава се целу ноћ, богзна шта се јошт догодити може, које неугодности човека при читању какове књиге отњуд напасти не могу. — „Господин ферфасер!“ — „На служби, фрајлице!

ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може. Ко је јошт видио да ја овако у бело обучена пођем с њиме издртим, и јадним; црне му се руке, никаква резона не зна,...

ЕВИЦА: Мени је уја... ФЕМА: Опет она уја? Јесам ли ти казала једанпут да он нама не може бити род? Шта ћеш код њега, да му переш судове? Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си најгора паорентина.

ЕВИЦА: Ја не могу мидер да трпим, кад се заптијем у њему. ФЕМА: Така дрнда и не може, него које су добро воспитане. (Затеже се.) Ја могу, видиш, а теби је тешко.

ВАСИЛИЈЕ: Забога, гди сам ја? ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте људе, пак си дошао код ноблеса.

Вичем ја: Финеска, Финеска,... једва сам је пробудила; то вам је мопс, да се не може исказати: волим њу него најбоље печење. Пак како сте ми, како сте ви ручали? ФЕМА: Мико фо!

ЈОВАН: Хе, хе! Тако би најпосле ја морао обући сукњу, кад би се на моду дао. ФЕМА: То може бити, Жан, пропопо, Жан. ЈОВАН: Молим вас, мајсторице, немојте ме звати Џаном. ФЕМА: То мора бити, Жан.

Све о њему мислим, пак у другом морам да фалим. (Придене сат.) Анчицкен, може и овако поднети, док се онај позлати, је ли, Анчицема? АНЧА: Јесте, милостива госпоја. (Забележи.

(Забележи.) ФЕМА (ода поносито по соби, све иа огледало гледајући): Анчицкен, шта ми јошт може фалити? АНЧА: Један штехер.

) ФЕМА: Док се тај, како се бестрага зове, штекер купи, могу се и с наочарима послужити, је ли, Анчицема? АНЧА: Може, милостива госпођа. ФЕМА (узме наочаре и гледи кроз њи): Коми фо!...

ЕВИЦА: Мој Василије није такав. МИТАР: Ја знам, али ни он не може из реда изилазити. Видиш, кад би ти метнула златну капу, сви би зинули на тебе као на чавку.

Она ће све с њеном проклетом модом да спири и измоди, пак онда? — Не, не, жао ми је, ал’ не може бити... Кој враг, какав је то пандур? ЕВИЦА: То је Јован. МИТАР: Јован, пак шта се тако наружио?... Јоване!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може. О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје.

од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може. О чело моје о моја слепа мапо!

своје нужности Све што нема ватре у себи сагори Што сагори постаје ноћ Што не изгори рађа дан Треба запалити све што може да гори Треба срушити све срушиво, све што није вечно Треба у свему и после свега пронаћи наду Револуцијо, оно што

Свака је песма празна и звездана, Ни бол ни љубав не може да је замени. Она је све што ми оста од неповратног дана, Празнина што пева и мир мој румени.

Наше име неће бербу доживети Свега што може себе да сети. Појединачно нас, јој, унеразуми; Опште нас заслепи. Забуна је сличност.

Моја те љубав претвори у нешто Што се не може волети. Ал вешто Твој костур празно препозна сазвежђе. Ко ће преживети Плод, ако га буде, Сићушан испод дрвета, ког

У злочин је умешан и онај ко спава. Никога нема да јакима опрости Што сиђоше у тамни вилајет и злато Које се не може узети открише. Што год да чиниш зло чиниш јер блато Из тог подземља славно је све више. РАВИЈОЈЛА ...

Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет. РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам

јато из ње излеће Узмите шаку свежег пепела или било чега што је прошло и видећете да је то још увек ватра или да то може бити ПАТЕТИКА ВАТРЕ (1956) ДВА ПРЕЛИДА И У заборав зашто рече Што непогрешном погрешком стече Кад

То није напуштен цвет, али то није ни цвет који се може пресадити, то је празан цвет за све који немају храбрости. То је цвет у испруженој руци, то је цвет који се

Смрт је подивљало ништа, проходала празнина. Пун ноћи како да успавам ту реч будног мрака коју не може уразумити никаква песма коју не може ни земља упити ни ватра изменити ни вода однети!

Пун ноћи како да успавам ту реч будног мрака коју не може уразумити никаква песма коју не може ни земља упити ни ватра изменити ни вода однети!

Краков, Станислав - КРИЛА

– Сад, сад, – глас дерана је пискав. Под кривим наслоном од сувог грања, пред кафаном сумњиве белине, не може се прећи од поседелих официра. Говорили су о маларији и кинину који се у дебело месо убризгава.

Стеже грчевито сигнални пиштољ, и припија се уз ниску гомилицу камена и земље. — Да се само може остати мирно приљубљен уза заклон. Те мисли пролазе кроз све који леже за малим заклонима од земље и камења.

Рус је био нздахнуо. Дошао је дежурни лекар и болничари и заклонили су мртвог малим заслоником. — Но, тако може остати до зоре... вама не смета? не? обратно се лекар Душку, који није ништа разумео. — Ни најмање.

Душко је био горд због своје ране и жене са собом, и било му криво што су уличице пусте, те их нико не може да види. Њихове су стопе остајале девички читаве по прашини. Нико није улазио у њих.

У предсобљу пришао му је један дебели у чудном војничком оделу, и поверљиво му саопштио, да му за сто драхми може израдити боловање.

Петровић, Растко - АФРИКА

Треба га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига.

У ђерданима које носе црнкиње горе у Судану, на пример у Куликору, и сад се може видети покоје плаво феничанско зрно.

Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана

„Ви право, ви право, али сад не може, сутра!“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак.

Црнац ипак срећом чује нашу препирку. Сумња да се тако што може и догодити, размишља један тренутак, и као да продужава да прети, виче кондуктеру: „Добро, терај на брод, терај на

Признају да образован црнац може бити финији од белца а да и иначе може имати све добре особине. Вуије каже да је то основна антипатија раса које се

Признају да образован црнац може бити финији од белца а да и иначе може имати све добре особине. Вуије каже да је то основна антипатија раса које се бране — Индоевропејци, Самити.

Своју жену и своју децу ја нисам посматрао као супротност црнима; разлика у боји може вам изгледати тако обична да је више и не примећујете.

Једино је урођеник у стању да својим чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.

То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама. Гувернерова палата доминира тим вртом, пространим пропланцима и широким стазама; ничега што

уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ тражи по столу вирђинију и не може да је напипа. Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела.

живота, који је мучан а на који се поносе; сваки други од њих ми, и поред велике предусретљивости и срдачности, не може ту суревњивост да сакрије.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

) Потурчен, можда?... Проклет несрећник!... ИСАК: Не кори, Станоје!... Ког беда рађа, бедно умире! И какве вере може имати Ко је у силу само веровô? ГЛАВАШ: Сиромах! А што си овде био науман? ИСАК: Да скачем доле...

И ти си пристала?... СТАНА: Пристала?... Та то је трâмпа! А његово је деце обоје: Сина ми може свакад убити, Мене смрвити, ћерку љубити; Господар он је!... Ми смо робови!

што му земљу радимо: Од сваког плода њему трећину, Ил’ половину јечма, пшенице; Облѝзни л’ овца, од воље му је, Може узети оба јагњета! Ал’ он је добар... једно узима, А друго враћа мајци несрећној!...

(Одлази јаросно.) СПАСЕНИЈА: Ох, мајко, мајко!... Ено је, оде!... С ћерком је, јадна, све изгубила! Сад може старе руке скрстити, Па тужно рећи: „Све ме издаде!...“ ГЛАВАШ: За киме жалиш?...

Ако је можно, још друге ноћи; Сваки час може Хаџија доћи... СПАСЕНИЈА: Брата ми пази, Не дај крвнику да га обрани, Ако до лома дође с тирани... (Сви одлазе.

Ал’ сад се жур’те да што брже до чамца доспете, може и друга потера доћи... То нико не зна, а, богме, ту ти не помаже молитва!... Хајд’ хајд’, хајд‘!...

На чекрк ћу те бацит, матору, Па нека палац точка гвозденог Осушена ти ребра премеће Све донде док се може слушати Крцкање тупо тврде коштури, Да силу познаш слуге царева!... СТАНА: Ха, ха, ха!...

руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може улити... Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч? Син ти до данас није погинô...

после хајдуке, Који на друму Турке чекају, А и на самог цара кидишу, У своме дому вешто заклања; — А не може ли?... Ено Дунава! Он их на ону страну салдуми; — Тај Главаш ми се овде попео!... (Показује на теме.

Разумеш, бабо?... СТАНА: Мудар си, пашо! На свету, ваљда, нема мудрости Која се с твојом може сравнити!... СУЛЕЈМАН: Чули сте све; Ја донде нећу оком тренути; У тихом миру тамне поноћи Измишљаћу му муке,

) Сељаче! Што игда можеш селу побрзај, Те одмах нађи Петра Сивоњу, Кажи му шта је!... И да не чека, Него, што може, нека похита! Брже! Брже!... (Сељак одлази.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Вира, где се сједињује са друмом који иде од Бање на Параћин и који горе споменух, те се тако и овим путем од Зајечара може доћи Параћину.

У Делиграду и Алексинцу концентрисано је 18—20 хиљада војске, да се у свако доба може послати помоћ Хрватовићу или Лешјанину — где прво затреба. И тако на тимочкој линији стоји Хрватовић пред Бањом са 6—7.

000 војника. У случају преке нужде Хрватовићу и Лешјанину може доћи потпора од Алексинца и Делиграда, највише 12—15 хиљада, пошто у обадва места мора остати помало посаде, и од

Зајечара и Видина и између Књажевца и Ниша имају Турци јаку посаду и не морају се бојати нашега нападаја, те Али-Сајиб може са овом војском прећи Мораву код Хиша на Мрамору, па окренути друмом на Грамаду, сјединити се са Ејубовом војском,

То се дакле АлиСајиб креће. Али шта xоће он? Да продре у моравску долину? А располаже ли он толиком силом, да може сам предузети продирање у моравску долину? Ко зна! тек он удара врло енергично и пук. Мил.

узрујале и почињу бивати немирне (а пре се ни живе нису показивале из својих шанчева) — онда се готово са сигурношћу може узети, да се Ејубова војска повлачи са Тимока и прибира се да од Ниша упадне у моравску долину.

Ту човек наједанпут осети да пред њим и пред сваким појединцем стоји велико дело које це само сложним, укупним силама може повољно решити; човек це наједанпут осети зближен са свима личностима које га окружавају, одношаји одмах постану

— Не знам, нисам, чини ми се. — То, видите, није добро; наште срце не ваља се трускати у колима; може вам се смучити. А зашто се нисте мало заложили? — Нисам имао кад, заборавио сам, шта ли.

Моравском се долином повијао густ дим, као голема усталасана река, а сав предео преко наше границе, колико се оком може догледати, беше у диму и пламену.

— А мислите ли да њино присуство и њине беседе распаљују одушевљење у војсци? — Распаљују, распаљују, вера много може, она фанатизира и челичи.

— Па како ће твоја молитва помоћи војсци, кад ни мојој левчи не може да помогне. Сабљу паши, мој попо, не боје се Черкези петрахиља.

Стефана? — Нисам могао ништа разабрати; пуцњава је код Тешице врло јака, па се с других страна ништа не може чути. Али баш кад хтедох амо поћи, стаде да се диже дим од Катунске стране, баш на самој нашој граници; изгледа као,

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Али дрво понајлепше Често гризе црв, — И ја често, врло често Снивам бој и крв. Уједаред, изненада Може куцнут’ час, Јунацима на милину, Врагу на ужас.

Прими и песму ову, Приклони к њима лице, — Та песма ова мала Сестра је љубичице. ХХИ „Може л’ сунце сјати И у црној ноћи?“ Одговор ће дати Твоје црне очи.

би боли стисли; А ја можда, што још никад, Изрекô бих црне мисли, Изрекô бих, где се очај, Где се живот смирит’ може — А ти, душо, безазленко... Ох, сачувај, благи Боже!

! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити! Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега.

“ Твоја Смиљка, сиротанка, Још не може ногом стати, А отац је зборит’ учи — Прва реч јој биће: Мати! Кад узмогне ногом стати, Кад научи матер звати,

X Зар ја љубит’ више не смем? Зар се мени само крати Своју драгу драгом звати, Уздахнути, осећати!? Ко ми може љубав убит’, Ма да ј’ срце раскидано! — Ја те љубим, чедо моје, Чедо моје, закопано!

Моје лане није смртно, Да растанком прети, Моја друга, моја туга Не може умрети. Моје луче не јауче, Већ ме љуби живо, А ја сам је вером, надом, Животом даривô.

“ „Само ћу јој — то ми с’ може — Друго име сада дати, Досада се љубав звала, — Отсад ће се тугом звати.“ XXXВ Много ли је загонетно У природи

Спомену вам одужит’ се хтети, То је тлапња слепилом голема... Ал’ ми нико не може отети: Љубити вас — и када вас нема.

XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу да сам много плакô, — Не сећам се, може бити. Кад се магла ведрит’ поче, Па ми зорин зрак засвити, Кажу да сам много певô, — Не сећам се, може бити.

Кад се магла ведрит’ поче, Па ми зорин зрак засвити, Кажу да сам много певô, — Не сећам се, може бити. Ал’ кад стиснем болно чело, Кô кроз сан се сећам свега, — Да сам увек тајно зебô Од проклетства данашњега.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Са њим је био мој командир чете. Причао ми је после командир да је горе, на положајима, хаос. Ни бог господ не може да их размрси. Оне ноћи када су ударили Бугари, наши су се под борбом повлачили. Ту није било јединства команде.

Грозно су измрцварени. Рашчистили смо те заклоне. Око подне стигоше и два француска официра да виде може ли бити шта од топова. И да видите чуда, уз припомоћ наших пешака, они лепо монтираше топове.

Ровови потпуно отворени, а испред ровова камење. Не може се маћи ни лево ни десно. Имао сам осећање као онај кога су везали за колац и сад чека плотун...

Оном до мене „приоћало се“. Трпео, грешник, док сам био будан. Кад сам легао, он поМисли да сам заспао, па сад може. Да изиђе, погинуће... И онда — више моје главе. — Шта си му радио? — Ништа. То исто и мене сналази, и све остале...

Али тукла нас бугарска артиљерија с бока, тамо негде од Старковог Гроба. Срећом, ако се још и то може назвати срећом, ми смо се налазили близу бугарских ровова, те су бугарске гранате падале и у њихове заклоне.

Хтео бих да застанем да се опипам. Али бојим се да изостанем, јер свакога тренутка може на мене да налети неки од Бугара, који су се сада разишли по целој падини.

Дакле... ближи се ипак час. Био сам у толико јуриша и никада ми ни на ум није падало да ми се ма шта може десити. Сада сам био очајан. Иако нисам знао тачно на шта ћемо наићи, слутио сам нешто грозно.

Ваљда су се ту склонили па су их Бугари са висине све побили. Прислонио сам главу на једнога мртвог и мислим, где ли може бити та моја рана. Цела ми је нога одузета. Хоћу да се окренем на леђа, али болови су неиздржљиви.

— Неко од вас рече да се Кајмакчалан може поредити са аждајом која има две главе. Е, лепо. Слушајте. Дринска дивизија водила је борбу са том ненаситом и

Ту скоро, кад су му ослободили руке од завоја, био је весео и по цео дан кретао прстима. Сада може сам и цигарету устима да принесе.

— А шта би ти радио? — пита га Влајко. — Тхе... још питаш! Данас су скинули Влајку и завој око груди, те може да седи заваљен. Али лекар је рекао да ће му кроз петнаест дана скинути и завоје са ногу.

— И још треће — умеша се капетан Милија. — Сваки онај пешак који заостане може лако наћи своју јединицу... Право напред, до пред бодљикаву жицу. — Наравно — продужи Влајко.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први поглед изгледати посао прилично узалудан и непотребан: час као вештачко и насилно оживљавање нечега што је већ

Баш због тога свега ни оваква, према Бранку Радичевићу наизглед потпуно равнодушна Антологија није, јер неизбежно не може ни бити, без његовог некако прећутаног присуства.

поезији дешавало пре Бранка Радичевића а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно природно, није и не може бити довољна па чак ни много погодна.

астрономска — саопштења и рапорти, али њима још нико ништа човечно потресно и дубоко у поезији рекао није нити може, нити ће рећи или зажелети да може.

али њима још нико ништа човечно потресно и дубоко у поезији рекао није нити може, нити ће рећи или зажелети да може.

Аврам Бранковић је са осећањем правога поноса писао године 1827: „Нико тако чисто и отрешно стране језике научити не може као Србљин.“ Само један језик ти писци нису знали: свој рођени.

паметан међу њима није хтео овим стварима придавати значај већи но што оваква доколица, или вежба, или скривалица, може имати.

Сви прави писци добро знају да се потпуно може завладати само једном једином језичком доменом, — ако се чак ваљано завлада и њоме, — и да је свакоме правом писцу и

ако се чак ваљано завлада и њоме, — и да је свакоме правом писцу и та једна потпуно довољна, а до те мере да она сама може богато издовољити и најдужи живот, до дна исцрпсти и најрадније стварање, а потпуно заситити и најсуптилније потребе.

Пословица добро каже не може се истовремено и сркати и дувати; судбина је свих писаца да се могу користити преимућствима само једног језика (а

Јесте, смета код Видаковића (и не само код њега) што стално ваља имати на уму да код њега свет може значити и светлост, и васиону, и оно што је својство свечево; да је скори — брзи, каткада, али не и увек; зло је што

мисли изречених у тим старим текстовима, па онда некако и у речима самим — којима музикалност нико оспорити неће нити може —, много од оних поетичних присећања која су, сама за се, изгледа збиља дорасла да и мртву реч оживе.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЛЕОНАРДО: Опрости, госпо! Гласник сам само дужда, оца твог, А отац ти се богме не шали. И може ли се шалит галијот Кад оркан помно звезде задрма, Шибајућ гнева бичем огњеним, Даскама мртвим трошне галије Јаок

Хеј! хеј!... (Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Ту је, дакле, и доћи ће? Баш ми је мило!... Мило? А зашто? Може л’ се мени ишта милити? Може ли бити мило срцу мом Што ће се видет’ с једним варваром?

) ЈЕЛИСАВЕТА: Ту је, дакле, и доћи ће? Баш ми је мило!... Мило? А зашто? Може л’ се мени ишта милити? Може ли бити мило срцу мом Што ће се видет’ с једним варваром?

СТАНИША: Па, мила снајко, прими овај дар! И ако се огиздати може Светлост дана сјајношћу Данице, Мила снајко — носи алем драг!... ЈЕЛИСАВЕТА: У Венецији нема такових.

(Вуксан одлази.) РАДОШ: Е срам те било, седа старости! Кад те овако лудо дериште Овако грозно може мучити. Да ме прогони?... Да ме мушкета?... Је ли то Иван-бегов син... тај Ђурђе?...

Са митрополитом Данас се јоште морам видети. Он један може ову бујицу, Што се кô силан вихор подиже Због прогнанога старца војводе, Своје ријечи силом чудесном Утишат часом

ЈЕЛИСАВЕТА: О!... КАТУНОВИЋ: Чуј, господару! И ти, госпођо! — Ако се мирно може слушати Оркана бесног хучна приповест Што из дубине мутне пучине Смртоноснијем гласом урлајућ Бродару бедном носи

Станиша Турчин?...“ Турчин?... Ха! ха! ха! А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха! Зар се и онде може турчити Где херувими и серавими Умилним гласом славе господа? Мртав је он!... Убијен... леш!...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Умир’ се, чедо, И заборави Санова лажних грозне призоре — Почини, иди, сневај и даље — Још може мајка санка поноћног Најлепше своје чедо послати Да ти са својом нежном ручицом Уображења страшне наказе Све

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба. Рудоња насрну свом силом.

“ — продере се и силно задрма косматом, подбулом главом кад му се парохијанин потужи на жену. Од давнина не може с нашом кућом.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Но ни тебе нема, мој жељени Боже. — — Па зашто разумем целу васељену? Чуј! Страха и вере ко ми дати може? Узбудити душу чамом сатрвену? Сурвајте се стене!... Не!... И то разумем. За мене нема тајне.

Но, авај, данас туђе сте и стране. Далеко моје одбегло је јуче Јер никад више зрак згашене луче У вашем недру не може да плане. Туђи смо, туђи, моје ноћи миле.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Дивота! Твоја ћерка шаље упутства! Ако тако потера, може почети још и да шаље расписе; може чак да заведе и деловодне протоколе па да почне посао под нумером...

ЈЕРОТИЈЕ: Дивота! Твоја ћерка шаље упутства! Ако тако потера, може почети још и да шаље расписе; може чак да заведе и деловодне протоколе па да почне посао под нумером...

А после, паметан је то човек, зна тај шта ради. Покрао се он сва та акта, и сад: нема акта, нема ни кривице. Не може му министар ништа, мањ да га истера из службе. Али и да га истера, мислиш мари он?

Али и да га истера, мислиш мари он? Скрцкао је тај парицу, па му се може и без службе. Седеће годину-две и даваће паре на зајам сељацима.

” Ал' ово друго, овај поп, па ова плава риба и овај свастикин бут, то баш не може ништа значити. (Чита опет у себи.) Не знам! (Мисли се.) А да ипак не значи нешто, само врло завијено речено, а?

Мора да је важније што. Да није мобилизација, или... ко зна шта све може бити? Ама, јеси ли ти то, господине Вићо, добро разрешио? ВИЋА: Реч по реч.

Кад се зрело размисли, има ту и увреде, господине Вићо! То не може друкчије бити, него ти си нешто погрешио? ВИЋА: Ево, да донесем шифре, па сами да видите.

МАРИЦА: А ти немој да доживиш! Не морам ја ићи, може он овамо доћи ако пристајете. АНЂА: Ама како ако пристајемо? Нити знамо ко је, ни шта је, ни...

Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима кафаницама. Нека оде и до оне Кате код горњега бунара, и она издаје собе за самце.

Класа, дабоме! Прошлих избора ми измакла, али ми сад мајци неће измаћи. Похапсићу пола среза ако не може другаче, па ћу онда решето, па сеј.

Господин-Вићо, брате, ти тако гледаш човека у очи као да имаш нешто да му кажеш, а то може збунити и највећег говорника. ВИЋА: Па имао бих да вам кажем. ЈЕРОТИЈЕ: Шта? ВИЋА: Послао сам већ Алексу.

ЖИКА: Кажем... могла би роцпођа капетаница да иде у срез. ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад. Како она може да иде у срез по званичној дужности? ЖИКА: Ње се највише боје председници општина.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Срба и Руса омогућили су лако прелажење књижевних и учених дела из једне средине у другу, тако да се у знатној мери може говорити о заједничкој књижевности.

Иако пише по налогу двора, Доментијан је био довољно удаљен и од актуелне власти и од догађаја које описује, те може да поступа умногоме као објективан историчар који трага за документом и на њему гради своје обимно дело.

Али свети Сава није због тога мање светац, он је само приступачнији, ближи човеку, који може да саосећа са њиме и да следи његов пример.

Он је морални победник, може бити јунак хришћанског спева. Његова тема је идентификација вере и отачаства, безграничне привржености хришћанском

Десетерачка епска песма пева се најчешће уз гусле; може се и казивати, док је лирска песма увек чврсто везана за мелодију. Од рукописних зборника из друге половине 17.

Пред њом не може да одоли. Када се појави "Хајкуна ђевојка", он престаје а се прави мртав, заборавља једину могућност свога избављења -

ђевојка", он престаје а се прави мртав, заборавља једину могућност свога избављења - да "мртав", изнесен из тамнице, може побећи. Хумором се растерећује сцена.

Прозни облици Својим основним карактеристикама прозна усмена традиција уклапа се у међународни систем жанрова и може се поделити на две основне категорије - на категорију приповедака (приче о животињама и басне, бајке, религиозне

заједничког са сувременим приповедачима (објективни карактер његове поезије, њена дескриптивност и наративност), не може се назвати реалистом у поезији.

Сужавање се осећа у свему - у избору мотива, слика, боја - и може се десити у вези с тежњом да се сажимањем спољног описа појача симболично значење.

Књижевни рзавој почев од 1945. не може се ваљано разумети ако се не узме у обзир ова свим нова појава. Јер он ће у приметној мери зависити од општих

Уз тематику из свакодневног живота иде и језик, па се подједнако у првом лицу може приповедати на жаргону или дијалекту.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: „Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод.

И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: „Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод.

Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, силна, да л’ живет може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!.. „Па изгините!“ Подсмеха твога горди је збор.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

3 Али све ово и чудодела Божја ина, што ни оштровидни ум сагледати не може, љубав све превасходи — и није чудо, јер љубав је Бог, као што рече Јован Громовник.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара. А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек до

не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради

и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. Тако је било код њих одувек.

Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком. Вечито се сунча, пари и лечи. Не зна ништа, нити може ишта. Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.

не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца. Чак у томе осећао се лакши, срећнији.

Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето,

Стари хаџи Зафир већ и не пита. Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе. И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да

Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност... Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога. И, сажаљевао је њу, себе већ не.

да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да

Диже се. Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма.

Свекрва јој не може да се нахвали. Видим свекра јој као да се подмладио. Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. Офиксане ципеле.

Нисам ни ја баш тако вредна. И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 6419; упор. и Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.). Занимљиво је такође народно веровање да б. л. може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не једе се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш

Болесник може да пренесе грозницу, после заласка сунца, и на б. л., који после баци изван куће (ЖСС, 280). Болесник од грознице

Ако жена услед чини не може да затрудни, треба духовник да благослови госпину траву; трава се затим скува и неколико дана пије изјутра наштину.

Вук, Пјесме, ИИ, 5, 1 идд; БВ, 10, 1895, 362; упор. и ібідем, 92;..). У б. може бити олицетворена и ала: такав је б. који плива Дрином и омета подизане вишеградске ћуприје (СЕЗ, 17, 155); б.

може бити олицетворена и ала: такав је б. који плива Дрином и омета подизане вишеградске ћуприје (СЕЗ, 17, 155); б. може бити и седиште виле, која се налази под кором (Бог да момчету златне роге, и оно »прободе кору, Ал̓ у бору млада мома,

песма, Софрић, 26 ид). Али за бор везују се и више представе. Он може бити божанство. Такав карактер обично имају поједини борови који су табуирани и за које је везан читав култ, а за које

, 14). Живина се иначе на Бадњи дан склања у стају: ако се из каквих разлога не може склонити, накаде је б. »да је лисице и творови не сатиру« (СЕЗ, 19, 74).

(СЕЗ, 16, 258). Шкропљење б. прихватила је и црква, и освећене воде без б. не може се ни извршити. Као апотропајон б. има значајну улогу у теургичним радњама при жртви и молитиви.

У приповетки »Сунчарева мајка« (Вук, № 66) девојка се родила из б. Пошто б. на овај начин може бити сеновита биљка, разумљиво је што је нашао примену и у врачањима за дочаравање људске плодности.

децембра) да прави сточић од б. дрвета, и радећи свакога дана помало доврши га на Бадње вече, може те вечери у цркви, стојећи на њему, познати све вештице (ЗНЖОЈС, 10, 55; Шневајс, 8).

Отуда је разумљиво да овим именом наш народ може означавати различите биљке. — В. Митско биље. В. се баје преко крављих леђа, да би крава имала млека (СЕЗ, 32, 1925,

гром не удара, а ако би се баш десило и да удари, не може јој нашкодити«. У неким крајевима та забрана везана је за Ђурђевдан (Караџић, 4, 1903, 168).

Ћипико, Иво - Пауци

Али она не може да савлада баштињене Радине наваде и нагоне. Родио се овдје, у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час

у овоме крају земље, гдје три ријечи, у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева

И чисто руке саме се пружају да тешки камен дохвате. Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.

Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. Диже се и отвори кућна врата. Једнако снијег пада; захватио је са

Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге. Гдје ће је утрошити? Жели свим срцем да се разгали.

Сјутрадан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а прије него ће да зађе, као за накнаду, разасу

окрете се цури Раде и устави се код торине, па показа на колибицу покривену дебелим снијегом, у којој се човјек једва може да испружи. —Уђи! —А што? — учини се цура невјешта. —Уђи, жена си ми!

Путем стижу људе. Сигурно иду у варош за истим послом. Пожуре, као да ће сијена нестати. Војкан не може а да не набаци коју Илији; вели му: — Видиш како људи не маре за благајну: ови сви иду трговцу!

Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати. Пред сами сутон паде му на памет да би могао кукуруз продати истоме своме господару, а зашто не?

Овај узе и, једући, вели му: — Може бити да је ова порција што је једемо баш од твога пршута, дарована господару, — од твога или од твога брата, то је

— И надода: —Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару да прода. — А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.

И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан. Чисто не може да схвати како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових ораница.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Устао је, то се не може порећи; почео се шеткати као раније, најпре по манастирском дворишту, а онда и по пољу. Димитрије Глас о игумановом

Сад ми се чини, да би то он све издржао да није било оне потребе коју човек не може да одложи. Предвече је његова упорност морала проћи кроз искушења изван граница људске издржљивости.

Макарије Ово не слути на добро. Познајем Лауша и знам колико нас скупо може коштати то што Доротеј није отишао код њега. Покушао сам да објасним Богдану, Лаушевом слузи, да Доротеј није крив.

Зар се није говорило да је на самрти? Зар неко ко је на самрти може да се попне, на оваквој жези, у Лаушеву кулу? „Где је тај видар“, питао је Лауш.

Ако Лауш усхтедне, може ме, лако изврћи општој мржњи и подозрењу. Макарије Хвала свевишњем Богу. Доротеј се вратио с Лаушеве куле и рекао

Да ли су и твоји миљеници отпорни или су слаби као и ја на неправде и на њезахвалност? Има ли људског срца које може да отрпи? Димитрије Пре две године у Вратимље је доскитао неки Јевђеније, пробисвет и варалица.

Не могу је заобићи. Просто, волим да гледам док се то догађа. Ако мени није дато да уживам у ономе у чему може уживати најбеднији себар, могу макар да напојим своје жедне очи на једном таквом призору и да пошламим отуд некакво

“ Он је онда управио на мене своје тврде очи, без сјаја, као мртве па ипак покретљиве. „Може бити и глогово, шта с тим какво је, важно је да је трње и да пробија људску кожу, да изазива бол.

“ „Зашто би то чинио?“ „Јер се плаши да неко од нас не учини оно што он не може.“ Хтео сам да кажем: Видели сте какво тело има та жена.

Зар онако расна жена може бити хладна? Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем. Димитрије Доротеј ми је рекао да ме Лауш

Обучени су и увек спремни за покрет. На тај одред може да рачуна одмах“. Макарије Већ три ноћи Прохор одлази у свој гроб и леже у трње. Одлази у сумрак, враћа се у свитање.

Он ти приноси највише што може, верујући да ћеш му прихватити замену: патњу којој се подаје уместо љубави коју не може да досегне. Прохор Ноћ шеста.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Па где су љубавне сузе? Где светле надежде моје? Ил' све се сравнити може са давно умрлим звуком? Јест! Љубав лептирак то је што губи небесне боје, Како га дирнеш руком. 1889.

Упалићемо буктињу слободе Место лојаних новинарских свећа А њезин пламен није тако мали, Он може, музо, небо да запали! 8.

Друго морам одмах рећи, За колико може прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет? А треће ми строго вели, Да одговор одмах жели, Ил' ће са мном бити

Он презре лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, Свет може дворити њега, ал' Катон грађанин неће!“ И Катон одржа клетву.

Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада? А Љубецки већ на мети. Он с грацијом шапку Тури, На десно је наби уво, И потом се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То није ни чудо. Астрономија није роман који може свако да разуме и у њему да ужива. Стварно схватање и разумевање њених закона претпоставља темељна знања из математике

Један од њих је огромна већ јако омекшана наслоњача, у којој се може двоструко утонути: у њу саму, и у своје мисли. Ту, заштићен двоструким бедемима од осталог света, осећам се неописано

Као што видите, драга пријатељице, кроз временско просторни континуум може се у мислима дивно путовати, тамо-амо, у пре и после.

Ниједан важнији државни посао није предузиман, док они нису нашли да су знаци неба повољни за његов почетак. Може се лако замислити колики су утицај имали они тиме на све државне послове.

Ова тражи необичних и непредвиђених појава, или бар таквих којима се не може лако ухватити ток. Такве су појаве, сем облака и магла, које су Вавилонци у своме наивном схватању света, убрајали у

толико удаљене, да се ни њихово властито кретање, ни оно привидно које следује услед обилажења Земље око Сунца, не може оком запазити. Планете су, у главном, врло јасне звезде, које сјаје на небу мирном светлошћу, а различите су боје.

чујем, поред све даљине која нас дели, шта више, и Ваше питање: „Реците ми али сасвим искрено - да ли се из звезда може судбина прочитати?“ - „Може!“ - „Шта кажете? А Ви сте ми некад говорили о астрологији са омаловажавањем!

“ - „Може!“ - „Шта кажете? А Ви сте ми некад говорили о астрологији са омаловажавањем! Но она је, јел’те, у последње време дошла

“ - „Но, па Ви сте малочас рекли да се из звезда може читати будућност.“ - „Сигурно! Понављам: Из вечите књиге неба прочитана је, као што ћу Вам то другом приликом

све то беше чекање, очекивање, тражење и стремљење ка нечем недохватљивом, високом, савршеном, вечном, нечем што се може само наслућивати, а не да речима описати. А сада је стајало све то, у својој пуној стварности преда мном.

себи уображавао да знам о овом недостижном храму, то су биле само геометриске фигуре и бројеви, оно што математичар може да схвати, а ова грађевина је нешто више: створење! Као из божије руке.

Штета што се онде не може ноћца сачекати! Тада бих могао још слађе утонути у славну прошлост антике. А зашто да не покушам?

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

дарови изражени су деминутивима: лутчица, игрица, птичица, рибица, китица цвећа), те с радошћу закључује да им може даровати нешто вредније и трајније: „Писати хоћу/ дјеци малену,/ лепу, шарену/ књижицу“.

Претечу Змајеве поезије за децу може представљати и поезија за најмлађе Јована Суботића (1817–1886), заснована на елементима народне лирике, која пева о

Златан сан који засмеје малу Виду док спава („Вида и златан сан“) има свој узор у народним успаванкама, али, такође, може подсетити читаоца и на „Тихо ноћи“.

па се у извесном смислу/одломцима може доживети и као поезија за млађи узраст). Ритамско-интонационо устројство песама и језик једноставан за разумевање

све већи и непреболнији: дечак успева да преболи смрт птице, младић тешко превазилази смрт драге, али родитељ не може да преживи смрт сина.

Песма у целини не може представљати дечју лектиру, али се први део триптиха, именован као „Дете и тица“, користи у те сврхе.

нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако јоште може!

Ал' штета, што нема гласа никаквога! Још да може какав глас од себе дати, Не би птица била, већ анђ'о пернати.“ Би мило гаврану такву хвалу чути, Ал' да нема гласа

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (одбија руком): А, нека то. СТАНА (с наваљивањем, чуђењем): Како, снашке? Ред је. Знаш да може, уочи недеље, ко наићи, и онда зар да те такву нађе? Ето, хаџи Риста тек што није дошао. Бар за њега знаш.

сваки час и сваки дан теби долазим, те да почне свет говорити: како, ето, зет умро, па сад ташта из куће не избија; не може да се наједе и напије. А ти, и без нас опет ниси сама. Ето: слуге, момци, толики свет.

Или, ако се баш заборави и пође до њега, па чак оде на само гробље, опет тамо не мора, као увек, да плаче и кука. Може се неки пут и онако, јер, ако је за вајду, доста је. Али она ни то, ништа неће.

И кад си ти то знала, што ми ниси казала, да и ја знам, да онда човека не зовем, не досађујем му? (Од једа не може матер да гледа): Ама, сви ви тако! Сви ви знате.

Лица мирна, уморна, али још живих, жељних очију). МИРОН (благосиља све, али поред свега не може да се савлада да буде миран, прибран): Живе биле, и благословене да сте! (Прилази Ташани): Ташана, звала си ме.

све, кажи све као оцу, више него оцу, као самој себи, као Богу своме, јер је он једини који све зна, све види, и који може да утеши и умири грешну и болну душу. ТАШАНА (зарадовано): Ох, хвала, хвала, дедо!

Жив је, чисто као да дише а међутим нема га, нема, нема, дедо! Па је ноћ онда тешка, као гроб мртва, не може да се издржи од страха.

ХАЏИ РИСТА (гордо): Може, и треба да дође. Није ово кућа од јуче. И као што је увек била отворена за свакога пријатеља, госта, намерника, тако

Дакле, и он грешан као и ја. И зато онда, кад ми нешто нареди, онда може бити као што не треба да буде?!... (Прекиде, прилази Стани, узима са послужавника чашицу.

СТАНА (носећи испред себе софру, тобож себи самој): И баш не може да се живи од овог хаџи-Ристе. Све он мора да види, свуда свој нос да завуче... Е баш се од тога старога ништа не може.

Све он мора да види, свуда свој нос да завуче... Е баш се од тога старога ништа не може. ТАШАНА (расположено Стани): Де, де, место да ти будеш грђена што не доносиш одмах, а ти почела другога да грдиш.

Па, ако, не дај Боже, умреш пре, да онда због те твоје задужбине никоме не може падати у очи: зашто сам једнако на твоме гробу, и зашто теби највише чиним помене и парастосе.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тачно је осетио мајстор Коста моћ шора, и да не може ни од даље од шора. Не само да је у њему остао, него је, некако кад му би четрдесет година, у том шору и кућу купио.

И причају да се мајстор прочудачио. Све више шије за господу, па је толико акуратан да нико не може с послом да му угоди, и да се то већ више и не исплаћује. Осећао је и сам мајстор Коста маторог момка у себи.

Чинило му се, тај земљотрес, та немирна деца, то је велика његова победа онде где је можда и он сам помало сумњао да може победити. Али као што све око човека у току његове судбине добија друга и друга значења, тако бива и с речником.

Држава ће сад поправити што може, откупиће имање Савино, и вратиће га још и са отштетом његовом сину. Мајстор Коста скаче из постеље, гледа јесу ли

су људи још у оно време говорили да суд није право судио; и сети се да је Савин син давно умро, и да никаква правда не може бити учињена. Сав дрхће, буди жену, крсти се, све му се чини да је он учинио ту или неку другу неправду.

Излети у башту и поче да шапће: „Можда је болестан; можда је неправда терати га да ради што не може.” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да ме савест једе, нећу да чиним неправду и силу, нека ради шта хоће,

Оженио се Српкињом из Будима, становао у тазбини, имао два сина, дакле почео не може бити боље. Мало је болело родитеље његове што им, откад се оженио, никако није долазио. Пише, зове, али сам не долази.

После сахране — не пре — да адвокат пише Ристи, а ако Риста не може доћи, онда Секи. Адресе деце своје само је отприлике могао дати. Кућа да се прода, новац подели унуцима.

кишобрана, устане у колима и размахне неколико пута тим барјачетом, да би радници то видели и знали да је она ту и да може наићи... Али све је то њој добро стајало... мислим, нарочито она њена униформа. — Е, та се тоалета после попунила.

Што је човек! Сузу не може да убије!... А треба је убијати. Расцмиљави човека, срамоти га. Станојлина мајка беше жена наших јужних сиромашних

И то је била тако нека врста отменог држања оних којима се може да буду покрадени, и који према разбојницима узимају као неки ритерски став.

Све ћеш сфурдисати! Кад ја умрем, и поделите се, теби ни до ручка неће стићи имање. — Али нико никада не може ништа предвидети, јер се ниједна ситуација у овом свету не држи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Како то може бити и оће ли ово положеније револуцију у каквој системи причинити, ја о том ни најмање не разбијам главу.

Ја, истина, занат списатеља водим од седам година и трудим се дознати што се год дознати може, али о музама не знам ништа постојано казати, јер ја у оно време нисам био на свету кад су музе и грације, и Јупитери

довршити, јер је баш овде морао какав пацов стари рукопис тако страшно изгристи да се ни под који начин прочитати не може.

живећи здравље проарчио, тврдо представи убудуште умерено живити и своје већ порушено тело мало више штедити да може јошт коју годину поживити — није ли то крпеж од велике асне?

Тако може се догодити да ће сочинитељ своје дело за сувопарно издати, преводитељ своју у том неспособност увидити, подражатељ

Кад би ораја нашао, он би знао све појести, и потом љуске тако лепо сложити да се често његова помајка варала. Може бити да ја грешим што детинска нашег Романа дела мојим читатељма представљам али колико пута совршени људи којешта

Тко може посумњати да од оваког неће бити добар трговац? — Ко има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт,

— »Како то?« — То се тако изјашњује што сваки отац жели да му је син бољи него он што је сам; а може ли за мене љубезнији — премда духовни син, јер је без матере рођен — бити него што је Роман?

Једним словом, све што је на земљи, испод земље и више земље, — све што се помислити и не помислити може, — и сам цірцулуѕ qуадратуѕ у мојој је власти. Чудиш се тко сам? Ја сам! Добро пази што ти реко.

— Само ником — Но, но, молим, господичне и матроне, госпожа зато не може да разреши, јер је разговори ваши сметају. »Хи! Хи! Хи! ми знамо.« Знате, а јесте ли погодиле? »Ја нисам казала.

Али како сте разрешили? Шта је моја загонетка? »Поета.« Право! Кад, дакле, поета така чуда учинити може, да су магарци паметни, и да жене тајну чувају, које је прејестествено, може ли ми ко замерити што мога Романа по

Кад, дакле, поета така чуда учинити може, да су магарци паметни, и да жене тајну чувају, које је прејестествено, може ли ми ко замерити што мога Романа по земљи, само краћим путем, као трговац из једног тефтера у други, само у

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Том приликом је кројач, без обзира на то што ће доћи у сукоб са узвишеном уметношћу, тако испребијао лабуда како може само један човек застарелих погледа учинити.

Разуме се да је кирију добио тек кад је срео лично кирајџију и усмено (што се не може штампати) му опсовао сто богова и попретио да ће га као мачку испребијати.

Напротив, осврћем се да се насмејем смехом, за који се овде, пре но ма кад иначе, може рећи: „Ко се напослетку смеје, најслађе се смеје!

Натерати ме да се родим под претпоставком да сам богатога оца син и онда, када сам већ рођен, када се већ не може натраг, ставити ме пред факат да сам пуки сиромах!

И колико и каквих све занимљивих компликација може ту настати! Замишљајући погдекад себе у томе положају, ја сам већ унапред уживао у заблуди мојих поверилаца, који би

Замислите само у какву би то забуну могло довести каквога познијега мога биографа, који би може бити, на основу оваквих факата, доказивао да сам ја ванбрачно дете из дивљега брака измеђ' гувернера Народне банке и

Сматрајући то задоцњење као једну тежу трагедију у своме животу, ја сам се увек и доцније распитивао може ли се некако од судбине добити сатисфакција, другим речима: може ли се некако накнадити тај губитак од седам дана који

у своме животу, ја сам се увек и доцније распитивао може ли се некако од судбине добити сатисфакција, другим речима: може ли се некако накнадити тај губитак од седам дана који ми је нанело задоцњење. — Може, канфором!

— Може, канфором! — тешио ме је мој кућни лекар. — Како канфором? — Па, кад будете умирали, можемо вам уштрцати мало канфора

као син богата оца, можда какав неодољив фатум који лебди нада мном; тако да предосећам да ми се пред крај живота може још и то десити да на седам дана после моје смрти мој лоз добије главни згодитак.

Она не може дићи ногу увис и рећи вам: „Ја имам нове пипе!“ али ће, рецимо, повести разговор о последњој премијери: говориће вам о

Је л' те да ту може бити несклада? — Да, разуме се! — одговарате ви најљубазније и не слутећи да сте сад већ завукли нос у мишоловку и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

При помисли да онај може опалити пушку у моја леђа, несвесно полегох и поново ободох коња. Чудило ме само како на целом овом путу не сретох

Па куда ћу онда? Почео сам се колебати. Ко може да ме контролише!... Зар су мало пута команданти састављали извештај онако како је њима годило... Залутао сам, ноћ је..

— Пазите, овде је мост! — скрену ми пажњу старац. Зауставио сам батерију, да видим може ли се проћи. Чујем где возари вичу позади „Стој“ — да не би налетели једни на друге. Сјахао сам.

— На рукама гурај! — Враћај назад! — чуле су се шапатом разне команде. Вода је шљапорила. — Дај конопац! — Може ли да се прокопају рампе, па да прегазимо? — пита командир. — Сметају стубови.

Нисам имао куд. Стид ме је било од људи да бежим, а и страх ме да се упутим сам кроз ноћ, у којој свакога момента може планути пушка. Командир притајено уздише. Поручник Коста шкрипи зубима од немоћног беса.

Коморџије простиру сламу да прилегну. А и шта би друго, кад је коњ у оним колима испред њих пао и више не може да се дигне. А једна кола просто здрускана.

Драли су једнога вола. Кажу, погинуо од митраљеза са аероплана. — Овај се народ не може кренути милом, већ само силом! — чујем где Лука говори иза мојих леђа. Пред једним мостићем застадосмо...

Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити. И шљапка по овоме снегу бос, убоги пешак, очекујући тренутак када ће погинути.

— Немаш?!... Па се још позиваш на правду и закон! — и Лука размахну песницом што може јаче трговца по лицу. Овај се поведе и паде међу неке џакове.

— Тхе!... Ето тако, видите и сами. А ви? Он тужно махну руком и климну главом: — Горе бити не може... Са извесном стрепњом, запитао сам га: — А батерија?

Позвао је одмах сва три командира. Сав узбуђен, питао је чији је овај коњ... Загледасмо га и ми, али нико не може да га позна. Био је то један од оних дората без белеге, каквих је само у нашој батерији било око педесет.

Е све ми се преврте... Запитах, где је поднаредник... Али он се склонио негде и нико не може да га пронађе. А сада треба ићи у дивизион, и већ можеш да претпоставиш шта ме тамо чека.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Девојче потрча да их узбере. Али је тресиште ровито: више се никуд не може Него у дубину до краја. Девојка помисли: да ли је довољно дубоко Да јој се високо тело утопи.

херувим да само по планинама спим У очајању, И да ширим руке дању Једној берби и једном обећању: Где све бива и све може да ја хоћу, Ко пуно грожђе ноћу. СВЕ У ГАЛОП У галоп, у галоп, у галоп, Моји перунски коњи, Хоп!

Па деран, који пронађе ово доцније, Може л опростити младости љубав за бунџије: Помисли на њега, ову песму што крије Тајну наклоност; и збуњеност га трза!

органа и бутина, колена, премда сам на изглед мислио правилније, нисам мислио до ствари споредне и без важности; може се чак рећи да нисам ништа ни мислио. А сад је мисао спасоносно прелила моје тело на млак талас.

Само енергија механичка равна енергији њиног приањања и нешто јача може то спречити, а онда отпада питање слободног избора дакле и слободног држања према моралу.

природу: сем ако религија не проповеда индивидуалност, а онда сумња Томина разбијена у његовој само личности, с правом може наставити да живи у теби. Имам ли права ја да очекујем да ће се бог, понаособ мени, јавити?

Дајем им наслов: Откровење! Ако и не спадају у лирику, ја се не љутим: богатсво им може бити и ванлирско па ипак да буде велико. А чак да су и ништавне за вас, оне су прошле већ кроз моје варење.

О нестварностима се може мислити само ако се мисли којим вештачко наказним путем о оном што већ постоји, али никакво се ново опажање у такво

овде се ослободи, И све надање које поверавах некоме о сну, Ко песма да је птице малаксале на гнезду, Која ни сама не може више погледати ту звезду, Толико на сваку светлост препадаше јој мука.

у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати ми верно није он никад, никад престао, У часовима патње ове да пати са мном и он.

да ли ико види то чудовиште! Сунце, Сунце, ти ћеш умрети такође. Распашћеш се. Ништа то не може спречити. Присуствујем твоме трулењу.

То први принцип почиње да делује Над покретом сваким и нестварношћу, И последња мисао не може да верује Да је спречава смотра разором и жалошћу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта све не би дао да може да се откине и лаган, као облак, полети ка бисерној месечевој светлости од које му застаје дах!

— Да ми врати моје лиде! — рече Дрвосеча, а старац се наглас насмеја и рече да човек једино сам себи може вратити лице. — Ниси га довољно дуго тражио! — рече старац. — Иди и наћи ћеш га! — Где?

— Шта ова бунца? — рече пуж. — Откуда цвет може бити леп? Нема кућицу и беднији је чак и од глиста које се бар у земљу могу увући кад почне киша.

— Још мало, још маличко! — храбрила је свог небеског коњића. — Мој Цвет се рађа само једном у столећу. Може ли без мене да се роди? — дан када је Цвет требало да процвета био је близу, све жудније је хитала Капљица к истоку.

Нарочито је добро схватио тајне трава и тајне лепе речи, уверен да нема зла које се не може отклонити једним или другим.

Он се поклони мајци и рече да одлази: хоће ли с њим — он више не може остати у племену! Ошамућена од умора и страха мајка није знала шта да учини. Како да остави племе?

Уз следећи брежуљак једва је успео да се попне, а био је то брежуљак какав се за мравињак само желети може. Али, чему мравињак, ако у њему никога немаш? Као ледена вода обливала је Белка самоћа, кад зачу неко дахтање.

Чу Златокоса младићеву изјаву, пркосно забаци главу и рече: — Ко је тај што може ветар за заузда? Ничија нисам! Ничија нећу ни бити, ако се не нађе онај који је спреман да испуни три моје жеље и тако

— Девојка се гордо насмеја сигурна да таквог нема и не може га ни бити. Али, младића ни то не поколеба. С руком на врату верног пса, он стаде пред Златокосу и рече: — Реци ми те

Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче! Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити! Заборави ме и нека ти је срећан пут!

— прође му као удар грома кроз срце. — Не схвата ништа, нема ни разума, ни душе! Човек може да жртвује оно што је његово, али има ли права да жртвује неког ко му верује, ко га воли?

Шта таквој кући може море, шта ветар? Волели су старац и дечак своју кућу, као старог верног другара, али још више волели су дрвени чамац

Станковић, Борисав - КОШТАНА

СТАНА (замишљено, за себе): А, поклон, дар!... Нека је он само овде, код куће, а то!... ВАСКА Јест. А Коштану може да кити. СТАНА Опет ти, Васка... Ама није! ВАСКА Па, за Бога, како да није? Ето, сам мој отац то каже.

Крај само. Он много казује. Она мртва а свекрва мисли да од ноћног првог миловања и целивања још не може да се освести, и зато не излази... И отац јој већ долази.

(Хоће да му опипа чело.) Камо чело? СТОЈАН (отура је руком): Не дирај ме! КАТА (не може више да се уздржи од плача): Зашто, синко? Шта толико мајку? Шта је мајка толико скривила. СТОЈАН Што си ме родила...

Што да се не убијем? (Потегне јатаганом.) У то рупи Арса, с полицајом и два-три пандура. АРСА (забезекнуто, не може да се прибере): Ја ћу, ја ћу да те убијем! (Бије Цигане.) Сви беже. АРСА зауставља Гркљана, Салче.

АРСА (враћа се; Салчету, Гркљану): А ви? Зар сте само ви на овој земљи, те човек не може само вас да умири? Коме ја и говорих, и претих, и кога апсих?... Ништа! Зар што ја говорим, то пас лаје и ветар носи?

Млада је, капка, дете, тек на свет прогледало... Ох, аман, газдо! Неће она више да пева! АРСА Жива више — не! Мртва може! САЛЧЕ (вије се, не знајући шта да ради): Остави ми је, газдо, дај ми је! Моје је! Чедо ми је!

Нећу, не смем... СТОЈАН (занесено, испрекидано):... »На голи камен,... да седи, вене, гине... Не сме... Неће... Не може«... КОШТАНА Нећу! Не могу! Код тебе! Зар само код тебе? и само хаџију, оца твога и мајку твоју да дворим и да служим?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

епске поезије, поред ове тежње (и за саму ову тежњу), неопходни су и одређени социјални услови, без којих она не може да се појави или се гаси.

Али у сваком случају једна митологија. Дакле, ни у којем случају то не може бити такав друштвени развитак који искључује сваки митолошки однос према природи, свако митологизирање природе, који,

ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ Кад је започето стварање наших епских песама не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима имамо тек од XВИ века, али је природно претпоставити да су оне — као и

Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! Али револуционарност наше епике није само у покличима, у појединим речима.

Та појава се не може друкчије објаснити него утицајем десетерачких песама на бугарштице. Сем тога, бугарштице „не опевају онолико

Али тај бог говорили су попови и народ је веровао може да буде и милостив. Ето, на пример, он је како казује једна песма поморио деветоро браће, поморио их без разлога, а

му нуде коња још бољега и још прида стотину дуката и сувише рало и волове, а он све то одбија изговарајући се да не може да умири ни свога „лошијег“ коња, да дукате не зна ни на кантар мерити ни бројем бројити, да не зна шта би са ралом

И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака. И у песми он не може да уђе у град, али не зато што су врата затворили грађани Перитеорија, него зато што је то учинила неверна куја

„Чим је“ каже Стојан Новаковић „догађај мало уступио у прошлост, њега је обухватила поезија. Већ XВ века, а може бити и раније, постале су песме у којима се певало чудно дело Милошево.

Та српска прича стављена на Хартију око 1431. године, и аутентична колико год може бити, заметак је и језгро целе косовске епопеје. У њој су и све главне побуде њезине.

Италијански преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на талијанском сасвим

Италијански преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на талијанском сасвим

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

И ОЛОВКУ Узео сам хартију и оловку И нацртао мишоловку У мишоловци парче сира И још једно парче сира Да миш може да бира Око сира сам нацртао чамац У чамцу упалио свећу Да миш боље види мамац Да не каже НЕЋУ Али чим сам

знао ни за ловце Ни за замке ни за пушке За то нико није знао Мислили су да је зао Пошао је да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО

је моро јести У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО У животу То је битно Ништа није сасвим ситно Ништа није баш којешта Што не може рука вешта Да поправи Ситнице су То је тачно И досадне убитачно Ал понекад много значе Цео живот преиначе Из

само један Растанак ће да боли Када одлази Особа која се воли У једном дану Осамдесет шест хиљада секунди Човек може испратити Осамдесет шест хиљада људи Само један лик Не нестаје без трага Када одлази Особа која је драга У

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Бабе су шапутале да је уклет и да никако није добро ноћу крај њега пролазити. Зачас те, каже, може шчепати ледена рука непозната чудовишта и повући за собом под зашаптане сводове букових крошања.

Али, умјесто ногу, под њим су два дрвена стуба, двије круте леденице, не можеш их помаћи с мјеста. Може сад вучина комотно прићи и смазати га као питу гужвару, он се ни лецнути не може. А кубура?

Може сад вучина комотно прићи и смазати га као питу гужвару, он се ни лецнути не може. А кубура? Кад она груне, сам би ђаво побјегао. Мачак нанишани у хрбат звјерке, затвори очи и повуче за обарач.

— Може ли какав комад лима? — упита Стриц. — Та није твој шешир црква па да га лимом крпимо. Боље би било да извучемо какву с

—А мени учитељ не да да Жују доводим у школу — пожали се малишан. — Кад она не може, нећу ни ја да идем. — Па шта ћеш онда радити?

Овако, заштићена буковом шумом, укривена у долини и с моћном крошњом над собом, она је била права тврђава, која може пркосити свакој олуји, чак и пролому облака. — Ево, сад имамо кућу! — узвикну Јованче и задовољно пљесну рукама.

добро је, али може и боље. Дугачки Стриц протрља ногу о ногу као скакавац и предложи: — Да метнемо на колибу неки натпис као што има на

Та шта му ко може! Уза њ су Јованче, дугачки Стриц, Вањка, Ђоко, Ник, а ено, сасвим на крају, и Николице с кујом, с љутом Жујом!

! Мајстор Лазар Мачак начинио је у логору и љуљашку, позабијао у стабло прастаре букве гвоздене клинце да се лакше може попети горе, у широку крошњу, а једног дана изгубио се некуд према стеновитој јарузи кроз коју је роморио таман

Само да гледам шта радите. — Па да је пустимо? — јави се Вањка Широки. — У чету може само онај који је тучен — опомену их Јованче. — Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама.

— Што се сад смијеш? — Аха-ха, па то ти је капља с таванице пала за врат! — Ма не може бити! — дахну с олакшањем Лазар и пипну се за „убодено“мјесто. — Е јест, вјере ми. Ђаво је однио, алај ме престраши!

Сви су већ одавна на окупу, али нема двојице најглавнијих: воће Јованчета и мајстора Мачка. Шта се може почети без њих двојице? — Да нијесу стигли прије нас па некуд отишли? — упита Ник Ћулибрк.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Да прознате јер и сиромашак може господаре и бољаре на свој обед дочекати; и хорјатин, да речем сељанин, варошане и грађане почастити; гладан сите

и кметове к себи на стан принудити; неваљали просјак богатице уједно са сиромашу, с врлим светом и с добром науком може обдаривати. И сад, одовуд напред гозбу вам по реду износити започињем, а ви теке приправни будите ко томе.

ПУТОВИ А да тко ли би тај у садање доби бистроуман и хитлен био, да се о том може увавестити и дознати се својим путинам! Ко би претекао тога брза хрта, и ухватио би небеснога високолетуштога орла?

Виногради тако се упарложити да нигде ни једне лозе, а ни које дивље вињаге, не може се пронаћи за кушање. А господа му за просјаке остати, а камо да с палицом на кога замахује!

ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње син, уједно с господаричиним сином кућанин.

Јерно ноћу ништа се не може пословати, Разилази се трговина, затварају се шатре. После тога, добро знате Да се нејма од кога што купити, Ни има

АД Непроходна је то дубрава, дубока долина, јака кључаница, непрокопни тамнични дувар, не може се утећи, недремовите су тамо и зле страже пакостне, помрчни затвор, заузлана свеза, дебеле вериге, големи

А ми, што велим да сејемо у сухој соби, под стрехом, где киша не дохвата, — то душевно жито свуд се може сејати! И по кућа и по подруми, по тавани, по ћилери, по кошара и на снегу, на мразу, на леду, на великој печи и

ГОДИШЊА ДОБА Зима је љута — ко ли супроћ мраза може га обстајати? Одело нам је вера с добропотеклом; седећ на хјерувимех, самозавијен с крпетинами на зими у јасла лежи.

Да може на заушници златну минђушу обесити с драгим каменом сардијем: привезати беседу к мудрости! У ухо немучно дочувено да мо

У ухо немучно дочувено да може бити на слатко скоро послушљиво! Попре него устом и устнима и језику, — овим ето, отворити се и привући у себе духа!

Оздо, ко корав је и храпав; гране му усукате, — Врло га је мучно покрасти. Мучно да се може ко успузати на њега; род му је на самом врху.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Где год човек баци око, свуда види само господство. А тек унутра, у кући, у предсобљу, шта све човек може да види! Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе,

Али хаџи Замфир је имао још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.

на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе: каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.

шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Манине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу. А у могућности је да држи и калфу. Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.

воле као своје дете, оне га не само слободније гледају него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја. По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!

Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића... С таквим светом не може да се издржи конкуренција. Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...

Мане је био као луд неколико дана. Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизовани свет! Био је бесан.

Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!... Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са

Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно. Помишља чак и на старост и болест која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити ако не жена, та верна другарица н сапутница човекова?

И он осећа да не може више овако остати! Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“! Налази да је то најлепша женска и

И он осећа да не може више овако остати! Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“! Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега

Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“! Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена, а он за њу!