Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А ти, брате, ако ти се спава, спавај! Можеш бити без бриге, и да нас ко тражи, овде нас не би нашао. — И мени се, богами, не спава, и ја имам о много којечему да
— Мислим, учитељу, да ће нам се жеља испунити... — шапутао је стари Сремац. — Стар си, али опет можеш видети: да л’ је оно конопац, што на оном левом диреку виси, којим је та кућа подупрта?...
Кривца тек доцкан пронађу, па ако ти је мемла несрећних тавница оставила толико живота да још можеш чути речи својих немилостивих судија, а ти уздрхталим срцем слушаш где ти говоре: „Ти си слободан! Невин!“... Слободан?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
се да ће је ту моћи ухватити, науми к себи је домамити, говорећи: „Сестрице, ту ти није најбоље, стрмено је место, можеш се убити, а ни паше ти ту доста нема; сиђи у долину, боље ће ти бити”. „Јест, баш!
Не реци ништа чега се можеш после застидити, не учини ништа о чем се можеш раскајавати. „Рίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Баци ли реч ко, не
Не реци ништа чега се можеш после застидити, не учини ништа о чем се можеш раскајавати. „Рίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Баци ли реч ко, не поврати је опет”.
Златне и слатке речи: „Весели сја јуносте в јуности твојеј, и ходи во свјех путех твојих без порока”. Онда управ можеш рећи: „Сине цримине луси: Без греха сам се играла”.
” Помози и помажи колико можеш, и нек се радује срце твоје помагајући. Зашто, помоћи, то је божје и божестве|но дело.
Прекрасно учи Исократ: „Старај се да си телом трудољубив, а душом мудрољубив; да с оним исполњавати можеш што за добро находиш, а с овим да предвиђаш што ти је полезно.
Пиша дете, шлачући, зашто га бије. „ Ето зато“ — одговори она — „што спаваш код бунара, гди ласно можеш упасти и утопити се, пак онда нико не би тебе кривио, него би сви на ме зинули, и несрећом би ме нарицали.
и ако ми управ добро желиш, мени и мом породу, како сама сведочиш, а ти одступи и удаљи се од нас колико даље можеш, зашто наша је нарав така да колико знамо курјаке даље од нас, толико су нам пријатнији; а како помислимо да су гди
Бројиш залогаје што ја у уста улажем, као да ме ти храниш! Несита утробо, да можеш, џигерицу би ми из тела изео!“ Ово изрекавши, начне га мазати све уз длаку и низ длаку,пак онда ошвори враша и да му
„Главу само”, — рече дервиш — „пак држи је у води колико дуже можеш”. Онда ти он с главом у чабар. Постоји неколико, па кад је из воде извади, гледајући са ужасом на дервиша: „Ајме,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Мишеви од којих не можеш сакрити ни иглу у сену, ни пушку у шаши, ни шашу у магли! Мишеви које не плаше наше претње, наше клетве, пресуде
Преко прага гледаш ко преко границе! Али њима ни то није доста, а тебе ни то није отрезнило! Како можеш да ми кажеш да јесте?
Нестали су нам са видика Алпи, нестали Анди, нестали Хималаји! Па шта ако су нестали Хималаји? И са Забучја можеш довући дрва! Па шта ако су нестали Анди и Алпи? Види ли се с врхова планина даље него с врхова ових мрва?
А, видим, коприву бариш за вечеру. И један ме црв не оставља на миру: како у ту истину, кувану говедину, можеш да верујеш барећи коприву?
Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено! Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака!
Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено! Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака!
И од моћних кнежева овог света не можеш се ничему надати! А чему бих се од њих и надао? Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од овога што имам?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но сад је већ друкчије с наукама. У свакој башти можеш набрати по пуну торбу учени̓ какви̓ хоћеш, само ако можеш распознати који је сладак и полезан, а који ли горак и
Но сад је већ друкчије с наукама. У свакој башти можеш набрати по пуну торбу учени̓ какви̓ хоћеш, само ако можеш распознати који је сладак и полезан, а који ли горак и шкодљив.
„Треће године можеш до пола чаше пити. Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓
„Треће године можеш до пола чаше пити. Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.
Јучерашње твоје речи истините су и свете. Познајемо и сами да нас од зулума бранити не можеш без војске, а војске без новаца држати не можеш.
Познајемо и сами да нас од зулума бранити не можеш без војске, а војске без новаца држати не можеш. Али је велика мука и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске
Ја кажем, да ја морам те морам Црнога Ђорђа наћи. „Али, вели кнез Сима, „ти не знаш путова пак можеш у Турке упасти, а тамо куд ти идеш има Турака.
— „Е — рече — ти не можеш ићи! А који ће други?” Ја кажем, бар нека иде Чупић. — „Добро, Чупић може ићи; нека иде, а ти ћеш с нама”.
Зато опет велим: ако код вас не буде сва ваша војска на број, ти не можеш жив остати, а и мене ће посећи што га варам.
Сад ми дођи, о витијо, слушај и гледај и опиши ако можеш ондање грозно позорије народа српскога! а наипаче од Мораве те до Београда, где ни јунија дети обојего пола ни
до ћесара Франца, даће ти се; а у Брислу чују се да су обадвојица императора и прајски краљ, а кад дођеш једноме, онда можеш свима тројици”. — Он: „Тако ћу и искати. Но иди ти обиђи и намести твоју фамилију пак дођи, пак ћеш и ти са мном ићи”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да
Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша. Кад, али — хоће оно да га обори. Омане да стресе — не можеш маћи. Притеже, кости му пуцају. Попне се на кола, не могу волови готово да макну.
То ти је најпречи и најсигурнији лек. У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији. Боље иди ти у кафану »Код петла«. Ту је тек позориште и комедија!
— Знам; тако рече и поп јуче. — Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам? — Можеш, није рђав човек — одговори Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? — Видиш ти, он зарађује лепу пару.
Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак. А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати... Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији.
А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. — Е па, ви'ш! Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем! Слободно га остави. Боље пре него после!
— Ја се нећу макнути одавде док ми не платиш овај чабар — рече онај што је донео чабар — ево можеш прст провући између дугâ! Зар је ово оправа? — Вала ни ја, док ми не платиш ову бременицу! — рече онај други.
Ћир Трпко, наравно, не пропусти никога дак с њим што не пазари. А умео је тако вешто салетити човека да га се не можеш отрести.
А кад се наљути, онда је опет сувише луд, безобзиран и језичан; наврзе се на човека, па га се не можеш лако отрести. Имао је још и ту особину да верује у снове, враџбине, чини и предсказивање, рашта је увек кад се пробуди
« Учитељ опет добар и дружеван момчић, салети: »Ходи, попо! седи! ходи!...« Не можеш му сад кварити атера. И поп Вујица, иако је лепо код своје куће ручао пасуљца и неку лепу паприку из туршије — а вала
— У што год хоћеш, попо, не можеш напунити. Није то лака ствар! — вели учитељ. — Вала, што се тиче, ти би видео, на прилику...
Ја се никад не бих ни упуштао с њим у таке разговоре... Знаш добро да он не мисли као ја и ти, нити га можеш обрнути да мисли, па што Тек за прабога просипати речи?! — Али ја се нисам толико ни упуштао... — Е, ниси ја!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је простор од дванаест сахата хода. Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.
То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда... Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... Него, он није био само поп.
Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... Него, он није био само поп.
Један другом не могоше одскочити... Сви стали и гледе. И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. – Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. – А ви не можете ни донде! – Па и много је! — рекоше неки.
Сви стали и гледе. И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. – Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. – А ви не можете ни донде! – Па и много је! — рекоше неки.
Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. — Ово није чисто скочено. Он је прекорачио мету! — рече злобно. — Нисам, јапане! — рече Станко.
Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!... Ти си... не можеш побећи!... И звезде му улише страх... И опет нема тишина...
— Симо! — рече он брзо. – Чујем! И Сима скочи као опрљен. — Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог.
— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!... Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!... А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру... Ево шта је ту!...
Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. — Разјаглите ватру и седите. А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. Онда наста тајац. Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.
Док само чујеш: ја отишао у гору!... — Додијало човеку! — Додијало нам свима! Не можеш сербез вечерати од њих! Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.
Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре... А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму. сласт.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све избледи: и одушевљење, и љубав, и дужност, и сажаљење, и не можеш га више познати, као ни Топузова вранца који је некад добијао сваку трку, а сад окреће сухачу.
— Ко си ти ту? — Ја сам, ђедо, Анока! Хоћу да умрем! Опрости ми, ако можеш! Ђеда претрну и заљуља се: — Дијете, грехота ти је од бога! Видиш овај перчин? Ни у овце није бељи!
Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш. Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.
Бледог месеца није било. (Штета! Уосталом, ти можеш целу сцену замислити спрам месечине). Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби. Она је радила.
Ја погледах Ану. Она беше поцрвенела. — Али, Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — како можеш тако што питати! Срби су Словени. — Ах, тако! Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.
Ну нашто да ти причам то? Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених”. Час се завадимо после се опет помиримо, па опет цмакај се, итд.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи. Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај боже.
Авлија пространа, отегла се читавих дŷж њивâ, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије. А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.
Све је овде друкчије. Ето само девојке да узмемо. Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.
Стари наши веле да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим да је и у младих девојака срце као восак. Тако је и с Јулом! Јер Јула је г.
— Да шта ти мислиш!? Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изаћи на сокак од прашине.
— Не брини се ти! Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о. — А можеш му и то рећи: да се доцкан сетио. Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...
И мало сланине можеш. — Немој само много кицошко парче! — додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да
— Што се Нића каплицира, он мора то и наћи... не сме фалити! — Па како не можеш никако да нађеш себи жену? Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушкаста млада удовица из комшилука.
— ’Оћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично? — Можеш; мада ми није ни до чега. ГЛАВА ОСАМНАЕСТА Из ње ће читаоци видети какве тешкоће има да савлада човек који мора
— Е, мој синко, ниси ти сиромашак. Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова. — Та, господин-попо... и ви како диваните да је, ал’ није...
Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати. Шта је десетица! Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; »десетицу у зобницу!« — Ама много је, много!
« — вели поп Спира у себи, а затим рече гласно: — Осам, осам, Петре. Доста ће бити и осам сребра. Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола. »Ако нисам, и нећу!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Није баш ни тако! Знам ја њу; ђаво је ова; само се чини тако, да ме лакше улови. Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?
Таково још нигде нисам читао. — Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује.
Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, можеш се удати кад год хоћеш“. Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Право, ево нам нотароша! Сад можеш таки почети. КАТИЦА: Ах! С њиме нећу моћи. ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, МИШИЋ МИШИЋ: Слуга сам понизан!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле! Мислио сам да ћутим и трпим, ал’ овако се више не може. Можеш ли да проходаш? Та теже ми је ово гледати, него да је мене.
И сама реч, Росија, чинила јој се као проклета. „Можеш“, довикнула је, пред свима, свом мужу. „Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда.
И сама реч, Росија, чинила јој се као проклета. „Можеш“, довикнула је, пред свима, свом мужу. „Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда.
Као из хиљаду грла орило се: Утече Пеја! Утече Пеја! Павла, међутим, неко задржа, вичући: Нећеш, капетане, потере! Можеш кад Месец буде смркнуо! Сад нећеш! Узалуд се Павле отимао.
А Павле је викао: Број, дебели, број! Колико нас је у аресту? Број, дебели, број – колико нас је сахрањено? Можеш ли да ми кажеш главе дечице наше, поклане, које нико у твом хришћанству није оплакао, а којима би могао на начиниш
Син им се никад није вратио. Број, изброј их, ако можеш! Колико их је било? Колико је матера наших јаукало и кукало, па је ли ко чуо?
Оставио сам тамо, незакопане, седморицу. А колико нас је још остало у жутом лишћу, и на снегу. Можеш ли избројати? Идосмо са аустријским ђенералима, баболичним, да Сервију нашу вратимо, па изидосмо, па опет уђосмо, па
Теодосије - ЖИТИЈА
одлуке овога мужа, рече к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца мојега.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ти магле из костију Да ти попију кукуте с језика Видећеш ти шта ћу да ти радим 8 И ти хоћеш да се волимо Можеш да ме правиш од мога пепела Од крша мога грохота Од моје преостале досаде Можеш лепотице Можеш да ме ухватиш за
ти радим 8 И ти хоћеш да се волимо Можеш да ме правиш од мога пепела Од крша мога грохота Од моје преостале досаде Можеш лепотице Можеш да ме ухватиш за прамен заборава Да ми грлиш ноћ у празној кошуљи Да ми љубиш одјек Па ти не умеш да
хоћеш да се волимо Можеш да ме правиш од мога пепела Од крша мога грохота Од моје преостале досаде Можеш лепотице Можеш да ме ухватиш за прамен заборава Да ми грлиш ноћ у празној кошуљи Да ми љубиш одјек Па ти не умеш да се волиш 9 Бежи
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Знала сам да нећеш веровати. да, да, није за веровање, па ипак... можеш мислити колико је то мене узбудило. МИЛЕ: Умири се, Буби; то не може бити истина.
(Рини.) Могу већ мислити како вам је било кад сте чули. АНТА: А можеш мислити како је тек мени било кад сам га видео. СПАСОЈЕ: Чујете ли га, он то, па то.
(Чита у себи.) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части. Може и више, али на једну годину можеш онако сигурно да рачунаш. АНТА: Ко то? СПАСОЈЕ: Па ти! АНТА: Зашто ја? СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство.
Понашаћете се, дакле, као према покојнику. АНТА: Како то мислиш: је л' да се прекрстимо кад га видимо? СПАСОЈЕ: Ти можеш и да се прекрстиш, али што се мене тиче, ја ћу сматрати да он не постоји.
АНТА: Јесам! Није он, знаш, сарадник кога листа или да има свој лист, па да га можеш лако наћи. СПАСОЈЕ: Него? АНТА: Он је онако, дође му као неки летећи новинар; он вели да је публициста.
АНТА (тргне се): Опет ти! Па, мајку му, зар не можеш једанпут да се откачиш од те године! СПАСОЈЕ: Ја то онако уз реч. АНТА: Немој ни уз реч, брате!
) Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија. (Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више. ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ ВУКИЦА: Гле, ви тетка, откуд ви тако изненада?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Грета? - Корњача. Личи на Грету Гарбо. Има исто тако тајанствене очи. Видећеш сутра, а можеш видети и на игранци, ако хоћеш!
Онда сам почео да је учим да игра, али је она била све друго само не неко кога можеш нечему научити ако он то нарочито не жели. Није желела.
За тебе би свињске биле сасвим добре. Уши? Прекините о ушима, будале! Она мала нема само добре ноге, знам. Како можеш да знаш? Како такви као ти то могу да знају? Онако како мушкарци знају. Шта мислиш је ли он мушкарац, Атамане? Пих!
Моја мајка само пола, отац јој је био Босанац из Брчког, ја сам Туркиња, значи, само за једну четвртину, али можеш да рачунаш на то да сам Туркиња сто на сто: нећу ти дати ни да погледаш другу.
- Даћу им нове животе, Рашида! - рекао сам. - Коме? И како ти неком можеш дати нови живот? Ниси ти Бог! Ниси чак ни директор предузећа! - Писац сам! - То је ситна риба.
— Зар не можеш да се извиниш? — питала ме је објашњавајући да ће све бити као и пре, само што сам ја знао да је и оно пре било
— питала ме је објашњавајући да ће све бити као и пре, само што сам ја знао да је и оно пре било довољно лоше! Зар не можеш да будеш као и сви други?
И последњем идиоту могло је бити јасно да она мисли оно што је мени пребацивала да мислим! — Можеш се скинути и гола, ја те нећу ни погледати! Ти, бесна, шашава мачко!
- Жао ми је што му не можеш рећи да сам мртав! - рекох. - Послао би ми венац од два метра! - пођох за њом да је испратим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! — Можеш Бунипарти свећу упалити. — Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову.
— А шта су нами оставили? — Е, други је свет онда био. Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је
— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити. Сад за мито можеш све добити.
А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. На то господар Софра уздахну.
— Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити. Али теби се то допада!
— Како? — Да пређе на нашу веру. — Онда је сасвим друго. Шамика лакше одане. — Позвала ме да их посетим. — Можеш кад ’оћеш; кола су увек готова. И доиста, ићи ће тамо Шамика. После неколико дана оде Шамика у посету у Ш.
Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно. Шамика га само гледа па глади бркове. — Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. Крај котиљону.
— Је ли тајна? Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. — Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. — Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
особних, тјелесних или душевних врлина, када се коме задивиш ради његове живе или неживе својине, чуо он то не чуо, можеш да га уречеш.
Па и када сам у себи помислиш како си ваљан, како ли си богат, можеш сама себе да урекнеш“, каже Леополд Глик.¹⁷⁰ Највећа опасност од урицања је онда када се поглед злих очију удружи са
(Вук, бр. 4652) — Удри зло, да је горе (ко је од себе рђав, н.п. жена или дијете не можеш га бојем доћерати да буде боље). (Вук, бр. 5785) — Неваљалство се часом научи. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Седео сам у сали још дуго после слова ТНЕ ЕНД, све док ме разводница није избацила напоље. Одри, можеш ли да ми опростиш, Одри, све моје касније везе?
За то време возачева жена чисти децу од блата и проклиње и мужа, и ауто и пребрзу вожњу: – Можеш ли да покрећеш главу? Хајде, пробај! Можеш ли? Је л' те јако боли? – Не боли... – Сигуран си да те ништа не боли?
Хајде, пробај! Можеш ли? Је л' те јако боли? – Не боли... – Сигуран си да те ништа не боли? – Ништа. – Хвала богу, читави смо, изгледа..
– Могу ли још један круг, мааааааама? – Можеш, срце, ако пре тога поједеш брескву! – Не волим брескве... – Зашто? – Тако су ми некако антилопске!
Лубеницу у јуну? – У реду, можеш, само пази да не паднеш! — каже својој кћерци, а мисли: »Ох, шашава девојчице, лудачо једна, гле, баш си се нацврцала,
—Шта вреди кад после опет морају да сиђу доле... —Нешто мислим, кад би човек... — рече Поп. —Па не можеш ваљда живети на планини! — рече Чиле. —Шта би радио читавог живота на планини? Младић се појавио нешто касније.
Претворио си ме у грађевинску радницу. Бетон. Бетон. Бетон. Бетон. И бетон. И то се зове викенд! – Не можеш да кажеш... Била си на свежем ваздуху. – Ти то зовеш свежим ваздухом? Нисам изишла из кухиње!
– Зато што си огаван егоиста, диктатор, и што си досадан... Да набрајам даље? – Како онда можеш да живиш са једним егоистом и диктатором све ове године? – То се и ја питам! – Што се не разведеш?
И шта? Имам, наводно, кућу на селу, коју не могу да видим очима; имам мужа... – . . . кога не можеш да видиш очима! – Децу која су већ сама себи довољна. Где сам била, нигде, шта сам радила, ништа! Прође воз!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Добро ни дошао! Нека ти је срећно! Бог дâ да одмах омилиш владици господару. Ти си велики кућић и човјек учеван, те можеш господару и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на
— Да. А онда је Мргуду већ било преко двадесет и пет и шест година. Дакле, сад лијепо можеш срачунати, колико му је? — Много, много — рече Јанко, градећи се да рачуна, а помишљајући да им је до шале.
?“ да није зазорно, свак би још додао гласно оно што мишљаше: „Е згоднијег пара не можеш ни замислити!“ Њих двоје то осјећаху и своје задовољство исказиваху говором складнијех лијепијех покрета.
Томе сам се надâ! Фала ти што нас и у томе подичи! Теби је, поврх чојства, бог дâ и имаћа, те можеш и дијелити и дочекати и помоћи, и ти то све чиниш, валај обилато!
Нâко чизме можеш задржати, јер је снијег до кољена. Једва начинисмо пртину до цркве! — А зар је већ служба свршила? — пита Јанко
Знам ја да би право било да нам Русија даје по њеколико дуката на годину, да купимо који багаш жита, али шта можеш! Ето си чуо да узеше и владици!... Али, свеједно, најпослије! Најмање је смрти од глади!
Наћи ћемо ти дјевојку од добре куће! — Али ако је останем код владике? — Па што? Нећеш се, ваљда, закалуђерити? Ти можеш служити владику, а имати своје огњиште, своју стопаницу и дјечицу као и други људи.
— Е, да испричам сан? Хоћу ли? — Можеш! — одговори старац, смијешећи се. — Усних да стојим пред манастиром, као чекам њекога.
Него ето, да си ми здрав. — Дао ти бог здравље и свијетао образ, Ћеклићу Млечићу. А ја баш мњавах да не можеш без понуде, јер се зна да сте злопитни!
Имамо да одговоримо онијема доље на два-три акта. Прије тога, ја ћу се прошетати, а ти можеш прочитати списе! Јанко се поклони и отиде с ђаконом у дворану, гдје нађе три службена писма на талијанском језику.
Знаш, мека је срца, па... Али, проћи ће! — А како би било, господару, да и он пође са мном, ако можеш без њега? Најпослије и њему је Анђе рођака! — Видиш, то ти је добра мисао, синко. Нека иде!
Гдје ли се, јадница, скрила, да је потражим! — Потражи је — рече кнез спремајући се да легне. — Можеш јој испричати сав наш разговор...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Хуј, кад помислим да се покладе приближују, грозница ме вата. ОТАЦ: Уби се, ако можеш. МАТИ: Кукавна девојка, осушила се од плача. ОТАЦ: Шта знам. МАТИ: Ти све „Шта знам, шта знам“, па тако.
МАТИ: Забога, девојко, људи нам кажу да врло добро стоји. А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца млого. ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна.
- Ја ти кажем, ћерко, можеш га вући за нос како ти је воља. МАТИ: Ето ти оца, уклони се у другу собу док се с њим разговорим.
Мало што си ме преварио него да држиш жену као скота, да ми ни оно не купиш што и последња има. Кажи ми како ми можеш у очи погледати? МУЖ: Да га ђаво носи, и који те је донео на мој врат! ЖЕНА: Бог убио, који ме је везао с тобом!
(Узме шешир.) ЖЕНА (смеши се пакосно): Видиш, како он зна! Сад имаш најбољу прилику да можеш на другу страну. МУЖ: О женидбо, женидбо! ЖЕНА: Дабогме, и други се људи жене, али купују жени што јој треба.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ВИ Све је прошло, детињство и с њим могућност бољег света, али остадоше весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи макар и царства пропадала.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Треба само љубави према свему што гледаш, па ћеш лако све разумети, и кад неку ствар разумеш, онда о њој можеш писати и говорити.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— А кад учиш рачуницу, а ти да ми израчунаш нешто!... Колико има одавде од наше куће до твоје школе? За колико можеш да стигнеш? — За по сата! — рече Марјан, и стаде се врпољити на столици. — А натраг? — Толико исто!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Познаде га, кликну Радивоје: „Јао Цвето, јао сунце моје! Кад не можеш бит на срцу моме, Та не дам те, богме, ни другоме.
Зашто мача на ме трже, Заш ме дубље у јад врже? Ја га уби, ма и себи Живо срце сасвим преби. Ох да можеш, мати, мати, У срце ми погледати, Да виш пакô што ту гори!
Отвори се чета јањичара, Упустише свога господара; Али викну бесни Радивоје: „Ао Цвето, ао сунце моје, Кад не можеш сјати оку моме, Та не дам те, богме, ни другоме!“ Крочи, скочи, већ до Цвете стиже, Већ јој мача изнад главе диже...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Их, парипина! — пријекорно каже самарџија. — Како само овако спретном коњчићу можеш рећи да је парипина ...Угађаћу му, јашта нег угађати. Ком би другом ако њему нећу. Начинићу му нешто, има да видиш.
ПОХОД НА МЈЕСЕЦ Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати. Ово можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не смијеш.
ПОХОД НА МЈЕСЕЦ Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати. Ово можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не смијеш.
Па куд све, туд и то: од сваке куће има нека стаза или путељак право према млину. Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу, враг му гњате пребио!
старчић — чаробњак који живује у врбику понад воде, увијек будан — спреман је у свако доба да саслуша свачију муку. Можеш му се повјерити отворено и без зазора, као најрођенијем.
Чак те пазарним даном пусте да се промуваш по граду и да се видиш с комшијама, па се можеш још и напити и довести натраг са собом и по двојицу накресаних конагџија.
А право да ти кажем, гадна она бихаћка „Кула“, градио је, кажу, некакав Матија курвин (Корвин). Можеш онда мислити каква је.
Сава само покорно пови плећа и увуче главу међу рамена. — Ожежи, брате, колико боље можеш, посветила ти се драга рука!
и он сам насмија на ту своју дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи, макар и царства пропадала.
Натежемо се с њим ево већ од раног јутра, али вајде постићи не можеш. Неће, пас, ништа да призна, па бог. — Хајде, Пане, јабуко моја, признај већ једном, немој патити и нас и себе —
Сипа са зидова малтер и уједа дим за очи, па се још горе види у овоме вражјем сумраку, а велика је тјескоба, па не можеш честито ни размахнути ни ударити. Слабо користи и оружје, више се рве, бубета и гризе.
— убаци неко с поносом. — Какви наши? Банда! Дабогда сви изгинули, издај ници једни! — Ма како можеш тако говорити? — зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
) ХАСАНАГА: Коња одма да оседлаш! Полако, чућеш зашто! Поведи и резервног, да можеш да их мењаш. Чим спремиш, појаши, ко да им репови горе, тако појаши!
Ајде, молим те! Друге су могле да прекораче и јаруге, и стид, и обичај! И такву ти љубав — можеш је џукцу о реп! — која устукне пред обичајем и законом! ЈУСУФ: То ти говориш овде у шуми, а она седи доле у касаби.
Лако је седети у шуми и смејати се законима! ХАСАНАГА: Реко ли ја теби да спремаш коње? ЈУСУФ: Баш не можеш да сачекаш да прво дођеш кући, да с Хасанагиницом поразговараш, да се објасниш?
Она мене константно презире! Још од самог почетка, нисам ја слеп! Е, па, сад је и томе крај! ЈУСУФ: Не можеш да чекаш ни до јутра? То мора баш вечерас да се одлучи? Хасанаго, шта је вечерас? Који је бог вечерас?
МАЈКА ХАСАНАГИНА: Немој, беже, тако брзо, ко с коња! Хоћу да те питам можеш ли да нам помогнеш. Можда је теби спас у рукама. Ако можеш, помози, душу ћеш себи олакшати!
Хоћу да те питам можеш ли да нам помогнеш. Можда је теби спас у рукама. Ако можеш, помози, душу ћеш себи олакшати! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А од чега, претпоставимо, да је олакшавам?
Ко зна шта је све однела вода Док је и ово испливало на видело! Пази шта сам ти казао. ХУСО: Можеш ли ти мени да кажеш хоће ли стићи вечера? То ти мени кажи! МУСА: Па ето видиш, и то је неки знак!
Кола носе и невидљиви точкови... Али дај боже да си ти у праву... ХАСАНАГА: Можеш ли ти мени неку чињеницу, нешто као нож, бакрач, конопац, лонче, да ја то опипам?
ЈУСУФ: Не може се то само прстима... ХАСАНАГА: Кажи ти мени: можеш ли, или не можеш? ЈУСУФ: Не могу, Хасанаго. ХАСАНАГА: Е онда ћути!
ЈУСУФ: Не може се то само прстима... ХАСАНАГА: Кажи ти мени: можеш ли, или не можеш? ЈУСУФ: Не могу, Хасанаго. ХАСАНАГА: Е онда ћути!
ХАСАНАГА: Шта каш на ово? ЈУСУФ: Не разумем. ХАСАНАГА: Да га пустим да уђе? ЈУСУФ: Једино тако можеш нешто да сазнаш. ХАСАНАГА: Ајде, уведи га! Али не жури, мало га задржавај! Измисли нешто!
Руку на срце, јесте. И то прилично. На крају крајева, не можеш ни да му замериш. Кад те је ага вратио, брат ти се нашао у тешком положају. Не само у тешком, него и деликатном.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“ И кад би ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: — Можеш да говориш шта хоћеш! Ето тако је то било!
Него хајде пробуди тету. — Добро, добро. А смем ли и ја тамо, међу вас, да дођем? — У твом је двору, па можеш! И одоше из баште у двориште. Учас почеше долазити и остале из цела комшилука.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Пробудите га! — — Стани! нипошто! Па баш да можеш руком самртном пробудити, оживети и смрт, размакнут међу непромењиву, васељену што цепа надвоје, да мо'ш одерат смелом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
једном цар пође у лов, а њему каже: — Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех
отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер — вели — ако то учиниш, зло ћеш проћи.
Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји
у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа. Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? Зашто то не зарониш? Змај му одговори: — Е, мој шура, не могу ти од срамоте ни
А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још сутра можеш овде чекати, па више никад овде неће доћи. Он, сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с
у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто нити га отварај, не шали се главом. С отим она отиде.
А он јој срдито одговори: — Иди с богом, кад ми помоћи не можеш! — и пође даље, а девојче пристане за њим и стане га молити да јој каже, „може бити“, вели, „да ћу ти помоћи“.
угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.
људи, и то тако да непрестано скачу с овце на овцу, и то је толика велика поворка да јој никада краја догледати не можеш. Онај младић пође даље и ноћ га затече на једном пољу; ту се сврати у једну кућу, и заиште да преноћи.
десни рог, ту ћеш наћи један столњак, разастри тај столњак и у њему ћеш наћи јела колико год хоћеш, па се наједи докле можеш трпати у се, а онда заврни опет рог. И тако мореш радити кадгод будеш гладан.
Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Већ не знам, како ћу. ЈЕВРЕМ: Хе, хе! Јошт је стари Макса. Снао, он је џандрљив, а са џандрљивим човеком не можеш другојаче, него пустити га нека бомбардира, али не излазити из своји шанчева.
ЈЕВРЕМ: Опет се мало поправио. У детињству за ништа се набури, па не можеш реч од њега да извучеш. Зато су га и прозвали деда „срдило, бурило“.
СОФИЈА: Од кућнога пустаије не можеш сачувати. Сам си приповедао, како си нашао пуно цеви у бурету. Сада тога нема. МАКСИМ: Та богме; сад стоји чаша у
Прво и прво да се начине јаки редути, да у случају нужде можеш ретерирати без опасности; па онда напред; центрум, десно и лево крило, све треба точно да дејствује.
СОФИЈА: Да си мени казала, па би ти могла средити. МАГА: Сметнула сам с ума. Не можеш, ето, на сваку страну. Опет онај мој љут, па куд ћу пре.
Обдан можеш како-тако и побећи, а обноћ никако. Но сад видим како сам се преварио. Најпре су ме јеле само стенице, а сад и стенице
МАКСИМ: Један је начин, да све на себе примиш. СОФИЈА: Иди збогом, како можеш то и помислити! МАКСИМ (Николи): Ето вам ваше добре жене! СОФИЈА: Добре жене не праве се пустаијама.
МАГА: Ето, кад не могу да стигнем. НИКОЛА: Ти све не можеш да стигнеш. Соба нерастребљена, по зидовима паучина, — како си почистила куину, тако си оставила ђубре иза врата.
Од Божића ниси била у цркви. МАГА: Кад не могу да стигнем. НИКОЛА: Свако живо доспе, само ти не можеш. Еј, тешко мени! МАГА: Али немој да се љутиш, молим те! НИКОЛА: Иди, иди, па гледај децу.
МАКСИМ: Јеси ли почео? КУМ: Тамо од понедељника мислим у име бога. МАКСИМ: Јошт ти није тако зло, кад можеш одлагати. КУМ: Већ данас свакојако не би, јер знате ли шта је ново?
СОФИЈА (публикуму): Е молим вас, сад како жена да се не радује код таквог мужа. Добрим не можеш, зло не помаже. Злу жену могли су и дотерати у чувство. НИКОЛА: Срета каишем.
Али, пст! (Метне руку на уста.) Советник и 2000 талира! Ајде и ми да се дамо на науку. ИСАЈЛО: Ти можеш, али ја нећу. МАНОЈЛО: Да л’ би ме хтео учити? ИСАЈЛО: Стани код њега у службу, пак ћеш све научити.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи. СТЕВАН: Заповедате јошт штогод? СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају!
(Окрене се на страну.) ТРИФИЋ: Султано!... Ти се опет срдиш?... Султано!... Зашто, пиле моје, то чиниш?... С отим можеш твом здрављу шкодити. СУЛТАНА (окрене се нагло): Да цркнем, да ме враг однесе, кад немам среће!
(Прети јој.) Бре ћу те муштом, те ћеш се окрећати. ТРИФИЋ: И ти можеш по души казати да је ово твоја жена? СРЕТА: Господине, ја сам, истина, пио, али, фала Богу, нисам јошт мозак попио.
Ти си био мој учитељ. СТЕВАН: (Леп учитељ!) СРЕТА: Милостиви господине, а како ми стојимо? ТРИФИЋ: Можеш спокојно спавати. СРЕТА (прети Пели): Разговараћемо се. СУЛТАНА: Опет ти почињеш, мајстор Срето! Оћеш да ме расрдиш?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Можда твоје лице, Ти нерођена, рођена да трајеш у телу што се претвара у пчеле. (23. В 1989) 9 ДОКАЗИ Д окажи, ако можеш, да те нема — То неће бити доказ да ја јесам. Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан.
оруђа недовршеног нечег Што правда нас пред светом у овом убрзању, Кад увећани детаљ сведочи нам о слици Чију целину можеш да наслутиш у трену — Ако постоји та слика, ако постоји тај трен. А блажена је сумња, јер истиче суштину.
схвати Ограничени бескрај; море траје у одломцима, у блеску, тишини Паслике звучне слеђене у слуху После олује; и не можеш знати Ни право, тајно име тој модрини, Па кажеш: море, а мислиш на свашта, На летњи дан, на бродовље, на луке
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Оставио бих је истог часа да деца нису у питању, али јадна деца, шта су она крива, зар не? Не можеш замислити како ми је? С тобом се осећам тако младо и тако шашаво ...
Значи, ствар није у лови, као што мисле многи аматери, јер шта ти вреди лова до крова кад не можеш да се зезаш са правим типовима, нити да седиш на правим местима. А ово је Анчи, на пример, једно право правцато место!
— Само ти фурај, Анчи! — рече он. — И да пазиш на слагање времена (цонцорденце де темпс), кад већ не можеш на слагање нација (цонцорденце дес натионс). Где сам оно стала?
Како уопште можеш да се сконцентришеш на учење а да га непрестано слушаш? Па ти би, у ствари, могла тако преседети године и године
Феноменално! Већ су открили и Азурну обалу, па ме стално питају: „Боже, Ана, како можеш да се купаш у оној смрдљивој Сави? Нема тих новчаница за које бих се ја поквасила у њој!
Држава, то сам ја! Можеш то да назовеш како год хоћеш,“ казао је, „ а то зовем казненом експедицијом у малограђанским водама!
Излазимо из „мерџе“ и хватамо се за руке, па док то проклето коло дрнда и трешти, ми играмо „двојац“. Можеш замислити, Анчи, на неком потпуно пустом пољу два човека играју као шашави покрај аутомобила који стоји паркиран у
Матори за тренутак тоне у дубоко размишљање: — Стварно не знам! — Хоћеш ли да ти га ја опишем? — Мислиш да можеш? — Па ево, овако: требало би да буде висок метар и седамдесет и осам, тежина седамдесет и четири килограма, боја
Не можеш ни да замислиш изненадну срећу несрећног самоубице! Најзад, један глас у његовом животу! И то женски! Окрете још једанп
Недељом га тамо увек можеш срести код падока. У укрштеним речима обавезно погађа најпре део коњске опреме са два слова (ам), пије искључиво
очевидаца, Суле је пришао прозору, отворио га и изговорио своју опроштајну поруку: У срцу сам те закључао, Не можеш изаћи, Кључ сам изгубио, Не могу га наћи!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Кад би ми могле што помоћи! Јер чуј, Алекса, моју невољу: нисам ти од два дана окусио! АЛЕКСА: Лепо! Бар можеш и ти какву моду завести, и то Најјевтинију моду. МИТА: Ја нисам моде љубитељ. АЛЕКСА: Шта?
А ти, гиздушо, чувај твога мужа, и баци те врашке твоје румане, зашто од њи не можеш се најести, а то је најнужније, знаш ли? Јер трбу не зна за шалу, макар да си усред Беча и прва помодарка.
Батићу, сад све знаш; ако ти је итно, можеш ићи. БАТИЋ (пољуби га у руку): Ја ћу се трудити да љубов тако доброг оца задржим. (Јелици.) Слуга понизан.
МАРИЈА: Затворити? Јошт је то остало што ми учинити можеш. Алекса, Алекса, свега си ме раставио; сад ме можеш и чести лишити. 6.
МАРИЈА: Затворити? Јошт је то остало што ми учинити можеш. Алекса, Алекса, свега си ме раставио; сад ме можеш и чести лишити. 6. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА (за себе): Ког врага, нашла га је.
АЛЕКСА: Ха, ха, ха! Ти добро говориш, Димитрије. МАРИЈА: О, зољо, кад се јошт смејати можеш! Тешко, тешко мени, али тешко и овој доброј девојки, у какве је руке пала! МИТА: А, ово је много!
МАРКО: Тако! Сад јошт једно: да никада на бароне не мислиш. ЈЕЛИЦА: Ах! МАРКО: Е, сад можеш бити Батићева супруга и добра газдарица.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад коња видиш, чувај се врага, њему не треба наићи страга. Овцу већ можеш и за реп вући, она се не зна ваљано тући. Прогони мачке. Морам ти рећи: то ти је стари обичај псећи.
Ој, ратниче низ поље зелено, зашто носиш копље оборено? СВАШТАРА Око сваке наше биљежнице стегнут пропис, не можеш да дишеш, за сваку је строго одређено шта ћеш у њој до краја да пишеш: овдје бројке, по лејама уским, тамо српски,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Онај ко спасава мора се тражити, преклињати да дође, слати му поруке, по свим гласницима и гласовима којима можеш да се послужиш.
Синај испосник није већи од тачке и сунце је мање од свог сјаја велика јављања тек следе Кнез Лазар се по горама шета Можеш ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми ниси казала по дугој хаљини и златном первазу Пауново
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН (плане): То није истина! Тако су писале опозиционе новине, а не можеш ти тражити од опозиционих новина да пишу како сам оставио миришљави траг за собом.
ПРОКА (буни се): Зашто, кобајаги? ГИНА: Ако можеш ти, пријатељ-Агатоне, може и он. АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је.
Зато, брате, ти не би могао да управљаш имањем што не испушташ карте из руку, па ти нису слободне руке да можеш управљати имањем. ТРИФУН: Ни једну твоју пару нисам прокоцкао, Агатоне. АГАТОН: Ниси, ниси, то је истина.
Е, 'ајд сад, ако можеш, да не штрпнеш кирију. ТРИФУН: А, то никад! АГАТОН: Ама, не кажем ја да би ти то урадио од твоје воље, али знаш већ
Занимање, то је само један терет за човека. Е, али, брате рођени, кад немаш занимања, не можеш бити старалац. Не можеш, дабоме! Е, онда, кад и тебе избришемо, 'ајде, реци, ко нам остаје? МИЋА: Како ко, а ја?
Занимање, то је само један терет за човека. Е, али, брате рођени, кад немаш занимања, не можеш бити старалац. Не можеш, дабоме! Е, онда, кад и тебе избришемо, 'ајде, реци, ко нам остаје? МИЋА: Како ко, а ја? Као да ја не постојим?
АГАТОН: Е, видиш, зато баш што си школован, не можеш да управљаш имањем. Друго је школа, а друго имање. У школи можеш научити како се прави хемија, али не можеш научити
АГАТОН: Е, видиш, зато баш што си школован, не можеш да управљаш имањем. Друго је школа, а друго имање. У школи можеш научити како се прави хемија, али не можеш научити како се наплаћује кирија кад кирајџија, на пример, преконоћ побегне
Друго је школа, а друго имање. У школи можеш научити како се прави хемија, али не можеш научити како се наплаћује кирија кад кирајџија, на пример, преконоћ побегне и изнесе ствари.
ВИДА: Хоће да се уселе, видећеш, хоће да се уселе овде. ТАНАСИЈЕ: Па сад, шта му можеш, и боље нека се усели неко од наших. ВИДА: Па ако треба неко од наших, ти си ваљда најпречи.
МИЋА: Па мени, уосталом, та соба и припада. САРКА: Можеш тамо, само ако се не бојиш. МИЋА: Чега да се бојим? САРКА: Па, велим, да ти се нешто не јави покојник ноћу у сну.
АГАТОН: Па кад велите, 'ајд да пођем! МИЋА: А шта велиш, Агатоне, кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом да га испиташ како гласи тестамент? НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Јест, јест. То би добро било!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тражио сам да смање даљину за педесет метара. — Можеш комотно и сто — вели Алекса. — Сигурнији смо овако. Експлозије чујемо сада јасније и увиђамо како се нешто
— Ама, незгодно је да улазимо заједно, него, отвори мало врата да слушамо... — А, то не!... Можеш да вириш кроз кључаоницу. Наредник се врати. — Изволите, можете ући. Само, тамо је њен брат од три године.
— Хајд, скини и кошуљу! — Зар и то! — Па не могу ја ништа да чујем... Знаш... Ти после можеш и да ми платиш, али ја нећу доћи. Јела оборених очију извлачи полако кошуљу из сукње.
Командир нареди да се војници одморе. — Е, па сад, наредниче, ти можеш да се вратиш... Тада баш зачусмо како неко тражи командира. Беше то наредник Душан Поп.
— Господине капетане, јако жалим што ми нисте друг, па бих вам рекао нешто — упаде Душан. — Црње и горе ми ништа не можеш рећи, него ово, да се вратим натраг. Душан слегну раменима, и кроз смех проговори: — Душо моја, ком се жалиш?
Питам је одозго: има ли још кога да помогне, јер ћу га тешко сам спустити. — Можеш, можеш, синко, млад си, здрав си — храбри ме убедљиво баба.
Питам је одозго: има ли још кога да помогне, јер ћу га тешко сам спустити. — Можеш, можеш, синко, млад си, здрав си — храбри ме убедљиво баба.
Дохватих је немо за руку. Сестра је приведе столици. — Примири се — тешила је нежно моја мати. — Шта можеш. Судбина... Промисао Божја... — Али зашто је и тај Бог био тако... немилосрдан према нама? — јецала је она.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!... — Можеш ли спремити што за вечеру ? прекиде му учитељ дуги монолог. — За вечеру? Како не, штогод хоћеш, братићу!...
— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико
Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили.... Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања. — А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио ? — Како ?... Напротив!
Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата. Дохватиш се руком за плот да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету ;
И он притрча к вратима и отвори их. Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем. — Пхи, како можеш у овом смраду ?... соба прегрејана, а он гле!...
— Нађи коња.... трчи мајци што брже можеш... Она нек дође на коњу... све у трку!... Ааај-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.
— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...
Не био ја на његову месту, видела би ти... Него шта би ти хтела, кад не можеш овако ? — Само да нисам више овде ... хоћу да сам с тобом... једнако, довека... — Хо, муке!...
на ставља он своју мисао. Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице. — Можеш ли да идеш? — А?... одговори он мислећи нешто... Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...
Немамо ништа за кување... — А зар је мало живине по селу, па купуј. Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка. — Зна он добро. Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући... — Што?
Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени: — Знам ја, остало би доста чорбе. Не можеш ти сама све појести... Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш... Хо-хо-хо...
А велиш после... сигурно ? Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено. — Знаш да сам после у твојим рукама. Можеш што хоћеш са мном... — Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем. До мрака ћу се вратити. — Имаш ли нож ?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Овај ваш поднаредник је помешао наша лична имена са именима драмских ликова које тумачимо! МАЈЦЕН: Можеш ли да покушаш да објасниш? Милун: Овај каже да се зове Василије. А овај му се обраћа са Стефане!
Зар му нисам стиснула руку?” ВАСИЛИЈЕ: Опет исто! Не кажеш „стиснула”, него „стиснуо”! Зар не можеш ни толико да се уживиш, да утувиш да ти играш грофа, а не грофицу? Јелисавета, ти си мушкарац, а не жена!
ВАСИЛИЈЕ: Мораш да пробаш да се што више удубиш у оно што имаш. А, кад се удубиш... и са обичним лонцем можеш чудеса да направиш! СОФИЈА: Са лонцем? ВАСИЛИЈЕ: Са чим хоћеш!
БЛАГОЈЕ: Ослободићу се и ове флаше и тебе! ГИНА: Мене можда и оћеш — и дај Боже! — али те флаше не можеш никад, ни довека! БЛАГОЈЕ: Не могу? Гледај како не могу! (Баци флашу далеко у реку.
СОФИЈА: Лепо причаш. Сатима бих те слушала! ДРОБАЦ: Мене? СОФИЈА: А можеш ли да погодиш која је ово трава? ДРОБАЦ: То плаво? Мишјакиња! СОФИЈА: Код нас је зову видовчица, видова трава.
СОФИЈА: Ако мислиш да будеш човек, баци ту жилу! Баци је у реку, шта чекаш? ДРОБАЦ: Не могу! СОФИЈА: Не можеш, или не смеш, или нећеш? ДРОБАЦ: Ја и ова жила смо ти као вјенчани! И пред људима, и пред иконама!
ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Ја то не могу да гледам! ТОМАНИЈА: Па што си онда долазила, кад не можеш? ПРВА ГРАЂАНКА: „Бог кроји правду када куцне час!” (Стражари износе носила са прекривеним лешевима.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Можеш ми, царе, узети и живот, али ја тај новац не могу примити — рече старац мирно. — Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за ц
Госпођа у црнини: Не иди на гробље, чедо моје... Врати се натраг... Снег је гробове завејао, нем можеш их познати... Сироче: Ја добро знам где је моје маме гроб... наћи ћу ја њега!... Госпођа у црнини: Не иди, чедо!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Научих. — Да си жив и здрав, синко! Учи сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године, ич! Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом и шта ког
— Ја не могу да играм улогу опозиционара — јекну онај грешник очајно. — Како не можеш? — пита председник. — Нека буде други опозиционар. — То је свеједно, ко било. — Ја волим да сам уз владу.
Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: — Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом:
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара...
И још она лично долази, — место да он иде њој!... Па како можеш ту да се извучеш?!... Јутарња хладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава. Али му ипак то није падало на памет.
Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш да гледаш где стајеш ногом. Једва се успесмо на другу страну, те да'нусмо душом кад почесмо слободније да корачамо.
Код куће нас дочека друго зло — жене. Не можеш им дати џевапа, ни одговорити им на свако питање. Те зашто ово, те како оно, па најзад и то: зашто данас капетаница
Обичан поглед његових зеленкастих очију напомињаше ми тих и ведар јесењи дан, кад не можеш очекивати ни грома ни олује, већ само нежно и благо сунчано грејање.
Баш теби је и послао тај новац. — Каква кирија! Нећу да знам за то. Њива је моја и ја ћу је жети, а ти можеш чинити што хоћеш. — Ама чу ли, Спасо, дете моје, ја сам кирију поштено платио, а њиву сам ја узорао и посејао.
се превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и сочну траву, чији те мирис заноси и опија, те не можеш сит да га се надишеш.
— Ја сам госа у овој кући!... ја, ја... разумеш !... И њу ћу да доведем, кад ми се прохте, да знаш!... — Можеш... само онда ја и ово дете нећемо живети с тобом. — Ко?...
— Можеш... само онда ја и ово дете нећемо живети с тобом. — Ко?... Дете је моје, закон је на мојој страни, а ти можеш куд год хоћеш, куд хоћеш!... — И хоћу, да знаш да хоћу...! црњи си ми од ђавола, живот си ми отровао!...
а школа је тако остајала на »старијем ђаку«, који је мучио неке јаде с децом, а већ какве је вајде од тога било, — можеш мислити. Тако се прикучи испит.
— Ју, Бог с тобом, нано, шта говориш, зар ти можеш свету запушити уста; свет кô свет, што му падне на памет то и говори, далеко смо ми од тога, моја нано.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Па ми не морамо разговарати о политици. ЈЕВРЕМ: Па не морамо сваки пут, ал' кад су избори, како можеш да не разговараш о политици. О чему ћеш друго да разговараш кад су избори?
Ето, на пример, данас си здрав и читав, а сутра осванеш пред судом због дефицита. Добро, рецимо, трговац си, па не можеш имати дефицит, али да си порезник, као ја што сам био, питао бих те онда... ЈЕВРЕМ: Па то јесте!
ЈЕВРЕМ: Да одговорим, зашто да не одговорим, само... Не разумем те како? СРЕТА: И то ћу ти рећи. Ти, видиш, не можеш сам за себе да учиниш ништа, ја ти требам, је ли, то признајеш? Е, лепо, онда ево: ја бацам кеца! Је л' ме разумеш сад?
Ето, на пример, ти си посланик и ти не можеш као посланик да примиш лицитацију за зидање касарне на мојој њиви. Али, на пример, можеш да је примиш на моје име, је
Али, на пример, можеш да је примиш на моје име, је ли? Па онда, брате мој рођени, не можеш ти у овој земљи посећи ниједно дрво на своје име,
Али, на пример, можеш да је примиш на моје име, је ли? Па онда, брате мој рођени, не можеш ти у овој земљи посећи ниједно дрво на своје име, ал' на моје можеш оборити читаве планине. Па онда помиловања!
Па онда, брате мој рођени, не можеш ти у овој земљи посећи ниједно дрво на своје име, ал' на моје можеш оборити читаве планине. Па онда помиловања!
СПИРА: Ама, остави, бога ти, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра? СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О, господе Саваоте!
А што не би ти био посланик; кад може Јеврем, ваљда можеш и ти... СПИРА: Ама не иде то тако, жено! СПИРИНИЦА: Не иде код тебе, теби ништа не иде, кад си ти...
СПИРА: Хоће. Али опет, ја мислим да то није ништа, то је више онако, политички. Политички можеш у Србији кога хоћеш да изгрдиш, па опет...
ИВКОВИЋ: Обећао сам доћи пред подне, али је одложено рочиште па ја пожурио. ЈЕВРЕМ: Ако, млад си па можеш и да пожуриш, јеси ли тако тачан и у агитацији као што си овде? ИВКОВИЋ: Та... ради се колико се може.
ИВКОВИЋ: Данас је избор! ЈЕВРЕМ: Ако је твој избор, и мој је! ИВКОВИЋ: Теби је лако, газда-Јевреме, Ти се можеш иселити, пошто нећеш бити изабран. ЈЕВРЕМ: А ти ћеш бити изабран? ИВКОВИЋ: Ја се надам! ЈЕВРЕМ: Сигуран посланик!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла. Не можеш да познаш ону стару Гизелу. А имала је више имена него каква шпанска принцеза.
Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска. Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола,
Власт је прва, а после долазе други. — Ама не каже се тако. Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! — А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!
Дакле, слушајте! Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«. Има он и друго презиме, али под овим је много познатији. Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш: Мића »Официр«, свак зна.
Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио. Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да
— Али жестоко, кад ти кажем! А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. — Ете, опет газда Ђорђе! Е — де! Саг сум и ја газда! Исполај на Господа.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Самогласник и је спас од какофоније. Где можеш, избегавај а: глас тако аљкав и прост, Да га новорођенче, чим се роди, испљуне као кост.
Кад је јануар и кад је зима, Тишине тамо много има; У главној улици, у кротко вече, Можеш гледати како све тече: Два милицајца, као два брата, Шеткају, и ноћ се полако хвата.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља дошâ; сам се шеташ пољем без никога, нит' што једеш нити заспат можеш. Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења.
Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету! Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом.
ВЛАДИКА ДАНИЛО Причај, синко, што најбрже можеш. МОМЧЕ Како чусмо за бој на Цетињу, да на главу погибоше Турци, сердар Јанко одмаха отправи два момчета ријечким
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ће чекам хан’мо. Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш. Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам. Чекаћу ја!
— Па колико можеш, Тоне. А за више даће Господ! — Дај Боже, дај Боже, снашке! И свакоме нека дâ што жели. А како је бата Мита?
Боље је доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу. — Можеш, можеш, дедо. И њима двема придржаван, поче се пети. Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко
Боље је доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу. — Можеш, можеш, дедо. И њима двема придржаван, поче се пети. Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док
Овај, кад се освести, ђипи унезверено. — Ја, газда, ја... — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? Имаш ли ракије?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ запита неко момче. „Оно је сердар Пејо Грубанов с Његуша.“ „А!“ рече момак; то „а“ изговори овако, како разумјети можеш и да се сјећа нечеса и да се чуди.
Али Јован Вицковић, Ћеклићки кнез, шалчина виши но ђакон, уђе говорећи: „Могу ја, Иво, и без твоје пјесме!“ „Можеш Ћеклићу Млечићу! Ама јесте Млечићи, божија ви вјера! И домишљати сте као они!“ одврати му с мјеста ђакон.
„Но, хоћеш ли ми одгонетнути ту загонетку?“ запита Адолф. „Хоћеш ли у двије ријечи, јали у много?“ „Најкраће што можеш!“ „Е, обуци се и нареди, пак ћу. Мило ми је да будеш пристојан у овоме свечаном часу!
А сердару би мило било спријатељити се с тобом, па можеш, ваистину...“ „А, како, чоче?“ прекиде њега Јока, у чуду. „Богме лако!... Не стављаш се? Нека иште Милицу!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
го и бос и опет му хладно; ова и она кућа само што нису моје, а остале све су туђе; из његове руке и шећер је сладак, можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем, итд.
Дабогдâ пилићи ти хљеб из руку отимали! — (да остариш и ослабиш да ти живот омрзне а да не можеш умријети). Дабогда сам не знао, а другог да не питаш! Дабогда не умро, док не измерио небеске висине и морске дубине!
Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити! Можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем. На чуну катана.
— Врана врани очију не вади. — Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева. — Дај злу што можеш, за не дат’ му што и не можеш. — Злу добра не учини, да те злијем не плати.
— Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева. — Дај злу што можеш, за не дат’ му што и не можеш. — Злу добра не учини, да те злијем не плати. — Ни горе без врлети, ни шенице без снијети.
— Брат ми није ког ми мати роди, него који ми добра чини. — Себи помоћ крати, тко је другом нијече. — Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати. — Тко зло чини, добру се не нада. — Тко зло чини, горему се нада.
— Тко говори што хоће, ваља да слуша и што неће. — Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не вјеруј све што чујеш. О УМУ — Цар царује, ум богује. — Ум царује, а снага кладе ваља.
— Раду је горак корен, али сладак плод. — Ако не начиниш, не иштети. — Што сам мож’, од другога не чекај. — Што можеш данас, не остављај за сутра. О СВРШЕТКУ — Ако не почнеш, нећеш ни свршит’. — Није тко почне, нег’ тко сврши.
— И ђаво зна шта је право, али неће да чини. — И ђаво кад право има, ваља му разлог дати. — Не чини све што можеш чинити, него само што је право, пак се нећеш покајати. — У правој руци и крив кантар право казује.
— Срећан је кога туђа несрећа учи памети. — Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић’ не можеш. — Роди ме мајко без главе, само немој без среће. — Ако човек неће на несрећу, несрећа ће на њега.
— Ко ће данас изеденом јагњету помоћи, ако сутра курјаку и кожу здере. — Онако живи, да и после можеш живети. — Тко зло живе, горе умире. — Ум за морем а смрт за вратом. — Гроб је ближи од куће.
— Нема лоја у роговима, ни памети у брковима. — Не откини прст при меду! — Не пењи се уз оно дрво уз које се не можеш попети! — Не пири ђе те не жеже! — Не стоји кућа на земљи, него на жени.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља да сједиш код мене.
под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља да сједиш код мене.
” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде не ће доћи.” Он сиромах кад то чује не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с
у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: „У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди ни по што, нити га отварај, не шали се главом!” С отим ока отиде.
Кад то чује | Стојша одмах јој се покаже: „Ја сам твој брат. Можеш ли се сетити да је мати била трудна кад је вас вихар однео?
— Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? За што то не зарониш?” Змај му одговори: „Е мој шура, не могу ти од срамоте ни
” Онда баба запита: „Да где је?” А аждаја стане казивати: „Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји
у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа.” Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
” А он јој срдито одговори: „Иди с Богом, кад ми помоћи не можеш”, и пође даље, а девојче пристане за њим и стане га молити да јој каже, „може бити” вели „да ћу ти помоћи”.
пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: „Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.
” Девојка му одговори: „Твоја је срећа далеко од тебе.” „А могу ли је наћи?” запита он, а она му одговори: „Можеш, потражи је.
” По што он рече: „доста већ” и цекини престадоше излазити, рече му старац: „Узми колико можеш, пак хајде од мјеста до мјеста, те купуј душе за благо.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли си и веома сном обузет, онда бар ноћу, макар и мало почни колико можеш, а ујутру све испуни. Јер Давид рече: „Твој је дан, и твоја је ноћ.“ (Пс.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Што наопако? СТАВРА: А у шта би се човек иначе надао? Има таквих несрећа у животу, да се само у чудо можеш надати! ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк.
Чини ми се има и нека стругара. ЦМИЉА: Има. СТАВРА: Било би лепо живети у Кремнима! Што урадиш, можеш да опипаш, да избројиш, да измериш, да покажеш! Уметрена дрва, окречен јабучар! Или направиш рецимо кола!
АНЂЕЛКО: Па да купим пантуфле, папуче, дугачке гаће... Погледај само ову данашњу младеж! ИКОНИЈА: Не можеш ти с њима у исти чабар. Ако ниси прегуро триесту, нек нисам која сам!
Је л ти та нога природна, или вештачка? АНЂЕЛКО: Овде не можеш ни шкембиће на миру! (преврнувши столицу, љутито излази) Миле (подижући столицу): Неки чудан тип, нимало друштвен..
Немам ни ја! А до јуче... имо сам пријатеља да не знам шта ћу с њима! Кад око себе лупаш печатом као буздованом, можеш да купиш пријатеља за кило дима! Кажи шта ћеш да попијеш! Брате рођени, пропо ми пут под ногама!
Па ја, човече, не могу ни до клозета! Не могу ни четри корака, а да не седнем! ИСЛЕДНИК: А зашто не можеш? АНЂЕЛКО: Не могу ногу да помакнем, укочена!
ЦМИЉА: Кад је изгубила сваки образ! ГОСПАВА: Цмиљо, молим те! Ко сестру! Ако ми не можеш лепу реч, немој ни ружну! Цмиљо, кумим те Богом! МИЛЕ: Требало би ошајдарити опајдару!
Хтео сам да вам учиним добро, да се жртвујем, да понесем све ваше ране... ТАНАСКО: Можеш ти на себе да натовариш и иљаду, и триста иљада рана, ал која ти вајда кад те ни једна не боли?
ТАНАСКО: Бога Па ти ми мога! први пут сад имаш своју рођену муку! Призови се! Први пут сада имаш нешто од чега можеш нешто љуцки да учиниш! Разумеш? Не разумеш? Тражиш, тражиш, а када нађеш ти у кукњаву!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
А и ову бих... ВЛАДИКА А немој, Јовчо, доста си их. Доста! ЈОВЧА А и ову бих, и ову! Јер, дедо, ти већ то не можеш да знаш, свештено си лице: али, све оне, жене, ништа нису.
ЈОВАН (враћа се ближе): Срећан си, Младене, срећан што си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад спава, можеш, колико хоћеш и како хоћеш, да је гледаш!
срећан што си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад спава, можеш, колико хоћеш и како хоћеш, да је гледаш! Ех, кад бих ја био њен, на твом месту!
Јер она тебе, чедо, тебе хтела да срамоти, да за тебе каже оно што ти, знам, уверен сам, ни у сну не можеш«... (Таре чело од зноја, страха, језе. Измиче се од жене, блаже): Јест, убићу те, убићу.
ЈОВЧА Па камо је? Где је? Да је видим. Јер ти лажеш. Где је, где је, да је видим! МАРИЈА Не можеш да је видиш. Јер кад је видиш онда је све... ЈОВЧА (очајно): Како: »све«? Зар је већ »све«? Дотле дошло?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити, прелити и преобразити. Чрез дуго време буде тврд као гвожђе; онда се хоће много труда за претопити га и
Памтиш ли јоште шта си одсудио лекару и терзији? Можеш ли сад разумети шта ја мислим говорећи да су се сами калуђери давно и предавно истребили.
Нек чувствује срце твоје, за то је створено, јер иначе не можеш бити бла|годаран разве чувствујући; и колико више будеш чувствовати, више ћеш благодаран бити, више ћеш благодарити,
А што се усуђујеш спаситеља спомињати, то је твоје крајње | безумије. Можеш ли ти по води као по суву ходити, мртве воскресавати и проча спаситељева чудеса чинити? Што си ти? Балавче једно.
А сад жалим што нисам колико-толико заштедио, те би те сад боље могао оправити; но, с ово мало можеш до Кијева доћи. А онде, ако будеш трудољубив и у науци подвижан, небесни промисал неће те оставити без хлеба.
У данашњи дан, ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или фантазира. Учење жели и тражи, колико више можеш; нема горег живота од беспослична и унљива.
(видиш ли какво сам ти лепо има дао; Зилотиј, то јест, ревнитељ), учини се као да си прави ревнитељ, и говори што год можеш себи вообразити да се правично може против досад мном написатих ствари рећи.
” Зил[ошиј]: „Кажи ми које је намереније твојега писања, по ком се надати можеш да ћеду твоји јединоплеменици моћи познати да ,ти без сваког пристрастија и интереса поступаш.
Пољубим му ја руку и зафалим на таковом обештанију. „Но, ваља да знаш, мој синко“, рече ми он, „да, ако [х]оћеш, можеш овде и неколико година све потребно содержаније имати и учити се, али ваља да будеш унијат како што смо и ми.
„Ако си што овде дужан, а не можеш исплатити, до 5 или 10 фор[и]нти, ја ћу ти дати и за то ћеш ми помагати ови велики пост у цркви до воскресенија, а
А за тебе“, вели ми, „најбоље би било да гди школу држиш; за две или три године можеш стећи коју стотину форинтâ, пак онда реци — идем у Русију.” Ови совет смили ми се сасвим.
И чини ми се“, приложи, „да ћеш у манастиру Комоговини наћи једнога свештеника отуда с којим можеш тамо поћи. И само име Далмација пољуби ми се, аки би пречувствовао у срцу да ћу ту неколико весели[х] и спокојни[х]
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Немој због менека... — Ма, ја сам имâ пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом! Ја морам остати!... — Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.
— Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет. То се већ разуми! Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају, и Антицу, и Марију, и Јозицу, и Рока, па и стричеве... Збиља, шта они раде?
— викну Вртиреп. — Ко је ту кога довија у манастир? Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма? — Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма!
Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити. Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека. — Ко је ово? Познајеш ли га?
— запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог. — Не знам! — вели кнез, тискајући се напоље. — Деде, ако икако можеш, изађи. Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.
Сви смо у великом послу. Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла. Дакле, можеш мислити је ли велика приша, кад сам ја к теби садак дошâ... — Ма то баш не разумим. Шта то може бити?
— Дошâ је један сељак из далека, чак из ти страна испод Велебита. Богат човик. Можеш замислити записује двадесет миса! Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!
Ја сам поручија по њега и све му исприповидâ шта је с тобом. Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли. А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Скиде рукавице и одброја кочијашу са добрим бакшишом. — На кога ће син, ако неће на оца. Фала, господине. — Можеш одмах да идеш — брзо сиђе са санки. Пожури кроз двориште Куда ће? Не може одмах да се сретне са оцем.
— Путуј, сине, путуј ноћас. Одмах путуј! — корача сенком. — Онакве коње какви су тебе довезли, можеш наћи и у Прерову. — Чим се Вукашин жури, ствар је важна.
— Јадан ли јој је живот. Сатреће је Ђорђе. А сутра је празник. — Шапћи, чујем ја добро. — Ти можеш да је спасеш. — Ја? — језа стресе старца. — Ја? Како? — подиже се на лактове. Не види је.
Како? — подиже се на лактове. Не види је. — Заслужи души место: моли Аћима да се помири с манастиром. Ти једини можеш да га наговориш. — Будало, газда никад не слуша слугу — паде на узглавље. — Тебе мора да послуша. — Што мора?
— Помози јој. Док је жива, палиће ти свећу на гробу. А ти знаш каква је твоја душа: рибица у крви! Не можеш да умреш с њом. Помисли само... — Напоље, стара кујо, напоље, кад наређујем!
Како то раније није видела и осетила? И како је могла да се уда за њега и да живи с њим? И можеш сада да спаваш, тако си ружан и мали, као гиџа. Хрчеш... Мајка и Бог казнили ме тобом. Зашто си ме тукао?
На станици, поред воза за Париз, отац му је ставио руку на раме: „Вукашине, да учиш што игда можеш. Тамо, Европи, покажи ко је Србин. Покажи, мајку им белосветску, да ми нисмо само с јатаганима вешти.
Вукашин га прекиде: — Колико си ми дао? — Триста. Еј, триста! Зар ти је мало, брате? Триста... Имање у Прерову можеш да купиш за триста... За школовање сам ти дао више од пет стотина... Много, Вукашине.
И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра. Прави нов или иди у хајдуке! — Полази! Мијат полако потера коње.
„Разболео се. Ти си му отац, спасавај га. Сам себе ће да сатре.“ „Против Бога не могу да се борим.“ „Можеш, ако му препишеш имање.“ Поћутала је и прибрала снагу: „Ако ћемо право, он га је стекао.“ Истину је рекла.
Левића, јаничара, чоканџију, за председника. Зар он Прерову да суди и правду дели?“ Кад Аћим тако каже, како онда можеш.. мисли Тола. ... „Да бранимо општину, браћо! Слободу да бранимо! Наша уставна права, ову кућу да бранимо!
Касније му је рекао: „Ово што сам причао о Луки Дошљаку...“ „О мом деди.“ „...Јесте, о мом оцу. Можеш да заборавиш.“ Зашто сам му то казао? А то што ми је у писму написао да је о деди мислио целу ноћ, слагао је.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ти онда теци на југ, а можеш и на север! — стрпљиво рече Велика речна мајка, али тек рођена кћи није хтела ни на север, ни на југ, нити с планине у
На њој је јашила старица Рибља Глава и смејала се: — Стигни ме ако можеш! Тек тамо где се ја зауставим, наћи ћеш Сребрну ружу!
Високо! Више! Летео је све више, док не опази како се низ брег котрља златна лубеница са старицом. — Стигни ме ако можеш! — закикота се Рибља Глава, угледавши га. — Па, и стићи ћу те!
Старица с рибљом главом седела је на њему као на престолу, и ругала се: — Стигни ме ако можеш! Још и не изговори Рибља Глава ругање до краја, кад риба, на којој је дечак јашио, зину и прогута старицу.
За Мерсада ти хвала, можеш проћи, али знај: иза ових врата је врт, у врту Црно језеро. Кад уђеш, пред тобом ће се размаћи вода и указати стаза,
Кад уђеш, пред тобом ће се размаћи вода и указати стаза, узана, преузана, али ти не оклевај, већ је претрчи што брже можеш. Саплетеш ли се или осврнеш, вода ће се склопити изнад твоје главе. Зато трчи. За живот трчиш!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ту се горде кедри и јаблани и породе неизбројне дрвах, све породе само небу сличне, врхове им једва зазрет можеш, у зелено вјечно обучене; ред свештени на свему царује.
Попа, Васко - КОРА
ми бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Без сумње!“ „Онда ће размера катете према хипотенузи бити као 3 према том неправом разломку“. „Сигурно!“ „Ти можеш, Сатире, а да тим не промениш ту размеру, оба та броја помножити са именитељем оног разломка, па долазимо до размере
Да ми подвалиш по свом обичају!“ „Ако хоћеш, господару, да се мало потрудиш и да пођеш са мном, можеш својом руком изабрати све што желиш. Моји рибари лове ту у близини“. „Где?
„Ова со састављена је из ситних зрнаца. Свако такво зрнце можеш раздробити у ситан прашак. И тај прашак, колико год да ти његови делићи изгледају сићушни, можеш раздвојити у још
Свако такво зрнце можеш раздробити у ситан прашак. И тај прашак, колико год да ти његови делићи изгледају сићушни, можеш раздвојити у још ситније делиће. Ево погледај!“ Он узе прегршт соли, сасу је у воду и размути је једним штапићем.
дочепао тих списа, спалио бих све одреда, не из мржње према абдерићанину, већ из мржње према његовом погрешном учењу. Можеш мирне душе све те списе бацити у ватру, а да то никад не пожалиш“. „Куку мени!
„Бесмртна и нематеријална“. „Да. Не материјални свет, већ свет идеја је једини прави свет. Сада можеш, сине мој, да разумеш став који сам заузео према учењу Демокрита.
То беше Диоклес, кујунџија. „Архимеде“, узвикну он, „хајде са мном; извешћу те из вароши“. „Како можеш? Та све су варошке капије запоседнуте римским војницима“. „Не мари ништа!
„Размисли добро! Оваква се прилика не пропушта. Ожени се и остани овде. Са својом очевином и невестиним миразом можеш основати породицу и живети безбрижно и задовољно.
Буди задовољан својом лепом и плодном њивом на којој можеш да живиш и радиш колико год ти твоје способности допуштају“. И он осмехну блажено.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти ми се можеш смејати, јер се слабо у овоме разумеш, али ја ти не могу исказати са каквим сам усхићењем, идући за њом, гледао у траг
— Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни. Не можеш мирно да говориш, не можеш да владаш собом, не можеш да читаш, не можеш уопште да се скрасиш; тражиш само с ким ћеш да
— Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни. Не можеш мирно да говориш, не можеш да владаш собом, не можеш да читаш, не можеш уопште да се скрасиш; тражиш само с ким ћеш да се посвађаш, кога ћеш да
— Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни. Не можеш мирно да говориш, не можеш да владаш собом, не можеш да читаш, не можеш уопште да се скрасиш; тражиш само с ким ћеш да се посвађаш, кога ћеш да изазовеш.
Не можеш мирно да говориш, не можеш да владаш собом, не можеш да читаш, не можеш уопште да се скрасиш; тражиш само с ким ћеш да се посвађаш, кога ћеш да изазовеш. Такви смо сви, па такав сам и ја.
Сад све знаш, побратиме, и сад можеш слутити како ми је у души. Оба дана провео сам код. куће; никога нисам хтео да видим, ни с ким да говорим.
— Не, нисам... — промуцах. Али ми он не дозволи да довршим него продужи: — Имаш право, побратиме. Можеш ме мрзити и гадити се, али ти бар знаш ко сам био.
То можеш само ти, и нико други; теби само може бити свеједно да се још десет година потуцамо по туђем свету. — Па добро, оца му
Али веруј ми ово: има једна веза коју ја нисам уобразио, коју непрестано истичем, и ту ми не можеш ништа. Из античке историје научило се да масе треба застрашавати Богом да би оне биле покорне, да би се оне слепо
Ама, хоћеш ли ми рећи, најзад, штогод о самом себи: да ли си себе разгледао, да ли себе разумеш, да ли себе можеш да објасниш. Јест, зашто тако јетко говориш, шта је то с тобом, зашто си ти такав какав си?
гледало је Дренак сав у оштром камену кад му је командир изразом пуним нарочитог поверења рекао: „Свилару, само ти ово можеш извршити, нико други.
“ јауче она. — „Крив! Крив ми је, крив, не разумеш, никад нећеш разумети; пусти ме, ти ниси у стању, ти не можеш разумети.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Што говориш, синко, што говориш!... Ја те само слушам и питам се у себи: како можеш тако неозбиљно расправљати о тим стварима, тако олако ударати у саме темеље на којима почива људско друштво откад год
— Ти си, Иване, пун контрадикција! Једно клупко интимних контрадикција !... Не схваћам како с тим клупком у грудима можеш живјети, како с њим можеш ступати кроз живот!
Једно клупко интимних контрадикција !... Не схваћам како с тим клупком у грудима можеш живјети, како с њим можеш ступати кроз живот!
број страница, те ако нам још пође за руком да то изнесемо у што незграпнијим и бесконачнијим реченицама које једва можеш да пратиш до конца, а поготову ако успијемо да при том ни најмање не такнемо ниједну емотивну жицу у човјеку, тад ће
— Е, Иване, баш си ме обрадовао! Не можеш замислити колико ми је драг овај сусрет!... — И мени, Петре. Вјеруј, одавна не памтим пријатније вечери!
Зар збиља баш тако изгледам? Хајде га ти сад разувјери! Зар овакве људе уопће можеш разувјерити! Наравно, сваки мој покушај само ће још појачати сумњу. Добро! Кад је тако, а ми шутимо!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив. После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. — А како да изиђем одавде? — То је моја брига, само ти кажи.
— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. — Колико даш, де? — Шта да дам?... Знам да не можеш. — Хоће да се кладе! Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. — Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу.
потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу ; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. — Зар није сигурније да останем у шуми. Могао бих за два три часа отићи до Рудника?
Али то неће још, можеш се ти слободно предати... — Доћи ће и та наредба, не бој се. Пожурио сам се и ја, да она што пре дође.
умрећу кô и сваки. — Оно, јест... Али тај живот ?... — Па то те баш и питам. Можеш ли ме гледати овакога ? — Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се.
Само из твога села траже пет кућа: Стојићи, Илија, Никола, Јово... — Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати. И онима у Војковцима треба послати. А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.
— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла! Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. Дакле, и овде неуспех!
— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија. Кроз њу се можеш вратити слободан. — Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. — Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи...
— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. — То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа. Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже
— Па како ћемо, кад не може друкчије? Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. — Све једно, хоћу да идем, па шта буде.
— Зар не би и ти могао живети у вароши? — Не могу. Треба да зарађујем. — Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо.
Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
не може видети; кад штаком прекрстиш, свашта се мора пред тобом окаменити, или, ако хоћеш, оживети; папучу кад обујеш, можеш прећи преко сваке воде. Кад је Петар ово чуо, мало се промисли па им онда рече: — Децо, ја ћy вам те ствари поделити.
Петар јој одговори: — Бог милостиви био ми је у помоћи. Девојка му на то рече: — Онда можеш остати овде и живети са мном у овоме двору, па буди цар над овом земљом.
Тако су се ове две надвлачиле читав један сахат. Најпосле ће смрт рећи: — Девојко, нити га ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све
А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде неће доћи. Он сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с
у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто, нити га отварај, не шали се главом! С отим она отиде.
Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји
у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа. Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
Једном цар пође у лов, а њему каже: — Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш тричетири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и многијех другијех
тричетири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и многијех другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер — вели — ако то учиниш, зло ћеш проћи.
Ја не бјежим, а ти, ако баш хоћеш да ме убијеш, а ти ме убиј и сијеци, твој сам, па можеш радити са мноме што год хоћеш и што ти је воља.
му синови приспију у нека доба година, један од њих два рече оцу: — Тата, видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса, и једну сабљу, па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми
А он јој срдито одговори: — Иди збогом, кад ми помоћи не можеш! — и пође даље, а девојче пристане за њим и стане га молити да јој каже, „може бити — вели — да ћу ти помоћи“.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
се сусрели, док сам пружао руку да примим драгоцени новчић, он је на моје запрепашћење рекао: ”Не, нема више, ти не можеш ништа да добијеш, од мене исувише си паметан.” Људи су имали обичај да причају смешне приче о мени.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која
У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која
- Био би сјајан веслач у колеџу - рече ми он. На Колумбији ће све учиниш за тебе само ако можеш добро да веслаш, не интересујући се нимало да ли си научио од Билхарца грчки и латински.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Јесам! — одговори он. — Виђу га мртва! —Ти не можеш знати да је баш онај час преминуо, — опет ће судац. —Убих га, па ето! — понавља он одлучно.
— пита их забрјжути отац. —Толико што имамо добра, — одговара Спасоје, да упита: — А како је на дому? Можеш ли сам? —Слабо... стока тек што се држи... Но свеједно, — рече живље, — само да сте ми ви живо и здраво!
— пита га дјевојка, кад су били близу тврђаве. — Што не могу? — одговара он. — Можеш свугдје, осим ондје гдје је заграђено, и показа јој руком ограду, па оде да нареди стоку.
Залажу се; он журно, она полако, како се научила. — Што си невесела? Зар ти жао што си дошла?... Ето, можеш се похвалити да си била у Америци... Једи и пиј! Немој послије да се тужиш на ме!
Ма што ти је то по лицу? — преврне разговор. — Биће ти биле оспице?.... Ништа зато — преврне бесједу, — можеш од самога прања живјети! А видјевши да се она збунила и да му не одговара, диже се и наново свијет послужује пићем.
— пребаци јој, стојећи над њом. —Храним своје дијете, —опази она. —То можеш и дома... Поштена жена чува кућу... 'Ајде дома! —Поћи ћу . —Одмах! Нећу да те видим даље од куће...
Осјетивши свјетлост, жена се у кревету протегне сањива и рече: — Што ти је ноћас? Кад ти не можеш спавати, онда ни другоме не даш да спава! — и обрне се на другу страну. — Устани!
— Ту је! Наћи ћеш је у сандуку, — говорио јој подмуклим гласом од срџбе. — Чекаш да одем, да се можеш скитати по шкољу, а? Нађи ми мараму! А дијете у зипци кричи на вас глас.
— А да, како си вриједан!...Оставила сам ти у бакрици мало пуре, поједи! —Незачињено, а? —Грјехота, не можеш јести наварне! Дангуба ужеже шибицу, нађе бакрицу и, у мраку, часом поједе пуру.
Павле се замисли: —Ја би' штогод и прегорјео од мога сиромаштва . —Дакако, — прихвати живо Тома, — не можеш друкчије... —Реци му да би' му дао неколико варићака кукуруза... —Похлепан је на вуно...
—Еј! —јави се дечацима. — Може ли се прећи вода? —Изуј се, па можеш! — одговори један од дечака чисто српски, и својим плавим очима мирно га погледа. Миливој погледа на Арнаута.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
САВКА: Не можеш га избећи, него подметни парче. ЖИВКА: Готово, а и онако ће му трајати од петка до суботе. САВКА: А цепа, а?
Ја, бога ми, не могу; да могу, дошла бих ти. Немој ти на то да гледаш, него дођи кад год можеш. И онако си сама, па сврати који пут и да ручамо; сврати као код своје куће. САВКА (већ на вратима): Збогом тетка!
ЖИВКА: Примићеш их од осигуравајућег друштва. ЧЕДА: Примићу, ал' кад умрете и ви и отац. ЖИВКА: Па можеш ваљда дотле почекати. ЧЕДА: Могу дотле и умрети. ЖИВКА: Не би баш била велика штета.
Он то, извесно, свакоме тако јавља. ЖИВКА: Али каже човек: Стевановић отишао у Двор. ЧЕДА: Па? ЖИВКА: Па то! Ти можеш да аванзујеш, а може и он... ЧЕДА: Ко? ЖИВКА: Како ко? Сима!
ЧЕДА: Не знам али... дабоме! Криза... цилиндер... ЖИВКА: И ти можеш још да чекаш; што не трчиш тамо? ЧЕДА: Куда? ЖИВКА: На Теразије!
ЧЕДА: Куда? ЖИВКА: На Теразије! ЧЕДА: Па тамо је већ господин Пера из администраТивног одељења. ЖИВКА: Ама, како можеш да издржиш и да чекаш да ти други доноси новости? Дајте ми шешир, идем сама!... ЧЕДА: Куда? ЖИВКА: На Теразије!
Мајка јој је издавала квартире за самце, а она намештала кревет тим самцима... ДАРА: Немој тако, мајка, па ево и ти можеш постати министарка. ЖИВКА: Па шта, има ваљда неке разлике између мене и Нате.
(Размештајући.) Кад је последњи пут Сима ааванзовао, погодиле су ми, не можеш чисто да верујеш како су ми све погодиле. Шта се утрпала између мене и Симе ова удовица! (Броји.
ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи! ШЕГРТ (оде.) ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину?
ЖИВКА: Јесте!... ВАСА: То је најбоље. Искупићу их ја све, целу фамилију, па ти учини све што можеш, а ако не можеш, а ти обећај: знаш како је, и обећање је кој' пут доста. Е, 'ајде, поздрави Дару и зета. Довиђења!
ЖИВКА: Јесте!... ВАСА: То је најбоље. Искупићу их ја све, целу фамилију, па ти учини све што можеш, а ако не можеш, а ти обећај: знаш како је, и обећање је кој' пут доста. Е, 'ајде, поздрави Дару и зета. Довиђења! (Оде.
Још више бих волео жену са две класе. ВАСА: Уха! Па ти, ако тако потераш да лицитираш, можеш ми још рећи да би волео две жене са четири класе. Не бива то, пријатељу! Што не бива, не бива!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А ти не питаш! — Не могу да се наканим, Селиме... — Вала да можеш... Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Срушила се већем. Болници беже са постеље своје... То нису муке, кима си се надô, То није душман, с ким се можеш борит’! „Хоћемо л’, децо, дочекати зору?“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?
Њоме можеш многе наше санке Сутра већ остварит’, А још више можеш њоме, јаој, Данас још покварит’! ІІ У срцу ми једна речца
Њоме можеш многе наше санке Сутра већ остварит’, А још више можеш њоме, јаој, Данас још покварит’! ІІ У срцу ми једна речца Од детињства мога, Та је речца рајски лепа, Та је
Промисли па реци: Када, где и како. Ја бих да ми дођеш — Ево те позивам. Не можеш ли тако, Све и свашта примам. Београд 9. априла 1891. »Јавор« 1891.
СЛОНУ У БЕЧКОМ ПОЗОРИШТУ кога је Шваба научио да стоји на глави Видео сам и то чудо, Баш доле, с партера, Како можеш изиграти Највећега звера. Видео сам слона — елефанта, Како нема жучи: Подметнеш му неко буре, Он на њему чýчи.
Па баш нек’ је пуно шале И слатке и горке — Без позива на претплату Можеш плашит’ чворке. Може бити виц до вица (Што већ ређе бива) — Без позива на претплату Пуст се санак снива.
И сатира може бити Јерихонска труба — Без позива на претплату Баба је без зуба. Можеш смерат’ много „шетња“, Чупавих чланака — Без позива на претплату Немаш опанака.
Али зато ове муке, Лепим, слатким плодом роде: Тако можеш милост стећи У светиње и господе. Бићеш „срећан“ ако умеш Тако врдат’, тако шарат’... Само двома...
кадшто знао сам прећутат’ („Отров“ што га сејах радо ћу прогутат’), Штедио сам ниже већма него краља, — Ти сад можеш рећи да ми то не ваља. Не велим да гинем од велике снаге. — Где је данас снаге без труна очаја?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Зар он није ваш брат? ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може.
Но јошт није доцкан, моја лепа Евицкен, само се ти на мене угледај, пак се можеш јошт колико-толико поправити. ЕВИЦА: (Ах, боже, шта ће јошт од мене бити?) ПОЗОРИЈЕ 2.
ФЕМА: Угурсуз, кад могу прве даме и фрајле, ваљда и ти можеш! ЈОВАН Ја то не могу, макар ме убили. ФЕМА: Види се да ниси створен на господство. Нека, ја ћу.
(Плаче). ВАСИЛИЈЕ: Не бој се ти, Евице, добићу ја новаца, и више може бити, него млоги што имаду. ЕВИЦА: Ах, како можеш добити када си поштен? ВАСИЛИЈЕ: Зато што сам поштен, даће бог те ћу бити срећан. (Извади решконту.
ФЕМА: Што сам била, нећу да знам, али што сам сад, то ти не можеш бити, да ти се јошт једанпут нос подужи. Марш, ја те не припознајем за мога брата МИТАР: Ја те опет, тражим.
Зајста, велику ми чест и правиш! Само сам дошао да узмем ону девојку, пак онда кад запитам за тебе, можеш се пофалити. ФЕМА: Сижер, тужер, ти ћеш моју девојку узети? МИТАР: Него шта, да је начиниш таквом као што си ти?
ЕВИЦА: Ја те не разумем ништа. Шта ти се догодило? ВАСИЛИЈЕ: Јошт питаш? Не можеш сама да се сетиш? дванаест иљада форинти! Јеси ли чула?
Но ево, фала богу, и тога си достао. Сад можеш бити мој зет. ФЕМА: Шта, твој зет, а мене нико не пита кад се моја кћи удаје.
Ти си мој зет. ВАСИЛИЈЕ: Зацело? ФЕМА: Ноблес лукте нит! МИТАР: Но, сад видим да си паметан, Васо, с ћуркама и не можеш другојаче него магарећи. Повтори јој јошт неколико пута оне њене кравље речи: мико, мико пак ће и кућу запалити.
МИТАР: Ако спопаднем ону тољагу, сад ћу ти Анчу дати, те ћеш се крстити. Нитков, кад свршиш занат, онда се можеш женити! ЈОВАН: Али онда могу ли узети Анчу? МИТАР: Узми ако ћеш и свраку, шта марим ја. ЈОВАН: Право, Анчица моја.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Није ли страшан лет који је доказ Празнине у стварима. Цвет уместо ока Исто сунце виде. Слепо слепим само Видети можеш. Залеђени плам Огледало поста ономе што сања.
Зар песма? Завера против срца то је! Пакао је паклен јер није правилно распоређен, јер има једна реч коју не можеш укротити, коју не можеш ни издати, реч сувише будна за наше благо срце.
Пакао је паклен јер није правилно распоређен, јер има једна реч коју не можеш укротити, коју не можеш ни издати, реч сувише будна за наше благо срце.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ви’ш како раде кад је насилу, Кад ханџар сева више темена, Животу претећ, цепа ветрове; Е, онда свега можеш добити!... (Виче.) Скелеџија, жури се!... Време пролази! ЈАЊА: Сад, Раде, сад! Још мало нагни!... Тако!...
Амо слободно, На невољи те чека побратим, Са живом жељом да те угледа. Овамо, Вуче, хеј!... Иди, Порфирије, Што можеш више дрва товари, Нек’ лиже пламен горе у небо, Да ми се браће сито нагледат! ПОРФИРИЈЕ: Сад ћу ја са дрвима!...
Ал’ чекај!... (Мисли се нешто.) Сељаче! Што игда можеш селу побрзај, Те одмах нађи Петра Сивоњу, Кажи му шта је!... И да не чека, Него, што може, нека похита! Брже! Брже!
ЋЕРИМ (споља): Та шта га молиш, Колебане!... Кад звоно не можеш, разлупај клатно!... Главно је да се ућутка. ИСАК: Вала, Ћериме, Са белог виса танке мунаре Дервиша турског глупу
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ово виде војници и то их јако плаши. Зебња да ћеш бити остављен на милост Черкезима, ако будеш тако рањен да не можеш сам бежати, убија сваку кураж.
Полако, овуда не можеш више хитати: земљиште је све изривено од граната; гараве рупе, где је врела граната испразнила своју страшну утробу
Опет даље, опет даље. Стој, овде не можеш даље, мораш надалеко обићи: овде лежи читава леса људских трупова, захватио их плотун из шанца, па их све положио
Ово је цртала сурова стварност, а не немоћна сликарска кичица. Стога разгледај добро ову страшну слику. Из ње можеш много научити. Она много казује ономе који уме да је чита. Ево стани овде и погледај.
Само кад се добро пропнеш на узенђијама можеш видети по врх шуме да смо дошли близу под брдо, и ако ту има Турака, морају бити врло близу.
— А одакле си родом? — Са сред љешанске нахије у Црну Гору, ако можеш знат'! Тамо сам се, знаш, родио, али сам давно сиша' амо y Шумадију. Трбухом за крухом, богами, господине.
крволок већ значи не бити слеп, значи бити разуман и покорити се ономе што мора бити — поднети неминовност, кад је не можеш изменити.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Од ране ће на срцу ти с’ Драга створити, С њоме можеш о том санку Мило зборити. XЛІВ Кад прво сунце Кроз гору сине, На роси видиш Где дршће свет; Цветак се прене, А
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— продужи Светислав. — Нас артиљерија туче на отвореном простору, где од пуцњева пушака, узвика, јаука и не можеш да јој чујеш шум. Наравно. Утом излете пред нас један ордонанс, који нам објасни где је заклон команданта батаљона.
— Откуд ти залута овамо? А ја чуо да си ти умро. — А ја сам чуо да си ти погинуо... — Ај, до врага! Наравно, не можеш да чујеш да сам се оженио и стекао кућу, већ само тако нешто. — Једна мазга баш тада диже главу и поче да њаче.
Слушај, да не бисмо одали нашу намеру, ја сада нећу гађати... Чујем, био си у Солуну, као болестан. Ако можеш, дођи данас мало до мене, да ми причаш... Наишао је командант пешачког пука, пуковник.
Војници су скочили да нас поздраве. — Где је господин поручник? — Ево, овуда. — Станко, сад можеш ићи — рекао сам и спустио сам се кроз стрми канал. На отвору земунице угледах Косту. — О...
Са висине угледасмо тамо негде око средине њиве неколико шатора. — Поднаредниче, видимо... Сад можеш да се вратиш... Капетан Радослав седео је на троножној столици и разгледао неке хартије.
У Француској ти је заведен систем „карте“, или како то они кажу: „тиqует“. Без те карте не можеш да добијеш ни хлеб, ни дуван, ни угаљ... — Је ли то та твоја невоља? — унесе му се у лице Лука.
— Не треба се подавати таквим мислима. Парну турбину у замаху не можеш зауставити малим прстом. Пусти... нека те догађаји носе! — размишљао је Војин.
— Буди паметан и не прави глупости. Ти ноћас не можеш ништа да учиниш, па да си јој и рођени вереник. Доцкан је. А затим, ни ја не знам тачно где беше њихов стан, јер је то
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, можеш ли, драги, што зажелити Што те неће овде развеселити? Ди ћеш сувим, по камену, драги, ходити, С друштвом твојим лепе
Не средство рабско другим више, Бићемо конац високи себи. Но силам нашим потпора нужна где? Ах, ту от силних не можеш тражити. Из себе узми! Знаш што ј' мени Серце и душа дојако било.
На противност без роптан’ја Рад си тужит, плачан бит; Слова можеш ти плакан’ја Музике у складност лит; Мож’ исказат муке твоје, Пак испеват срца бол, Музика ће струне своје Глас
ногом к’о родски т’ побратим колос, Сад уситниш опет као на леду гуска, Ал’ ти све то ништа не смета; баш стога и можеш Свакоме чувству дати боју и силу своју.
Љубит ако појде се И ред на те дојде, Љубит можеш слободно, Само мисли на ме. Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада.
као год у Шиподера, војводе, умрљао се, забуђавио, рогозом се препасао, изгледа као заврзан, не би га ни кер оњушкао! Можеш ти имати урокљиве очи какве оћеш и избечити их колико оћеш, не бој се нимало да ћеш га урећи, јер од њега отпадају
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Знаш, младићи су... ЈЕЛИСАВЕТА: Сад можеш ићи — А пустићеш га, кад дође он — знаш. ВУЈО: Жнам!... (При одласку.) И напустићу га баш!...
Копиле црно гадне матере, Сад ако живи, нек те оплаче. КАП. ЂУРАШКО: Ти си оплакан — можеш гинути! (Бију се. Станојло пада мртав.) КАП.
(Вујо гунђајући изводи рањеника напоље.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Иди, уклон’ се — На левом крилу двора каменог У трећој соби можеш познати По седој коси салик Баошев — Ту ћеш на сухој видет десници Исписан прстен вештом кичицом — Лазара светог
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Столе мој, крви моја, тражићемо ми своју прâву. Ић'емо ми у Беч. Знам ја ђе су царска врата... — То ти стари можеш одма' тражити, док ти унук одрасте, а сад устај! — Баш се мора ићи? — пита Мијо и гледа оштро у ђендаре. — Мора!
Судац: Па ти, Давиде, ниси, како видим, будала? Давид: Ко каже да сам будала? Судац: Не каже нико, него... Како ти можеш, божји човјече, тужити јазавца? Давид: А како ти мене јопе' мореш тако питати?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
У мојим је рукама, гледам га, а не знам шта у њему пише. Не можеш да издржиш, па то ти је. Слађе је мени прочитати туђе писмо но појести три порције сутлијаша са циметом, а ти, Анђо,
Знам, писма из министарства не миришу; не миришу ни она из округа, а она из сеоских општина... можеш мислити већ!... Узмем ово писмо, погледам, кад... „Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо!
Е, ето ти сад, она се провела, а сад можеш ти да се проводиш. АНЂА (размишља): А опет, шта знаш, Јеротије, можда је ово каква добра прилика?
ВИЋА: Јесте ли сами? ЈЕРОТИЈЕ: Сам. Не можеш у целој кући да нађеш места где можеш поверљиво да разговараш. Она наша канцеларија права јурија; тек зинеш, а неко
ВИЋА: Јесте ли сами? ЈЕРОТИЈЕ: Сам. Не можеш у целој кући да нађеш места где можеш поверљиво да разговараш. Она наша канцеларија права јурија; тек зинеш, а неко упадне! Овде опет, можемо! (Седа.
Али, господине Вићо, ако су наше признанице сумњиве, нису антидинастичке. Не можеш тек узети наше признанице па их послати господину министру као антидинастичке списе! Је л' тако?
вам је, господо моја, као на пример на патарицама: скупе се жене, десет, двадесет, тридесет жена: е, 'ајд' сад ти, ако можеш, познај која је међу њима непоштена? Не можеш да познаш ни која је поштена, а камоли која је непоштена? (Пауза, шета.
Не можеш да познаш ни која је поштена, а камоли која је непоштена? (Пауза, шета.) Е, па, де сад, кажите ви мени, господо, како
МИЛИСАВ: Не могу, немам то срце! Видим нема, па ми га жао! ЖИКА: Е, па тако ти је то! Кад имаш срце... не можеш да имаш гаће. В МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (доноси уквашену крпу): Ево, господин-Жико! (Да му је, па наствља.
МИЛИСАВ: Докле сте пили? ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију на вино, па не можеш. Што ти је живот, мајку му, човек није кадар ни заклетву да одржи, а камоли што друго!
И онда, разуме се, место шест откуца девет, место четири седам и направи уопште такву збрку да је не можеш до смрти разрешити. Вратићу се ја. (Пође, па се код врата сети и врати се.
ВИЋА (Милисаву): Запиши, господине Милисаве! (Боки). А знаш ли зашто си ухапшен? БОКА: Не знам! ВИЋА: А можеш ли ти мени казати, зашто си уопште и којим послом дошао у ову варош? БОКА: Не могу... то је тајна!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Па... ти знаш. Ако можеш, подај му — одговорила би баба. — Колико? — Толико и толико. Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће
И они одоше, он оста. Заиста не оде. С осталима посла и своје. [Матери вели:] — Хајде ти! Доста. Не можеш све да понесеш. Али она није носила ништа.
А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш. Ниси свој газда. А хоћеш да си свој, да се оделиш. Не можеш више код мене. — Зашто, бато? — Нема: зашто. Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не једе се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна се, међутим, да метиљ код стоке наш народ, иначе, сматра неизлечивим (»метиљу је лијек
и да рекне: »Ја те гледам једним оком и нагледах те се, а ти мене са оба не можеш« (іб., 3, 123). »У Темнићу уочи свадбе млада исплете венац од б.
венац и да каже: »Ја те гледам једним оком, и нагледах те се, а ти мене са оба не можеш« (ТРЂ, ННЖ, 3, 123); том приликом млада такође говори: »Један бор, два бора, трећа бела борика«, тј.
Ћипико, Иво - Пауци
Баш то је зло што је по закону! Свугдје веле: по закону. А закон нас, ево, гули добога ! ... И ето, не можеш закону побјећи. — И, бројећи новац, вели биљежнику: — Чудо је ово, да је и по вражјем закону!
—Не ваља ти, — одсјече рубач уозбиљивши се— ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш! Можеш, ако је твоја... Тражи путем закона.. . — Има он својих оваца, — опази Илија, — право је да њих одагнаш...
— упита га, гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра. — Ти ме, Машо, не разумијеш и, ваљда, не можеш да разумијеш; ти си од нарави безбрижна, снажна... Хтјео бих и ја такав бити, али не могу...
Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој: —Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и испод стола ухвати је за руку.
За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета, али која вајда кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? Тако бар Петар вели.
— А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цијенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са дугом, и не тражи да га посвема подмириш, већ донеси само штогођ на рачун.
— Опркти, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте. Можеш и ти доћи! Пођоше сви у другу собу. Пиеро је губио, Иво је чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.
Иво ућута и попође по соби. — Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш! Ја ћу ти платити, само не спомиња мене. Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му. Тако се растадоше.
— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати ... — Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. — Никада нећу! — очито изјави Иво.
— Благо теби!... Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција. Можеш да уживаш. А то и је живот! И ја сам давно за тим гинуо. — А ти ниси кушао!... — Не!
— Нисте ништа изгубили! — Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо ... — Мучите! Данас је велики дан! Даље не разговарају, а гледа свако за се
— А ко ће управит' послом? Матер је за ништа! ... Они се у граду погосподио... Ти не можеш, па ко ће? — За поље имате наодара, а дућан затворите! — рече одлучно Иво. — Фала ти, господине мој!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако можеш, Господе, да управљаш мојом судбином, да стварно знаш све, без изузетка све шта ће се догодити, па ми чак и ово питање
Ту се не можеш разбашкарити и дремати. Тако је гњило, загушљиво, плесниво, осећаш да си одасвуд притиснут нечим тешким и незграпним.
Говорио сам себи: Димитрије, ти си најзад слободан човек. Можеш ићи куд год зажелиш, никаква мантија ти се не заврзује око ногу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Али, синко, те су планете лака етерична тела, а наша Земља је тешка, трома, огромна. Зар можеш замислити да се она покреће?“ - „А зашто не?
велики хладовити парк са равним стазама поред којих су поразмештане клупе тако да се после сваких десет корачаја можеш одмарати. Сада је Грац добио и свој крематоријум, па има све што је потребно за оне који траже одмора и мира.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
/ За лето је он начињен,/ и зими га носит можеш./ Управо је скројен за те,/ обуци га, а што не би?/ У пола га цене дајем,/ ником другом - само теби.
Ја сам погрешио, цела је истина, У твојој сам власти, можеш ме убити; Ал' какву ћеш славу тиме задобити? Но, пусти ме жива, опрости ми сада, А ја ти згрешити већ нећу никада.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не бој се ти мене. (Пауза.) Или не! Чекај! Имаш право! Не можеш ти мени ништа казати, док ја прво теби све не кажем. Треба! Откада ја мислим да треба све да ти кажем.
Само си рукав опет врпцом везао. Не можеш да заборавиш свој некадашњи ужарски занат. БЕКЧЕ (продужава певати): Ако си паре немаме, Оку и пол севдах имаме.
Знаш, кад ти не можеш у рукама вруће бубреге да држиш, а ја трчећи да што пре донесем тањирић, док ти бубреге не бациш, ударим га о врата
То је тако мало, него, да ли има нешто више, нека већа помоћ да се где учини? МИРОН Ех, има! Али ти то не можеш. — За то треба много пара. А ја бих баш волео када би ти то могла. (Сам себи): А, то би добро било.
САРОШ (гануто): Зашто спомињеш моју мајку и сестру? Велиш: кад ти не можеш да ме чуваш и негујеш, што бар оне нису онда ту... Видиш колика си и каква, Ташана? Ох, видиш?
ТАШАНА (уплашена): А вода, да није дубока? СТАНА Како »дубока«? Пресушила па не можеш ни извор да нађеш. Него, нека се онако гола на сунцу играју. (С подсмехом тајанствено): Неко дошао!
(Клисару): Што му ово не повади? АРСЕНИЈЕ Не смем, дедо. Убиће ме овим камењем. Ти знаш, да му само ти можеш узети. МИРОН (чисти Парапуту од земље): И где оволико земље и блата нађе? Сав се земљосао.
СЛУШКИЊА (и не слушајући га): Та остави!... Него, цео дан ту седиш и истежеш се, па зато можеш о томе и да мислиш. ЈОВАН (прекида је показујући на Парапутину кућицу): Та цео дан бих волео орати и копати, него
МИРОН (узрујан): Благословена да си ми! Па како си ми? Како живиш? ТАШАНА (учмало): Па... МИРОН Можеш ли? ТАШАНА Па и може се, и мора се. МИРОН Мора, Ташана.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па остави све, затвори очи и певуши. Укућани су причали: кад почне да певуши, можеш доћи и викати да кућа гори, она не чује и не одговара.
Сузе збуњују и јаке. Госпа Нола рече недотупавност: — Можеш радити шта хоћеш, али у Трст нећеш путовати, и нећеш се удати за оног болешљивка.
А баш и све да буде добро, и памет, и лепота, и здравље, опет, када год их погледам, мислим у себи: човек је као роса, можеш за њим заплакати кад хоћеш. И она зора је била од росе. Прошла. Никада се више није састало то друштво.
— Честитам ти, Лука, и радујем се. Ти можеш светла лика стати и пред мртвога оца, и пред матер, и пред твоју „добротворку”, како си ме у последњим писмима називао.
Ми у гробље, они за трпезу, јȁ!... Лепо је говорио мој отац: Дете је као пастрмка, коврцне, клизне, и нема га... И можеш га волети колико хоћеш, и чинити што хоћеш, није ни платиша ни вратиша...
Причала ми је једаред дуго, и свака пета реч била је: пропао, болестан, страшна болест, умро. Можеш мислити како је кад мати тако говори детету. А ипак, она само за мене живи, и само мене воли.
Видети их, ђаволе, и не можеш! Лако је њима кад имају крила. Хтео сам још да ти покажем план за једну малу драму у стиховима.
За вас је син, срам вас било! — И жене се побуниле, и псују на свој начин. — Не можеш ону љутицу Розу нигде сагледати, па да имаш очи соколове.
Хтела је пошто-пото да учи школу као Јосиф. Врискала је хистерично: — Немојте ме убијати! — Ама не можеш, дете, ићи у школу као Јосиф, јер се девојчице не примају у ту школу. — Онда ме пустите да учим неки занат.
његово зна”: чаша, боље две, три чаше пива недељом и празником, и дебела дипломатска цигара: „пушиш, пушиш, и не можеш да попушиш”. Уза то је Мирко гајио најпростији, али и најсложенији сан: рад и леб, жена и деца, и мир, мир.
А сад, деца скоро више и немају од старе крви, претапају се најкраћим путем. Хја, животу не можеш натурити технику... живот ради свашта, па се и скита... И добро је док скитнице не силазе с друмова.
Нема без деце ни народа, Стефане... — Можеш се преудати кад ја умрем. Ја бих и волео, Јелена, кривду сам ти учинио кад сам те младу узео.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Онда ћеш јамачно потражити добру агину кћер, и бар можеш рећи: Овде лежи покојна моја несуђеница. Сад су јој на врби кости, Бог да јој душу опрости. Диxи!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
грозом палацаш Зар је то све што умеш Не цвокоћемо ми ветар то Беспослени на вашару сунца Кезимо ти се кезимо до неба Можеш ли нам шта Расцветавају нам се лобање од смеха Гледај нас нагледај се себе Чикамо те чудо (1954—1971) ПОВРАТАК У
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на пол, све носе сукњице и в) именице тога рода носе обично таква нека буди-те-бог-с-нама имена, да ни из њих не можеш сазнати која је од тих именица мушко а која женско.
— додаје одлучно прота. — За то треба да се роди, то је нарочити дар. По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш. То је, боже ме прости, као кад неко по цео дан пипа туђу жену, а не може...
али на метар не можеш баш ништа, не можеш скратити метар. Него, ако ће да буде трговац, да буде ангро, па кад закине, да закине ангро.
али на метар не можеш баш ништа, не можеш скратити метар. Него, ако ће да буде трговац, да буде ангро, па кад закине, да закине ангро.
Шта му можеш! Не познајеш еспап па, рецимо, да му приметиш: овај ваш салватус пуртатус као да је мало прокисао, или рецимо: ова
Јок, не можеш да му приметиш. А не можеш му ни цени замерити; откуд му ти знаш шта кошта. Не можеш тек рећи: слушајте, ви сте скупи,
Јок, не можеш да му приметиш. А не можеш му ни цени замерити; откуд му ти знаш шта кошта. Не можеш тек рећи: слушајте, ви сте скупи, Мита бакалин продаје много
Јок, не можеш да му приметиш. А не можеш му ни цени замерити; откуд му ти знаш шта кошта. Не можеш тек рећи: слушајте, ви сте скупи, Мита бакалин продаје много јефтиније салватус пуртатус!
научити; и у браку, као и у школи, има строгих и благих професора, тешких и лаких предмета; и у браку, као и у школи, можеш добити добру, а можеш и рђаву оцену; не смеш задоцнити на час и бележи ти се свако одсуство.
и у школи, има строгих и благих професора, тешких и лаких предмета; и у браку, као и у школи, можеш добити добру, а можеш и рђаву оцену; не смеш задоцнити на час и бележи ти се свако одсуство.
И у браку, као и у школи, оцењују ти и владање; и у браку, као и у школи, можеш пасти на испиту; и у браку, као и у школи, радујеш се феријама.
— Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! — вели професор. — Е, сад је доцкан! — одговара Стамболић, сав опуштен и отромбољен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али он се склонио негде и нико не може да га пронађе. А сада треба ићи у дивизион, и већ можеш да претпоставиш шта ме тамо чека. Јавим осталим командирима да се не муче, и одем у дивизион. Бре... Бре!...
Ама ништа више, већ узми само имена: Вражја глава, Каменита чука... па можеш да замислиш какве су то чукаре и гудуре. Изишли смо, дакле, на положај, припремили елементе теоријски и чекали...
А поручник Лука наређивао је своме посилном: — Прво понуди паре. Ако неће, ти гледај да га дигнеш. Ако ни то не можеш, направи га. Ако не умеш да га направиш, онда „фатирај“ леђа, да натоварим на тебе.
Ђе ће, сирото, него гурне напријед и викне: ух — и оде онамо ђе си га намијенио.“ — Е, вала, знаш, ти не можеш да живиш, а да не „прећераш“! — смеје се поручник Протић.
Неко предложи да се уверимо. — Море, оставите га... Што, ако га пробудиш, даћеш му хлеба... А ако је мртав, шта му можеш? рече Драгиша и продужисмо пут. Глад почиње и нас да мучи. Седимо покрај ватре и само говоримо о јелу.
— Где си ти био? — Ишао сам да питам оће ли бити вечере. — Кога ти можеш да питаш... и како да питаш ?? — Па... нашао сам кујну. — Добро, молим те, како си питао?
— Тај узрок зна и баба Мудра и мој посилни Исак. Него лечи ти то, ако можеш. — Ех... тхе... лек је прост: не треба им давати да једу толико.
— Дај га овамо! — нареди Лука. — Што ти бацаш хинин? — Господин поручник, не могу да прогутам. — Како не можеш?! Хајд’, узми преда мном. Исајло стави пастилу у уста и узе гутљај воде.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тако стижемо до идеје о одговорности: можеш ли ти да зајемчиш свој будући живот својим садашњим? То је опет о моралу реч!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Онако, како га оне виде сунце је велика мутножута кугла која увече поцрвени и пада у таласе. Та кугла се не једе, не можеш је обухватити пипцима, ничему не користи. Зашто би оне размишљале о њој?
— Можеш их мењати! — човек у црном спусти врећу крај Дрвосечиних ногу. — А можеш их и бацити, ако ти се прохте! — црног огртача
— Можеш их мењати! — човек у црном спусти врећу крај Дрвосечиних ногу. — А можеш их и бацити, ако ти се прохте! — црног огртача и црне капуљаче, наједном нестаде.
— рече и гневно одбаци књигу, али се жена само саже и поново је стави пред сина. — Хоћеш! И можеш! Ти све можеш: ти си из сузе рођен!
— рече и гневно одбаци књигу, али се жена само саже и поново је стави пред сина. — Хоћеш! И можеш! Ти све можеш: ти си из сузе рођен! — жена привуче дечака к себи, загледа му се у очи и осмехну: — Немој то никада заборавити!
Ти је не можеш тражити уместо њега, али попни се на Сунчев Брег и питај Сунчеву мајку за савет. Ако она не зна где је срећа твог сина
— Ко те је пренео? Шта хоћеш? — Сама сам дошла! — рече мајка. — Тражим срећу свог сина! — Ти му је не можеш дати! — Сунчева мајка заврте тужно главом.
— Твоја је служба завршена! — Сунчева мајка таче женино раме. — Можеш ићи.. — од додира руке Сунчеве мајке жена осети како, наједном, постаје прозрачна и лака.
И, имам ја свога принца... — загрли Принцеза дечака, а тигар слеже раменима. На љубав никога не можеш натерати, ничим је не можеш изнудити... — Идите! — рече громким гласом и пред њима се раствори џунгла.
— загрли Принцеза дечака, а тигар слеже раменима. На љубав никога не можеш натерати, ничим је не можеш изнудити... — Идите! — рече громким гласом и пред њима се раствори џунгла. Опет су били у кули, за столом.
— Па, шта је ово, људи? — узвикну Главни чистач. — Метлица којом једва можеш отирач да опрашиш — чисти оно што челичне метле нису у стању да очисте. Ту нешто није у реду.
— Мицко! — узвикну дечак. — Не видим те... — И не можеш! — лагана Мицкова рука таче дечаков образ — али ја сам ту. У теби.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Проси је толико пута! ТОМА Па што ти, бре, то не?... Каква си ти власт, кад не можеш? Море, и теби је она памет завртела. АРСА Ама, брате, не могу све сам, разуми! Треба то сви; не могу ја сам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
умирући, Кајица жали што одлази без јуначког огледања и моли да буде освећен: „Ако можеш, освети ме, бабо“. — Облачић Раде је више смео, плах, експанзиван.
Ако њему буде до невоље, да се њему у невољи нађеш; ако ли му не буде невоље, можеш доћи да се не казујеш“. То је Милош једва дочекао: „Хоћу, богме, моја браћо драга; кад ујаку нећу, да коме ћу?
Кад одоше свати из Леђани, краљ дозива Балачка војводу: „О Балачко, моја вјерна слуго, можеш ли се у се поуздати да рашћераш цареве сватове и да отмеш Роксанду ђевојку?
ћеш ласно виђет чилу крила: када први залјевају п'јевци, ти отиди у нове ахаре: тад ће чиле попуштити крила, тад му можеш крила сагледати“. Пак он леже санак боравити.
Но да можеш оком погледати, ти се, душо, немој препанути кад потегнем моју бритку сабљу, те ошинем цар'ва делибашу, нека другог
“ Ал' беседи сура тица орле: „Мучи, вило, муком се замукла! Како м̓ није добра учинио, учинио Краљевићу Марко? Можеш знати и паметовати: кад изгибе војска на Косову и обадва цара погинуше, цар Мурате и кнеже Лазаре, паде крвца коњу до
Друго ми је добро учинио, учинио Краљевићу Марко, можеш знати и паметовати: кад изгоре варош на Косову и изгоре кула Аџагина, онде били моји орлушићи, па и скупи Краљевићу
Данас бих ти дао агалуке код нашега цара честитога“. Вели њему Туре Мустаф'-ага: „Бе, не лудуј, каурине Марко! да ти можеш добит агалуке, најприје би себе извадио; већ дај амо сабљу оковану!
он цару паде преко крила; пита њега царе господине: „Мој посинко, Краљевићу Марко, јесу ли ти ране од самрти? Можеш ли ми, синко, пребољети, да ти тражим мелем и ећиме?
Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?
“ „Јесам, царе, али у рђаву.“ Сједе царе казивати Марку што је њему Муса починио; па он пита Краљевића Марка: „Можеш ли се, Марко, поуздати да отидеш у приморје равно, да погубиш Мусу Кесеџију? Даћу блага колико ти драго“.
Сједе Марко три мјесеца дана, док је живот мало повратио; пита царе Краљевића Марка: „Можеш ли се веће поуздати? Досади ми љута сиротиња све тужећи на Мусу проклетог“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Али, умјесто ногу, под њим су два дрвена стуба, двије круте леденице, не можеш их помаћи с мјеста. Може сад вучина комотно прићи и смазати га као питу гужвару, он се ни лецнути не може. А кубура?
— Па тамо гдје се ви кријете. — Ее, па ти не можеш тамо! — отегну Стриц с дрвета. — Код нас долазе само они које је училељ истукао.
— У чету може само онај који је тучен — опомену их Јованче. — Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући. Доћи ћу ја овамо.
Да пренесем бар неке ствари кући? — Нешто можеш а остало нек чека. И не казуј ником за пећину. Ко би знао зашто нам она још може требати.
Тражила је штаб партизанског одреда. — Никог преко дана не можеш код куће наћи, све се разбјежало од авијације — жалио се пољар Лијан. — Морам људе ловити по кукурузима као зечеве.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
си од свуда чиста и без мане, ал' то ти се дивим како од толико доби се не уверујеш ко сам, ни ме право прознати [можеш] и моје ми беседе не примаш.
Овај свет и свега нестаје што год на њему има. Можеш добро о том расмотривати и познавати да је низашто и све зло и проходно.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... Што си гу ти па да можеш да појеш?! Поте оборио очи, па се стиди. — Паа...
татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!? Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.
“ Е, зашто нећеш? — „Не могу“, рече. — Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице ,како стари мезулџијски, рече, коњ!
ете-те... — Деде, деде, мори... Закуни се! Што поче, па застаде... Што се не закунеш?!... Закуни се де ако смеш и можеш!... — Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам. — Јеси, јеси, Мане. Знам те ја тебе убаво!... јеси!...