Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: У! Забога и побога, господин нотариус, сад да си чини трошка на ова оскудна времену! Нема људи новци. То не можи да буде. Нећи нико да дâ ниједну фенику. МИШИЋ: Ево, хвала богу, скупљено је већ хиљаду форината.
ДИМА: Е, кала. ЈАЊА: Да буди свадбу, не свадбу, да ти дјавол носи српско проклето обичај! Да буди, не да буди. Што можи да буди код кир Јању, кад оћи да пропадни! Да си венчајте на месец дана.
Шупу ми пало, коштуи ми више од пет хиљада форинта; коњи ми пођинули: две хиљаде форинта! дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де! Сиромах Јања, твоју је срећу црно!
МИШИЋ: Штета је велика, особито онаки добри коњи, у целој вароши им није било пара. ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!³³ КАТИЦА: Слатки папа!
Да го познаим. МИШИЋ: Тај је момак Мишић нотарош. ЈАЊА (гледа га): Господин нотариус! Што ви говорите?! Не можи да буде. МИШИЋ: Зашто, кир Јања? ЈАЊА: Ви сте човек господин, вами треба много новци.
ЈАЊА: Ама, оћите леп штафирунг и латура. МИШИЋ: Онако као што кир Јања може учинити. ЈАЊА: Ама, ма тон теон, не можи кир Јању ништа! Што ви мислите, господин нотариус, кир Јања има дукате?
МИШИЋ: (То је млого!) ЈАЊА: Ако оћите без крајцару, ајде де, ама за новци нема сиромах кир Јања. Камо стрећа да можи да ископа две акове дукате, да дâ вама сто, Катици сто, да будете стрећни! ПОЗОРИЈЕ 6.