Јакшић, Ђура - ПРОЗА
безобразне гледалице, која се не стиди с подсмехом посматрати од пре хиљаду година из гроба избачени ковчег човечијег мозга!.. 1871.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад упази мрежу на својеј трапези, почне псовати свога слугу, старца Онуфрија: „Видиш да си без мозга, — говорећи — што ће ти више мрежа кад је сва риба уловљена?
коју је позадуго гледала и тамо вамо преметала, но не чујући од ње никакве речи, тури је говорећи: „О чудне главе без мозга!” Наравоученије Ово приличествује онима који све своје достојинство у вњешном украшенију полажу.
се, а о украшенију душе и памети, срца и нарава својих нимало не марити, ту управ принадлежи: „О чудне главе без мозга!
ови виче и псује, наричући је лукаву вероломницу толико му се она више смије, говорећи: „Мој јарче, да ти имаш толико мозга колико браде, ти не би нипошто сишао у бунар пре него би добро знао како ћеш изићи.
Африка
Позната је јединствена упечатљивост црначког мозга, који иначе није способан ни за какав аналитички или дедуктивни напор.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све то, заједно са Кајзерлингом, са Божичком, оде некуд из мозга, у неку маглу. Људи и жене, из његовог дотадањег живота, прелетали су у сећању тог човека, на том путу, као што слепи
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако су врућине мозга и страх, празнине и обмане вечерње, мрак и луда привиђења госпоже Дафине, упропастили мир куће Аранђела Исаковича, у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
из свог завичаја Овамо се млађан сломи, Да сред бољи обичаја Срце своје припитоми, Да на пусту себи славу Наспе мозга пуну главу. 14.
А Милета?... О, гледни га млада, Он се сећа нечег од некада; Веља мисâ мозга му се вата, Веља мисâ, дивна, умиљата.
мисли море, Срце му је и ладно и тешко, Кам му легâ на срце витешко; Сву ноћ јунак спавао је мирно, Санак луди мозга му не дирно, Ал' зато је баш му најчудније, Што му срце тако празно бије. „Та куд ће се, Боже, то денути?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ја ти последњи пут кажем: да те нисам више видио с њима! Гребене, црн вам образ, и перајицу, а не којекакве мозга баукове! ЈЕЛИЦА: О, татице, да вас чује Чоке и други романеншрајбери, дигли би процес на вас. МАРКО: Шта, процес?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко ноћу тражи по шуми мечку, уместо мозга тај има звечку.“ Опет се храбри огласи дечко: „Почуј истину горку, приђеш ли ближе, трапава мечко, видећеш страшну
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
што се у камену црта и вијуга види тај запис увијен проденут пење се ка врху мождине и збија у редак цртеж мозга чији се напон више не сагледа одоздо а са неба једва да неко гледа мека га гоне слова дуж завијутка једино пуж
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али је мучно посматрати онога јадника кога је зрно ударило у главу, па му позади вири парче мозга. Лежи једним образом приљубљен за земљу, једно око му полуотворено и влажно. Још дише и несвесно помера руку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Досади јој се ова напрегнутост мозга ; ово што се непрекидно мора мислити. Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он се бранио да жели да живи. Умро је после кратког времена, у болници, од запаљења мозга. Чолаковић је био мој левокрилни. Иако је био много снажнији од мене, маршеви су га изнурили.
Зид је био тек окречен, бео као овај чаршав, по коме су прснуле румене мрље његовог мозга и крви, румене као ове мрље пијаног вина мог. Господо, прву чашу у славу друга мог.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Срце удара као бесно, и на темену ври читав пакао од убрзане радње мозга и живаца. Зенице се рашириле и приковале се у једном правцу; сваки гледа кад ће да се окрене пушчана цев на његове
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
виле, ветрови, и некама—болести (падајућа болест), вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа, носа, зуба, усница, чељусти, ушију, из гуше, гркљана, рамена, мишица, лакта, чланака,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Шта на себе живо месо једе. 163. Шта на тавану бити не може. 164. Шта о клину висити не може. 165. Шта у гори без мозга лаје. 166. Шуто јуне кроз гору гуди. ОДГОНЕТЉАЈИ. 1. Преко леда. 2. Љеб у пећ. 3. Зуби. 4. Писмо. 5. Ротква.
а — да је ово мозак, он би чувао своју воденицу, оно, брате, мозга гдје остаде у воденицу.“ 33. БЕКРИ-МУЈО. Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри-Мујо
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Носи те враг, губава лупежино! — викну Бакоња и ободе коња. А Кењо ста викати из свега мозга: — О Кушмељићу Бакоња из Зврљева! О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси! Ха-ха-ха!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида. Из мозга низ ждрело усов леда клизи. Пун снега, нахерен ко торањ у Пизи: Чкиљим кроз замрзло окно мога вида.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није ни лепа. Има лепших жена од ње. Истераће је, истераће је... Као да му се одвалила чеона кост, И корица мозга зебе и боли; по њој се вуче четкица сна, длакава, оштра, и не престаје да боли.
мразу растури јад и мамурлук непроспаване ноћи, да му ветрови разбистре ум и поново врате чеону кост на оголелу скраму мозга, по којој палацају посечени живци у такту коњског каса.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но и Ви хоћете да Вашим ученицима уштедите сваки напор мозга“. „Како то?“ „Одмах ћу Вам објаснити. И ја сам, иако то не знате, Ваш ученик.
велике главе као у лава, а у којој је, као што је каснија обдукција обелоданила, смеште, мозак, тежи за 500 грама од мозга нормалног човека.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кроз тамњан, продире до мене, па се упија и нада мном влада, она снажна, тајанствена и неодољива мисао његовог мртвог мозга. Ја сам веровао да мртви мисле, и утешен тамо враћао сам се поново у живот.
моје лампе, ударајући свом снагом о стакло и зучећи тако оштро и пркосно као да ми пржи и струже нешто у самој сржи мозга. Лудо престрављен ја покушах најпре да га ухватим, и то левом руком под коју ми некако згодно подиђе, али не успех.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Плутају водене главе, са закучастом клицом главобоље која се зарила негдје дубоко у сиву масу мозга, плутају у поплави мјесечине, њишу се у ритму баркароле попут одбачених нагљилих лубеница у прљаво-опалским лучким
Тако, сад је још лаганији! У једној ћелији негдје у дну малог мозга, не већој од зрна горушице, проклија давно укопано сјећање. Као дјечак, у сну је открио како се плива зраком.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
По теорији коју сам формулисао, слике су биле резултат рефлексне радње мозга на ретину приликом великог узбуђења. Оне сигурно нису биле халуцинације које се јављају код болесних и намучених људи,
де Паиx) у Паризу како управо долазим к себи из једног од оних мојих стања полусвести изазваног превеликим напором мозга.
Али је такође истина, можда чак и већа, да одређена оштећења мозга која мање или више слабе виталне квалитете аутомата убрзавају његову пропаст.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године. Аутопсија је показала да је једна половина његовог мозга била оштећена дуго времена, али нико није приметио смањење његове интелектуалне моћи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
великог сна подузех пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима У топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук. Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами.
Онда мој залута међу звезде крвоток. У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима у топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук.
Петровић, Растко - АФРИКА
Позната је јединствена упечатљивост црначког мозга, који иначе није способан ни за какав аналитички или дедуктивни напор.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Не дам је паши, чу ли, Турчине!... ИСАК (Ћериму): Добро би било да прибележиш! Јер тупа памет мозга лабавог Једва ће пету за дан тубити, А за два дана... оде уветар!... Шаку ћеш магле паши носити!... ЋЕРИМ: Крмак!..
) На посô сад! ГЛАВАШ: Бирај, Исаче, Па гађај главе као дулеке! Нек’ пршти кора тврде лубање, А глупог мозга лопте каљаве Нек’ лепе накит гадног темена, Перчин чупави! (Станоје гађа са једног, а Исак са другог прозора.
Страшан је ремек твоје старости Што га је безум мозга болесног У проклетоме часу смислио! Прамење лако гари кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Погледам, крви беше мало, али зато велико парче мозга изашло на отвор начињен куршумом. Унесемо га у заклон, положимо га на леђа.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!“ Тако виче из мог мозга Лудило очаја. XX Шта је туга која дође Наједаред махом целим! Опије те, занесе те, Обори те падом смелим!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ипак је смрт грознија. Неко јауче. Пред оном оградом лежао је мој водни официр разбијене лобање и просутог мозга. Једноме војнику из врата куља крв. Прилегох уз њега. Не смем да се макнем, да не бих одао знаке живота.
мојих војника дохвати се за главу, шлем му паде, он зари лице у земљу, а прстима је кретао по глави и размазивао парче мозга... Влајко уздахну. Обема рукама дохвати ногу да је помери, али није имао снаге. Пришао сам му да помогнем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
усиљаваш при сувом комаду Проје и шаки воде на таквој препеки сунца Земљу, неорану кадгод, преврћати, — баш си без мозга! Ја ни слуге не шиљем на поље са мршавим ручком. — Лако је теби, Миленко!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
„—У недоба ни гости доходе?“ А баш је доба то — доба несрећно, Кад из трулежи мрака вечитог Болесног мозга машта свемоћна Усплахиреном оку износи Створова ноћних дивље образе — Кад гладни вуци са шакалима, Са бесном риком
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зар ти не знаш, болан, да се њи'ов отац дигô против царевине, али с врло мало мозга у башуни. Паметан је, истина, толико да зна од оке направити пôке, али то је мало, врло мало, кажу газде.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, докле ће тако иронија мозга Лутати и мрети попут снежна прама! Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је плама: Херострати
Крај њих леже књиге, папируси трули, И гомила мозга што већ продре свуда, Ловори што нису звуке среће чули: Мрави растурени стазом што кривуда.
И урлало је, кркљало и врило И у лавовским канџама се мрело, У реци мозга стварало се дело И причешће се из лубања пило... И Поколење Крви тад се роди.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
оно се облаже на прси и врат детету које пати од глиста (ГЗМ, 12, 1900, 138; 151); на главу болеснику од запаљења мозга (СЕЗ, 13, 377); на леђа коњу коме су она израњављена (СЕЗ, 40, 383). Истуцаним б.
крста, када жена има неуредну менструацију (ЖСС, 187); или кад хоће да побаци (СЕЗ, 13, 1909, 393); такође од запаљења мозга (СЕЗ, 14, 226); узима се с медом од пробади (ЖСС, 305), и од великог кашља (ЖСС, 295); од јехтике (ГЗМ, 4, 160; СЕЗ,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
а онда су то мишљење ширили као своје његови следбеници, сва она силна булумента пришипетљи који нису имали свога мозга него су се служили Кирчиним, говорили су то као узгред, слично као и њихов учитељ, као кад би казали: ватра је врућа,
душе, гиздавци и млакоње, скоројевићи што се на Грке угледају већ толико у томе претерујући, као да немају сопственог мозга.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он музу пази као кћер И њојзи даћу спрема; Тај човек има добар смер, Штета што мозга нема! Поклоник музе, ради ње Мамона који кади, Све што је скромно гони, све, Кресиду од ње гради.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Земља, жива бића више категорије, која мисле и осећају; ми смо само саставни део организма наше Земље, ћелије њенога мозга.
ми Архенијус једно писмо у којем рече да ће они разорити све дотадање производе разбуктане уобразиље или презагрејаног мозга о житељима и животу на Марсу. Али Фламарион не хтеде положити оружје.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ево једне тачке мог додира са фатализмом. Тај додир пржи ми месо, и осећам бол мозга што је тежак као да је почео да се декомпозира у балаву и слузаву материју.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
64 На очима с црном ноћи А оловом поврх уста, Укочена срца, мозга, Лежах у дну гроба пуста. Не знам рећи колико сам У ковчегу сневô тако, Кад се пренух а на гробу Куцање се зачу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
а ако ли не могу се довити право о тому, нека и изостане пак и на други пут за почистије време, докле магла сађе с мозга и свест се поизбистри бољма. Јер и зноја има о тому; не од сунца, ама од кметских ту поштених многих и разумних образа!
тај божији отпадник непријатељ душевни светодржац ноћни кнез сатана кано на облаку ка том његову горњем небу сврх мозга му на темени своју столицу је поставио, те седи и влада ш њиме, мути му ум и не допушта му о души радити ни к бољем се