Употреба речи мокар у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ено ували се!...« Пупавац с тешком муком изгамбуља из рупе. Остаде му једна ципела на дну углибљена. Онако мокар, босоног и мртав од тешког умора догамбуља којекако до свог стана.

« И доиста, малопре све је грешио, те набројавао више једанпут... То је било за њ и сувише. Прући се онако мокар на кревет па се чисто обезнани... Неко жестоко тиштање у једно бедро пробуди га... Погледа на прозор, већ свануће...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан. Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове. Тамо тек беше пакао...

Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине. Кад Дева уђе, сви пренуше. — Откуд ти?... Што си мокар тако? — упита Чупић. — Од Турака. — Од Турака?! — упиташе зачуђено. — Јест, управо из турског табора.

Па погледа по свима. Око му је севало племенитим и јуначким жаром... У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила. Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Једанпут иде он полако поред ковачнице. Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.

Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу. Потражим жигице на столу. Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник. Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.

Усијан свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо. Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто. Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.

Сто је био сав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи, и бегају

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и док је Дрим хучао између кланаца и узвици се гушили у оној лудачкој хуци, он, сав црвен, задуван и мокар, излазећи на обалу, одбаци ону још живу масу на песак, па ишчезе...

Баш као да смрт витла косом унаоколо. Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами

Африка

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на магазен у ком сам га купио и на прашњави тил.

Црњански, Милош - Сеобе 1

вративши своју ћерчицу, сав умор од последњих непроспаваних ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат, на коња. Мокар мирис жбуња, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је то гушило и

замишљеној, учинило јој се да је заспала, баш када угледа, под прозором како јој иде по води муж, сав обливен крвљу и мокар; необучени и неочешљани Вук Исакович, са огромном батином у руци, која је допирала до таванице.

На тој страни куће, шума је била на неколико корака. Изнемогао и огладнео, сав мокар од зноја, наслоњен о хладни зид, тако да је осећао да му та хладноћа пролази кроз кости, Аранђел Исакович тад опет

Газећи мокар песак, уђоше под капије града, под густо багрење, идући дуж високих зидина, зараслих травом из које су вириле топовске

Сав умор од последњих, грозничаво проведених ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат на коња. Мокар мирис обала и врбака, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је гушило и

Код моста наиђе на своје слуге, окупљене око неког човека што беше, сав прокисао, завијен у гуњеве, легао на мокар балван, у води. Под зидинама утврђења, међу мрачним стубовима, у тами, једва је распознавао људе што му прилажаху.

Милићевић, Вук - Беспуће

Вратио се тада кући сав мокар и љут. Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове,

Како би,он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу. Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у

обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише. Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику! Милета је мокар ћа до коже, Ал' је јунак, те поднети може: „Да је лепше, било би ми право, Само, вели, нек је срце здраво...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Кад човек зрело размисли, баш је фино што на свету постоје типови као што је Мишелино, и што је асфалт таман и мокар, и што се чаша замагли када се у њу налије хладна пивчуга са белом крагном, и што може да се до бесвести база улицама

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

прагом хрче, у млину деда, све брвна јече, сиромах Жућа и мачак Тоша поспане очи у поток бече: кад ли ће најзад, мокар и бос, незнани рибар показат нос.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Иначе, има много шљука. — Имали су право кад су рекли да ћу бити сасвим мокар од таласа. Ипак ми ово врло прија. — Код кога идете на острво? — Никога не познајем.

— Како се разболео? — Ми смо се вратили пред зору са риболова, пошто је била грдна киша. Он је био до коже мокар. И ја сам му рекао да се склонимо, али он је хтео прво да уреди са барком и мрежама и одмах је добио болове под

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Растурени чамци пливају... У батерију утрча, без блузе и сав мокар, потпоручник Александар и паде уморан поред топа...

Стрепимо да се неко не саплете о колац, за који је причвршћен шатор, па би нам се онда онако мокар сручио на главу. Напричали смо се довољно те смо тренутно заћутали. — Што бре, Милане, ниси женско?

Поред осматрачнице прође понеки пешак, мокар и каљав до гуше и замиче у село, тражећи дувана за себе и своје другове, или што за јело.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама,

Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрхтале руке на њена колена. Она као да не осети ништа, гледаше и даље

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Огрнута љубичастим баде-мантилом, на веранду излази Софија. Преко ограде пребацује мокар костим. Гледа преко реке.) СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА (из куће): Шта је?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Њихова ће брига бити да ме даље шаљу. Ја сам прво, изгубио шињел (то се кажњавало) и спавао на киши, мокар као из бунара, у нади да се разболим, али никад нисам био здравији него те јесени.

Неке гране ударале су у окно, које је било разбијено. Кроз њега је у воз падао влажан, мокар, хладан мирис дрвећа и чуо сам и жубор неког потока. Стали смо били пред једним разривеним тунелом.

Тако је бескрајан, а тако је лак, као да је сазидан од карата. Излазим на свој најмилији мост; он је сав мокар. Давно некад, био је често крвав. Отуда га уходим, гледам, већ месецима, у кишовите, празне ноћи.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

И гô и бôс, и опет му је зима. И ја сам тамо био, и вино пио — и још ми је језик мокар (завршетак у причању за децу). Јунак испод Јорган-планине — (тј. нејунак).

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Међутијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали. Тако је он вазда чинио јер се, каже, увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Па замахнем да бијем, онако како то ја умем, иако ме зуби у корену боле. Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Ишло се кроз баште, кроз капиџике, кроз пролазе којих давно нема, кроз мокар густиш и крхо– тине трајности над развалинама и ру– жичњацима.

Био је први дан јуна, али је пространство неба над ушћем остало непорозно, киша је ромињала а кроз мокар ваздух, као шупље, кабасте округлине, дизали су се и падали звуци црквених звона.

Онда улица опусти (остане само понеки мокар студент), и постане приснија. И иначе је та његова улица ћудљива: после простране Васине и још пространијег трга над

Где год је погледао, била је туђа смрт. Мокар, сав у блату, Змај од Хоћаја је опет био ништак кога ни смрт неће, издајник самога себе, војвода наг од пораза.

Тамо су, из дана који је био сав од јасног, светлосног ткања, крочили у влагу Небојшиних лагума: мирисало је на мокар камен, зло и безнађе а све је било црно.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

уф... уф... ф... ф... ф... Па се стреса капетан Фикус, мокар као амрел, и скида мекинтош са кога се слива вода и прави барице по патосу.

После више и није сретао људе и погурен, сам, малаксао, мокар и црн брисао је својом радничком качкетом прљаве капље зноја у коме се купао и он и његове рите.

Један рундов, сав мокар, провлачи се између сељачких ногу, и све се гуши у жагору, у густом диму, у оном влажном смраду.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. »Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

прстен, зграбите ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше на прса и браду, па јој онако мокар и прашљив реп сукну у нос. Баба кихну, а из уста јој излеће прстен.

Ја сам у сватови био, ио и вино пио, и сад ми је језик мокар. Ко не вјерује, ево га, нек дође па нек га види! ТРИ ЈЕГУЉЕ Бијаше један рибар, који једном за три дана засобице

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао. Неба нигде нема. Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре. Можда је и сунце ропства нам допало.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Власник хотела приметио је да сам каљав и мокар, али ме ништа није питао, вероватно осећајући да нисам оран за разговор.

Власник хотела приметио је да сам каљав и мокар, али ме ништа није питао, вероватно осећајући да нисам оран за разговор.

Ћипико, Иво - Приповетке

И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо... А Марко лежи на влажну жалу, непомичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је ноћашњом олујом освјежена, ведра, пространа пучина; игра

Петровић, Растко - АФРИКА

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на магазен у ком сам га купио и на прашњави тил.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Једнога ударила у главу па му око искочило. Затим смо претрчали један незаклоњен простор. Био сам већ сав мокар од зноја. Најзад наиђосмо на зачеље наше чете.

Била је то тренутна слика, али ми се непрестано наметала, јер сам био до голе коже мокар... Пљусак је бивао све јачи.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тек кад бих изјурио напоље, и дубоко удахнуо ваздух, осетио бих да сам сав мокар од зноја. А истрчавао сам по сваком времену, по киши и вејавици, мразу и јулској месечини.

Одозго се над мене надносе њене дебеле влажне усне и већ ми се мокар пољубац суши на челу, затим на јагодици, на левој сиси — ту где срце узнемирено тамбура.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сјахасмо, па потрчасмо и ми низ реку, и на радост нашу, видесмо га с коњем на супротној обали. Сав је мокар, и стоји збуњен.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Када је отворио очи — лежао је на дну чамца, сав мокар. Свуда около њега пенило се и комешало море. Покуша Маријан да се ослони о лакат, да се дигне али није било у њему

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Хоћемо! — дочекаше у један глас оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен, замаче низ пут, Јованче тихо рече: — Треба обићи стрина Марију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности