Црњански, Милош - Сеобе 2
У Кијеву је њено име значило: мокраћу. За њом су трчала деца – вичући њено име – са штаповима. А јурили су је и сви гарови, у предграђу, које се звало
Постоје вековима. Слажу се, као спрат, на спрат, цигле, балвани, сланине, купусаре. Улице и куће смрде им на мокраћу, а ћошкови као латрине. Варош Петра Великог, међутим, никла је као што ничу бајке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
40). Болеснику од водене болести даје се мало к. корена, те из њега »тера воду на мокраћу« (ЖСС, 309; да к. тера на мокрење знали су и стари, и зато су га понекад око лозе сејали, в. Тхеопхр. Хіѕт. плант.