Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело залепрша, И угасне на плиткој води. СУША Већ месецима огањ дажди,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
се чинило да већ лепо чује митраљезе како „штепују” и како себе опет види поред топова, међу неким јаругама, као некад мокрог и јадног, усред грозног хаоса од мрачног стења, трња, блата и магле.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА Мала ала може да смаже из цуга малтене пола Малог Мокрог Луга. Није реткост видети алиног клињу како се прикрада Малом Лошињу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одмах затим оде. Тако, кад се беше смркло, госпожа Дафина опет остаде сама. Обузео је беше ужас од тог досадног, мокрог дана, од којег је, још недавно, толико очекивала. Све јој се чињаше некако бесмислено.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ништа сам да кажем: онда све нестаје без трага и ја се будим— Сарајево је, дакле, било ту, надохват руке: боја његовог мокрог асфалта, позната лица под влажним сунцобранима кафане »Парк«, Сарајево у пет по подне...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Морско дно у океанским дубинама је муљевито; то су неизмерно простране равнице покривене слојем мокрог праха сличног ономе што се добија кад се цемент покваси водом, пре но што се стврдне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Таман ветар баци на прозор шаку семења. Семења мокрог, без клица. Аћим не осећа да му је брада мокра. ...Зелено млеко ливаде још јаче замириса кад крупна и ретка киша
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прозор је био отворен и задах влажне земље и мокрог лишћа, она влажна свежина пуна мириса, са месечином иза кише, испуњавала је собу неодређеним али милим успоменама рâне
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поставих их насумице, намерно не бирајући и не мудрујући, и онда почех да базам дуж обала. Провлачио сам се испод мокрог врбовог прућа, шутао пиљке, скакао удаљ из места на влажном песку, цртао по њему шаре, пребацивао преко воде плојке,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Оно лебди отсечено, далеко, туђе. Побегло је од чудног испарења, густог, и много мокрог, које дави и гаси, хоће и звезде да погаси. Побегло је можда и од чудног света који се сав претворио у кукуруз.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ваљда му је доста и његових мука. Лука при прелазу потока скиде шлем са главе и замочи га у воду, па га онако мокрог стави на главу. Са стране нешто шушну, и преплашена змија замаче међу камење. Наш вођа застаде. — Ево, овде су.