Африка
Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да се испнемо.
У два по подне дизалица са брода искрцала нас је корпом у чамац, а дизалица гвозденог мола извукла корпом из чамца па пренела на обалу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
То је моје место! – говорили су за комадић обале, за неку стену згодну да се на њу наслони глава, за део мола или лантерну. Ово је моје место! Али, ко може да поседује море?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Можете ли га узети? — Зашто не? Нек дође! Жена ми додаје руку да ускочим са мола. Брише клупу где ћу сести. — Чувајте ноге од џакова, — каже човек, — из њих испада цемент и ако падне на влажну обућу
Два млада човека ослоњена недалеко на ограду мола гледала су их такође. Пљували су с времена на време. Рибе су се окупљале па затим продужавале пут.
Врло ће се обрадовати, видећете. — Хајдемо онда! Пођосмо са мола, али је једна нова личност прилазила. — Куда то, стари вођо? — А, Армандо, ти! Господин хоће да обиђе мога Пипа.
Иза себе чујем како старац затвара капију. Све што је било људско на језеру, спавало је. ИИИ У близини сам мола. Осврћем се лагано. Заиста, све што је људско на језеру спава. Нема више ничега човечанског у овоме пределу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
очима лађа, с упаљеним свијетлима на палубама, сва у потрескивању и циликању командног звонца, одбијала натрашке од мола избацујући испод крме бујне клобуке пјене, да час касније глатко клизне танким кљуном у сутон, повијајући по ниском
Краков, Станислав - КРИЛА
Само је тамо била радост. Велики бели брод је ишчезао, само се његов дим још вукао над водом. Са мола се један по један од тужних губио. Већина их се потом опет нашла код ”Флоке”.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да се испнемо.
У два по подне дизалица са брода искрцала нас је корпом у чамац, а дизалица гвозденог мола извукла корпом из чамца па пренела на обалу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања И, Нови Сад 1878, 150—3) сећања Ђорђа Поповића, сликара из Мола, забележио је ово: „За време свога [тј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Средина острва Фароса спојена је великим насипом Хептастадиумом са сувим. То је једна врста мола, јер с његове друге стране лежи још једно пристаниште Александрије, у које се улази западно од Фароса; ми га