Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нејма небу благовонијега тамњана ни прија|тнијега приноса и молепствија него кад добри и поштени човек, делајући, Творца свога слави и о њему мисли, и тако с својим прилежним трудом полаже
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Душине флоре кад зрак угине, с вечерње Гроцке у молепствија сазвежђе брежја порфиру слије, хлебовни пламен с проскомидије.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ко ти црн образ удари? Ко у ову собу, где се скупљале владике, држала молепствија, осуђивало који ће паша, који ће крвник између наше невере да буде убијен, смакнут, па ко сад све то, баш са невером,