Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но дајте ̓вако озебли по
— „Јок, јок, ти си тај и тај краљ.” — Он се одриче. Али је краљица врло мудра била, па је послала накаша (молера) те краљево суре извадила, пак у другој соби држи; зове краља у ону собу пак рекне му: „Огледај се у ово огледало,
На то рекне ми г. Недоба, да ја у име њега отпишем и поздравим све, тј. Мелентија архимандрита, Молера, Цукића, Поповића Максу и проче, да им отпишем и на то и на первашње писмо у име њега, да и̓ уверим да је надежда
Булгакову. 21. јануара. Нисам никуд имао посла отићи. 22. јануара. Примим писмо г. војводе Молера, такођер друго на г. Недобу с потписом г.
22. јануара. Примим писмо г. војводе Молера, такођер друго на г. Недобу с потписом г. архимандрита Мелентија, Молера, Цукића, Поповића и Тополца П(етра Јокића), и то вече однесем то писмо г.
26. јануара. У 1 сат по подне, примили смо писмо од архим. Мелентија, Молера, Павла Поповића, Павла Цукића, и Гајино, и прочи̓.
23. фебруара опет одем и нема. 24. фебруара такођер одем, представим писма која сам примио од архимандрита и од Молера: да је Милош у Београду с јоште неколико кнезова, и да везир иште од сваке нахије повелико число људи, под именом да
1. марта 1815. год. примим писмо од Молера и Гаје и представим: да је Милош јоште у Београду с неким кнезовима, и да су многи народ дотерали и шанац копају; но
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па хајд’ нек’ буде. Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера. Нашао га баш у цркви где мала. Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека
Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера. Молер дође и понесе сав нужан материјал. Господар Софра позва га на доручак.
Сасвим је погођен. Госпорад Софра сам себи се допадне. Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди. Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.
Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла. Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. — Шта сад раде наше жене?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.
»Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка,
Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера. Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!
Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера. Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У памћењу, не само његових сувременика, остале су ове Карађорђеве речи: „Којекуде, ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мајсторска је ово слика. Ово нису бледе копије молера, слике без меса и костију; урнек је ово, овде свега има. Погледај који призор хоћеш, куд год погледиш све је месо и