Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Небо је било облачно, а са планина је пиркао оштар ветар. Дрвета оголела, те цела природа изгледа најежена. — Јешче молимсја о упокојенији душе усопше рабе Божје... и јеже просити јој свакоје прегрешеније волноје и неволноје...