Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Она је себичност и нечовештво тукла широкогрудошћу и човештвом. Насула је рујна вина у „молитвену чашу“, пружила је Богдану и заискала: „Поклони ми коња и сокола“. Богдан није могао то да јој одбије.
Све мислила, на једно смислила: она оде у подруме доње, те узима чашу молитвену, саковану од сувога злата, што је она од оца донела, пуну рујна наточила вина, па је носи својему ђеверу, љуби њега у