Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ватри, тако залева он њену милу песму: Теби љубав јавит’ не смем, Јер твој бити не могу; А да с другим сретна будеш, Молићу се ја богу! А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.
— Кога ви то мислите кад тако говорите, молићу лепо? — Па говорим — вели јетко поп Ћира — о вашој красној ћери Јуци... нек вам је жив’ и здрава!
— Је л’ те, нећеду пуцати канони? — пита фрау Габриела. — Неће, неће, госпоја. — Молићу вас, даклем!... Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса. — Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба. — Имам једног синчића. Сад ће доћи. Само, опростите, да пошаљем по тату.
— Још како! Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим? — Можете. — Па ’ајд’мо — изволите. — О, молићу, идите ви сами. Како би’ ја онамо сад могла ићи? — А зашто не? — Зато јер би се застидети могла.
Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос крило од капута. — Ви сте смешан господин! — Молићу, ја сам само господар. Но, кажите ми, како је тамо у Бечу? — Ах, у Бечу! Тамо је лепа опера, па театри — комифо!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А био је уверен да ће му, лако, набавити и подвоз до Беча. Нека он само путује, молићу лепо! Он, Трандафил, остаје, молићу лепо. Исакович је са тим човеком седео, свако вече, дуго.
А био је уверен да ће му, лако, набавити и подвоз до Беча. Нека он само путује, молићу лепо! Он, Трандафил, остаје, молићу лепо. Исакович је са тим човеком седео, свако вече, дуго. Све је нешто са њим шапутао, брижно.
Трандафил му се, међутим, смејао: „Та ја сам већ капарисао, молићу лепо!“ Исакович се вајкао, да ће га тај сапутник, и нехотице, открити, већ при првом прегледу папира, у првом
Та није да су лепе, кад штримфле притежу. А обе су хоћке, хоћке, молићу лепо. Тако се ето десило да је Исакович пошао у Беч, Бестушеву, онако, како није ни сањао.
„Само се ви држте à ла гранде! – молићу лепо.“ Узалуд је Исакович кукао, да није вичан женском друштву, да не пристаје никако, Трандафил се само смејао и
Та немојте увек бити злослут, молићу лепо!“ А кад се сети како је Трандафилу понављао, да је глупаво путовати у женском друштву, кад се путује тајно, јер
Ћуте, као заливене. Хеће оне ништа да питају. Не одају жене швалера ни на самртном часу. Таке су, молићу лепо!“ Из кола је, међутим, искочио официр, у путничком огртачу, хунгарских официра, на путу, и пришао Павлу.
„Та је л’ ја вама рекох, да не треба бити злослут, молићу лепо! Та опет имам Фемку! Напустила је оног лолу. Тај јој је продао и бурму! Та није да сам га излемао!
Та опет имам Фемку! Напустила је оног лолу. Тај јој је продао и бурму! Та није да сам га излемао! Бркича, молићу лепо! Оног што ми узе жену! Но!“ У граји и весељу, у кући, Исакович затече и госпожу Фемку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ја узех ствари. Приђох наново мајци и пољубих јој руку, она мене у један па у други образ. — Сине, молићу се Богу за тебе, да ми те чува — и покри лице рукама. Сестра ми се обисну о врат.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Молићу за ваше име. — Никола Николић, професор латинског језика. Дама се одједном трже; протрља чело, отвори једну дебелу књ
— Како, молићу... то јест чијег коња желите? — стадох да муцам. — Ехе, знам ти ја ту чијег коња! Нађите ми коња да идем даље, у...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Господ и свети мученик, чијем дому служимо ми, мали и грешни створови, услишили су ваше молитве. Молићу се Господу и дале за тебе, дете, јер световна дела твојега свекра Аћима и мужа ти Ђорђа нису до сада била Богу угодна..
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па тако, де, што се ишчуђаваш? Да напустиш жену и она тебе да напусти. ЧЕДА: Тако. А зашто то, молићу? ЖИВКА: Тако! Није она за тебе. Она је сада сасвим друго нешто него што је била кад си је ти узео за жену.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
За пријатеље прогласио сам хуље, Заљубљен у све што пева и шкоди. Док ми звезде колена не нажуље. Молићу се побожнојводи.
Ћипико, Иво - Пауци
— помисли и стресе се од боли. Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване газди; молићу га да паре прими на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши кад види онолики новац...