Јакшић, Ђура - ПРОЗА
преступи границе видовданскога и јединственога комунизма, те и ја шчепам другу половину, и за тили часак је нестаде у мом желуцу. — Јесте ли видели, људи, како су појели депешу? Сад кажите ви мени да ли је то чист посао?
Сећам се да су се у мом детињству сви доктори нашега среза узбунили да излече једнога охолог великаша; али никога не беше да га лепом речцом
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
али како сам се ја и додад прасила без ничије помоћи, тако ћу и сад и унапредак; и ако ми управ добро желиш, мени и мом породу, како сама сведочиш, а ти одступи и удаљи се од нас колико даље можеш, зашто наша је нарав така да колико знамо
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Опет космата места на телу знојаво тело гризу. Опет смрт са мном у мом оделу под истом кулом на вису! Опет се рањено сунце повлачи, без кола, без коња, без бродова, и буква шињел
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Те све промене у мом животу, Москва и Петербург, Варшава и Беч, где сам негда био, појављују ми се као сан моје младости.
Зато сам наумио да вам овде напишем: яже видюхъ дюихъ и отцы наши повюдаша ми. У овом мом приповедању не тражите савршенство историописца, ни строги ред догађаја.
ћу вам овде написати само мој живот и она ратна и нератна прикљученија која су у мој живот уплетена; не тражите у овом мом приповедању историчке свезе, ја не могу догађаје све по реду овде забележити, него ћу и’ писати кад се ког опоменем.
Сад ћу да вам причам о мени, па ћу после опет наставити о мом оцу, што ми је причао, и што сам ја о њему и оном времену запамтио. Хајде да вам најпре кажем како сам књигу учио.
Следујте мом примеру, следујте тој чаши мога оца, не само у пићу него и у свима другим страстима и наклоностима, па ћете бити
године. — После тога дође мом оцу поп Лука, братучед кнеза Ранка, и жали се како Турци не само што су кнеза Ранка убили, него јоште ишту глобе 2500
Пет дана по Божићу дођем и ја ту и до несем мом оцу кошуље и друге потребе; нађем мога оца у соби на Су-капији. Ту сам видио преко стотине глава видински̓ Турака,
— Онај бимбаша, што се у цркву био с друштвом затворио и из цркве тукао се, није се везиру хтео предати, него преда се мом оцу и побратими га, а он га пропусти у Видин. (Овај исти бимбаша, у почетку Карађорђева рата 1804. године, око 20.
О томе, како је Београд узет, слушао сам где Муја, уровачки бег, прича мом оцу. После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј.
После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј. четири да̓ије) шта раде од раје и од поштени̓ Турака.
зовнем попа Симу из Бранковине, и мало за кућу наручим, па онда узмем прошенија која су одавно била готова, и рекнем мом стрицу Јакову: „Збогом остај!” „Зар — вели — доиста оде?” — „Одо̓ у име Бога” — „А дадоше ли ти новаца?
У њему смо све искали, а и да нас сасвим ослободи испод ига турскога и проче. И како мени и мом стрицу Јакову у истом месецу марту дође одговор сасвим против наше жеље да нам ни у чем помоћи неће, јербо би свој
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази. И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.
После неког времена Паја одговори начелству: »По наредби начелства тражио сам у мом домашају дотичну индустрију и нигде је нисам могао наћи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Поп Милоје беше поп на своме месту. Он је имао једну узречицу којом се дичио: — Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! И... ејвала његовом „Требнику”!...
како да речем... све је, брате, некако хајдучко... — Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару... Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... — Је ли, човјече!...
Кад сам ја то кога упропастио?... Алекса је ћутао. — Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао. Он је добро дете!... Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Те тужне очи сунцокрета У мом су срцу отворене — Али су сунца накрај света, И тихо слазе мрак и сене. Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних
Сва копља јутра дуж неба, Сва платна дана по долу... А обед од вина и хлеба, И лампа, још на мом столу... Да ли је могао проћи Мој праг у замрклој цести? Чекам и чекам све ноћи Тог путника с неком вести.
Господе, знам ти клицу чудну у свем мом добру и у квару, Јер огледаш се мени у дну — Као небеса у бунару. Сенка је твоја дан што зари, А ја те трагам у
Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће знати Да каже повест о њима — Пролазе као
То је само Једна мутна жеља прошла неосетно, Ко би знао за чим, ко би знао камо. ДОСАДА Цело послеподне на мом прагу седи Досада, и гледа налакћена мене. Очи су јој мутне, челичне, студене, А усне замрзле и образи бледи.
Дигла си сто мржња да стражаре, као Сто црних једрила, сва пред твојом луком... И тако мом даху принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.
Мој змај непобедни биће на мом штиту, И моје ће име бити на мом мачу; И водићу гордо своју сјајну свиту — Идући за гласом што се једном зачу.
Мој змај непобедни биће на мом штиту, И моје ће име бити на мом мачу; И водићу гордо своју сјајну свиту — Идући за гласом што се једном зачу.
Ноћ да блисну звезде; замах победника, Да буде победа... Лепота, откриће, Пре него мом духу беше реч и слика. ПЕСМА СУТОНА Сутони без шума твојих корачаји, И тама без твога шапата, и сати Први кад се
Из смрти у живот непрекидно ходиш: За мој сан умрла, живиш у мом болу; Мреш у мојој вери, у сумњи се родиш; Бедну, а кроз сузу ја те видим холу!
Но она обасја мој ум обеснажен, И даде мом духу, слабом као сламка, Сто крупних очију, да озарен, блажен, Мине сваки понор и зна где је замка.
Ни семе у бразди, ни стопа на путу, И како је тешка сена коју вучем! Канда туђе срце бије у мом куту? Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо? Ко би Знао за све тмине под сунцем!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему.
Неће да ради што јој се каже. Каже: „Нисам ја то ни у оца радила! Што даја месим хлеб за цареву војску? Мени и мом Арси доста један!” Женскадија не сме ниједно ништа да прослови.
— Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање. Би ми необично пријатно. Досад никад није у мом присуству говорила ма шта против ма кога члана наше куће.
Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају. Ја бризнух у плач, иако сам из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година.
Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству. Распремио сам сто. Побацао сам у пећ много којешта. Опрао сам дивит и налио тазе мастила.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Знате ли ви да ниједан ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку! Чувајте се, господин’ Перо! Знате ли ви шта то значи: до срца увређена сујета?
— Молим, молим — устручава се гђа Габриела — к’о што сам рекла, ја могу и мало после! На мом дуварском сáту већ прошло два.
— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому. — Фала и вама, тако рећи, други странопријемни Аврааме!
је леп завршетак песме, и он гласи: По челу сте редом Шнекле поређали, Зулове сте ситно, Фино бреновали, Русу косу по мом Густу очешљали!... Ах, фрајлице, благо Ротшилдово што је!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати. Само да најпре пошљем по мог тату. Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса. — Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба. — Имам једног синчића.
— Драге воље. — Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени? Ружичић се смеје. — Ал’ кажите ми, молим вас. Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати. — Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати.
Сад сам независна, а богата. Прва љубав никад се не угаси. Врат’ се, врат’ се срцу мом, раширеним рукама те ишчекујем. — Твоја негдашња, али верна несуђеница Алка, удова Ћирковић, рождена от Рогозић”.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И, у место да појурим у собу самртнице или да пођем тражити свећу којекуда по кући, као што би сваки други на мом месту урадио, ја сам се стрмоглавио у собу вашега сина, мога одличног водника и друга Алексија, истргао му бровнинг из
Африка
Тумач ми преводи шта причају: „Бели цовек је тако бели велики, да не моци проци клоз малу клоз лупу!“ Реч је о мом мучењу да се провучем кроз пролаз краљеве терасе. Носачи се измењују с времена на време.
Свестан сам колико је ово јединствена ноћ у мом животу. Да није страховите жеђи које не могу да се ослободим већ данима, живот би личио на сан.
Они живе у сталној паници. Бој у мом хотелу у Дакару, Мамаду Бинта из Сора, од расе Туклор, видећи да сам купио једну колајну из које је извучен најпре
што иде на Даљни исток а не пролази Суецом, постоји чак и један табарен са сасвим изузетним програмом, како ми кажу у мом хотелу. Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Кирије имон! да си аусшпилуи? МИШИЋ: Јест, и то, по мом мњенију, није ништа рђаво. Он је уредио десет хиљада лоса, по форинту сребра: десет хиљада форината.
МИШИЋ: О, дакако! ЈАЊА: Врашко свет! Како си савија на свака хунсвутарија. МИШИЋ: То је лепо, по мом расужденију, измишленије. Ником се не шкоди, а може се многима помоћи. Оћете ли и ви за фрајлицу узети који лос?
да бог дâ да не профитирам нигди, ако знајм да правим банку. КАТИЦА: Гледајте, помозите мом папи! ЈАЊА: Помозите, господин нотариус, та ја сум ваш човеку, ви се млого пута сос моја Јуца разговарате.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Идем, што си ме ти, дугоњо, својим језиком, на то навео. А скинули су они у Росији чин, и мом јолдашу, Атанацку Ађанском, па је ипак све, у првој бици, повратио. Аха! Аха!
Пита и мене. Ја му рекох да сам ја писан за корнета, на Шевичевој листи, а било ми обећано, капетанство, у Осеку, а мом брату, мајорство.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
брезовим прутом. Ето, тако ти ја прођем, а ни крив ни дужан. Откуд се сланина одједном створила у мом трбуху, то ти ни ја не бих знао казати.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Помислих како ће наставнички савет мога оца и друштво у очуховој фабрици расправљати о мом несоцијалистичком васпитању, питајући оца и очуха где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на
Атаман јој је на прескокце, уз доста додатака, испричао о мом сусрету с Бароницом и њеном позиву, да ми покаже рибњак. - Али, она нема рибњак!
Помислих да позвонимо и другу директору, мом очуху, али се сетих мајке. Сетих се да би скочила уплашена иза сна, а затим не би успела да заспи до зоре размишљајући
Она је била ту, као нека врста моје таште, на плажи, у мом собичку, или већ на неком другом шашавом месту на коме смо били Рашида и ја.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји. Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.
— Ти си, Перо, нешто добре воље! — А зашт’ да не будем добре воље? Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар. За пет година морам се обогатити. — А како то? Дед реци и мени, па да станемо у компанију.
Профит га истера. Пера се смеје. — Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе. Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако.
— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. — Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. — Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. — Како то? Све му исприповеда. — Шамика хоће да га преда суду.
А што да га познаје? Онда не би био „галантом”. Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Али постоји још један, по мом мишљењу, изузетно важан разлог за упоредно културно проучавање детета, а тај је: ако не познајемо различите моделе
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Са свецима и краљима ја сам у сродству, о мом пореклу из књига староставних владар на далеком двору и летописац у манастиру чита.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
(На вашем језику та безазлена игра зове се исто тако безазлено: то плау таг!). Ево. из пепела пепељаре на мом столу, из њене пепељасте дубине, почињу да ничу полусрушени градови кроз које трче дечаци.
раскрсници чекали да нас пропусти саобраћајац, угледах и своју прву љубав и хтедох нешто да јој довикнем; гледала је у мом правцу, али није могла да ме види, јер су ми брисачи брисали лице.
СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ Клуб књижевника, 0.45 ч. Не знам одакле се та плећка нашла у мом тањиру. Приметих да се ради о њој тек када је била потпуно оглодана.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Песничке школе, програми и манифести не дају се избројати. Ово се стање може различито оцењивати; у мом опису има упрошћавања и претеривања; битно је да тако, то јест мање-више потресно и напето, изгледа позадина на којој
До данас нисам успела га сазнам ко је то био, и шта је хтео са том светлошћу на мом прозору. Четврта је испричала овакву пустоловину: требало је, као виолинисткиња, да наступи на школској приредби.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
одавно седнô, Мајци срце у груди не бије, Тавна земља њу одавна крије, Ти и братац, то је сада све Штоно оста срцу мом од пре.
Зашто, Боже, још тако слабачак?“ ПЕРИВОЈ На мом срцу песме дојим, Цео дуги данак појим, Труда мени није жао, Перивој сам подигао, Млоги цветови ту круже Лепоту
Чујте зуке моји сад гусала, Па ко оће, нека рече: вала. Моје гусле нове јаворове, У мом срцу јавор изникао, Ја сам из њег' гусле садељао, Садељао како сам и могâ, С њима с' бијем од свога до свога; Уз
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ђеде, нема га. — Добро је, ево га у мом џепу. Ех, у џепу! А мени због њега промаче добар комад. Дај да бар чујем шта је даље било.
кап свога првог, дјечјег, распећа: поред мене је овај смјели, невезани, који све хоће и све може, његова је рука на мом рамену, а доље, у топлој долини, чека ме и мисли на мене онај други, добри, драго гунђало, који ће до краја туговати и
Охо, кад већ он тако каже, онда крупни млини мељу. Вилама се обично пријетило мом стрицу Ниџи, старом виловњаку, спадалу и стрмоглавцу, кад би тај улетио у какву крупну петљавину, а он је, дао бог,
И-их, ораси! Нема већег и љепшег дара на овоме свијету. Никад ми нико, у мом вијеку, није ништа ни поклонио доли орах. — Види сад тога ђавола! — зачуди се чича.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Одсад пази кад ћеш уста да отвориш! А боље ти је да их не отвараш! Одсад да знаш: кад те ко нешто пита, у мом присуству, има да каш: да, не, јесте, није, хвала, изволте, молим, и више ни реч! Јес разумела?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А он се једнако издизаше на прсте, да би могао поред мене да види њу. Али није могао. Само је у мом крилу видео њене беле, пуне руке, којима ме стегла и, онако поникнута, крила се иза мене.
Окренух се, а она се сагла чак до земље и ногама клеца. Једва се држи. Осећам како у мом скуту отима, чупа своје руке од његове; али он не пушта.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« — Дотакнух се, загрлих је, манито ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу ппоцy, мириси ми обасуше свак' задисак жељне душе.
Ал' моје је срце свеже, пролећа се њему смеше, па када би лишће вело, па када би само хтело по мом срцу да полеже, сваки листак што би пао кô цветак би поникао.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Опет морам да забележим што се троши. МАКСИМ: Тешко мени и мом бележењу! Видим ја моје добро јутро. Жена вредна и уредна, а кад тамо, на свакој страни црна штета.
МАКСИМ: Шта то значи? КУМ: Шта значи: доведем један пут и ја у мом веку госта на ручак, али њојзи неправо, што нисам јој напред јавио.
КУМ: Јест, јест, кума Мага. СВЕТОЗАР: Шта ви кажете, тетице Софија? СОФИЈА: А шта знам ја ту говорити. По мом мнењу добиће награду она, која је најлепша, јер код мушки то много вреди. Само нека је лепа, пак је сваки фали.
ДОКТОР: О подли и пакосни чауш! ШАЉИВАЦ: ...Који докторовим мислима и језику подражава. ДОКТОР: Шта фали мом језику? ШАЉИВАЦ: Што је погрешко-незнањо-сујето-почитатељ. ДОКТОР: докажи, докажи!
Или ови новци у мом сандуку стајали, или овде у земљи, то је за мог комшу свеједно. Зар онај боље руча, који осам врста јела кроз грло
МИЛАН: Како је ваша воља. ЉУБА (лагано): Данас ћу вам написати једно љубовно писмо. МИЛАН (опет шако): Ја ћу га на мом срцу држати. ЉУБА: Зна ли Велимир да ме просите?
Девојка сама с момком! Куку мајци, да чују људи у мом вилајету, да те пљују! ЉУБА: Зато долазе људи из твог вилајета овамо, а ми тамо не идемо.
АНИЦА: Ко те је поставио пандуром, ђаво те одно и с фишкалом! АДВОКАТ: Малеферіатае! У присуствију мом тако и мене да дехонестирате! Знате ли ко сам ја? АНИЦА: Ко вас је звао код нас?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ох Боже, шта сам ја согрешила да се такве чини са мном играју? (Намести столицу.) Нигда нисам у мом животу ни видла. Сад како знам у руку да узмем? СРЕТА: А гле, ти си милостива госпоја, ја сам и заборавио.
СРЕТА (замахне): Јошт ти није доста? СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. СРЕТА: Ајде да видимо. СУЛТАНА: Ах, први пут у мом животу да клечим. СРЕТА: Први пут и јеси луда. док си била паметна, тога није требало, а сад оћеш мужа са шанови.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
И магнолије. 6 У дисање си моје упевана Ко молитва у обред. Тобом дишем. У рукопису мом си уписана Између сваког слова које пишем.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Е па, малу Анчи, која је једна изразита лујика, сусретао сам на најразличитијим местима, а највише на мом ћошку и у самопослузи где купујем ружицу, чоколаде са лешницима, цигарете и жвакероне.
После, када се вратим у варош, некако сам сасвим очишћена од свега, на часну реч! Сећам се година кад је мом матором ишло наопако: нисмо имали ловуџе ни за једно пристојно место под капом небеском, али стари „Чамац“ је увек био
Тражите од мене до после свега што сам до сада налупетала (Видети мој необјављени есеј „О улози свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави
После прва три дима постаје ми јасно да ћу да тркељишем углавном о свом сопственом случају. На мом примеру наиме, најбоље ћете видети какве су и ко су, у ствари, Београђанке.
Наклатио се он мом матором на коске, па масира ли, масира ... Те: Јеси ли ми спремио мираз за своју Ану; ти знаш да је мој Гиле
Једанпут мом матором прекипи, па каже Тики: — Слушај — каже — Тико, замисли — каже — овакву ствар: долази твој Гиле страшно касно
Двеста година, ако му то чини плаисир! Али, друго ништа. Знаш ли шта значи чаминг? На мом приватном језику, то значи чамити! Анчи чаминг! Лепше звучи, зар не?
Можда уопште и не постоји? Али, када му једанпут крене у животу, мислим, мом матором, испуцаћу све своје адуте, на часну реч, дабогда се не помакла с овог места!
слушао, већ прилазио неком другом фином господину и руковао се с њим и богзна како, а затим је, показавши главом у мом правцу, казао да сам „слатка мала дивљакуша“! Како то да схватим?
Зашто вам уопште причам о старој Голфијани? Искључиво због свитаца! Јер, свици су одиграли значајну улогу у мом животу. Неупоредиво значајнију од улоге старог Черчила, старог Јосифа и старог Рузвелта, заједно.
Пошто знам да сте и ви болеснорадознали, прилажем вам садржај, откуцан по мом феноменалном сећању: О СИРУ ГОРГОНЗОЛИ И ВОЈНОЈ МУЗИЦИ У петак, двадесет и седмог септембра текуће године, купио
Однео сам Горгонзолу министру за сир и војну музику (иначе, мом личном пријатељу), сачекао да ме прими и испричао му шта се десило.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА (показује на столицу): Ако смем молити. АЛЕКСА: Љубим десницу! (Седне.) Ја увек желим на овом мом путешествију са Сербима наипаче благороднима упознати се, и данас се зјело радујем да сам то шчастије получио.
Шкода што се не зна који је ферфасер; ја би га у мом тагебуху пренотирала. АЛЕКСА: Дакле, ви и списатеља споразумјеније имате?
ЈЕЛИЦА: Читате л и ви радо књиге? АЛЕКСА: Сад се само са славенским забављам. Немецки и француски сам у мом детињству читао. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви и француски знате? О тај сам језик ја желила учити. Мора да је врло леп.
ЈЕЛИЦА: Апропо! кад сам се сетила: имам неколико речи које нисам могла разумети, и које сам у мом тагбуху забележила. Ви ћете ми, знам, најбоље протолковати моћи, ако нисам зудрінгліцх. АЛЕКСА: О, из драге воље.
АЛЕКСА: Чини вам се чрезвичајно? О, кад би хотјео приповједати шта ми се којешта на мом путешествију догодило, морала би визита три дана трајати. ЈЕЛИЦА: Ах, да ми је могућно, не би вас пет дана отпустила.
Цјељ је мога путешествија по могућству сила мојих добра чинити; а ја у цјелом мом животу нисам срећнијега часа имао него сада, причинивши вашој господични малоје задовољство, која је всјачески
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— срдито деда дува — Тако ли, дакле, лопов се вреба, тако се њива чува! Начини Ждерко у добру мом Косово право, покор и лом!
Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра, у родном крају и у мом срцу весело блесну Јапра. Шума малена тананих бреза просипа шапат речит, а тамо негде, кроз росну траву, промаче
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Не, не бих се могао вратити. — Било би опасно да се враћате? — Опасно и тешко; мом сину и мени требало би више но дупло времена за веслање. — Има ли опасности при одласку?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Отаџбино, мајко тужна, Има л' кога у мом роду, Да распали роба сужна, На бој свети за слободу, К'о у доба она стара, Против Хуна и Авара?
А последња рујна ружа, У пустоме врту мом, Повила се тако тужно На промрзлом стаблу свом. Кад је студен ветар такне, Стресајући снежни прâ, Она тужно
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Носите ме из ове шуме, не могу више да гледам ноћу сјај нетварних бића у грању што се на мом страдању уче да утекну рођењу. ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА Сабље и калпаке у трње, доста је боја!
Добро је, рече, ако је таква воља да поново видим земљу своју и воћке у мом крају, крећем! Ено познатог тела стене и покрета реке што се баца од гајева до кланца, сунце као никад сјајно и
и природном тамо где је има скупљајте по свету нова знања па ми причајте после шта је математика шта физика о мом стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде испод микроскопа о томе хоћу да слушам
Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још нешто о себи обучен у одело саткано од белог злата у мом качкету сабрана су многа дела из нове антропологије уз ловишта најређих звери и забаве достојне бивших класа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ОД САДА ПРИПАДАМО ОТАЏБИНИ Осећао бих се лакше, чини ми се, да сам у некој јединици која се мобилише у мом родном месту. Ту су били сви моји другови и познаници. А овако, идем у непознато место, међу туђ свет.
— Та се батерија налази према четвртој чети... — А где је четврта чета? — Како, где?... Па ваљда није у мом џепу, него тамо напред! — и командир махну руком обухватајући простор од два километра. — Јавићеш се командиру чете.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене! Кад сам млада у мом роду расла, Свако ми је у род добро било, у вечер сам рано лијегала, А у јутру доцкан устајала; Ја сам лице ђулсом
јој царе повесмо: “Нај теби, Ружо, повесмо, Опреди мени шаторе, Што од тог теби остане, Опреди себи дарове, У мом и двору дерала! На мојој руци спавала!
Што с’ чудите мом дивном оделу. Ја га носим, ал’ се женит’ нећу! 136. С вечер’ сјала сјајна мјесечина, Обасјала зелену ливаду, По
“ “Иди ти кажи мом драгом, Да му ја доћи не могу: Ја сам се давно удала; Мушко сам чедо родила; И танку пређу навила, Мушко ми чедо
195. Не чудим се мраку ни облаку, Ни Врбасу што се често мути, Већ мом драгом што се на ме љути, Ко да сам му нешто учинила Што сам другог очим’ погледала.
У неђељу, која прва дође, У мом двору, а на крилу моме. 199. Кујунџија, тако ти заната! Сакуј мени од злата јунака; Мазићу га, к’о рођена мајка,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Биће најбоље да се одморимо, и опустимо! Нормална је нервоза уочи представе! ЈЕЛИСАВЕТА: И мом темпераменту уопште не одговара да играм мушкарца! ВАСИЛИЈЕ: И то ми кажеш сада, пред премијеру!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На мом се лицу све угаси, и ђаво се јави у једној гримаси, што се смеје и гади. ВАТРОМЕТ Дошло је доба да нам душа све лекове
Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом. Дао је њиној души опроштај гуслара сељачки пој. У њивама ми је сахрањен лелек тај, у проклети вечан зној.
На Крфу, 1925. ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927. Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.
Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах. Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом, да га злим не мутим? Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.
Са њених прозора, у плаветнилу мора, и каткад и у белини снега, видела се лепо планина Учка. Као кроз сузе, у сећању мом, види се и сада.
Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату. Пијем у славу друга свог, Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога
Пијем у славу кола Банаћана. Нек се у мом вину, што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресе сила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне
„Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!“ Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред
Ову чашу пијем погуреном и срамном другу мом, генералштабном каплару дивизије Банаћана, кога су стрељали, 916, новембра првог. Господо, једну пијану чашу Банату!
Оргуље су свирале под нама, а, можда, и над нама. У мом сећању се сад све то тумба. Увече сам могао да идем код ујака, или у позоришта, и свуда, а кад бих се у зору појавио
Лично сам Бенешића видео тек при мом одласку у Италију, у његовој канцеларији, на Гричу. Кад сам ушао код њега, у ратној опреми аустријског официра, за
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима. — Па јесам ли ја вама, за име бога, говорио да у мом кабинету буде стална темпаратура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја; просто да се смрзне
Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању. Председник Гл. просветног савета (Потпис)” Такве садржине писмо упућено је и другом референту.
Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору. Извештај гласи: „У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.
Да видите шта је српска, витешка крв! Ударајте десет жигова, а не само два!” Чиновник у белом оделу принесе мом челу жиг, и ја се тргох... Пробудим се из сна.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И владаоце сам дочекивао, и министре, и... 'нако... свака чуда видео у мом веку, а 'вака чуда не видех досад... — Како, болан!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПУТОВАЊА 313 ЛЕТОВАЊЕ 315 НЕПОДУДАРНОСТ 317 КАМИЛЕ И СУНЦЕ 318 ЗАШТО СЕ КРИВИ ТОРАЊ У ПИЗИ 320 ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ 321 О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ 322 СОНЕТ О БЕСКРАЈУ 324 МИР ПРЕДГРАЂА 325 ДА МИ ЈЕ...
Каква река? Помислим — океан Чеду мом је за живот потребан! — И то је све што бих могла рећи О љубави, материнству, срећи; То је наше осећање, кравље...
Земља шкрипи као лађа, Заглунуше уши: Не знаш да ли све се рађа, Или се све руши. МУЊА Муња у оку мом, ко метак Споји крај и почетак, Обасја шумске изворе, У гори, у води, завали Све што је сагориво, запали И притом и
” О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ Гледајте, како високо су Те звезде разбацане по Космосу! Милион звезда! Сто милиона!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ноћ мирише, И душу мучи силни песимизам... ИИ Осећам да нешто у мом срцу труне Лагано и стално. Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи.
Ко раскинут ђердан, снизали се моји Дани, разбацани, туђи један другом, И у луталачком мом животу дугом Нигде један спомен уз други не стоји.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Залуд! Ја нисам способан за таке Високе, дуге апстракције више; У срцу мом је тама једне раке, Очима мојим пустиња без кише.
времена, Слепило духа што ће доћи потом; Ја њу не двојим сад од других жена Лепих, и јадних са њином лепотом. Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност
Мом духу, као и мом телу сада Груб додир само ствара радост неку; Осећам нешто тешко као клада У души, неку одвратност далеку...
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Овоме, као и од Бога и мене посађеном на престолу мом, ти се покоравај и послушан му буди. А ти, опет, владајући не вређај брата свога, већ имај га у почасти.
Света, Боже наш, славим те, и благосиљам те, и молим те и дочаравам те, јер по трећи пут благослов дајем наследству мом!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
и није му стрина, него швалерка! ЦМИЉА: Коме швалерка? ЈАГОДА: Коме, томе мом профисору! А и он у ствари није профисор, него неки лакирер! ЦМИЉА: Па ти сад веруј профисорима!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
која је два посла с овим измишљењем исправила: мене сиреч у веће познанство и љубов с[а] старцем мештером довела и мом брату Илији узрок кричати и кавгати се, што он при свом старом измрљатим часловцу остаје, не дала.
Ја сам совршено тада веровао да на мене бог попушта искушеније, да види [х]оћу ли ја у мом светом намеренију постојан бити.
У мом милостивом благодетељу ја нисам тада ништа друго могао видити него једног простака који није читао никаква казанија, ни
Истом, спремајући се да пођем к мом даскалу, ал’ ето ти два велика ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са мном
На неколико година после овога прикљученија једва се је у мом срцу, по други пут, жеља Омирова језика пробудила, те ти истом уједанпут пређем из Срема у Далмацију, из Далмације у
разве у крајњеј нужди; које, да је хотео и мој тетак употребити, може бити да ја не би[х] остао непоколебим у мом намеренију да се хоћу те [х]оћу попустињичити.
После овога незаборављенога разговора почели су ми се били чистије и јасније изображавати у мом уму совети мога тетка Николе. На[х]одио сам неко подо-бије међу његовим мудровањем и архијереовим.
Како би ми дошла на ум имена муж и жена, женидба и удаја, у свему тому представљао би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу светињу после бога на земљи; како би[х] чуо да у цркви бива
” Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим. Никад у мом животу нисам тако плакао. Гледајући село у ком се мајка | моја родила и расла; по ком се у детињству свом играла,
Не зна ко како том блаженом долином прође, како ли к манастиру дође. А кад дођосмо к мом љубимом [Х]опову, шта ће ко пре гледати, шта ће разматрати? Чему ли ће се више дивити И чудити?
У једандва минута би и[х] до тридесет. Никад у мом веку нисам дотада толику силу калуђера скупа видио. Била ми се почела крв возмуштавати и јежити кожа, као да сам се
Но он се мени почне ругати да сам од сунца поцрнио. „Нека сам“, речем му ја, „кад сам видио што у мом животу нисам мислио видити!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Последња птицо: мом лику се окрени Изговори тихо ово име И онда се у ваздуху скамени. ПУТ У РАВНИЦУ О дуго нам трепери пред оком Пут дуг
У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу, трско Која шуштиш од сунца у мом слуху. Веверице, измишљена на грани: што ме дрско Гледаш, кад те ево нема нигде у ваздуху?
Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње труни Осећам како амо бежиш. То тражиш лежај у мом телу. На два си места: онде труни, Да бих те овде имо целу!
Ти си у моме оку док још гасне Видела прва новог смеха клицу. А кад се вратим дому уре касне Знала сву причу само по мом лицу. Седим за столом и не знам свог лика. Пред огледало залуд ми је стати: У твоме оку била ми је слика.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Моји унуци по мом имену треба презиме да носе“, рекао је. Сада осети стид и због речи и због тадашњег узбуђења. Само стид.
“ Знао сам о чему мисли. Касније му је рекао: „Ово што сам причао о Луки Дошљаку...“ „О мом деди.“ „...Јесте, о мом оцу. Можеш да заборавиш.“ Зашто сам му то казао?
“ Знао сам о чему мисли. Касније му је рекао: „Ово што сам причао о Луки Дошљаку...“ „О мом деди.“ „...Јесте, о мом оцу. Можеш да заборавиш.“ Зашто сам му то казао?
— Боле да говоримо о мом оцу — прекиде га. — Прво о сину — жмирка на десно око, као увек кад се љути. Глумац у путујућем позоришту, помисли
излази из апсе и неће на слободу док сви Преровци не буду пуштени и док се не казне злочинци за убиства и тиранства по мом селу. Јок, капетане. Нећу милост. То јави свом газди. — Ако Ти је вола, сам јави.
Деца би се окаменила и из њихових уста врућа вода би текла. Једна богомољка заноћи у мом селу и, кад угледа месец, паде на колена и поче да запомаже: „Браћо и сестре по вери! Видите ли, месец је златан!
Помор ће му надокнадити изгубљено у апси. Ова јесен највише ће њему родити. А све за твоје добро, Адаме. По мом предсказању, Аћим неће дуго, и нек не брине, нашу тајну нећу одати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
нему; Па то ми је сада лепо Па то ми је сада мило Као да ми никад око Није сунца ни видило, К'о да никад премалећа Мом животу није било, К'о да никад није сунце Срећу мојy пољубило. Ј.
се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те нашем завичају, Завичају, мом негдашњем рају.
А кад нам хати клонуше у лету, Пред тобом видјех ја шеика њина. На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот пао му је брже...
Дигла си сто мржња, да стражаре као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.
В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају ме Црни јади моји.
Чуј, истину ћу ти рећи: Моја љубав од овога света. Да ли сам ти пети, ил' тек трећи, Мом осећају то не смета; Ни ти мени ниси прва, што ћу крити? А и ко зна шта још може бити!
срећа Са дахом њиним у неповрат мину; Април у цвету и у сјају сину, И све, о друже, што ме на те сећа Сад само тугу у мом срцу буди; А уздах тешки раздире ми груди. Сад нема љубичица!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
улазаху у поља небесна (те грдобе и тијех изродах до ја нико вообразит не зна), само што се свештенојзи гори и мом трону примаћ не смијаху, јер их моји пламени погледи са ужасом страшнијем дробјаху.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Овај трећи број, удвостручен и дигнут на квадрат, даје његов четвероструки квадрат, а овај је, према мом правилу, једнак двоструком квадрату мањег броја.
„Ја сам те своје мисли изложио у мом главном делу „Диакосмос“ и растумачио их на безбројним примерима“. Он донесе из своје куће то дело и поче наглас да
„Пре но што се попнеш на лађу, отићи ћеш мом ризничару; он ће ти уручити количину злата, довољну за цео твој живот“.
Никад се није дознало где и када је умро. Неће бити излишно да мом приказу Аристарха додам још двоје: одакле сам црпао материјал за своју причу о њему и шта је била даља судбина његовог
Зато се одлично разазнајем и у оном старом Бечу, како је претстављен на мом бакрорезу. Торањ Стефанове цркве, који се из своје околине уздиже небу под облаке, стари је мој познаник.
После краћег ћутања настави он своје причање. „И на живим створовима вршио сам опите. Животиње поцркаше у мом испражњеном реципијенту врло брзо.
“ „Да би то могао тачно да одредим, изпразних своју гвоздену цев и укључих у њу на оном месту до којега се, по мом мишљењу вода у цеви била попела, једну стаклену цев и понових опит по четврти пут.
„Боже мој!“, одговарам му, „у мом делокругу не може бити ни говора о таквим научним радовима који би се могли и упоредити са радовима присутних они су
“ Хтедох да у том правцу пођем и даље и рећи: „красна“, „дивна“, „лепотица“ итд. стајале су већ на мом непромишљеном језику кад се одједном тргох и стиснух га међу зубе.
тог брода присети се наша влада да тој експедицији придода и једног природњака и обрати се у питању његова избора мом професору Хенслоу, а он препоручи мене. После дводневног предомишљања пристадох да се примим те дужности“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И зар сами не увиђате како нама данас недостају Незнамови и Корењеви? — Па још тише: — Верујте, друже, по мом дубоком уверењу, оваке ствари треба највише преводити, оне нам никад нису биле потребније.
додао тако рећи потуривши је под нос, да је она сместа прогутала неколико добрих, врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу, једино има и да захвали што још одмах, после оних ужасних речи, није пала у несвест, као што смо сви с правом
Рекла ми је: да се стиди од мене, да ништа сигурно није знала о мом доласку, да је њен живот чемеран. Захваљивала ми што сам дошао, а он ме је позвао само на њено наваљивање, те да се
То је био карамбол, господо! Међутим кад сам се освестио и погледао, у мом загрљају налазила се главом мисс Тебе, сестра наша Енглескиња, велика добротворка, чију кошуљу (да споменемо само
сам је на јуриш па сам без муке постао вереником девојке која није била нарочита лепотица, али је била сасвим по мом укусу, девојка идеалних квалитета. После тога међу нама није било ничег особитог.
Била је то једна јавна жена коју сам давно био напустио и која је полетела к мени чим је чула о мом раскиду. Али се брзо повратих, јер ми се учини да у њеним очима и у њој видим нешто тако поправљено, препорођено,
Кад сам ушао у кућу и тужнога лица упитао, одговорише ми да ни они појма немају о мом несретном другу, али да верују да је негде отпутовао, по свом обичају да никога не извештава.
порока, због којих ни ја своје дете другоме не бих дао, и могу рећи да сам био сасвим хладан за све време ове анкете о мом владању и карактеру, коме се заиста није имало шта да замери.
не знам шта дао да она то није рекла, јер сам, не умем рећи зашто, очекивао да ће се она много боље умети снаћи у овом мом бедном и мучном положају, и зато, збуњен и разочаран њеним питањем, које ме доведе у још мучније стање због тога што
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Укључујем се у ток времена. Презаво запосједам стварност. И сухи факти, које оштро уочавам: да је на мом ноћном столу за трећину испијена чаша воде, да на зеленом картонском рубу седмичног календара на ормару пише
Има у мом рјечнику још доста таквих ријечи — имена растиња и птица, и којечега другога — којима никад нисам сазнао правог значења
И кад мислим на њега (а ја увијек мислим сликовно), видим га о мом лијевом боку, и нешто нижег од мене: ступамо тако, заједно, раме уз раме, и његово је десно раме малко ниже од мог
Нешто што човјека искупљује. А задао ми је јада у мом дјетињству! Могу слободно рећи да ми је загорчао и отровао најмлађе године.
Мој дјед је вјероватно увидио на мом оцу и на млађем му брату, мом стрицу, погрешност свога корака ка оплемењењу соја, па је похитао да то исправи.
Мој дјед је вјероватно увидио на мом оцу и на млађем му брату, мом стрицу, погрешност свога корака ка оплемењењу соја, па је похитао да то исправи.
Побуђивала ми је смијех помисао на те стричеве у кратким хлачицама или чак у повојима: према мом замишљању, појам стрица морао је као неминован атрибут имати бркове. Замислите дијете у гарде-енфант-y с брковима!
Тако се у мом крају и дојиље добављају из тих предјела. Из сурог, голог планинског залеђа. Чист оштар зрак и глад у желуцу као да
Унишло је у собу нешто лепршаво, бијело, са жутим лептиром осмијеха на уснама. Пришла је мом кревету — корачање јој се није чуло, тек сам чуо када је цвокнула стаклена здјелица с компотом о плочу ноћног ормарића.
Не допада ми се! Можда је и тачно. Штовише, хисторички, бит ће сасвим тачно. Али ми се не допада. Не одговара мени, мом укусу, мојој унутрашњој структури. Несумњиво, има много богова. Као и свих измишљених ствари.
Сјећам се да сам био сретан што ми дјед није у мјесту. И то не стога што је тиме мом дједу уштеђена једна мучна дужност, него стога што се на тај начин за дјечакову мајку још за пола дана отезала та
Јер и по мом схваћању такозвана поезија престаје ондје гдје је уистину, „враг однио шалу”. А моме филозофирању јасно увиђам читав
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече он, машајући се џепа. — Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. — Је ли доста?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ал̓ ето ти бостанџије: — Море, хоџо, што радиш у мом бостану? Насредин, како прихватио дињу да ју утргне, окаменио се крај ње и избуљио очи у бостанџију: — Море,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Знам је, јер на свему видим црна крила, Окамењен јаук. Знам је. Ал' нек стоји. 1916. МЕЂУ СВОЈИМА У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис'о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Уколико их нема и одбијају да дођу, знам да ћу провести бесану ноћ. До које је мере машта играла улогу у мом детињству могу да илуструјем још једним чудним искуством.
потпуно безнадежном, јавио ми се један од оних већ доживљених блескова светлости и сплав изнад мене се појавио у мом привиђењу.
Пошто сам стално затезао лукове, кожа на мом стомаку је ојачала и постала слична крокодилској па се често питам да ли можда захваљујући овој вежби чак и данас могу
и експерименти које су повремено вршили наши наставници су ме очарали и несумњиво су били снажан подстрек мом изумитељству. Исто тако, страсно сам волео математику и често сам од професора добијао похвале за брзо рачунање.
Сунчеви зраци, који су у размацима били прекидани, изазивали би тако снажан потрес у мом мозгу да би ме ошамутили. Морао сам сакупити сву снагу воље да прођем испод моста или неке грађевине, јер бих
Немачка влада је одбила да преузме постројење а француска компанија се суочила са озбиљним губитком. Захваљујући мом знању немачког језика и стеченом искуству, поверен ми је тежак задатак да размрсим ситуацију и ја сам почетком 1883.
отишао у Стразбур да обавим тај посао. Неки догађаји из тога града су оставили неизбрисив траг у мом сећању. Чудном игром случаја, известан број људи који ће касније постати славни, живео је тамо у то време.
Сусрет с Едисоном био је значајан догађај у мом животу. Задивио ме је тај изузетан човек који је тако много постигао, без правовременог образовања и научног искуства.
Они које то занима могу наћи неке податке о експериментима које сам тамо изводио у мом чланку Проблем повећања људске енергије објављеном 1900.
Све се то исто појавило у мом сну, осим привида моје мајке. Музика је допирала од хора из оближње цркве, у току ране ускршње службе, објашњавајући
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
За време рецитовања његово сухо и наборано лице би озарила нека нарочита светлост; то је било лице пророка по мом сећању.
Читање, писање и рачунање личили су ми на средства за мучење која је учитељ, по мом мишљењу незналица, измислио да би ускратио моју слободу и играње са друговима.
Читање, писање и рачунање личили су ми на средства за мучење која је учитељ, по мом мишљењу незналица, измислио да би ускратио моју слободу и играње са друговима.
Моја мајка је веровала у чуда и говорила је учитељу да нада мном бди дух св. Саве. Једног дана је учитељу рекла, у мом присуству, да је у сну видела како је св.
Када сам посетио свој дом, искористио сам прву прилику да мом оцу и његовим пријатељима који су се окупили пред нашом кућом у недељу поподне и разговарали, испричам шта сам ново
Време је да поменем да пашњаци у мом родном месту покривају простор од неколико квадратних миља који би неких година били засејани кукурузом.
Како су у мом младалачком размишљању од пре педесет година, светлост и звук били доведени у везу са природним даровима који омогућава
Он плану и направи покрет руком као да ће ме дохватити за уши, али се предомисли и распали по мом поносу. - Ти, мали, глупави српски свињару, не мислиш ваљда да ти царски чиновник помогне у твојој лењости, ти говеђа
Много су га занимали моји описи живота и обичаја у мом родном селу. Када сам споменуо св. Саву, повукао је паралелу између овог свеца и Јана Хуса, великог чешког патриоте и
Читаву годину нисам послао обавештење о мом успеху у школи у Прагу, јер никад нисам постигао бољи успех, а стално сам се борио да не добијем још слабије оцене.
неколико дана моја мајка је примила писмо послато из Хамбурга, у коме сам јој најтоплијим речима објаснио да сам, по мом мишљењу, прерастао школе, учитеље и наставне методе у Прагу и да сам ради тога решио да отпутујем у земљу Франклина и
јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом телу од сталног излагања леденим ветровима северног Атлантика.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
своје синове из двостране перспективе, из митсконационалне и исконскомајчинске: Јооој, три года српска у мом вијеку, три Обилића у мом млијеку.
перспективе, из митсконационалне и исконскомајчинске: Јооој, три года српска у мом вијеку, три Обилића у мом млијеку.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(ИВ ) Баш ништа ме за цркве душа не боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом.
доживљаја: „Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу. Одједном сам се сећао, и ја, градова, и људи, које сам ја видео, на повратку из рата.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Што мом слогу недостаје, Нек попуни твоје име, Често крин и чичку даје Цену кад се дружи с њиме. ПРЕДСЛОВИЈЕ Шта су ови наши
ФЕМА (изврће очи): Ах! Лес Париз, лес ноблес, лес модес, лес интов. МИТАР: Вициш, ја би те сам о мом трошку у Париз одвео, само кад би ми обећала три године онако поступити као што ја оћу. ФЕМА: Да будем паорка?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Прими и цвет кога презиру љиљани Запамћене мудрости у сусрет мом праху. Истинске су речи тужне; прави дани Празни. У прашини траг нађи уздаху!
Главо све даља од срца мом праху Трулеж у цвету отрезни и целу Ноћ кроз пределе без наде, у страху, Празно и земљано вапи звезду белу. 1958.
то је најлепша куга то су најређе болести тако потребне мом тамном жару када покушам да издвојим мало чистог времена — песму ама не свет онакав какав је празно у
мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости залеђене Јеси
Али ко зна Да л ће та светлост икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који себе не упозна БОЛ И
Петровић, Растко - АФРИКА
Тумач ми преводи шта причају: „Бели цовек је тако бели велики, да не моци проци клоз малу клоз лупу!“ Реч је о мом мучењу да се провучем кроз пролаз краљеве терасе. Носачи се измењују с времена на време.
Свестан сам колико је ово јединствена ноћ у мом животу. Да није страховите жеђи које не могу да се ослободим већ данима, живот би личио на сан.
Они живе у сталној паници. Бој у мом хотелу у Дакару, Мамаду Бинта из Сора, од расе Туклор, видећи да сам купио једну колајну из које је извучен најпре
што иде на Даљни исток а не пролази Суецом, постоји чак и један табарен са сасвим изузетним програмом, како ми кажу у мом хотелу. Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Иде! ТРЕЋА СЦЕНА Везир Сулејман долази. Турци се уклањају устрану. СУЛЕЈМАН: Шта је то? Каква је хука по мом конаку? Где се и мува зуком страшљивим Тек једва чује...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тако ја мом срцу Зборим више пути. А оно задршће, Снужди се — па ћути. И Ао, небо, плаво небо, Тајовита красото, — Са
X Девојчице, немилице мала, Што си моје срце оковала? Није оно сиротанче криво, Што сам тебе на мом крилу снивô, Жељан био, па те загрлио, Прехитрио — па те пољубио. XИ „Ај, пусти ме да одлетим — Мио ми је лет.
Мој је бисер, а на мом је цвећу, — Завидећу, — ал’ замерит’ нећу. ХХХВ „Мој драгане, где си синоћ био, Ил’ си пио ил’ си дангубио?
Ја и не знам шта је било У тренутку том — Тек осетим да је нешто Лакше срцу мом. ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!
Махом дође мом погледу, Па не могу разазнати Које ли је моја љуба, Које ли је моја мати! Тражим слику оца свога, — Јест, она је,
А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом крилу, Чува тебе туга твоја!“ А кад сване зора бела, Кликће као соко сиви, Она ти се прва јави: „Добро јутро,
Као да ми никад око Није сунца ни видило, — Кô да никад прамалећа Мом животу није било, Кô да никад, није сунце Срећу моју пољубило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Замор ме је савладао и ја сам заспао. Али трзао сам се у неколико махова. Једном без икаквог разлога, јер је на мом делу фронта владала тишина. Али пред зору пробудио сам се због хладноће. Осетио сам луду жељу да попијем нешто топло.
Држим часовник у руци и чекам да ракетла наново сине... Тек је једанаест... На мом одсеку је мирно. Наравно... Бугари су иза мојих леђа, а ја сам поставио своје војнике тако као да су они испред нас.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Крадом дању, кад се може; ноћу на месецу Обискати свету гушту, с' завјетом мом свецу. Ако буде угодница, наших страна вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом,
Лобзанија уста твојих превосходе млека, Превосходе грозда сладост, росу златног в'јека; Гортану мом мед и саћа нису такве сласти, Слађи није њежни покој него тихе страсти.
Приморије, слатка жељи од мојих днеј јуних, И из тебе мора нешто да мене узбуни! Да вкусити духу даде мом твоје прелести, Пак за кратку сладост да се сад љуће одмести!
1816. Еустахија Арсић МИХАИЛО ВИТКОВИЋ ЉУБОВИ Пуста љубов шта учини, По мом серцу шта почини! Сву тишину изгна, прогна, И веселост моју попра до дна.
мене вију Лица будном што су невидима, Тад ја грлим оне млечну шију Што на ум ме будног не узима; Тада Љуба седи мом на крилу, Грли ме и љуби узајмице, Безмилосну так онежим вилу, Да ми сама пружа усничице; Морфеј готов жеље м’
Кад ја дођем и упитам, казаћеш ми стање, Тај ће вопрос бит мом серцу најслађе питање. 1838. Никанор Грујић ИДЕАЛУ Полету мисли виспрених, танког из Облачка дивно,
Биће па ће проћи и жалост и вај, Побледиће звезде — спомену је крај. И на гробу моме, вечном дому мом, Дићи ће се дрвце у расцвату свом. Рашириће гране, осенчиће ’лад, А њему ће прићи путник неки млад.
начичкао слова, И ко донде доспе, слова чита ова: „Кад се смрче телу, тада духу свану: Дух младића овог сад је у мом стану. Црна тешка земља духове не гњечи: И тљенени човек само под њом јечи. Ој, путниче сваки, пред споменом клечи!
Оних истих птицах жомбори мили, С којима се сваки срећан весели, Нису већ за мене, јер ми серце вене За мом љувезном. Извињавајући се због могућих погрешака у објављеним текстовима, опрезни Славончевић вели у предговору: ,,..
Нашто сунцу небесном Живи топли жар? Танко чувство срцу мом, Мили неба дар? Да вам сродно дише груд, Па милине биће свуд, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња.
год. дугао се да јој је прави наслов Мачије перо лоша Поповића): Ја сам верни српства син, Милош именом, Мом ћу српству старат се Казат временом: Што је српско љубити, Српства благо грлити, Света да је задаћа Срба Милоша.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Кô да ја певам?... Да не уздишем? Уздишем, ах, кажи оцу мом! И за најмањим оним каменом Што сам га некад — већ некад, да!... У палачи му холо газила!...
Баш ми је мило!... Мило? А зашто? Може л’ се мени ишта милити? Може ли бити мило срцу мом Што ће се видет’ с једним варваром? И сатани се ништа не мили, — Па опет тражи слуге, робове; А зашто?...
И обећô сам дужду, тасту мом, Хиљаду деце горске послати, Да му у вељој беди помогну Угњетатеља српског побити. — Па пристајете л’ на то ви!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Је л' де, Јабо, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби. Је ли тако? Де, кази своме Јуји! — поче му се безазлено улагивати.
кренућемо се ми на далеки — далеки пут — тако је увијек Мијо говорио — не могу да гледам, како се онај Швабо шири по мом добру, како руши и оба ра моје воћаре и моју шуму, коју су ове старе руке гајиле. Чу се да је Столина мајка умрла.
— учини се Симеун као да и не чу што онај у мраку рече. — Збиља, брез шале, шта ви то причате о мом Симендашу, о мом старом делији и бранитељу ове обитељи и ове наше свете ћабе?
— учини се Симеун као да и не чу што онај у мраку рече. — Збиља, брез шале, шта ви то причате о мом Симендашу, о мом старом делији и бранитељу ове обитељи и ове наше свете ћабе?
По говору видим да је ово дијете из Лике, па ето откуд знам како му је име. Писарчић: А, враг га однио, тако је! Мом је брату, што је у жандарима, име Мане, а у самом нашем мјесту има пет-шест Дана и Мана.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ВЕЧЕРЊА Клоне дан горама у руј. Самотна уздрхти бреза и твоје тело. Приклони главу рамену мом, горама у руј. Страх, осама ме, уза ме ти. Заспала травка, сен из незнани, самотну ме о чуј.
Клоне о клоне, све самља она домаку океана песма ова лагана. Бона, кад клоне дан, приклони главу рамену мом, горама у руј. ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА Ронила ронила ми дробну кап у сретање.
2 У завичају мом згурени кровови ћуте и миле воде и дим по земљи се краде. 3 Зебња је овде, ослушкују се створ и твар: у камен
Уклетог оца душом ту сав син, спаси, кад клону све, и у срцу још, самотноме мом, камени вера у спас!... Јер није на Косову задњи чин; и кобни где народа глас, издајом већ име ти оцрни, јадни
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(в. иначе примере у мом коментару СЕЗ, 41, 499). На једном месту (БВ, 7, 1892, 327 идд) јунак се зове »Паприка-Јанче«.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако се прича понавља. Поново ми васкрсава у сећању оних неколико месеци по мом доласку у Вратимље. Као и на Доротеја, Прохор је на мене устремио своје канџе.
Ја сам упорно остајао при своме, сматрајући да ништа озбиљно нема да се приговори мом предлогу за спуштање низ северну литицу. Уопште се није о томе радило. — Ти си издајник! рекао је Дадара мирно.
измишља нове и нове лудорије а ја сам спокојан, ништа ми не недостаје, све што бих хтео од овога света сада је овде у мом наручју. Шапуће ми на уво свакојаке будалаштине та мала незасита кучка, а кад јој не одговорим, уједе ме за уво.
Гледао сам их мирно док су се крај врата ове јазбине смијуљили, вребајући неки траг осећања на мом лицу. у суседној одаји подрума лежао је Доротеј. Ослушкивао сам звецкање његових окова.
Хтео сам да покажем оном грбавом зајебанту да сам самцит могу уловити свињче. Нешто после поноћи јама, по мом мишљењу довољно пространа и дубока, била је ископана.
По мом рачуну сузе су најбољи подводачи, свеједно је да ли су од смеха или од туге. Од суза женска душа постаје мекана, гипка
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То беше узор оних дана, Кад је у младом срцу мом, Трептала бледа Татијана И романтични Ленски с њом. Кад сам по сву крај Пушкина Лепота женских сневô чар, И плашио се
И сада се живо сећам на тихотно једно вече: Ти почиваш на мом крилу, а ниже нас Гангес тече. Као стражар тавне ноћи бледи месец тихо сјаје, А прохладни ветар душе са висова
тебе, мила, у слатком жару свом; Јер ти си чистотом својом и собом, анђеле нежни, Небесни позив дала земаљском бићу мом. 1892. ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ СЕВЕРОВЕ Путниче с обала цветних бисерне Ипокрене!
Ал' послови таки са нама се десе, Кад расејан човек удара адресе. 1891. РЕАЛИСТА Познавô сам стихотворца у сећању мом далеком, И та бедна амфибија волела се с праљом неком.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада, када знам да ћете ме Ви, драга пријатељице, на мом лету пратити, ширим своја духовна крила за далеке летове. Прелетећемо целу васиону и улетети дубоко у древну прошлост.
од оникса са ликовима поменутих Александријаца, а девету од карнеола са ликом бесмртног феникса, израђеног тачно по мом грчком одличју. Онда ће начинити један мали ковчежић од абоносовог дрвета и слонове кости, а са позлаћеним оковима.
Онога јутра када сам формулисао свој календарски проблем, моје мисли одлетеше далеко од мене. То се показало већ при мом првом дневном послу: при бријању исекох свој образ у четири разна правца. При доручку сасух чај у дозу за шећер.
ОТСЕК ИСТОРИЈЕ НАУКЕ Београд Ковчежић са камеама Александринаца, у пуном свом сјају и лепоти, стоји готов на мом столу.
Од Тодора су сачувана два врло лепа портрета; онај који се налази у мом очинском дому, израђен је од нашег познатог старог сликара Јована Исајловића који је живео дуго година у Даљу и био
Замислићу при том мом ходу да сте поред мене да бих у Вашем милом друштву оживио и саопштио Вам, драга пријатељице, још неке успомене мога
Од оног тренутка, који се тако дубоко урезао у мојој памети, ја сам био, све до данас, у ствари, само гост у мом очинском дому. У Осеку бих дочекан оберучке.
Мила и срдачна добродошлица која ме је врло обрадовала! Не мање Ваша жеља да се са Вама прошетам по Бечу и причам о мом некадањем животу у овом овда још царствујушчем граду.
Но, већ при том првом мом кораку, ја се спотакнух. Слушаоница беше већ дупке пуна, ја морадох предавање престојати.
Ту сам проживео још пет лепих година као инжењер. У овом мом првом позиву имао сам великог успеха. Већ мојим првим пројектом начинио сам извесну сензацију.
И он и његово друштво обрадоваше се мом доласку, па поседосмо ту у живом разговору до дубоко у ноћ. Вегенеру беше онда 43 године, али сувоњав, витак,
Ја Вам описах, драга пријатељице, у мом последњем писму како је изгледала некад наша Земља, а Ви ми читате из Светог Писма: „А Земља беше без обличја и пуста
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН Какав: »парастос«, »помен«? Коме за душу? МЛАДЕН (зачуђено): Дедо, што питаш тако? Па знаш: парастос мом зету, хаџи-Стевановом сину, који је умро пре три године. МИРОН Њему ли? Кћи твоја не сме дати парастос.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али ако је стало до нових и млађих кола, онда, господин надзорниче, ево да вам кажем како се шале људи у мом крају: посади руду у земљу, па ће нићи нова кола. А сад извол'те да с нама вечерате, да једемо, да више не разговарамо.
Швапчају, и све некако преподобно. А с малим Луком, да видите, ђаволски жупник само на мом језику разговара. Зауставих једаред матер Лукину, нарочито, и запитах је шта она мисли са дететом које је, ето,
— Паула и Љуба испали добри спекуланти. Потседају ме, иза млина купили баштованлук, а кућу саградили пола на мом земљишту... Младост граби, тако је било, и биће... Већа је брига Срба.
— „Тамо у мом крају — каже госпа Нола — ми нисмо навикли да у црну кафу дробимо, па од мене примили то и сви моји укућани.
Навире у њима оно чисто одушевљење које је срећно да се застиди над учињеном неправдом. Грунуше признања. — Мом брату сваке године школске књиге купује. — Мени је доктора платио да оправим зуб. — Милан Марић је устао свечан.
Павле мој, наравно и његова мати, и сад ме дочекаше, мене и моју бригу, као да сам њихов рођени — а мом оцу све то није разлог да буде и Богу благодаран и радостан! Сур човек; орлушина нека је у њему.
Светислав је сад на мом месту у Бечу; и њему треба чинити радости, да бисмо се онда и ми радовали. И тако даље... Јуче сам прочитао у једној
сам се упознао с једном младом девојком, фином, музикалном, доста начитаном, и сад једно другом пишемо, и то је у мом животу нешто много радосно. Римљанка је, с њом сам обишао околину Рима. Од ње научио талијански...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Чимпеприч, »хи, хи, хи! ја би баш зафалила мом куму на таквом имену.« »Ала би се ја једила!« Јошт смо ми срећни, господичне, што се знамо помоћи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ти си прави терет На мом срцу бедном; Да л' ме волеш, Фани, Ах, реци ми једном? Ту моју лепу и идеалну љубав разрушила је туђа интрига, као
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Никада! Зашто ме никада ниси ишопала, да се једна љубичаста модрица на мом дечачком дебелом месу расцветала? Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг и данас би ми ево био траг, До колевке ми
му, бејах толико први, Да сам гледао за њим, још дижући сан с лица, у чуђењу, Стално сам налазио траг његов светли при мом буђењу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Макова је свакога дана било све више. Већ су читаво поље прекрили. »Као макови у мом сну!« — помисли жена и виде како, крупнији од свих, израста један цвет, а из њега излази девојка с цветом у оку, смеје
Шта је светлост свитаца према бљеску моје косе? Шта тананост вилиних коњица према мом струку? — настављала је да гледа свој лик у води, а девојке су одлазиле у поља радујући се мирису високе летње траве,
— Боље да никог није изабрала! — с негодовањем уђе у љуштуру Рак-пустињак. Шта има он с тим шља— мом унаоколо! Поче весеље! Како је немирно кружило јато риба! Лелујала се морска саса.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тихо... Све ћути... Само бршљан свели, Негдје, уз летве, шуштô је кô свила... И у час кад си на мом срцу била, Чудесна свјетлост сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету,
И јад и мрачна туга, У љутом чемеру свом, Кô растопљено гвожђе По срцу падаше мом... 1911. СУСРЕТ У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора завичајних.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
другу књигу пише: „Ао Бајо, пивљанско копиле, ја се с тобом помирити нећу, да ми дадеш хиљаду дуката, док не дођеш мом бијелу двору, не пољубиш хрта међу очи, и кр’ата коња у копито, онда мене у скут и у руку, и преда мном у земљицу
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Моја глава док ради — ради Као булдожер Ил тигар млади А када не ради — она се хлади На јастуку се хлади У мом јастуку има чичак Један сан мали Један сничак Чим трепавице око свуче Сан се у моју главу увуче Почне да лети по
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Није свак страшљивац као ти! — пецну га Луња. — Страшљивац, страшљивац! А погледај рупе на мом шеширу! — разгоропади се Стриц — је ли то од пушчаних зрна или је од мачкова репа?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И сва земља која се испуња од моје благодети сваким благом, то је моје црпало. У мом великом дому нису теке исто златни и сребрни судови, него свакојаких се судова находи, и бакарних, и гвоздених,