Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пита их: далеко ли мисле. Кажу му ове све што су чуле. „Видиш да сте луде, праве кокошке без мома! Које икада до данас чуо да ће лисица што добпо казати кокошкама?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тако кад „убава мома“ каже драгоме: Не ли сме пуста роднина? он одговара: Високо дрво сем нема, убава мома род нема, јазе ћу тебе да земам.
Тако кад „убава мома“ каже драгоме: Не ли сме пуста роднина? он одговара: Високо дрво сем нема, убава мома род нема, јазе ћу тебе да земам.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да је она у том добу већ зрела за удају врло јасно говоре речи и изрази: „удавача“, „мома за армасувајне“ и „девојка за полицу“.¹⁵ Период момаштва завршен је када се момак ожени и постане „млдожења“.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Из далеке покрајине Ја сам амо дошô, Ко б' за момком из туђине Јадовати пошô?“ Тако момак овде жали, Једна мома тужна Стоји мору на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе лије, А све оне јадне, Па бијело лице крије,
Нос' ме, стазо, доле, доле!“ Закликтао од милоте. Доле га је стаза снела, О да дивна овде чуда! Једна мома стоји бела Кâно снега млада груда: „Ој девојко, злато чисто!
“ „Ој срећице изненада! У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.“ Путник иште, отац даје, Ето путу дође крај, Ал' и моја рука даје, Драги роде,
А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома милоока Ту је рубље прала. Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га менека!
Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га менека!“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже И чудо га снађе: „Јао мене, и до сада Шета ја по горе,
“ Тако рече момак туна, Па с' млађан зауја Да он види иза жбуна Тог чудног славуја. Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме?
Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе — ето беде — Бежи мајци дома! Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме.
Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноне јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да имаш крило лако Да прнеш облаку, Не би
“ Красни мома има доста, Кô ти нигде и никада, Код тебе ми срце оста, Зато с' прођи свега јада, Збогом, драга, руку на, Верна
Сад би гледô дено мома Понајлепши има, Па би весô тамо ома Полетео њима, Да с' нагледам млада века Ти чарни очица, Да с' нагрлим бели
Драгог ето из тог боја На коњицу огњаноме, Биће скоро преда мноме, Да је донде готова Суђеница његова.“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу красну згледа, А угледат липа не да.
“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу красну згледа, А угледат липа не да. Мома везла — готова је, Тура везак па устаје, Гледа брду, двором шета, Ал' одозго једна чета — „Боже, Боже, страшна
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Чобанин се наслонио На гранчицу ораову; Туд’ пролази млада мома, Да поткине ту гранчицу; Проговара чобанине: “Девојчице, бело лице!
26. Иде мома од овце, Ведро носи на главу. Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше.
Пала магла у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’ пространа слана мора! Вишњи! Вишњи!
Жените га, не држ’те га, Да га брада не превари, Да му мома не забави. ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 43. Пасло коња младо момче, Пасло коња спрам мјесеца; Препаде се од мјесеца И забјеже
“ 106. Пасла мома јеленке, На воду их навраћа. Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома. Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак
“ 106. Пасла мома јеленке, На воду их навраћа. Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома. Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак је хита на бреге. Где је мома паднула — Ту је расла брекиња.
Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома. Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак је хита на бреге. Где је мома паднула — Ту је расла брекиња.
И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206. У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златном јабуком: “Узми, мома, ту јабуку,
долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златном јабуком: “Узми, мома, ту јабуку, моја ћеш бити.“ Мома ју је узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни јабуке, окани ме се.
“ Мома ју је узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни јабуке, окани ме се.“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази
“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним ђерданом: “Узми, мома, овај
долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним ђерданом: “Узми, мома, овај ђердан, моја ћеш бити.“ Мома ђердан узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни ђердана, окани ме се.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У лето се посећује село у којем је рођен Дон Кихот, И једним оком, на плажи, чита се Мома Капор. А зима нам открива истину да је живот Одрицање, напрезање, скомрачење и напор.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
10. Мома која мало вечера Синоћ мома доведена Мало вечера, Мало вечера: Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господск
10. Мома која мало вечера Синоћ мома доведена Мало вечера, Мало вечера: Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску.
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир’ патке, три голуба,
Синоћ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Девет погач’, десет сира, Осам волов’, седам крава, Шест овнова, пет гусака,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да; Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац свира, мома поје: „Коловођа, злато моје!“...
Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома млади', Збогом грожђе, збогом виногради! ................................. .................................
А са горе, крај потока, Стазица се дала; Једна мома милоока Ту је рубље прала. Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га менека!
Ал' кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес' га менека!“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже, И чудо га снађе.
Тако рече момак туна, Па с' млађан захуја, да он види иза жбуна Тог чудног славуја! Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме?
Ал' и мома из заседе Поскочила ома': „Бежи, селе, ето беде, Бежи мајци дома!“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме.
“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме. Бежи мома до колена Ноне јој се беле; Беле ноне до колена Момка су занеле.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила није никад ме, — Никад ни љубила. РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда - Лазин син.
Оно момче давно чека, На то навија; Мене шаље да му будем Проводаџија“. Дивна ј’ мома, кад је румен Стида облије. А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887.
Детић рече: „Добар вече!“ Па одговор чека њен. „Добар вече!“ мома рече, — Стид је зави у румен. Ал’ ка’но што, не знаш како, Од пупољка буде цвет, Њене прве речи тако Развише се
— Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар. „Немој, мајко, карат’ тако, Нисам
“ То говори, један превес снима — Ох, дивоте, ко да се нагледи! Стале очи и краљу и свима. Дивна мома, јесте, анђô прави, Лепше нико нит’ виде нит’ снева, Рајска радост кроз лице јој зрачи, На уснама љубав се осмева.
Ал’ гле чуда! — Ни рога, ни репа: Насликана опет мома лепа, Јоште лепша него она прва, — Срце ти се од умиља цепа.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Рузмарин је јоште мали, Ал’ се већем хвали: Чим га који цветак види, Таки се застиди. ХХВИ Да ти ниси српска мома, Притегô бих друге жице, Певао бих твоје очи, Твоје груди, твоје лице.
Да ти ниси српска мома, Ја бих теби хвале вио, Ја бих тепô ситно, лепо, Не би л’ ти се умилио. Ал’ шта зборим, куд заиђох!
Ал’ шта зборим, куд заиђох! Да ти ниси српска мома, Сав големи свет би био Међу нама двома. XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо,
XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је очарало Моје — ново миље. Хај, ала је дивна мома Нашла верна друга! Ох, ала се ми волимо, Ја и моја туга.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1817. Михаило Витковић СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА МОТО на серпску перву Пјеснарицу Серпска мома Ил' је дома Или код овацах, Радећ пјена Као шева Милом свога срца.
Ил’ у мојој градини, Ил’ у туђој садини, Мома шеће стасаста, У облику красаста; Бела, мека кожица Мајчина јој кошица; Место лишћа зелена На њој леја
Младо Момче голобрадо Несташно је и одвише, Као јагње умиљато, Ал’ тим мање милостиво. Свака мома која хоће Да не буде поливена Мора да се откупује; Свака мома поливена Мора за то да му плати.
Свака мома која хоће Да не буде поливена Мора да се откупује; Свака мома поливена Мора за то да му плати. Која хоће да с’ откупи Мора с’ дати пољубити, Која треба да му плати Мора њега
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПЕСМЕ Садржај МОМА 2 МИЛА 3 СТАЗЕ 5 ГДЕ ЈА... 6 ЈОШ...
53 ПОЗДРАВ 54 ЈАН ХУС 57 КАЛУЂЕРИ 61 ПЕСМЕ МОМА Кад би мома звезда била, Никад не би душа моја Бела данка зажелила. 1856. МИЛА „Вина, Мило!
53 ПОЗДРАВ 54 ЈАН ХУС 57 КАЛУЂЕРИ 61 ПЕСМЕ МОМА Кад би мома звезда била, Никад не би душа моја Бела данка зажелила. 1856. МИЛА „Вина, Мило!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
може бити и седиште виле, која се налази под кором (Бог да момчету златне роге, и оно »прободе кору, Ал̓ у бору млада мома, Пак засија као сунце«, нар. песма, Софрић, 26 ид). Али за бор везују се и више представе. Он може бити божанство.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И блудећи тако на језеро паде, Па по њему - јаде! - кô закован стаде: У језеру плавом чудна мома плива, Какву болна душа у заносу снива Небрежљиво плови, распустила косе, Занесени нек их таласићи носе!
И поноћ се блага вијну, да превали; Ал' зајеча гора, запљуснуше вали! Где је пастир? Мома? Нестало их! Нема! Свуд је тихо, мирно, тишина је нема; Само лаки вали у кругу се губе, Па студеном струјом обалицу
И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба. Над седлом се мома наже, Руку диже и бич пуче; И Љубецки главу саже, А мамузом вранца туче.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Али је наша мома добро испекла оно што Вла каже: чеј ја мун нуј минчун (само што је у руци, то је извесно). Она закте да се Роман
) Старији, међутим, из друге собе дошли, и девојка изилази напоље. Прводаџија. Е, како се допада мома, јесам ли казао да је лепа? Младожења.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
зрно бисерно, Јеси ли чула, разбрала: Ситно камење број нема, Дубока вода брод нема, Високо дрво хлад нема, Убава мома, мори, род нема. ТОМА (за себе): Да, јест, зна се: лепота доба, род, старост нема (трза се.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине блиста, Са грана славуј поје. Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави.
Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.