Употреба речи момак у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Није, богами, учитељу, ето видиш, овај мој побратим Живко... Хе, мој брате, да знаш какви је то момак био, а сад сенка, сенка од човека! А то су све учиниле две-три године... Беше прав као јела! А сад?...

Већ су се многи, ознојени и уморни, пустили из кола, само још понеки момак и девојка играју, али усиљено; само Чукурова Стана што је високо дигла главу, па се лукаво смеши на мог побратима...

Например, јунак наше приповетке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло погледао, а толи да га кљуцне својим напретком. — Милисаве, изиђи-де ти напоље!

— Милисаве, изиђи-де ти напоље! Милисав изиђе. Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са црвеном поставом, а

— О, Милисаве синко!... Па како, дете, како још?... Е, е! До јуче ђак, а данас свршен момак! А кад је сркнуо мало ракијице, а он упре своје благе очи у Милисава, нешто му на њему беше необично; сувише му је

Е, али шта ћеш? Трпи се, ти си вредан момак каквога у целом селу нема; све ћеш ти то накусурати... Има времена!... — Али...

И јуче ми је баш доходио, скиде капу, пољуби ме у руку; ја мислим богзна шта ће... Кад тамо, шта је?... 'Оће момак да се жени, и то никоју другу не мисли, него баш њу!.. „Бре, дете“, рекох му ја, „нећеш је узети, док је на мени главе!

О томе су ми већ и други приповедали, — рече кмет-Радован. — Ал’ ето, — мисли учитељ, — кад момак воли девојку, шта му знаш? А и време је да се жени, кућа му је остала празна, а седамнаесту је годину још лане навршио.

Коло се све више ширило, већ се и старци, угрејани вином, хваташе до разигране момчадије... Само један момак стоји у крају...

После тога извади из недара једну шарену кесу, од свакојаких перлица штиковану. Такве дуванкесе није ниједан момак у целоме Планинцу имао.

— А и моја Стојна била је одјутрос код баба-Јане врачаре; гледала је у пасуљ, па вели: „Млад, висок момак, ту је из села“... Нико други, него он... — Ко, Никола, ко? — питаше га радознало гомила.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Затим оду сви. Мој отац мислио је опет да иде да моли. Но тек што је тако забринут дошао у српску војску, а момак дође и каже: „Хајде, кнеже, зове те ага”.

Дођу нам контроманска кола; седне Црни Ђорђе, Катић Јанко и ја, и момак Карађорђев Антоније Пљакић. И дођемо у Земун, у ђенералову башту.

Таман ми с нашом војском из Жаркова долазимо, и чујемо где пушке пуцају, а дотрча момак Црном Ђорђу и рече: „Ударише Турци многи а наши се туку, али су врло у стра̓у.

пашине куће, а по пољу бејаше свуда пшеница посејана, а пешак опколио кућу и на кућу пуцају, у којој Пљакић и наш момак Пава и поп Сретен и јошт са 15 момака изнутра се бране.

Али се то разговарамо све у брзоме јашању. Врати се Чупић и оде; ја сам остадо̓, само један момак, Иван Бугарин, носи два пиштоља за појасом.

Врати се Чупић и оде; ја сам остадо̓, само један момак, Иван Бугарин, носи два пиштоља за појасом. Сад они се боје да момак не убије кога, а неће да му пушке узму, ваљда да ме не плаше, но капетан новски дотера коња близо, пак рече: „Деде,

— Неће момак. Ја повичем: „Удри, удри!” (Сетим се да они ̓оће да му пиштоље испразне). Потеже мој Иван, сву јабуку нашара драмлијама

Верујте ми, децо, кад испрати̓ и момка и коња, чисто ми ни пола муке нема. Кад момак мој верни неће с мене погинути, а и коњ неће Турцима остати, а себе сам осуђујем, шта сам тражио нашао сам, ја већ

горња опстојатељства, и рекнем: „Надам се да ће Хаџи-бег побећи, јербо нам добри наши пријатељи кажу”; и да ће мој момак рано хабер донети за Хаџи-бега.

Ја му кажем: „Господару, мени ће мој момак донети хабер озго, иако буде Хаџи-бег ноћас вратио се натраг, ја ћу избацити пет топова; ако ли буде освануо у своме

Он узе око стотине своји̓ момака и оде. Тек прошло четири — више ли мање ли — сати, дотрча мени у Ваљево момак: „Муштулук, нели, Хаџи-бег ноћас утече натраг на планину”.

један седи те га момак чешља, велики перчин, све му се прси сијају. Ја запитам једнога: „Које је арамбаша?” јер сам упамтио од онога што ми

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. — А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. — Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе... Еле, за часак ти пуче тај глас по селу.

Сретен није Циганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак. Служи под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.

Ни сам не зна куд ни зашто. Често су људи говорили: »Баш штета што овај поштен момак нема среће, а ова ко вредан и поштен!

Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш. Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.

— Тако су се погодили — примети Видак — ја сам им градио уговор. — А како ми се чини, отресит је момак. — Прави кремен! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. — Тако се сви хвале њиме!

— Није. — А што ти, газда Миле, толико разбираш за њ? — упита Видак лукаво. — А што не бих разбирао? Момак ваљан. Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. — Е, то је онда друго!

Ионако си ми се жалио да те не слуша онај твој момак и 'оћеш да га отпустиш — рече Видак и намигну на Милуна. — Та оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори

Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју. Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак. А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати...

— Горе у Космај! Двојица ги има. — Е јес'? — Јес', богами ти кажем! 'Едан је хтео да убије момак Витомиров сос пушку, теке му не упали. — Е ви'ш ти сад белаја! — учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје.

Чобанин Трпков давно отерао овце горе у чајир, и давно је требало да дође и да донесе помужено млеко механи. Сам момак дочекује и услужује госте. Дођоше у механу Тиосав и Витомир, нешто врло разговорљиви и весели.

Седоше за један сто, наручише полић ракије и запалише луле, а све се згледају и осмешкују један на другога. Кад момак принесе ракију, упита га Тиосав. — А камо ти, море, газда? — Спава. — Зар до ова доба? — Није сву ноћ заспао.

— Није, него је преседео тако на кревету сос пушка. — С пушком?... Иди, море, пробуди га; може те псовати. Момак оде у собу, а Тиосав и Витомир прснуше у смех.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села. Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.

То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!... Шта ми је то: девојка?!... Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи па сваки нокат по цуру!... Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко.

— Мисли ли и он да сам лопов? — Мисли. – А ти? — Ја не мислим. Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... — А хоћеш ли ме чекати? – Хоћу! – А ако те он запроси? – Одбићу га! – Ако те твоји буду терали?

Богами смо се огрешили о њега!... Па, још како се брине о моме Лазару!... А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!... Па још какав је то кућанин!... Ето, ја!

с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. — Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром? Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима.

— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари. Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?... Јелицу Милошеву хоће он. Иван се осмехну. Он је давно знао да Лазар воли Јелицу.

Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. Кућа је била отворена.

— рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро. Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће... Знали се од детињства, па се и запазили.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Неће те нико ујести! — Знам да неће! Момак који га је пратио отвори једна врата. Мене би стид. — Изволи! — рече Јоца. — Хајде ти напред! Он уђе. Уђох и ја.

Мене би стид. — Изволи! — рече Јоца. — Хајде ти напред! Он уђе. Уђох и ја. За нама његов асистент, па онај момак. Затворише врата. Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу. С обе стране кревети с белом простирком.

Ми смо већ били огуглали, само је мати плакала и бринула се. Како да није, болан? Трговина забатаљена. Момак се један по један отпушта. Све иде као у несрећној кући, а новци се троше као киша.

Затворе се у велику собу, упале по неколико свећа, звечи дукат, пуши се дуван, клизи карта, а наш момак Стојан не престаје пећи им каве (а сутрадан показује по неколико дуката што је надобијао напојнице).

А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око. Тај је чардак Ненада Ђерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу. Онај исти коме учитељ рече да је марва. Сједе поп с Маром за сто под орахом. Иконија донесе бијелу каву.

Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као момак од двадесет година. У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.

— Шта ради гђица Ведел? — Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак учтиво се смешећи. Опет се поклони, па оде низ степене. Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.

Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству. Распремио сам сто. Побацао сам у пећ много којешта. Опрао сам дивит и налио тазе мастила.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А, сто му заверака његових! Пишу ми оданде да је први момак у Талијанској! А ди би и био друкчији немешки син!« — А онај задовољан доноси још један бокал.

му из давних времена неке дéре и еведре; а тата се сећа, па само суче задовољно десни брк па вели: »Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?! Та није ме у три вармеђе било!

Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, и напослетку, а зашто момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!! Данас се већ не би ништа љутила.

— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије! Има већ сад лепо имање којим рукују тут

иако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула, па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда

ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак, он ти се жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака... Па не знаш шта је горе.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

ЖЕНИДБА 2 ПИТА ХИЉАДУ ФОРИНАТА 66 ДВЕ ПРИПОВЕТКЕ ЈЕДНА ЖЕНИДБА И Љуба Чекмеџија био је у варошици О. момак на гласу. До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено.

То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се жени. Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.

Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.

Могао је због мале ствари кога заволети, а, опет, због багателе презирати. Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао

— Но, како вам се допада мој Љуба? — Фајн — здрав момак! На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.

Спреми карте и гледа кроз пенџер: хоће ли скоро изићи из бирцауза где су сврнули. Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући. Мати је баш у кујни. — Добардан, госпођо! — Бог ти добро дао!

— Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић? Кажи право, имаш ли вољу за њега? — Онако, види се добар момак, искрен. Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.

Африка

“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Морамо да пропаднимо свију. МИШИЋ: Сад су већ другојачије почели радити. Тако јуче читам у новинама гди један момак јавља да је од двадесет и четири године, леп и добро воспитан, и жели изиграти се на лотерији. ЈАЊА: Кирије имон!

МИШИЋ: И за тај је случај састарано. Ако се девојка, која је трефер начинила, момку, или момак девојки не би допао, таки на овај случај добива девојка своји пет хиљада форната.

Папу не дам ништа“!... О, чекај, шкиљи! Нећим да ти узмим. Да узмим боље на Јуца!... Аферим, Јања! На Јуца? Дођи млад момак од двадесет и три годину да види Јуца.

Десет хиљада форинта стребро! Ма тин тимин му!¹⁰ Да узмим! За Катица? Е, Катицу је дете. Да узмим за Јуцу. А оно момак? Врашко посла! Зар ја немам грчко глава да го преварим?

МИШИЋ: Оћете да вам истину кажем? ЈАЊА: То си знаде. Да го познаим. МИШИЋ: Тај је момак Мишић нотарош. ЈАЊА (гледа га): Господин нотариус! Што ви говорите?! Не можи да буде. МИШИЋ: Зашто, кир Јања?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Баба Гоша их је, после, испратила, далеко. А његова мати и она расташе се плачући. Момак један био је пошао са њима, све до скеле, да види како ће прећи. Кад су стигли својој кући падао је већ мрак.

Тај момак се звао Сеп Руч, а имао је само једно око. Носио је црну крпу, на другом оку, којим је гледао у свет, страшно.

Па ипак, она, сагињући главу, узвикну, смејући се: „Ете ти! Шта све бива у посети рођаку! Нашчо ће ово изаћи?“ Момак трактира, Сеп, међутим, дотрча, да се извини.

То је била просторија у приземљу, боље рећи у подруму, у црвеној цигљи, која се прала, за сваки ручак, понова. Момак трактира, Сеп Руч, живео је испод пенџера те трпезарије и по цео дан тестерисао и певушио. Никад тај човек није тужио.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

* У једној другој песми, из битољске околине, момак каже девојци: Татко ти татко два брата, мајка ти мајка јетрва, мије два прве брачеди, деј ђиди моме убаво, убаво моме

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Понекад нисам имао очи за њега, иако, кад бисте му одбили неке ствари, није био лош момак. Стајао сам ослоњен о зид и пушио очеве цигарете које су по правилу биле ђубре, али до бољих нисам могао да дођем.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре. Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим. Ето, видиш, тако сам ти се ја женио.

момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак. Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити. Сад се закључају. Лопова све више у биртији.

— Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. XВИ Месојеђе су, свуд се балови држе. Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику. То су Полачекови послали. До три дана је бал у Ш.

Отац већ изгуби сву наду. — Шта је, синко? Још ниси ништ’ свршио? Богаљи се оженише, а ти такав момак. Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске? Тешко мени, тешко мојој старој глави!

То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Већ ти кажи мог суђеног’ те траве и корјење остави под јастук и на њима преноћи па који јој се ту ноћ момак усније, верује да ће бити њен.

удајом свакако није свеједно ни то каквог ће друштвеног статуса бити њен будући муж (сиромашан или богат, удовац или момак, стар или млад, које професије итд.).

да га опчине, заслепе и залуде. Да би се момак приволео па женидбу, користе се разноврсна, каткад поетична, а каткад нимало нежна средства.

Помами (тога и тога) за мном!“¹⁸ У височкој нахији да би момак „побудалио“ за девојком, помеша се млеко од мајке и кћери које истоврсмено доје децу.

“¹⁹ Некада ове љубавне чини личе на праве вешто постављене замке у које момак, и не слутећи, упада. Тако, рецимо, „на Велики петак прије сунца помете девојка кућу, однесе свеће на раскршће, куд и

Тако, рецимо, „на Велики петак прије сунца помете девојка кућу, однесе свеће на раскршће, куд и њен момак пролази, направи од смећа на три мјеста три крста говорећи: Како се год ово смеће мело и смело, онако се и Н. Н.

Има, међутим, и оних у којима враџбине бацају момци. (Тако, рецимо, у околини Бара, момак убере сребрном паром детелину са четири листа и метне је у мед да стоји четрдесет дана.

на „закону“ да исто производи исто. Тако, на пример, када момак хоће да га заволи девојка, он своју изабраницу, док су у колу, додирне главом закланог петла, и она мора поћи за њим

Трећи наведени „обичај“ заправо је веровање да „ако би се измерили на кантар момак и девојка који се узимају, сва би им деца била женска“.

Пре свега, као што је већ речено, најлакше могу да се урекну лепа девојка или леп момак, мало, нејако дете, млада животиња, односно све оно што је незаштићено, младо, осетљиво и лепо.

(коју су чували невини момак и девојка целе ноћи).¹⁸⁶ Срби на Косову ушивају детету на хаљиницу маховину са станца камена како не би „отишло на

1. ОД ДЕЧАКА ДО МЛАДИЋА Да се дечак замомчио, тј. да је од детета постао момак, види се по његовом спољашњем изгледу, одећи, украсима, али и по његовом понашању.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Показује нас дами као да је у неком јебеном зоолошком врту. Шта се дешава? Написао момак сценарио за филм и згрнуо грдну лову! После нам послао карте за премијеру.

Чуо сам. Оне могу да уреде да се ствар преведе. Можда би било интересантно? Можда бих и ја једанпут постао успели момак, тамо, у белом свету?

Одједном, момак се пажљиво загледа у мене. Завукох руку у џеп — паре су биле ту, значи, све је у реду! Идућег тренутка смо се

Идућег тренутка смо се препознали. Хтедох да га загрлим. али момак показа крајњу европску уздржаност и процеди само једно: »Како си?« Рекох да сам добро. Како је он? И он је добро.

Читава та филозофска заврзлама звала це, мислим, апорија, или тако некако, и тај момак, Грк, умео је то тако вешто да докаже да смо остајали без речи!

Био је то већ на први поглед прилично опак косооки момак с црним брковима, помало азијатског изгледа, елегантан на провинцијски начин, сапет уско кројеним белим оделом, на

Само да се некако дочепа своје »дијане« и потражи у њој спас! Али, шта би то вредело? Момак је најпре не би пустио да сама изиђе из кафане, а онда »дијанин« мотор се тешко палио.

— Нисам платила... — промуца Нина, очекујући помоћ бар од ћопавог келнера. — Госпојца оће да плати! — дрекну момак и келнер се истог часа створи иза његових леђа. Равнодушно је записивао у блок цене јела и пића.

— дрекну момак и келнер се истог часа створи иза његових леђа. Равнодушно је записивао у блок цене јела и пића. Момак јој за тренутак испусти зглоб, да би могла да извади новац, који јој је испадао из дрхтавих прстију. — И два пива!

Нина му даде напојницу, презирући се као никада у животу. — Дижи се! — просикта момак. А можда је ово само стравичан сан из кога ће се пробудити у чистој постељи и исплазити језик ноћним морама?

Дижући се са столице, момак јој је лагано увртао руку, тако да се и Нина, против своје воле, подиже и учини неколико корака, осврћући се преко

Притисак на њен зглоб се појача. Момак ју је сада готово вукао. Поче да се избезумљено отима, али се застиде својих трзавих покрета; сама је себи личила на

Матавуљ, Симо - УСКОК

и здјелу купуса с кромпирима, па кромпира печенијех, па на кружићу скадарске икре, а на већем печенијех укљева. Момак донесе покољенак, велику боцу кантуначу вина и столовату чашу. Кнез устаде и за њим сви.

Он им рече: — Одосте на лијегање? Е, хајте са срећом. Скоро ћемо сви! Ђак Обрад и момак владичин Мило завргоше се такође пушкама, а ђак још извуче иза појаса големи кључ од капије, те испратише млађе.

“ Клепање затече владику будна: на први куцањ он устаде, одмакну резу на вратима и опет леже. Његов момак, Мило Савов, бјеше већ пред вратима, те уђе и, чучнув пред оџаклијом, распрета жеравицу, наложи и поче пирити.

На здравље ти, господару, Нова година, да бог дâ! — И с тобом, Мило, дај боже! Пламен у оџаклији букну, момак запали двије свијеће на настрешници оџаклијској.

Владика обу чизме, преметну крст и панагију, обуче манторос и стави на главу панакамилавку, па сједе према ватри. Момак хитро стави у ред креветне хаљине, одшкрину стакло на прозору, па отворив врата, рече: — Господар је спреман!

кућа брзо истражити, стари медик Медиковић изучи својој вештини свога слугу Иличковића, који бјеше бистар и доброћудан момак.

вели, није прилика да се Милица уда за Радојева сина, за кога бјеше вјерена, а она нека пође за мога Станоја, који је момак као вила! И тако се, вели, неће вјера сасвијем прекршити!“ — То је поручио Мираш Цуца! — викну кнез...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Али зар се може наклоност тако брзо набавити? ПРОВОДАЏИЈА: Шта наклоност! Момак оће да се жени, девојка треба да се удаје, то је све. Кад се венчаду, онда ће доћи наклоност, ако су паметни, то јест.

(С младожењом одлази.) ОТАЦ: Но, фала богу, скиде ми се брига с врата! МАТИ: Види се бити добар момак. ОТАЦ: Како је, тако је, само нек иде беда из куће. МАТИ: Кога ћемо звати на прстен?

“ МАТИ: Пак и јеси била млада. ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем. МАТИ: Пак шта ће? Момак је леп, а види се и добар бити. Уз то је јошт и богат, па куд ћеш више?

) УГЛЕД 4. (Друга соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане): Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави. други један црномањаст држи се смртан. (Броји.

Кад, шта је било: украла слушкиња. (Дигне три карте са стране, па и паказује матери.) Ево, млад момак с венчањем стоји у кући. (Разгледа друге карте.) Цела истина! Ала је овај други смртан; но јошт се нада.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Петлићи су растрзани, помало и сами узбуђени због продора који врше. Момак и по хоћу да будем представља презрелу фазу дечје песме, обележава границу на којој се она укида.

Петлићи воле Миру нежно и пријатељски, момак-и-по у љубави према Косари наслућује разрешење загонетке света, а Коча мора Да заштити Папуанца И нејаку Палмоливу,

Они се самоваспитавају; на поуке одраслих или се не ослањају (Петићи, Коча), или их оне не задовољавају (Момак и по).

ВИ Момак и по хоћу ја будем поставља једно питање које нам, и иначе, често долази на ум: да ли је могућно одредити границу преко

Тон дечје песме притом или се губи, или се показује неприкладан, као навика из неког другог система. Момак и по доноси лепе одломке маште, али се по провидности своје рационалне схеме, по унутрашњој напетости и уозбиљености,

игре, ни адаптацију трагичног за дечји ниво; она трагизам или игнорише, или му се смеје: правог разумевања за њ нема. Момак и по хоћу да будем је алегорија о дечаку који би напречац да сазри, да порасте, да постане, што се каже, момак и по.

Момак и по хоћу да будем је алегорија о дечаку који би напречац да сазри, да порасте, да постане, што се каже, момак и по.

Његова авантура почиње од једног неспоразума: семантичку целину израза момак-и-по Вучов јунак цепа, па елементе који га чине узима буквално, и полази у свет да би нашао оно што му недостаје,

У потрази за оним што му недостаје да би био момак и по, дечак тражи трећу руку од једног „рукатог косача”. То изгледа несрећно и натегнуто, и личи на симулирање игре:

у начелу, дечју песму навести на приказивање оваквих истина, али подстицаји морају бити много дубљи, изузетно јаки. Момак и по xоћy да 6yдем је упрошћена лирска алегорија о устројству живота, која се сместила на невидљивој граници између

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Гледај ти само да девојка пође. НАНЧИКА: Не верујем да ће се затезати, зашто јој се момак допао. ЖУТИЛОВ: Ајде, дакле, да не буде доцкан. НАНЧИКА: Може бити да му је зато по вољи што знамо добро маџарски.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Као стари момак, мало дивљачан, суревњив на своју индивидуалност и независност, није марио за друштвене везе и обавезе, за отмен свет

Сремац, Стеван - ПРОЗА

по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Из далеке покрајине Ја сам амо дошô, Ко б' за момком из туђине Јадовати пошô?“ Тако момак овде жали, Једна мома тужна Стоји мору на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе лије, А све оне јадне, Па

1843, 5. дек. ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан Што кроз гору вири. А са горе крај потока Стазица се дала,

“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже И чудо га снађе: „Јао мене, и до сада Шета ја по горе, Али не чу још никада Да славуји зборе.

“ Тако рече момак туна, Па с' млађан зауја Да он види иза жбуна Тог чудног славуја. Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи,

Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноне јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да имаш крило лако Да

Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио! Ао селе босонога, Зла ти маја дозлабога, Не дала ти чарапица Ни лагани папучица, Да

Па се паре свуда по гранама, — Гледнем тамо, запевам овако: (Та ко б' онда певао инако?) Убав момак, гиздава девојка, Дивно ли јој напупила дојка!

) Убав момак, гиздава девојка, Дивно ли јој напупила дојка! Момак баца руке око врата Око врата, око свога злата, Па је стиска, па је младу љуби, Од милине да ј' угризе зуби, Дркће

је стиска, па је младу љуби, Од милине да ј' угризе зуби, Дркће мома, а срце јој куца, Отпињу се од кавада пуца. Момак руку у недра јој тура Па момицу о травицу фура, Ао Бого — срце даље теде, Ал' и ово мал' му не приседе.

доле у двор слетим, Онде један баш је дрва секô, Ни поздрави, ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода

„Пуштај, врежо“, цвили јатка, „Пуштај, тешки јаде!“ — „Немој, врежо, немој, слатка!“ Опет момак стаде. И прискочи лака скока, Већ је ето вата. „Јао, дража и од ока, Та сва си од злата.

Још љубну куле дивна Београда, Па онда зађе од голема јада. Ал' уз Дунаво један плови чамац, На среди седи један момак самац, Па гледа тужно онамо назада, Окле га ево изагнаше млада.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА 80 СУЂЕЊЕ 86 ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ 89 СТОРУКИ СЕЉАЧАК 93 БРАЋА 98 БОМБАШИ ПРЕД МУЗЕЈОМ 101 ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ 105 РЕЛЕЈНА СТАНИЦА 109 МИЛОШ

— Немој ни ти, Раде, бити баш тако гиздав, још је то држећа женска — пријекорно гркуће стражар Весо Кукољ, још момак, и заљубљено гледа своју ловачку пушку. — Прангија ти је то, она права, црквена.

хм! Ако тако заређате, остаћемо и без војске и без позадине, не требају нам непријатељске офанзиве. ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ Стојећи на корак даљине од синовца, сељак је толико галамио препирући се с њим као да се надвикује с неким

— Кад стиже да и ту мудрост покупиш, а? — Не галами, уши ми проби. Момак се обзире лијево-десно као да тражи куд би из ове тјескобе (тијесно у кући, тијесно крај стрица, тијесно у њиховој

— Шта ћемо, мораш је дати. Триста људи горе гладује. Момак поваздан митраљез носи, а гладан. Сељак се окамени у мјесту.

Узалуд се овај отимао и ногатао. — Јовашу, брате! — Аха, Јовашу, је ли! — дрекну момак злурадо. — Јесам ли те ја звао у партизане, а?

— Удри, Јовашу, божију ти куварицу! — чу се од џамије неки други глас, али момак само љутито отпухну: — Шта удри! Имам ја и своје задужење, зар је мени до бенастог Микана.

— пита кум Петар и у невјерици загледа униформисана дугајлију. — Остадох, за длаку — стидљиво признаје момак. — Па и мени се нешто чини да јеси — разњежено каже сељак и опет шири руке.

— Ццц, шта је, оставила те она роспија, а? А шта си ти: момак, цура? О, момак, момак, види га, има прстић. Гле, гле! Видак узима малог у наручје и носи у хладовиту станичну

— Ццц, шта је, оставила те она роспија, а? А шта си ти: момак, цура? О, момак, момак, види га, има прстић. Гле, гле! Видак узима малог у наручје и носи у хладовиту станичну Сјеницу.

— Ццц, шта је, оставила те она роспија, а? А шта си ти: момак, цура? О, момак, момак, види га, има прстић. Гле, гле! Видак узима малог у наручје и носи у хладовиту станичну Сјеницу.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Кад дође време да се иде на гробље, мати спреми велику котарицу и наслаже све: пите, јела, зачине. Нарочити момак то однесе на гробље.

Сваки дан. Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику. Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит... — Момак добар?... — Као сваки човек. Одслужио војску. Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па...

Диже се. — Миле... — а не може да говори — кажи, капу... шињел, момак нека... донесе у механу... Не могу ја... Имам работу! ... — Не могу! И оде, круто, тешко, газећи оштро.

Имам работу! ... — Не могу! И оде, круто, тешко, газећи оштро. Једва натерах момка да му капу и шињел однесе. Момак однесе. Пођох и ја за њим, али се вратих, уплашен од писке и ларме и Томчина сурова, од беса промукла гласа.

И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручивали. Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га.

А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео. И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.

Па и то, бојећи се да она или који други из комшилука не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па да не жељује...

И то све зато само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат... Да је не питају, не дирају. Да јој нико не долази, никога да не види, гледа. И дете није хтела да види.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак бријући цара опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да

Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак бријући цара опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео

Онда му цар да дванаест дуката и рече му да од сад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије

Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје

у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу, па У три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај. Момак избере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: — У цара Тројана

Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: — Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу. А он му одговори: — Нећу је продати

Кад отидеш у друго царство под онај град а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће

Тако је онај служио а девојка прстен носила, и врло јој је мио био, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, па је говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.

Живећи дечко тако три године, нарасте кршан момак: лијеп, брате мој, као смишљен, једар као надојен, а снажан као од бријега одваљен.

У то старац пљесну о длан, и пред њега ступи слуга: — Момче, иди томе и томе ханџији и реци му да га ја зовем. Момак одлети, и за неколико декика ето ти ханџије.

Берберин га намаже само студеном водом без сапуна, па бритвом о послу. Ови момак почне од тешке муке стискати зубове, врцати с усницама и зажимати очима, па не могући даље трпити, рече бријачу: —

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) Овај би ми дечко мого помагати при писању земљеописанија. (Јасно.) Откуда си ти, драги? МАНОЈЛО: Ја сам терзијски момак, но познат сам са Исајлом. ДОКТОР: Кажи Перзерином.

ШАЉИВАЦ: Овај момак канда има право. Ви кажете, да је Заведеније сиђени с памети ваше. Сад на питање: ,,Чије је заведеније?

СТАНИЈА: Јест, зато. Бог се мора расрдити на тај свет. ЉУБА: А кад се момак и девојка загрли? СТАНИЈА: Грле се који су неваљали. Зато таква девојка не сме ни на свет да изиђе, да је не пљују.

За моје време идјаше муж напред, а жена за њим полако. ЉУБА: Оно нису муж и жена, него једно је момак, а друго девојка. СТАНИЈА: Па девојка води га под руку! Гле како је безобразна, како размеће рукама, како му говори.

Ко се клања раменима? ВЕЛИМИР (Љуби): Је л’ послао Милан новине? ЉУБА: Нешто је донео момак, да видим је ли то. (Да му с ормана Журнале де деба.) ВЕЛИМИР: То је. (Подбочи се и почне читати.

Гледаш девојче, скаче ка бесно, неће да бојадише косу, не може ниједан момак да прође мирно од њу. Не игра српску игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас

ЉУБА: Да како? СТАНИЈА: Мајка треба да обегенише девојку. ЉУБА: А кад нема мајку? СТАНИЈА: Родбина. ЉУБА: А момак? СТАНИЈА. Он је казао мајки, или роду, која му се допада. ЉУБА: Па онда?

ЉУБА: Али ако се родбини момак допадне, а њојзи не? СТАНИЈА: Девојка добро и не види момка, него кад је просе, она сагне главу, ка девојка, а не

да видиш како се ту прави кур. СТАНИЈА: Шта је то? ЉУБА: Кад се момак у девојку заљуби, па јој казује како је милује, и она њему одговара. СТАНИЈА: Па то слушају људи?

СТАНИЈА: Леле, мајко, како се исквари свет! Она је земља несрећна, где се не учи како треба момак да милује девојку, и девојка момка.

(Љуба изиђе.) СТАНИЈА: Мало сам спавала. Што да видим, кад дојдем у собу? Седи онај стран момак, па се разговара сас њу. НЕША: Знаш шта је, мајка? Тај исти момак послао ми човека, и проси Љубу.

Што да видим, кад дојдем у собу? Седи онај стран момак, па се разговара сас њу. НЕША: Знаш шта је, мајка? Тај исти момак послао ми човека, и проси Љубу. СТАНИЈА: Казала ми је. Зато су се и договарали. НЕША: Ја мислим да је дам.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ја сам момак у најлепши моји година (које су пак момку најлепше године: оне ли кад он мисли да све зна, или оне кад види да ништа

Ја сам момак, ако не леп, а оно нити ружан (који је момак ружан, онај ли коме су рапави образи, а провидљиво срце, или онај који с

Ја сам момак, ако не леп, а оно нити ружан (који је момак ружан, онај ли коме су рапави образи, а провидљиво срце, или онај који с финим аљинама погрешке своје покрива, то је

Ја, дакле, таки и таког створа момак јошт нисам срећан био да се каква девојка (оћу рећи господична) у мене заљуби. Ја сам млого пути молио и преклињао

ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа? СУЛТАНА: Заповедам да ти богиње образ изрешетају, да те ниједан момак не погледи, знаш, кад ме толико једеш. ПЕРСИДА: Молим, шта вам се прикључило, те сте тако љутити?

Добила сам заповест да дођем код вас. СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи? ПЕЛА: Сад ми је момак казао. СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки момак. Хоћу да кажем — није лако уватити слатку птицу младости.

“ Добро је то саставио момак Пера, на часну реч! Алал вера! Све из главе, све слободноручно! У ствари, једанпут сам хтела да као напустим тај свет

кући у десетку, а не у деветку; ко би нормалан уложио све наде у неког студента из провинције да би после свега тај момак лепо збрисао без довиђенце; ко би опрао толико брда прљавих тањура у животу и начисто упропастио руке, ко би тако

Окренем се да видим у чему је ствар, кад тамо неки чупав момак клопа руску салату! — Није пристојно да се гледа кад други једу! — искези се на мене пуним устима мајонеза.

Тако некако ... Момак је настављао да ме шармира: — Руска салата код „Руског цара“ — чист плеоназам! Хоћеш пола, а?

Тако бар пише у свим књигама које сам у своје време читала на ту тему. — Збрисала си од куће? — упита момак. На часну реч, све му је било јасно из цуга. — Откуд знате?

Где мислиш да совишеш? — Питајте ме нешто лакше ... Снуждих се изненада. Момак ишчезну на тренутак и врати се са два сока од парадајза у која поче да сипа као шашав со и бибер: — Моје је име

Ту је разлика у диференцији! Тај момак, мислим, стварно воли да пропушта аутомобиле — то је очигледно! Он се смеши возачима, изводи балетске пируете; колоне

У ствари, стигао је само један момак, неки максималан тип, на часну реч — чист геније! Пре тога, тај тип се јако прославио емисијама типа „Мали предах“ и

Тај момак ће, на часну реч, једнога дана, ако не и раније, мазнути награду за животно дело) — „Златни мали предах“ или нешто слич

У ствари, било је то негде код Сежане. Ту је био као један успон и момак је чекао да наиђе прва група бициклиста. Они стварно и наиђоше!

На часну реч, људи, тај момак није успео ни да поклопа до краја први џелато, а Талијанчићи га већ врну у милу ли му домовину!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Како је мама и деда стари, да ли вам стомак уредно вари?“ Нато ће Боца, честити момак, рећи у један дах: „Добро су деца, деда и стомак ... Тебе је, канда, страх?

Желиш ли ловцу постати драг, пажљиво прати зечији траг. Вук нам је рођак, опасан момак, свашта ће стати у његов стомак. ПРИЧА О КУПУСУ „Дедер, измисли нешто!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!... — Море, господине, остави то.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

73. Весели се, женикова мајко! Три ти сунца дворе обасјала: Једно сунце момак и девојка, Друго сунце куме и девере, Треће сунце кићени сватови. 74.

Ако си ми ладак начинио — И ти си се под њим одморио.“ 99. Наджњева се момак и девојка: Момак пажње двадест и три снопа, А девојка двадест и четири.

Ако си ми ладак начинио — И ти си се под њим одморио.“ 99. Наджњева се момак и девојка: Момак пажње двадест и три снопа, А девојка двадест и четири.

Кад увече о вечери било, Момак пије двадест и три чаше, А девојка двадест и четири. Кад ујутру бео дан освану, Момак лежи, ни главе не диже, А

Кад увече о вечери било, Момак пије двадест и три чаше, А девојка двадест и четири. Кад ујутру бео дан освану, Момак лежи, ни главе не диже, А девојка ситан везак везе! 100.

“ 223. Сунце зађе међу две планине, Момак леже међу две девојке; Једну љуби, а другу не љуби. Ал’ говори лепота девојка: “Љуб’ и мене момче нежењено!

трговачке радње беар, бехар цвет(ови) на воћкама; латице од таквог цвета бедевија - кобила арапске пасмине бећар - момак, нежења; весељак, лола биљур - кристал Божо = Божић Божоле = Божић болник - болесник борна (сукња) - наборана,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Они сад сви ручају у „Бристолу“, и после печења штуцају. После једу грожђе; момак им га доноси, довикујући гласно касирки у углу, која, сред безбројних чашица и флаша, седи и бележи: „Траубен, фüр

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас: — Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!

се разиђе, а ја приђем момку с речима: — Ако је могуће, јавите господину министру да један странац жели њему. Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони и уђе у министров кабинет.

Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му: Желим да изиђем пред господина министра. Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, па ће рећи: — Чекај! Видиш колико ту луди чека?!

Реч странац имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре

— То сте добро учинили! — приметих. — Морало се, господине, већ једаред почети старати о благостању народном. Момак плаче да га примим опет, моли, а није грешник ни рђав, али што не иде, не иде; јер то захтевају интереси наше миле

— рече министар са убеђењем и неком стручњачком важношћу. У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.

— скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка. Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.

— Ето, господине министре, справа за мерење топлоте показује осамнаест! — рече момак учтиво и поклони се. — Онда добро — рећи ће министар, задовољан одговором. — Можете сад ићи, ако је по вољи.

— Онда добро — рећи ће министар, задовољан одговором. — Можете сад ићи, ако је по вољи. Момак се опет дубоко поклони и изиђе.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Није се ни чудити: био је нежењен момак.... Има две врсте застарелих момака. Једни су од раног доба навикли на чистоту и ред; она се постепено тако урезивала

Од тих шала најволео је оне, које су се некако врзле око сукње... Шта ћеш му — момак је!... Али му је најпосле и сукња омрзнула. О томе ћемо и да причамо.

Као да нас поли хладном водом. Али куд се све чекало сачекаћемо и до сутра. Освану недеља. У девет часова дотрча момак из телеграфа с једном цедуљицом и даде је капетану, који сеђаше с нама пред кафаном.

Зачудих се што ме момак не буди кад зна да понедеоником имам три часа пре подне. Причеках још мало, па кад видех да ме нико не зове, а време

Ја падох и пробудих се. Момак лупаше на врата жестоко и викаше: — Устајте, ако Бога знате, сад ће осам сати. Одоцнићете за школу.

« — Боже, та ово је славно! мислим се и корачам напред журно и задовољно. — Господине, виче за мном момак из редакције. — Шта је? — осврнем се и видим му две банкноте у руци. — Ево, послао уредник за подлистак.

После десетак минута момак уведе оседлана коња у школско двориште, а из школе изиђе ревизор, носећи у руци велике кожне бисаге, које ми дотле не

У прву недељу после тога он дође, одведу га кући Петровићевој, газда Петровић оде у село, чељад се разиђу и остане сам момак, који га стане уводити у своје одаје и показивати му своје добро.

Два дана после свадбе момак зовне своју младу да се прошетају; успут сврате у један кућерак и ту он њој рекне: »Ето то је наш квартир, ја нисам

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Сокић Срета Први грађанин Други грађанин Трећи грађанин Говорник из народа Младен, покућар Јевремов Кафански момак Жандарм Шегрт ЧИН ПРВИ Соба код Јеврема Прокића. Врата са десне стране и у дну.

ЈЕВРЕМ (задовољно се смеје). СЕКУЛИЋ: Је ли то насиље? Није! Напротив, то је доброчинство. — А, истина, је ли твој момак бележио ко све долази код Ивковића? Јеси ли му рекао да бележи? ЈЕВРЕМ: Јест, рекао сам му! Младене!

СРЕТА (прилази Јеврему): Један ће говорити, да одговориш! (Враћа се гомили и нуди поједине да говоре.) КАФАНСКИ МОМАК (прогура се кроз гомилу и прилази Јеврему подносећи му једну хартију): Послао господин Секулић да се плати.

ЈЕВРЕМ: Шта је то? КАФАНСКИ МОМАК: Рачун за ове што су пили. ЈЕВРЕМ (узима рачун и трпа га у џеп): Добро, после! ТРИ ГРАЂАНИНА (испадају из гомиле

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана. Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од

Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира. И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак. Још мање их је било на чивлуцима и виноградима. Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.

Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села. Он се после толико извежбао у рачунима да је, као њихов

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Ко је оно?“ запита неко момче. „Оно је сердар Пејо Грубанов с Његуша.“ „А!“ рече момак; то „а“ изговори овако, како разумјети можеш и да се сјећа нечеса и да се чуди.

“ У мрак су били на кућнем прагу. Сердар уведе свога госта и посади га украј огња. Бијаше то момак од двадесет година, висок, танак, бјелопутаст; смеђа наустица тек га се хватила; очи му бјеху крупне, плаве, а гледаху

Еле, у пуном смислу ријечи, лијеп момак. Пошто приложише бадњаке и друге обреде трсише, сједе сердар и домаћица му, кћи, снаха и солдат — сви посједаше на

паса нечесову кључину па хоће њом да га удари, поп замахњује онијем бременом књига и циља га право у чело, жутељави момак омјера и онијем крстом да га звекне, а жена хоће ноктима да га изгребе. Он измицаше натрашке, пут нугла од дворане.

Сва три су Мушовића, змије љуте...“ „А, оно је Имбро?“ прекиде га момак а очи му плануше и лице му преблијеђе. Трже се као да шће искочити но га Оташ погледом и ријечју устави.

слутећи да ће му се кућа брзо истражити а с њом и та вјештина, изучи свога слугу, који бјеше бистар и доброћудан момак. Кад старац умрије, он се поврну дома у Црмници.

Онај човјек узе јој силом сјекиру, а она, као кошутица, отрча опет у кућу. „Богами, момак!“ рече медик, одигнувши обрве.

Ја ћу, дакле, до краја догнати што сте ви почели!“ рече најмлађи од њих, црномањаст момак, ког се тек бјеше наусница хватила. Како дотле говораху гласно, онај момак настави истим гласом: „Стана је...

“ рече најмлађи од њих, црномањаст момак, ког се тек бјеше наусница хватила. Како дотле говораху гласно, онај момак настави истим гласом: „Стана је...“ Стана се баш помоли на врата, кад јој момак изусти име.

Како дотле говораху гласно, онај момак настави истим гласом: „Стана је...“ Стана се баш помоли на врата, кад јој момак изусти име. Она то чу, а на њима познаде, да је о њој неки потајни разговор, па се мало снеби.

Неће ли га дјевојка, што ли?“ „Стана, као паметна и честита цура, не говори од своје ни тако ни овако“, одговори момак. „Ја ћу чинити како је тати мило“, каже она. „Па и без тога, ти лијепо знаш, да се дјевојке и не питају!

већ знаш. Загледао се у те. А згодан је видиш иако је постар.“ Цура се постиђе и хтједе да умакне, но је онај момак ухвати за руке. „Пусти ме, Маркиша!“ „Нећу док не одговориш хоћеш ли га!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Радојица, и Грујица, и јошт тројица. — Казала некаква ђевојка кад су је питали који јој је момак у селу најмилији. Слути, слуто, наслутићеш.

тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише девојачког смиља, Кад ми будеш момак на женидбу, Да те нико урећи не може. Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку.

КОШУТИ Беж’, кошуто, стрмо доле, Ето момка брзонога! Момак ће те уловити, Цару ће те поклонити, Цар ће њега даровати. 2.

Пуштајте се, беле руке, не држите се! Ко се с киме у’ватио — да се љубимо! У том тренутку момак који је дотле држао сламке, док се ово певало, пушти их из своје руке — и сада се љуби свако с оним који се држи за

БАБА—КОРИЗМА У Рисну, на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова (седам недеља поста) и за собом вукући

4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ — Јеси ли ти из Дрине? — упита момак момка на сијелу. — Јесам, а што ме питаш? — Хоћах те питат’ је ли вам још жив кнез што га је мој дјед посјекао на

— Е, куме, ти си се сад кутарисао зла. Сад буди слободан од свега. 6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ Момак (ђевојци, која му се неће да укаже — у завитку је): Драга и медена, зашто меки твог џама не отвориш, да ја твоје лице

шарене: кад би ти ја пенџер отворила, ти би мене угледô у струку и у лицу, па би могô урећи мене, а себе балдисати. Момак: Срце моје, душо из њедара, ја сам у доброг хоџе учио и свакове дове научио.

Девојка: Како ћу ти, драги, силазити, кад је мајка однила басамаке у својим џеповима. Момак: Ако ти је, драга, однила старе, нове ти је басамаке оставила у твојим џеповима, сплетене од свиле и ибришима, када

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Тако је онај служио а девојка прстен носила, и врло јој је био мио, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, пак јој говорио: „Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.

Како ти са змијом спаваш?” Она се онда ,изда свекрви говорећи: | „Мати моја! он није змија, већ је он момак да лепшега нема. Свако вече он излази из оне змијиње кошуље, а у јутру се опет у њу завлачи.

” И тако се договоре, те мати ужари пећ, па кад у вече изиђе момак из змијиње коже и легне спавати, оне некако украду онај свлак па га баце у пећ.

одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема, „преко дан је” вели „змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу те

га лепшег у свету нема, „преко дан је” вели „змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу те изиђе момак, лепота на свету.

Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: „Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу.” А он му одговори: „Не ћу је продати ни

Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји.

Онда цар Тројан седне те га момак обрије. Момак бријући цара опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да

Онда цар Тројан седне те га момак обрије. Момак бријући цара опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео

Онда му цар да дванаест дуката и рече му да од сад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије

Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје

” Момак избере ово треће: отиде иза града у поље, па | ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: „У цара Тројана ко

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

При истом моме мајстору и трговцу био је јошт један момак из Чакова, именем Ника Путин, две или три године старији од мене, мој комшија, с којим сам заједно у школу ходио.

Тај исти дан пригоди ми се и други случај који ме здраво уплаши. У церкви смо на литургији, кад ето ти улезе млад момак.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња! То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма! Момак изађе, а за њим и Бакоња. Чагљина се накашља, омако како се чини кад се хоће да привуче чија пажња.

Бјеше ружнија. На малој равни скркле се куће, из којих стрше два-три звоника. Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња. На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Откуда ова? Младић затеже мрежу, а вила зајаука: — Пусти ме, момче! Никада ти ово нећу заборавити! Али момак је чврсто држао мрежу. — Не иде то тако! — довикну јој. — Целог се живота мучим да бих се обогатио, па ништа!

Поклонићу ти девет бродова, ако обећаш да ником нећеш нанети зла... — Обећавам! — момак олабави мрежу. — Не жури! — опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати!

— Обећавам! — момак олабави мрежу. — Не жури! — опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати! — момак испусти мрежу у таласе и морска вила нестаде, али њему се чинило да још дуго над површном мора одјекује њен глас,

— Баш је глупа! — насмеја се момак. — Ко је од рођеног живота бежао? — У шуму таласа изгуби се вилин глас, а из мора искочи девет бродова каквих ни, на

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј! Ко би јако момак био, Па се не би помамио! Ао, селе босонога, Зла ти маја до зла Бога Не дала ти чарапица, Ни лаганих папучица, Да

Бр. Радичевић ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је ка'но лепи дан, Што кроз гору вири. А са горе, крај потока, Стазица се

“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже, И чудо га снађе. „Јао мене, и досада Шетах ја по горе, Али не чух још никада Да славуји зборе“.

„Јао мене, и досада Шетах ја по горе, Али не чух још никада Да славуји зборе“. Тако рече момак туна, Па с' млађан захуја, да он види иза жбуна Тог чудног славуја!

“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме. Бежи мома до колена Ноне јој се беле; Беле ноне до колена Момка су занеле.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Онда машина стиже и заустави се пред великом гвозденом капијом. И док момак хитро сиђе с предњег седишта и услужно отвори врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Врве пролазници, промичу неслутна тјемена, момак на љествама лијепи сучелице нови кинематографски плакат, а над крововима лебде погашене неонске рекламе.

— а она база по мјесту, завирује у рибарницу, разговара о којечему с дућанџиницом на прагу, задиркује Винку да јој је момак у свијету нашао другу цуру; носи у руци своје срделице за ручак, само што не пјевуши улицом!

Био је то тих, улизан стари момак, још увијек под скрбништвом мајке, крајње брижљив у одијевању и пипаво савјестан у сваком послу.

Млад, здрав момак тражи се као пивничарски помоћник. Не, то није за мене. Компањон с пословним искуством и мањим капиталом прима се у

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

ИИ Прођоше две године после ових крстоноша. Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.

Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...

Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак. Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио...

Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици. Журно улази у кавану и, видевши сва позната

То би славно било !« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Када то чу цар, пећи ће одмах млађима да се момку натовари двадесет товара блага и даде, али нуто чуда, момак неће на то ни да погледа, но ће цару: — Хвала ти, царе, на благу.

одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема.

— Прекодан је — вели — змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу, те изиђе момак, лепота на свету.

И би му врло мило, те док би о длан ударио, већ му слуге опремише злаћанога коња и на њему сва опрема од сувога злата. Момак га узе у руку, зајаше га и оде од цара. Крај дрвета подиже цуру на коња, па бјеж̓ с њоме својијем путем.

Ишли, ишли дуго и дуго, док запазе опет бијеле царске дворе. Кад бише близу царскијех двора, ал̓ се замисли момак опет: тешко му дати златног коња за златну јабуку, а мора га дати, јер без златне јабуке неће му онај цар дати очев

Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: — Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу. А он му одговори: — Нећу је продати

Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји.

Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори

Онда цар Тројан седе те га момак обрије. Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео

Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије

Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје

у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу, па у три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај. Момак избере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: — У цара Тројана

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

”Али било које да си расе” - додао је - ”бићеш добар момак кад научиш да играш игру.” Диван савет колешког момка! ”Играј игру!” - Каква фантастична фраза!

Понеки безнадежан момак постајао је члан врло мале групе студената који су тада били познати као ”јаловци”. Они су оштро протествовали против

- Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак! – рекао је Енглез, додајући да би много дао да је на мом месту. Казао ми је да сада мора да се пење на врхове Алпа

- Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак! – рекао је Енглез, додајући да би много дао да је на мом месту. Казао ми је да сада мора да се пење на врхове Алпа

Студенти су је назвали “стаја”, а момак који јој је дао то име морао је много напрезати машту, јер је зграда заиста на то личила.

Ћипико, Иво - Приповетке

Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца! — рече момак сам собом и извади из торбице комад круха, нуди и њу, и залаже се.

часом застаде на ногама у трагу сунчеве зраке што се ушуљала у тамну црквицу кроз отворени прозорчић ишараних стакала. Момак измоли обичну молитву, извадивши из завежљаја мараме заветну плету, па је положи на поднос пред свечев кип, да се

Поглед им се сукоби; она загледа се у њ својти поплашенши тамним очима, с нахереном црвен—капом на глави. Момак, не рекавши ни речи, истрже го нож иза паса, шчепа цупy за руку, и голим ножем хоће да се пробије кроз гомилу што се

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

У сну који је момак уснио, и казује га Цвети, њих двоје се промећу у голубе и, у љубавноме заносу, падају доле у ливаде, у често опеване

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако! XИ ПРЕЂАШЊИ, МОМАК из МИНИСТАРСТВА МОМАК: Добар дан, госпођо! ЖИВКА (претрне): Ију! Добар дан!

ЧЕДА: Шта ће вам? ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако! XИ ПРЕЂАШЊИ, МОМАК из МИНИСТАРСТВА МОМАК: Добар дан, госпођо! ЖИВКА (претрне): Ију! Добар дан!

Рако! Рако! XИ ПРЕЂАШЊИ, МОМАК из МИНИСТАРСТВА МОМАК: Добар дан, госпођо! ЖИВКА (претрне): Ију! Добар дан! МОМАК: Молим лепо, послао ме је господин да му дате његов цилиндер. ЖИВКА: Цилиндер?... МОМАК: Јесте, цилиндер.

Добар дан! МОМАК: Молим лепо, послао ме је господин да му дате његов цилиндер. ЖИВКА: Цилиндер?... МОМАК: Јесте, цилиндер. ЖИВКА (не верујући): Ама, цилиндер? МОМАК: Јесте!

ЖИВКА: Цилиндер?... МОМАК: Јесте, цилиндер. ЖИВКА (не верујући): Ама, цилиндер? МОМАК: Јесте! ЖИВКА: Ју, тако су ми се наједанпут одузеле ноге! Је л' вам то господин казао да му однесете цилиндер?

ЖИВКА: Ју, тако су ми се наједанпут одузеле ноге! Је л' вам то господин казао да му однесете цилиндер? МОМАК: Јесте, он. ЧЕДА (и он се заинтересовао): А где је господин? ЖИВКА: Одиста, где је он? МОМАК: Ено га у министарству.

МОМАК: Јесте, он. ЧЕДА (и он се заинтересовао): А где је господин? ЖИВКА: Одиста, где је он? МОМАК: Ено га у министарству. ЖИВКА: А је ли вам казао шта ће му цилиндер? ЧЕДА: Ето ти сад!

ДАРА и ЧЕДА (одлазе у собу). ЖИВКА (момку): А је ли господин био расположен кад је тражио цилиндер? МОМАК: Није! ЖИВКА: А љут? МОМАК: Није био ни љут! ДАРА (враћа се): Нема га! ЧЕДА (за њом): Нигде га нема!

ЖИВКА (момку): А је ли господин био расположен кад је тражио цилиндер? МОМАК: Није! ЖИВКА: А љут? МОМАК: Није био ни љут! ДАРА (враћа се): Нема га! ЧЕДА (за њом): Нигде га нема! ЖИВКА: Ама, како да га нема?

ЖИВКА: 'Ајде, тражите га, тражите га, забога, мора се наћи! (Разиђу се сви по кући да траже цилиндер.) XИВ ЧЕДА, МОМАК ЧЕДА (момку, с којим је остао сам): А ви сте давно у министарству? МОМАК: Врло давно, господине...

) XИВ ЧЕДА, МОМАК ЧЕДА (момку, с којим је остао сам): А ви сте давно у министарству? МОМАК: Врло давно, господине... ЧЕДА: И вама је то сасвим обична ствар кад се мења министарство. Променили сте их много?

ЧЕДА: И вама је то сасвим обична ствар кад се мења министарство. Променили сте их много? МОМАК: Много! Коликима сам и коликима ја већ сагледао леђа...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Тако је један од тих придошлица са села, некадањи ефенди-Митин главни момак Тоне, сада трговац, приказан све у кратким а оштрим потезима, више са прикривеном јеткошћу него са подсмехом, и више

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Већ је почео да залази у године. Његов је једини син готово момак, а још несунећен. Као и многи по селу. Сваке године уочи Пантелејице сиђу старији Горани до Призрена и тајно упитају

Пуши на дугом чибуку, а белокори јатаган извукао из ножница и метнуо поред десна колена. Иза њега држи му момак његова коња и две-три самарице које им носе комору.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Да си врат сломио, кад си таква несрећа! САРА: Овај се момак види гурбијан бити, али зато се ви немојте љутити, него молим, изволте за онај шољ кафе...

Петровић, Растко - АФРИКА

“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

П. Паланци КОЛЕБАН, његов момак ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци

П. Паланци КОЛЕБАН, његов момак ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син Први, други, трећи ТУРЧИН Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Добро то тубим, кô да је јуче било. Био сам уз покојног Партенију момак. Тог цијелог пролећа препили су Партенија и Симеун и учили некакве депешине... лепешине, како ли се каже.

вукарни — сиромашни вурсат (фурсат) — самовоља, осионост газија — јунак гердан — ђердан, огрлица герз — момак; ђида, делија гигијати — подврискивати гра (грах) — пасуљ грахораст — зеленкастосив граша — старински револвер

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

се у духовито такмичење, у наџњевање момка и девојке, у похвалу девојачкој вредноћи и издржљивости (Наџњева се момак и девојка,/ момак нажње двадесет и три снопа,/ а девојка двадест и четири/ Кад ујутру бео дан освану,/ момак лежи, ни

такмичење, у наџњевање момка и девојке, у похвалу девојачкој вредноћи и издржљивости (Наџњева се момак и девојка,/ момак нажње двадесет и три снопа,/ а девојка двадест и четири/ Кад ујутру бео дан освану,/ момак лежи, ни главу не диже,/ а

се момак и девојка,/ момак нажње двадесет и три снопа,/ а девојка двадест и четири/ Кад ујутру бео дан освану,/ момак лежи, ни главу не диже,/ а девојка ситан везак везе!).

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У народним лирским песмама спомиње се б. изванредно често, и то обично са анимистичким схватањима. Млад момак и девојка упоређују се и идентификују са б.; девојачка душа, или душа побожног старог властелина, мирише на б. б.

гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ, 16, 1901, 402). Ђаво, кад је украо сунце, обесио га је на б.

Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба ноћи да се скине гола, па да у три пута рекне, најпре у оџаку, па онда под в.

У једној народној приповетки о неверној жени (СЕЗ, 41, № 54) момак и девојка венчају се ин аллер Форм ‹= по прописи› обилазећи око граба; можда је ово остатак старинског прописа, упор.

у љубавним враџбинама: два листа девојка намаже маслом, а друга два медом, па их баци на две стране пута куда ће проћи момак; и кад прође, она их опет састави и носи са собом, па ће момак бити њен (ГЗМ, 6, 657). Ако таквом д.

два медом, па их баци на две стране пута куда ће проћи момак; и кад прође, она их опет састави и носи са собом, па ће момак бити њен (ГЗМ, 6, 657). Ако таквом д.

Ако таквом д., верује се у Дебру, додирне кришом момак девојку, заљубиће се она у њега, и обратно (Браство, 8, 50). Девојка треба да нађе д.

Ј. има извесну улогу у љубавној символици. На дан 1. мај момак га поклања својој драгани (ЗНЖОЈС, 10, 51). У народној поезији испод ј.

(СЕЗ, 19, 65). Изванредно велику улогу има ј. у односима између момка и девојке, при просидби и свадби. Момак се, од милоште, баца на девојку јабукама (н. песма, БВ, 10, 1895, 77; упор. још старогрчку пословицу Діог.

, и после тога заспе (СЕ3, 16, 280; 316). Ако девојка жели да је момак заволи, она врши са ј. извесна врачања у млади петак пре зоре, па онда у недељу дâ момку да ту ј.

Од јагода са два или четири листа начини се венчић, и коју девојку момак кроз тај венчић погледа, мора да га заволи (пожаревачки округ, Караџић, 3, 1901, 91).

Л. је играла извесну улогу и у домаћем култу. У Херцеговини се, кажу, некада венчање састојало у томе што су момак и девојка, у недељу пре зоре, долазили у богомољу са два сведока, па би обишли три пута око богомоље, и за то би време

Ћипико, Иво - Пауци

— заповједи газда момку и дохвати новине и унесе очи у њих да чита. —Лако је теби, — насмија се на њ дућански момак, али шта ће ова сирота?

и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека што је онога часа из дућана хтјео да изиђе. Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара. —Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па .... — Што је?

— одговара господар и кори слугу што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. — 'Ајде ти кући! Овај мој момак још је зелен, — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу.

У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. Газда Јово пије кафу у писарници. Десет је сати.

Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме. —Оженио се и ти, Раде? ..... —претргне ћутање жена. —Знаш да јесам...

Упозна убрзо нарав сељака, а и сеђаци сјећаху га се кад је био дућански момак. Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, обазирао се око себе и казао: — Тако хоће господар,

Газда Јово цијело прољеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу и новац к њему у собу, — тако сређиваше трговачке послове.

Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; Вељаше она: „Биће

Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би, пун је дућан тих очију. Момак затражено стави на вагу и каза цијену. Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа. — Куга!

— Да, ну, — вели момку — да ме јавиш господару! Момак се насмија, вели: — Гле ти мога господина, не може да чека! ... Ко смије господара звати?

И момак ућута. Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи. У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна,

— рече сасма мирно. — Не зановетај. Свуци, па 'ајде! — Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. — Ди ћеш по овом времену? Приноћи код нас! — рече му благо господарица.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Да ли се тај благи момак, тако чедан и безазлен, може одупрети титрајима женске пути, зар му се неће у једном тренутку завртети у глави од

Устао је пре свитања и отишао ваљда да трага, као и обично, за биљем. Тај расејани момак сигурно није ни приметио пожар у Брежини, а биће најпре да тада село није ни горело.

напуне разбојницима до врха, а онда је одозго са десне куле на јужном бедему давао знак помоћу прстију кад ће који момак да гурне. Ниједног човека није изложио. То се показало као веома мудро.

Шта се у ствари десило? Ништа нарочито. Момак је набасао на некакву давалицу која га је вероватно подстакла, пришао јој је, и пошто је место било згодно и

Тражио се најпогоднији момак. Требало је да буде глуп да би уопште пристао да узме једну тако извикану женску, одан и послушан да би то учинио

у суседној одаји подрума лежао је Доротеј. Ослушкивао сам звецкање његових окова. Никанор Момак који носи храну Доротеју (чини ми се да се зове Мито Крезо или Мито Чкрбо, не знам тачно) испричао нам је да наш

ваше казне су смешне и мој дух моћно лебди над вашим ситничавим законима. Горди се тај момак, ето то он ради. Горди се. Уздигао је главу и свима нама упутио изазов. Без иједне речи. Ћутећи.

Доротеја си носио свега двадесетак корачаји и момак је сам сишао. Матију нешто дуже. Ни он није хтео да те гања по целом Саборишту како је могао.

Матија можда и није хтео ништа да каже, него ја све ово накнадно објашњавам. Момак се повео за својом маштом, насликао је слику онако како га је повукла четка у руци.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА СЕЉАК-ЧИВЧИЈА ТАШАНА,

Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА СЕЉАК-ЧИВЧИЈА ТАШАНА, богата удовица КАТА, мати

ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА СЕЉАК-ЧИВЧИЈА ТАШАНА, богата удовица КАТА, мати Ташанина МАРА, унука Ташанина НАЗА,

(Наједном скочи): Идем, идем. Не могу сâм. Не смем да сам сâм. (Одлази.) КАФЕЏИЈА (виче споља док момак плаче): Овам ти, нестрећо! Аман, бре, отреси се, нестрећо једна. Гледај го, на нози спијет!

Чује се свирка Цигана, чочека и њихов долазак. Испред њих играјући момак Коста који их је звао. Чује се из далека песма: Истамбол да чика рир кете налва, Кете налва гитилер, вај, кокона!

Нема весеља без тебе. (Седају и изваљују се по миндерлуцима.) РЕШИД БЕГ И знаш као да си погодио. Када дође момак и јави да нас зовеш, ми смо сви били код мене. Јуче сам мог Асу заженио и запросио му девојку. И сада три дана весеље.

(Нагиње се ка дворишту и виче): Димитрије. ДИМИТРИЈЕ (из дворишта): Сад, газда! Улази момак Димитрије и уплашено стаје пред Младена.

Са фесом на глави. Види се да приликом шишања већ брије врат. СЛУШКИЊА О, о! Па ти баш прави момак! Да нећеш на какав сабор, међу женске, у каква ора? МИТА (пркосно): И хоћу. Него да идеш горе и баба да ми да пара.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада први момак, а на крају само фирмоносац радње коју одавно воде његови ожењени синови из првог брака.

„Можда је у њему пропао неки талент?” рећи ће неко. „Пропало је ту више него талент: није тај момак као што треба.” Мајстор Коста стане на дућанска врата, гледа на улицу, али не види ни улицу ни људе, него одмерава

Почео је мирисе биљака да прима као неки говор. Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од земље, мирише их дубоко.

А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише. Суво семе стави на длан и

— Имаш право. И својим очима сам некада гледао чудног младожењу Тошу, и чудну његову „младу”, велику и јаку као добар момак... Чудо је и испало. И несреће, и добра дела, каква се ретко стварају.

Истину! Не врдај, не лажи!“ И истина се говорила, и све се разјашњавало... Једне недеље, тужи се момак из млина баш на саму госпа Нолу. Вели, он и жена му Ката мало да не гладују; ето и види се на њима, суви су као трска.

Не ваља ништа. Остави се тога. — Једном приликом, упаде у такву дискусију, и у неко гос-Тошино празно шепртлење, момак којије имао да преброји штајервагњ Госпа Нола, љута, на момку нађе нишан. — Шта си оно урадио?

Господин Јоксим је наша елита, и по образовању и по удобном и независном животу — уосталом, по цену да остане матор момак и без деце — али веруј ми, ја више не бих хтео бити господин Јоксим ни у Паризу, а камо ли у нашој варошици на Тиси...

се како могу, и чекају час, заједно с муштеријама, кад ће госпа-Јелка поћи, „горе”, проћи кроз целу радњу — пред њом момак с кључем да одмах откључа капију — и она са уличне стране уђе у кућу.

Матор нежења, врста приватног банкара у варошици, имућан човек, најотменији „момак” у паланци који је још увек наде подгревао, у један од не многобројних, заправо малобројних житеља варошице који је

или, како није ни до сада журио, да неће сачекати Соку? Хоће, тако, понекад, матор момак, као видра, да сише крв свима рибама које наиђу.

Погреби у паланци: или богаташки театар, или сиротињска досада. Гробар с лопатом и момак из Погребног пале цигарете. — „Саклони и сачувај свакога!” — покушава да остане у стилу момак.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Роксанда ништа не одговори, и наш учтиви путник узме је под руку и пође даље. Кад се какав прост момак у коју девојку заљуби, он тражи свакојако прилику да јој се допадне, помаже јој у сваком случају и једва сме изустити

у том полажу да су им синови слободни, то ће рећи безобразни, сасвим други начин имаду, који је и наш путник, као момак из високе куће, врло добро испекао.

Ево овако речма мажу они који гледе да другом очи замажу, нимало не обзирући се што ће момак будушту супругу своју докле гођ буде жива за ово мазати, а она ће међутим, даном приликом мазећи се своје трагове

Младожења А долази; девојка му се допала, и он овако с њом говори: Момак: Господична, ја имам кућу, као што вам је познато, имам два винограда и земљу, имам другог покућства.

Ја вас радо имам, би ли за мене пошли? Девојка. Ја вас почитујем. Момак. Али ја желим да ми искрено кажете да ли ме милујете. Девојка. Ја ћу вами за љубов свет презрети. (У себи:) Ах.

Девојка. Ја ћу вами за љубов свет презрети. (У себи:) Ах. официр, официр!. Момак. Дакле, оћете за мене да пођете? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да више никога на свету не погледим.

Девојка. Ја вас врло почитујем. Момак. Али ја желим да ми искрено кажете милујете ли ме. Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети.

Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви мене истинито љубите? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никог више на свету не погледим.

Ја вас радо имам; би ли се склонили за мене поћи? Девојка. Ја вас особито почитујем. Момак. Али ја желим да ми искрено кажете милујете ли ме. Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети.

Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви ме истинито љубите? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никога више на свету не погледим.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

“. Министар полиције успузао се као мачка уз једно дрво и одважно скочио са овога на кров, јер га је момак каменицама гађао, а ја сам сретно прескочио плот, пошто сам и сам осетио на леђима дејство тешке артилерије.

Ја сам знао да ће му тај реп, који се за њим вуче, сметати ма кад тад у животу и ево где се то и испунило. Момак је суседов, разуме се, пришао, скинуо га с плота као кад би узабрао зрелу крушку и пропустио га кроз шаке, како ни

исто сећам се мога друга, свирачевог сина, који је пред крај школске године често пута певао: Опа-цупа, коло игра, Момак до девојке, Опа-цупа, испит иде, А ја имам двојке.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Младићи су били још суровији: — Од гуштера змај не бива! — говорили су и смејали се. Поче да проклиње момак своју судбину, а мајка поникну очима, први пут осећајући да је немоћна да помогне.

А када је дошао и тај тренутак, жена сопственим очима није могла да поверује. Зар је могуће? Је ли тај осмехнути момак заиста оно исто слабашно и вечно забринуто дете? Мајка претворена у облак спусти се још ниже: био је то њен син!

Али, има ли ружиног жбуна који у ружу не процвета? Има ли росе коју не попије сунце? Појави се горд и смео момак с чаробном свиралом о појасу и чаробним мачем у руци и зарече да ће освојити Златокосу.

Погледа Старац свој одраз у води и крикну. То пред њим није био Старац, већ момак усница тек нагарављених. — Сећаш ли се сада ко сам? — загледа му се девојче у лице, а он се трже. — Није могуће!

— У реду! — уздахну Варалица, узе врећицу, а трговац одјури ка назначеној бачији да што пре овце отера, да не би момак на бољег платишу налетео. А Варалица? Насмеја се на сав глас и наручи буре вина. — Ко је гладан нека једе! — рече.

На питања о Заборављеном Граду, Замку и Кључу — људи су само слегали раменима. — Којешта пита момак! — говорили су. — Нема таквога Града! Нико за њега није чуо! Нико га није видео!

— рече младић. — Тражим кључ. Људи који су преко Пешчаре дошли да га виде смркнуто су слегали раменима. Пореметио се момак у свету, то је! Ко је још нашао воду у Пешчари? О каквом он то кључу говори?

Да је бацио удицу могао ју је у часу ухватити. Али, не осврће се момак, не гледа. Зна: ко звезду небеску у срце прими — душу је своју изгубио! Али, сопствене га очи не слушају!

— замоли 3везда, а језеро сребром букну. Како је могао да је одбије? Да од очију њених умакне? Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а небо се звездама осу. Звездица се и не помери.

А кад би се момак од свирке уморио, стављала му је главу себи у крило, заклањала га слапом косе и чекала да се на притихлим водама

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ја знам, ти често из окна Гледаш где ја, са својим Чежњама, на месечини, Као стуб један стојим. 39 Момак девојку љуби, Но ова другом је склона; Тај други воли другу И с овим венча се она.

За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога. То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два комада.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

изведена глава, — баш се чини као да је жива љута гуја (гуја ће га уд̓рит) — на глави јој алем, камен драги: каде иде момак са ђевојком у ложницу, да не носи св̓јеће, нек свијетли алем, камен драги; те Максима зета дозиваше: „На поклон ти од

Па да видиш, мој брате Мујага! Што је момак јандал од сватова на дорату коњу од мејдана, гарила га мрка наусница, све му доро зечки поиграва, а јунака пјеном

ти се бјеше досјетио да је главом Мара Ђурковића, пак Анђуши сестри проговара: „Анђелија, моја секо драга, није оно момак јабанџија, већ је оно лијепа ђевојка по имену Мара Ђурковића“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Еј проклета издајо! Еј пусте срамоте за свакога од нас! Поробише нас, ево, скоро без једног метка. Момак невесело погледа у дјечаке и хукну: — Ех вас двојица, најбоље би било да узмете те своје чобанске штапове па да ме

— Пушка?! — у невјерици прошапута учитељица. — Да, да, пушка, карабин! — понови момак самоувјерено. — Ако нас данас притијесне, ја пуцам, друге нема.

— Ама јеси ли ти то, Никола?! — Ја или који било син ове земље, свеједно! — одговори момак, надахнут и задихан. — Данас или сутра овакве ће нас гледати непријатељ куд се год окрене по Југославији!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зна господ Бог јер се сад плашим тебе скрнавећи и ваздух мурдарећи с мојом овом беседом... Онај момак моје безобразтво чу, насмеја се, пак оде, а ја моју преслицу бацих од себе (којуно сам убах ретко и носила).

И свуда се цар шњиме хваљаше да се не може поред њега наћи нигде такав момак, који би га могао надхрвати и соборити га. И то у Солуну дочу неки млад момчић именом Нестор.

Јерно, жена те дражи и на зло подбада, син и кћи те брижи, слуга, слушкиња, момак једи, враг наскаче, коншија немири, друг завиди, ортак невери и заноси, достапут и судац прети и глоби, штета,

Девојка Видим те да си сасма леп и хубав момак с красна стаса. Цифрасто одевен, гиздава образа светла. Ал' те је сам Бог изобразио и божија светлост, видим, кад

Јере кад већ цео и узрастао момак почне се сам о себи животарити и својом снагом стане себи свој хлеб тражити, онда почне по својој се памети живити и

и кано о глави стара се о њој и кано младожења обриче јој се, кано свештеник опрашта и кано овца коље се, ка млад момак чува у поштењу, и ка муж храни је и одева и штеди је.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак. Црномањаст, лепа, велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.

Мане је ћутао. А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно. — Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет чини, та да се и ја малко одморим...

у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!

Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак и видела да се све отимају да до њега играју. А Манча је био већ на гласу као момак и играч.

А Манча је био већ на гласу као момак и играч. И мала Зона је још тада приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она

— Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас... Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...

Какав му је?... Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче... Па, ако што је сиротиња, — ама, берем да је момак кротак!...

), како је момак наочит, добар, „кротак како девојка“, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и

— Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли? Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак

А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било. Тако треба и оцу Петракију представити и протумачити.

пештимаљ — пешкир пишман — одустајање плундре — панталоне поведење — држање понза — после, иза помомак — бољи момак по саг — одсад посмешити се — обрукати се потакав — бољи потрговац — бољи трговац пошеја — пошао праји — ради