Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Не чекајући даљег обавјештења сви потекоше једним правцем али размакнути, као да ће се утркивати. Шибље праскаше под момачким стопама. „Стан’те!“ викну Оташ, тако снажно да чуше сви успркос шуму вјетра и њиховој наглости.
— „Ето ме, браћо, ха момачки!“ гракну он. — „А да како! зар ћемо ми најзадњи!“ одговараху они. И збиља сердар момачким кроком пође пред својима, и стигоше на вријеме, па се придружише ка гомили, у врх Ераковића.