Јакшић, Ђура - ПРОЗА
оно што нисам могао разумети: Као што сам ти казивао, пре четири године није било угледнијега ни веселијега момка у целој околини него што беше мој побратим Живко из Доње Мутнице; тамо, опет, код нас испод Ртња, није било дивније
Где је Лаза биров?... Лазо, узми још два-три момка, па ми га доведите везана... Добро, добро! Казаће то дете, докле га капетан мало на муке удари, све што о Сремцу зна...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пуцаше на мене једанпут, Бог ме сачува; сад ово други пут, и момка ми убише, а мене Бог и опет сачува; трећи пут они ће другојачије радити.
Ја одма пошљем за свакога по једнога момка, а они рано дођу, и нови кнез Пеја. Питам ја њи̓: зашто су тако урадили, да од Бога нађу!
На то ми се наниже одбијемо. Ту нам погибоше два врло добра момка из Вр̓овина. Запалимо неколико кућа јоште, и Турке у велику каменом озидану авлију затворимо и читав смо и̓ дан из
Они дадоше Хаџи-Змијињака, и јоште једног стара Шапчанина, и ја дадем два момка да и̓ отпрате до турскога логора, а пишем стрицу Јакову и то ̓итро да дође, и то ноћас, и кажем зашто је.
Оставе Поповића рањена и јошт два момка, а други здрави се одбране. Дођемо у Железник, видимо седам без глава, а Карађорђе: „Ха, по души вас, чувај добро
Како је дошао, довео је свог момка Ивана, и све трпа шећер по пун вилџан: „Пи, попе, то је добро, то разбија кар”. — И тако оде, и често Ивана шаље те ми
Ја онако чекајући толико дана и сваку ноћ онаку стра̓оту око себе гледећи већ сам себе прегорео, али ми је жао момка, који ће с моје памети погинути, опет жалим и коња где га доведо̓ бадава да га Турци јашу, ни отет ни поклоњен; а ја
А већ ја видим да Чупић више неће на пазар; тако неће ни мој Иван, ни мој коњ доћи. Верујте ми, децо, кад испрати̓ и момка и коња, чисто ми ни пола муке нема.
— „То није истина”, рече, „код Јакова нема никога!” И он посла Стефана, свога момка, да види; оде Стефан и дође, и каже: код Јакова има, и код кнеза Симе, 4.000 војске. Он и томе каже: „Није истина!
Недић, попаливши Петрц где Турци побегоше, удари на стражње и доста и̓ побије и пљачке и коња узме. Ја оставим момка, да ми, кад сване и разбере јесу ли Турци побегли, као што нам каза Гача и Никола, или јоште у шанцу стоје, хабер
испалим пет топова, да чује Карађорђе, да је Хаџи-бег побегао, да се зна по том опстојатељству владати, и опет пошљем момка, да му из уста каже. Но он, како је чуо пет топова, све је знао. Уверио се да се Хаџи-бег натраг повратио.
Како је Карађорђе чуо, да је Јанко Катић погинуо, одма је послао своја четири момка, да дође брат Јанков, Марко, Јанку на место, и поведе од своје кнежине сву војску.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића. То су вам два отресна, ваљана и вредна момка. Имају сестру — да је није шале у свој капетанији. Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи.
— потврди и писар. — Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. — Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли. Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја.
У уговору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ.
Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре. Каже — нема, не да. — Не може бити.
« Таман разговор и шала у највећи јек, док ето ти момка трчи као без душе озго к механи. Смотри га ћир Трпко, па истрча на врата и још чак одовуд узвикну: — Шта је, бре! а?
— Па нек уђе — рече Никола и настави свој политички разговор. Адвокат изиђе у салу и махнув руком на једног момка на вратима, рече: — Пустите га! Врата се отворише и уђе један човек у турским хаљинама.
И тако се одабраше: Ћебо, Срдан, Ђилас, чича Мирко, кмет Пурко и још два-три отресита момка. Понеше и пусат, нек се нађе — злу не требало. Немаде се ни Страхиња куд, него и он пристаде с њима.
— давати новац под интерес искрењаго твојего — твога пријатеља искусурати — изравнати, намирити испит — веридба момка и девојке пред свештеником ич — нимало Јабана — туђина јабанац — туђинац јарица — пшеница која се посеје у пролеће
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило. Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!... А што се рада тиче, о нему се причало.
Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!... Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лаза
И ухватише се... И понеше се по оној чистини... Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају цнагy... Све живо претворило се у око... А они се носе... Обе стране једнаке.
Не знам какве су и те девојке! Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!... Нема ту момка па да га свећом тражиш!... Маро!... Је ли готово? — Јесте, тајо! — одговори снаха.
Он је добро дете!... Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари... Сад што је мало згрешио... шта ћеш?... И свети су грешили... Алекса сену оком. — Он није грешио!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Што рекне, неће попустити ни за главу. Па макар да се он каје у себи. Знам кад је отпустио Проку момка из службе. Видим да се каје и да му је жао, али попустити неће. Тога Проку је најволео од свију момака.
” Оде Прока, а он се каје у себи што истера на правди бога најваљанијег момка. Никад се није шалио; ни с нама децом, ни с мајком, ни с ким другим. Чудно је живео с мојом мајком.
Капетан отрча напред у механу да пробуди Благоја. Свет се расклони у два реда, пуштајући инвалида; красног, једрог момка. с мушким лицем и жалостивим осмејком око усана. Све беше у њега; и снага, и здравље, и лепота и опет — ничега не беше!
У тај пар зачух некакав тежак ход. Отворих очи и угледах момка који је ложио фуруну. — Сан! — рекох. — Сан! — И све ми изгледаше неверица.
Доле са срцем! Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу? Зар има момка на свету који није „проводио љубав” из које излази само лук и вода?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ето, сад ја на крај срца!... Та јеси вид’о само како су салетиле оног јадног момка, па не може наша Јуца до речи да дође... — Па... нека! Шта то фали! Може се сутра, прексутра сита наразговарати.
« чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. »Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта! Та тâ би, каква је, и осванула на сокаку.
Та тâ би, каква је, и осванула на сокаку. Да ми није жао момка, баш би’ га питала мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је
Јуца нам се удаје; Удаје се за бербера, Момка брез фелера, еј! То је та песма коју је Тима шрајбер спевао, а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога
И гђа Сида се реши да се и не разговара пре са поп-Спиром док се најпре не разговори са тетком »тога момка«. А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дана у дан
А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу »пајташима« звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Двадесет и девет година! То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се жени. Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет
Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла.
Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство. Љуба је све то увидео, па гледа да се какогод ожени.
— Хајд’мо, чика-Гавро, време је већ! — Та чекај још мало. — 3адоцнићемо се. Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић. — Идем и ја. Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пењући се, тог дана, уз широке, дрвене, степенице трактира, под сводом, при улазу, Исакович је био сусрео момка трактира, који је по цео дан, ту, котрљао неку празну бурад пивску, тамо‑амо.
Неко је залупао на врата. У истом тренутку, Павле познаде силуету момка у трактиру, Сепа, на стаклету врата, у белој завеси. Кад устаде и врата одшкрину, пред њим је стајала Божичкина кћи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они је проширују и изван задруге у вези која до смрти спаја или два момка, побратими, или две девојке, посестриме. Ни у једној јужнословенској групи нема толико специјалних речи за
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамчина кућа је ниска но подугачка. Ту је и кавана. Чамча и тргује и кавану држи. Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара. Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. Уђу у канапу.
Комесар га испита; све је исповедио, све је издао. Испитао је и путнике. Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави.
То господару Софри велику бригу задаје. Промишља шта да ради. Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими? Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?
Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? Госпођа Сока ћути као обнезнањена. — Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију.
— Ниси била ни ти научена! — Ви најбоље знате. — Зато немој ми кварити вољу. Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо. Са Пером не могу изићи на крај. Шта си се тако снуждила?
Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко. Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако изникне које од именованих, онда ће поћи за момка који има исто име; а ако изникне ’незнани’, онда ће се удати за непознатог момка.
које од именованих, онда ће поћи за момка који има исто име; а ако изникне ’незнани’, онда ће се удати за непознатог момка.
“⁸ Девојка која жели да сазна какав је изглед њеног будућег мужа (момка), најчешће извесним разноврсним магијским поступцима настоји да га призове у сан или да му лик угледа у огледалу.
). Удавача из Скопске Црне Горе, да би дознала да ли ће се удати за богатог, средње имућног или сиромашног момка, гата овако: Испод јастука стави три прута: неољуштен, шарен и ољуштен (огољен), па који ујутру случајно извуче, такав
¹³ А ево како сазнаје девојка из околине Сарајева хоће ли се удати за момка или удовца: „Уочи Ђурђевдана узме девојка мотовило, па њиме дирне у ћумез, гдје кокоши леже.
Ако се на то први јави ороз (пијетао), онда ће се удати за момка, — ако ли се јави прво кокош, удаће се за удовца.“¹⁴ 2.
“¹⁴ 2. Љубавним чинима девојке (момци) настоје да магијским формулама и поступцима осигурају себи момка (девојку) за брак.
Девојка из Плашког, на пример, да би била лепа и за момка неодољива, када устане ујутру на какав светац, говори ову басму: „Ја се не умивам гором ни водом, већ Божијом јакости,
¹⁷ Најбројнији су у љубавним чинима поступци који имају за циљ да магијски непосредно привуку момка, да у њему изазову жељену промену, тј. да га опчине, заслепе и залуде.
“ Љубавне чини се често врше па извесном моделу који представља момка, са жељом да се то исто што се чини моделу деси и ономе кога овај модел представља.
у Скопској котлини препоручује се да девојка скине прстен мртвацу с руке, и то устима, а онда кроз њега да погледа момка кога је изабрала. Кажу, да ће се он одмах силно у њу заљубити и узвратити јој љубав.
Чинилица у ову сврху користи нокте, длаке, име момка или земљу на којој је стајао десном ногом. ПСИХОЛОГИЈА ЉУБАВНИХ ЧИНИ Психолошка позадина веровања у успех
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све време си ти водила, а ја једва успевао да ухватим корак! Хтела си, у ствари, да наљутиш свог момка. Касније су ме његови другари пребили у гардероби и бацили међу зимске капуте... Али, вредело је!
Матавуљ, Симо - УСКОК
те појединости занимаху Јанка, те овда онда стаде постављати питања, па мало-помало загрија се преобрази се скроз, од момка смјерна, намјерника послушна, поста на један мах озбиљан, вјешт испитивач, занесен за војнијем работама.
Спремало се велико зло, јер оба племена бјеху јака! Тада им владика пошаље свога момка с поруком нека се стрпе само недјељу дана, па послије њека раде шта знају! Они послушају.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Прво и прво, нове аљине младожењи и проводаџији. То је нужно, то јест, јер девојке више гледе на аљине него на самог момка. МЛАДОЖЕЊА: Одма нека буде.
) ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе. МЛАДОЖЕЊА: (Новце забога!) ПРОВОДАЏИЈА: Као што ја момка познајем, није лепо да га у очи фалим, а чућете, то јест, и од други како је добар, вредан и паметан.
ПРОВОДАЏИЈА: Стиде се, то јест, ха, ха, ха! (Девојка понуди проводаџију.) ПРОВОДАЏИЈА (тихо): Гледај каквог сам ти момка довео, као да га је молер писао: А јошт док му у кућу уђеш. Шта велиш, то јест, би л пошла за њега?
ЖЕНА: Чекај да му кажем како ће свет варати. (Подражава му.) „Охо, снао, гле каквог сам ти момка довео; да видиш док му у кућу уђеш; хе, све је пуно и красно!“ Је л’ ово та фаљена кућа? Срам да те буде!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Што се Момка и по тиче, плашим се да дечаци неће бити задовољни понуђеним одговорима: поема ће им изгледати одвећ наивна.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноне јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да имаш крило лако Да прнеш облаку, Не би мене, чедо, јако Утекла јунаку.
Ма их најзад вође надмудрише: Да чекају још до тамне ноћи, „Тад ће“, веле, „жесток индат доћи: Војске пуно, а све момка љута, Све самога кардаш Арнаута.
Ко да тако преповедат зна?“ Тако рече детешце слабачко. Дете слабо момком ојачало, Момка жарке певе послушало: „О, лепа пева!“ рече пун весела; „О, певај даље!“ твоја беше жеља.
1847. (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) Нуто јада за момице, Нуто чудне мреже: Око момка лубенице Попустиле вреже. Туда шеће једна бела; Он из вреже вирну: „Јао, врежо, дела, дела, У срце ме дирну!
Бијаше лепо, беше прамалеће, А силни народ тамо-амо шеће, Тај тражи сунца, онај тражи лада, Ту видиш старца, онде момка млада, Ту видиш снашу, ту мому танану, А онде видиш рпу помешану, — Големо људство сад се амо збило, Кô што је
Баш у један по поноћи, Ал' до дана још је мало, Мора и дан потпомоћи; Јутро дође, па с' измиче, Ал' што с' ово момка тиче? 80.
Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноге јој се беле, Беле ноге до колена Момка су занеле. „Да имаш, море, крило лако Да прнеш облаку, Не би мени, секо, јако Утекла јунаку.
“ Сунце стало од веље милине, Па се смеје озго са висине, Јера така момка одабрана Не видело од Косова дана. Ој Косово, крви прокапало, Ту се наше сунце саурвало!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед само подиже руке задивљен овим блаженим говеђим незнањем. Ваљда је једино оно могло да сачува момка од свега што се види и не види, и од бога и од рога.
И тако започе једно од оних чудних пријатељстава између отреситог бојџије и злопоглеђе Дане Деснице, најсиромашнијег момка у селу, и веселог Раде Ћопића, дјевојачке душе, газдинског сина, који је имао чак и два кожуха: козји, за сваки дан, и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
То је једило момке. Нарочито Младена, црвена, висока момка из њене махале, који је чак овамо дошао ради ње и уби се водећи коло и дајући бакшиша Циганима.
донесе у механу... Не могу ја... Имам работу! ... — Не могу! И оде, круто, тешко, газећи оштро. Једва натерах момка да му капу и шињел однесе. Момак однесе.
А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она му рече: — Нема! Он опет рече: — Мора бит, кажи гдје је. Она му онда рече: — Дошла су три момка да траже рада. Он јој рече: — Хајде их доведи овамо.
Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан.
Чувши то цар Тројан одмах дозове онога берберскога момка, па га запита: — Море, шта си ти огласио народу за мене? А он се сиромах стаде правдати да није никоме ништа казао,
А он му одговори: — Нећу је продати нипошто. У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор.
Кад цар то види врло се зачуди и сви у двору. Онда стриц онога момка рече цару: — Сад ћемо му заповедити друго што заиста неће моћи учинити.
дошао; а ови се онда обрадују још већма што узимају ђевојку од цара, а не од говедара, и с највећим весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу.
— Гле, гле, браћо, онога зеца те бјежи оном главицом, има у њему петнаест ока, а да је бог дао међу нама брзонога момка, па да га достигне, ето господске вечере да се угостимо вечерас у друштву.
ШЉИВЕ ЗА БУБРЕ Био један човек, па имао сина, врло ваљана и угледна момка. Кад му син дорасте за женидбу, стане човек мислити, како ће наћи према сину и девојку добру и ваљану.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Јошт га ваташ за руку. Је л’ нам штогод род? ЉУБА: Није. СТАНИЈА: Па која девојка вата страног момка за руку? ЉУБА: У игри. СТАНИЈА: Макар и у игри. Свака честита девојка, и свако поштено момче опаше се марамом.
Да се чудиш, мајка, како су слободне. СТАНИЈА: Куд ће веће слободе, него кад девојка увати момка за руку, и сас ш њим се витла по кући. ЉУБА: А кад га руком увати испод пазува, и ш њим иде у шетњу?
ЉУБА: Ала си проста, мајка. СТАНИЈА: Сад ја проста, што мрзим безобразлук; а ти ниси, што ваташ момка за руку. Зашто да га ваташ за руку; шта је он тебе? ЉУБА (смеши се): Он је мој швалер. СТАНИЈА: Шта је то?
ЉУБА: Али ако се родбини момак допадне, а њојзи не? СТАНИЈА: Девојка добро и не види момка, него кад је просе, она сагне главу, ка девојка, а не гледа у мушко, да га поједе.
СТАНИЈА: Дабогме, што је стидљиво, то је лудо, него што је безобразно, то је код вас лепо. Ајде, нека проси девојка момка. ЉУБА: И то може бити. СТАНИЈА: Што, што? ЉУБА: Дакако.
Она је земља несрећна, где се не учи како треба момак да милује девојку, и девојка момка. Ама то се стиде чинити у кући пред мајком, пред старијима, а ови раде то пред толиким људма.
Пи! Ала је безобразна, неће да једе сас леву руку, неће да скине мараму, и да вата момка под руку. НЕША (смеје се): Не бој се, мајка, нису све таке, као ови пролетарчићи, имаћеш ти доста твога друштва.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Када зрело размислим, била сам у тог момка заћорена још у оно време када смо се тачно испред његовог киоска играли школице.
Е, да сте само то видели! Једну мачку, мислим, покрај мене, која је непрестано држала свог момка као за руку, а зијала на све стране чекајући да се нешто догоди, заиста нешто фино!
изрека и случајева, а с њега пређоше и на остале френдове расуте по земљи и под земљом, па споменуше ту и чувеног момка, неког Дунђерског, о кога су се гребали још као клинци ...
Шта би друго кад само то троши? Келнер донесе, али као од беде. А са другог стола момка Дунђерског шацују непрестано неки мађарони кицоши, и смишљају како да га заврну. То јест: Жарко чему да га зезну.
Тек да им покаже шта мисли о ниховом шампањцу! Толико од момка Дунђерског! Страшно ми се некако допада тај момак Дунђерски, лагала бих вас кад би вам казала да то није баш мој тип.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри. МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле! БАТИЋ: Како је год ваша воља. МАРКО: Тако, што пре, то боље.
ЈЕЛИЦА: Ви ми нисте ни полак приповедали што се ваше фамилије тиче, и да није било вашега момка, не би ни знали готово ништа. АЛЕКСА: А у чему то?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
на ноге дигȏ листове знане: „Париског Мачка“, „Манчестер Петла“, „Чикаго Патка“, угледа светла, „Варшавског момка“, „Лапонску бабу“, кинески дневник „Же-Ни-Ми Жабу“.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Само још не могу да пођем за другога. — Наћи ћете лако каквога красног момка који ће вас обожавати. Ви сте толико лепи. — Кад будем решила запросиће ме, јер зарађујем својим рукама.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка. Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Има да се пролази и кроз шуму и кроз врлети — рекох му, и таман да му понудим школског момка да га проведе, а он ме прекиде: — Хајде, учитељу... ехе!... да ме водите.
но снаша Јула обично је говорила да је још рано за то, да јој је дете још младо а није ни спремно, а што се тиче момка нема му мане, и тако је она двапут баба Соку испратила, па сад ево и трећи пут дође јој Сока у госте.
Отац девојчин пристане да дâ дете, само претходно ће доћи у А..... и видети момка и остало. У прву недељу после тога он дође, одведу га кући Петровићевој, газда Петровић оде у село, чељад се разиђу и
Позове ту комшије па се стану частити, сви су хвалили момка, и тако се то све лепо уреди и сврши се наодмах затим венчање.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дивне смрти, просто им млијеко! Јунацима Бог ће учинити спомен души а прекаду гробу! Три хиљаде момка једнакога на Шенђера удрише везира приђе зоре на поље крстачко. Прегаоцу Бог даје махове! Раскрхаше силу Шенђерову.
био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не виђех у једнога момка. А немаше јошт двадест годинах. И што ћу ви крити, Црногорци, живо ми је срце покосио и нашу је земљу оцрнио!
Споменик је вашега јунаштва Гора Црна и њена свобода! ИЗЛАЗИ ИГУМАН СТЕФАН МЕЂУ НАРОД. И НОСЕ ЗА ЊИМ ДВА МОМКА МЕЂУ СОБОМ ЈЕДНУ СИНИЈУ И НА ЊОЈ ДВАДЕСЕТ ОКАХ ШЕНИЦЕ ВАРЕНЕ, ИЗМИЈЕШАТЕ ЗРНИМА ШИПЧАНИМА, НАЛИТЕ ДОБРО ВИНОМ И МЕДОМ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чим их опази, оте се из загрљаја, рашири руке и стаде пред момка, као да га заступи. Они се примицаху, страшни у лицу, и грозећи се пут младића.
Е, богами, носити оваквог момка од Озринића довле, готово без предушка, богами није лак посао!“ „А ни мени, занаго, газити од Црмнице па од Црмнице
Ту рахатно сједе, облизну се, па пошто још шапицама протрља очи, загледа се у рањенога момка. На двору сутон се почео бјеше хватати.
Поменуше их лијепи број а о свакој се чуда повиједаху. О Стани причаху медику како је више од једнога момка обалила, како добро баца камена с рамена и скаче. „Да“, закључи медик, „види се, брате, види.
Шта он зна, не зна ни да путем ходи... Него ето, кад већ његова не може бити, а ја имам сина за женидбу, те згодна момка, како би било да за њ пође?...
Њој је најближе, а она је најпотоња из ове куће поведена“, запита Јока неког згодног црномањастог момка. „Богами, право ћу ти казати, нагонио сам је. Па се шчињала све до јуче, е хоће, е неће...
“ „Он ми је ујак рођени, онај постари човјек!“ рече цура с некијем поносом. „Лијеп човјек!“ прихвати он. „Она два момка, оно су ми рођаци, по теткама!“ „Лијепи момци!“ опет ће он. Цура сад каза редом по имену свакога.
Нови дан, нова мисао... Виђећемо!“ Чим дан зарудје, она два момка наложише бреме цјепаница на потуљени огањ и још донијеше из авлије двије велике кладе, па приставише.
Стана застаде. Није знала хоће ли у кућу, или ће да му говори. Погледнула би час на брата, а час на момка. У њој се борила дјевојачка савјест са нечим другим.
Оно нешто чему у простоме народу нема свагдашњега имена, што момка нагони да дјевојку пита: „О дјевојко душо моја, чим миришу њедра твоја“, јер томе мирису нема слична међу цвијећем.
“ рече му сердар. „Не одлази се никуда. Зар ми и ти нијеси мој?“ Стана у исто вријеме простријеља очима момка. Он сједе снужден. „Не, баш од стра’, но онако... Богме дјевојка присијела за удају, а ишту је“, дода Јока бојажљиво.
Ко би то вјеровао?... Ја, богами, немам ништа против онога момка (Јанка), но ми је мио — а ти лијепо знаш — као да ми је од срца, но малоприје, у иједу, рекох онако.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сува га муња покосила! Сунце га не грејало, док мене не видио! — (речи којима девојка тајно заклиње момка који за њу не мари, да би се њом занео). Тешка га рђа спопанула! Уста му се на затиок окренула!
Ако нећеш пустити, Ја ћу тебе убити, На зеленој трави Секиром по глави! КОШУТИ Беж’, кошуто, стрмо доле, Ето момка брзонога! Момак ће те уловити, Цару ће те поклонити, Цар ће њега даровати. 2.
ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА Жетеоци — момци и девојке — када дожњу класје, сви се искупе око једног момка, који узме „онолико сламки у пола, колико има жетелаца (да свакоме по један крај може допасти), па све те сламке
Играчица: У мог брата и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај! Бирај момка невјерена, дај ми се, дај!
4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ — Јеси ли ти из Дрине? — упита момак момка на сијелу. — Јесам, а што ме питаш? — Хоћах те питат’ је ли вам још жив кнез што га је мој дјед посјекао на мегдану?
бисера, обрвице кано морске пијавице, трепавице кано крила ластавице; тако ме је бог створио, баш од ока за доброга момка.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
дошао; а ови се онда обрадују још већма (што узимају ђевојку од цара, а не од говедара), и с највећим весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу. ВІІ.
” А он му одговори: „Не ћу је продати ни по што.” У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор.
Кад цар то види врло се зачуди и сви у двору. Онда стриц онога момка рече цару: „Сад ћемо му заповедити друго што заиста не ће моћи учинити.
Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар, што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан.
” Чувши то цар Тројан одмах дозове онога берберскога момка, па га запита: „Море шта си ти огласио народу за мене?” А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао, али
а ови се онда обрадују још већма што | узимају ђевојку од цара, а не од говедара, и с највећијем весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу. 49.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
кад ето ти моја звезда, која је другојаче са мном наумила била, по месецу дана донесе из Срема у Тамишвар некога момка калпагџију, именом Тодора.
Остарио сам, и не могу задуго возити, а би[х] вас сам превезао.” Увече нађе нам једног момка који нас превезе у Сланкамен. | Ево ме у Срему, у земљи наследија последњи[х] српски[х] деспота.
Ако ли се пости, од рибе ту поста нејма; пошље два момка сат [х]ода у долину, гди између планина велика река тече, пуна пастрва и различни[х] други[х] преслаткога вкуса риба.
У граду Хију узмем на 10 дана под кирију једну собу у јерусалимском метоху баш при мору и најмим сутрадан момка да ме води по острову.
Она нимало за шалу не зна, нити ће марити што ја јошт нисам Париз ни Лондон видио. Најмим момка | да ми понесе моје вешти до мора; ту узмем барку да ме одвезе у који му драго корабаљ за Црно Море.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња га поче миловати. Шкељо му поднесе зоб у решету. Три-четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге да се превали, јер је био упоран, нити је било другога
ако није шенуја. — Ма није, брате, него здрав и паметан човик. Дојâ је на свом коњу и још води момка уза се. Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.
Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћког попа и момка пред њим. Бакоња ободе бијелца и стиже га. Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
До удаје нисам више ништа згрешила. Једино што сам кудила моју комшику код оца њеног момка да је јектичава. Није се удала. То је мој највећи грех. Велики грех, света славо и цркво. Зашто не плаче?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све у гору бежи дубље; А момак за њоме. Бежи мома до колена Ноне јој се беле; Беле ноне до колена Момка су занеле. „Та да имаш крило лако, да прнеш облаку, Не би мене чедо јако Утекла јунаку!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чудна беху та два ока. Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.
њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.
Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу. Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.
Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: — Ако чујемо да опет мучиш сиротињу
Опет ће се са њим моћи боље... Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он му одговори: — Нећу је продати нипошто. У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор.
Кад цар то види, врло се зачуди, и сви у двору. Онда стриц онога момка рече цару: — Сад ћемо му заповедити друго, што заиста неће моћи учинити.
Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан, па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан.
Чувши то, цар Тројан одмах дозове онога берберског момка, па га запита: — Море, шта си ти огласио народу за мене? А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао,
Она му рече: — Нема! Он опет рече: — Мора бит, кажи гдје је. Она му онда рече: — Дошла су три момка да траже рада. Он јој рече: — Хајде их доведи овамо.
Ди би ја луцкастог момка женио! — још се газда чеше. — А је л̓ ти, газда, је л̓ ти је оно снаја? — запита он за младу што дите купа.
— Јесте, — каже. — Е видиш, — вилиштањац ће онда — и још си смио јаукнит под мојим штапом, а овог момка не жениш. Ти си, газда, магарац, а не правда.
Ти си, газда, магарац, а не правда. Овог момка ома сутра ожени с једном паметном дивојком, је л̓ не видиш с каком ти је мудри син ожењен?
Садразан се одмах спреми и пође даље. Кад је пропутовао четрдесет конака, нађе у једном дућану празноме једног момка и код њега ђе стоји један аван. А баш у тај мах телал продаваше један алмаз који бијаше баш тога младића.
Сад он помисли да је се његова жена удала, па узме нож да закоље оног момка, док му паде на ум како му је старац говорио: немој ништа радити већ најприје смисли и размисли.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Илустрације ради, могу да наведем један или два примера. Међу послугом смо имали и неког разроког момка по имену Мане, чији је посао био да испомаже на имању. Једнога дана, Мане је цепао дрва.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
”Али било које да си расе” - додао је - ”бићеш добар момак кад научиш да играш игру.” Диван савет колешког момка! ”Играј игру!” - Каква фантастична фраза!
није падало на памет да све почиње изнова, па је било предложено да се питање победе реши рвачким мечом: два најбоља момка ће се рвати слободним стилом са три обарања.
Бруцоши су имали једног крупног момка који је био познат као снажан рвач и зато су пркосно изазивали бивше бруцоше. Моје колеге су одржале састанак да
” - заједљиво је добацио неки од мојих колега, који је сумњао у рвачке способности момка који је освојио награде из грчког језика и математике.
Рекао сам мајци да је то вероватно зато што ме је толико пазила и мазила па сам од отврдлог момка постао млакоња и мекушац. На то је она мудро одговорила: ”И ковач омекша челик пре него га закали.
Да би се разумела вредност ове титуле, довољно је рећи да није било веће части за амбициозног момка на универзитету од оне да буде ”сениор ренглер” или да је веслао у победничком чамцу.
Коначно сам ипак успео, иако не баш нарочито успешно, али довољно добро за момка који није Шкотланђанин. Уз инструкције добио сам и свој портрет којије Меџ нацртала за време пауза између мојих
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
девојке и реке Ситнице, још је теже одолети једном по лепоти ретком лирском сну, испеваном у првом лицу, као исповест момка девојци.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Изгура га.) Журите, молим вас, журите! XВИ ПРЕЂАШЊИ, без МОМКА ЖИВКА (Чеди, пошто је момак отишао): Ти знаш нешто? ЧЕДА: Не знам али... дабоме! Криза... цилиндер...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
и крвник, од шале убојица и велики витез, увек на хату и с пушком преко крила, није доносио Турчина колико својега момка, којега је увек најмљивао између Арнаута.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Мене је уја силом довео. ФЕМА: Силом, да се грлиш с момцима? Срам да ти буде, каквог си момка изабрала? Гледај, пропали му лактови! ЕВИЦА: Он има новаца, мајко.
(Плаче.) Да, полудио, право кажеш, луд сам и био што сам такву омиловао. То је лепо да убијеш сиромâ момка... Евице, ја знам да се ти шалиш, само оћеш да ме намучиш; дај решконту, да примим новце, па онда узми колико оћеш.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ. Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад! Та склони ножа бритку оштрицу, Да лакше дахнем!...
РАДАК: Тако те хоћу, стара чивијо! (Тура нож у корице.) ЈАЊА: Боље да се и нисам родио, Нег’ ова мука!... Ено и момка! Сад, Раде, сад! (Порфирије долази.) ПОРФИРИЈЕ: А што се дереш толико, хе? ЈАЊА: Вуци из воде чамац напоље!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
трговац на Сави пакује лонце, па не да шегрту да носи сандук, јеп це боји да не полупа »еспап,« већ зове јака момка, даје му сандук и вели: »ево нај, али добро пази, чувај да не полупаш лонце!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а Нева потпева. Погледај ми, Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш за ме поћи, Хоћеш мојој туги љубов'ју помоћи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
на моби као задружној, добровољној помоћи у корист свих и колективни рад претвара се у духовито такмичење, у наџњевање момка и девојке, у похвалу девојачкој вредноћи и издржљивости (Наџњева се момак и девојка,/ момак нажње двадесет и три
Иако претеже поезија сете, има и песама о бујној задовољеној страсти, о духовном надигравању и пркосном изазивању момка и девојке, о побуни против конвенција. У многим песмама преовлађује радосно осећање живота.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи ће да бира (СЕЗ, 14,
Коју гранчицу ујутру, не гледајући, прво дохвати руком, за тога ће се момка удати (Караџић, 4, 1903, 167). Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба ноћи да се скине гола,
у цркви, и да ту остане кроз три службе; нека је после извади и обнесе око себе три пута, и метне под прстен: кога момка тим прстеном дотакне, он ће се за њом окренути (Беговић, 219). Такође има магичну снагу и д.
августа) не сме се јести црвена ј. (СЕЗ, 19, 65). Изванредно велику улогу има ј. у односима између момка и девојке, при просидби и свадби. Момак се, од милоште, баца на девојку јабукама (н. песма, БВ, 10, 1895, 77; упор.
шума (БВ, 9, 138; упор. Хумбабину кедрову шуму, у Епу о Гилгамешу). Ј. се употребљава и као средство при одвајању момка од девојке (народна песма, СЕЗ, 16, 307). Ј.
момцима, а једно себи, и онда их на ватри прже: па чије се зрно при грејању највише приближи њиховом за тога ће се момка удати (СЕЗ, 14, 60). Ј. се почиње сејати о Матијеву (ЗНЖОЈС, 7, 147). У народној медицини ј.
ни граорка у житу« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146). Девојка која хоће да привуче момка, савије смртну свећу и задене у њу девет зрна к.
, па кроз њу у млади петак кришом погледа момка и каже: »Свакуда ти мрак и облак, а код мене сунце и месец... Ако ме не видиш, ево ти кукоља па кукај док ме не видиш«
С друге стране, опет у околини Ниша, прича се како је купина задржала девојку која је бежала испред неког момка, и тако је девојка постала његовом жртвом (Софрић, 1. с.
, па то мало завлачи својом сукњом; ту сукњу метне увече под главу, па кога момка сања, за тога ће се удати (СЕЗ, 14, 24).
Р. се радо сади по гробовима (ГЗМ, 6, 166), нарочито на гробовима девојака (иб., 154). Душа младог момка може »мирисати« на р. (песме у Софрић, 192). У народним песмама има доста примера из којих се види да р.
за појас (Караџић, 3, 124); а (код муслимана) мртвоме више главе (ГЗМ 6, 160); због тога се и гроб девојке или момка кити р. (ГЗМ 6, 165). У Славонији сватови се, поред рузмарина, ките и р. (ЗНЖОЈС, 11, 117).
Ћипико, Иво - Пауци
у згодан час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се више од
Наброји три стотине форинти. — Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка да чује о чему се ради. Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу,
— снађе се Петар. — Води је без очева знања ... Није поштено! .... А ево комшије Павла! Што она, поред овакога момка, Радивоју воли? — Ма'ни ти то, стриче, — вели Раде мирно, већ нека она рече коме воли.
И насмија се смијехом који се посвема разликоваше од негдашњега умиљатога осмијеха дућанскога момка. И газда Стјепан опоштени се и одселе политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме. .
Затражи каве и шећера од дућанскога момка. Док с њиме говори, разроке очи бјеже јој на све стране, свугдје допиру: рекао би, пун је дућан тих очију.
Момак затражено стави на вагу и каза цијену. Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа. — Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.
— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!... Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Видим већ неког голобрадог момка како се овуда шеће као паун у светлуцавим грчким хаљинама. Важан је, уображен, са уображеним презривим смешком који му
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
- на доброме хату, Кад би се врлине цениле по врату. 8. Ето ту су деца нашег бурног века, Почевши од момка до зрела човека. И сва она група, што тумара сада, Радује се нешто и нечем се нада.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ко је тај који то хоће? (Виче): Стано! Улази Стана. МИРОН (заповедајући): Иди, али не ти, него пошаљи момка и он нека иде и нађе хаџије, и да им каже да ме сутра овде чекају. Јеси чула? Сви овде мора да су!
(Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема. САРОШ (мрачно): Дај два момка. КАФЕЏИЈА (виче): Костаћи, Ристаћи! КОСТА и РИСТА (споља, иза келнераја): А? КАФЕЏИЈА (полети к њима): Какво »а«?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Осећао је и сам мајстор Коста маторог момка у себи. Види добро да се, што се његове личности тиче, проаљкавио. На себе меће одело које момци покваре.
Срећко сад и кува. А мајстор Коста узео да ради повртњак иза куће. Најмили су момка, тобоже баштована, и производе поврће и продају га. „Коста Земљотрес пиљари”. „Коста Земљотрес постао вегетеријанац.
Да није било других мука, живела би ваљда сто година. Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће се за њега удати.
Изгрдим момка, оног пустог коцкара Милана, кога би требало и да избијем, али ми одједаред дође жао што је слуга, и окренем се и
Ја да сам госпођица — хвала Богу што нисам —ја бих често и образ погазио, и сваки дан бих другог момка волео...” Зар није, браћо, златан наш господин Јоксим! Сушта правда и памет!
Паланка шапће: — Тако болестан, а још Енглез. — Повео је Павле из Лондона болничара, момка који у кући не скида бело одело, а на улици носи врсту униформе.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Кад девојка, која је десет и више година момка пробирала, најпосле, кад сирјеч просиоци престану, закључи каквом удовцу руку дати, нису ли то пријатне за њу огрижине?
Поред остали својства она особито на милосердије гледаше, тако да није у свој околини ни једног — момка било кога не би она у крило — зашчишченија примила.
Саму код младог момка — то би могло код нас сумњу подићи, али агина кћи без најмањег прекора получи што је желила, и пуна совести о свом
господична, агина је кћи таква иста правила доброг тона, и тако исто млого на морал држала као и ви сами, али оваковог момка омиловати, који је сигурно младожења, као што је и она девојка у најстрожијем смислу; желити да средством њега капу на
онај који с елементима процес води, будући да и тако најдебље про іуріѕ ет іуѕтітіа ништа друго није разма надежда момка да га будушта супруга усрећи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Лавеж пса пробудио је и момка који је спавао у кујни и овај се појавио на бојишту са једном мотком у руци. Под тако тешком артилеријском ватром
Тек доцније смо сазнали да се министар војни, чим је опазио момка, срећно сакрио иза дрвљаника и, тек кад се све стишало, извукао се и однео кући пун јастук гушчијег перја.
Госпођа је врискала и ваљала се по поду, чупала је косе, преврнула је диван, разбила лампу, гађала је ципелом кућњег момка, ујела је апотекарског помоћника и, најзад, испила је читав сифон соде да би се отровала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Захвалио сам се и срдачно се поздрависмо. Пришли су још неки наши официри на коњима и звали момка да им принесе пиво. Овај мој Енглез узе из момкових руку таблу са неколико пуних чаша, и поче служити све редом.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала, растао је ка њему лик високог, прекрасног момка. Једва је могао да поверује да самог себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет, дотаче нежно дечаков образ
3везде године не броје: тек што пребаци Лепотица шал преко рамена — десет година мину. Не окрете се добро — а син у момка израстао, мужу седина чело покрила.
Људи су га с нежношћу посматрали. Златокоса се трже и задрхта. Да се то није Месец у момка-лепотана претворио? Поглед младића, светао, и врућ измицао јој је тло испод ногу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије. Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И пун мјесец што
Мојој драгој беше досадно зацело, Па ти она скроји венчано одело, И кô мужа нежно загрли цвет мио — Момка што је глупљи од свих глупих био. Како ли је мила, лепа, моја драга!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“. Старац Фочо поче говорити: „Нуто момка и нуто памети! С којом р’јечи на пашалук сједе!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сјећаш ли се како су оно још поодавно жандарми три дана гонили везаног оног момка испод планине, а све због једног револвера. — Их, зар ти мислиш да бих ја издао нашег Николетину?
— Ехеј, Николетина, видиш ли ти авионе? — зовну Јованче крупног момка, који је поправљао неку ограду у заравни подно брежуљка. Николетина је и сам пажљиво ослушкивао, па одмахну главом.
— пожели у себи Лана. — То би ваљало. Лана није ни слутила да мрког наоружаног момка још неко гледа исто онако задивљено као и она. Били су то Јованче и Лазар Мачак.
Сад су, као зачарани, вирили иза дрвета не скидајући очију с карабина и с намрштена снажна момка, који им се сад чинио као неки јунак из приче. — Гледај га само какав је!
— Стриче Лијане, притежи опанке, већ почиње „оно“. — Које „оно“? — упита старац зачућено гледајући момка у војничкој униформи и под оружјем. — Устанак!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Однеси му и овој — речи ми Зоне — и нитуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка овој пратила?! — рече и предаде му завијену свилену мараму. — Што је овој?! — кликну Мане зачуђено кад разви мараму.