Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ено се руши већ! Људи, вода! Из мале гомилице њих двоје-троје, широких прсију, снажних мишица, храбри момци, каквих ћивтински свет ни познавао није, дигоше се смелим кораком и загледаше у мутне таласе. — Избављени су!
Механџија је удивљен гледао како се храбри момци са помамним таласима боре. — Зар за њу, за ту сироту несрећну жену, да се људи даве? Та ни муж јој не беше човек!
Та ти си већ велика девојка! Па што те тетка не пушта у коло? Ја ти већ идем, и момци веле да ја најбоље играм“. „А ја ти, Алекса, и не знам играти“, рекох му, тужио осмехнувши се.
Нос јој је мало прчаст, широк, па су момци и њега хвалили; уста јој беху румена, напућена. Једно је на њој било што се мени допадало, то беше бело као снег лице,
Кад смо се мало вином и јестивом поткрепили, онда ћу га ја понудити да идемо мало до пред цркву, где су момци и девојке коло играли.
Један од скупљених момака извади иза појаса своју дугачку врулу и стаде свирати орловку. Момци и девојке ухватише се за руке и силно као вихор стаде се окретати коло.
Али кад су момци стали играти, а старци поред чаше вина заборавише на своје домаће бриге, калуђер се некако искраде из друштва и
Гледају људи и жене, па тек се мисле: откуд то њој? Дође време да се игра. Ухватише се момци један до другога, не мож’ их се нагледати!
Не потраја дуго, а до њега се ухватила и Стојна. Сирота мати гледала је како дивно играју момци: свежи, здрави, свакога својом младошћу да занесу... Она је гледала и у Стојну. „Лепа жена!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко остров Родос није видио, нити што зна, нити је видио! Ја ту дођох у време великог вашара, гди се момци ускакују. А кад ти им ја скочих, — стадоше сви као изван себе, нит се нађе ко би се усудио са мном ускакивати!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Оду његови момци у Зеоке и нађу кнеза Станоја код куће, кажу му да иду у Београд, и да и̓ је ага послао, и хоће онде да ручају.
Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође.
Пођоше момци под оружјем да отискују вепрове, а кад види Бранко и Мијаило да се ја не шалим, дођоше и рекоше, те ја плајвазом, а
Кад сам дошао из Русије, они̓ наши̓ ускршњи̓ поста, пише ми Јанко Катић да су сви момци одустали Карађорђа, и сам остао, но брже да му у Рогачу дођем, да идемо у Тополу, да видимо шта је било.
Питамо: „Гди је господар?” — „Очô је у Крћевац”. — „А гди су момци?” — Каже: „Ту ономад ујутру спремили сви коње, дођоше и рекоше: ,Збогом остај, господару, ми одосмо нашим кућама; не
Ћорђи. Он, једно љутит, а друго му је жао, скоро да сузе не пусти. Кажемо, да се момци кају што нам нису пређе јавили, и да они моле да им се што ајлука определи — „а, господару, не могу без плате, макар
— Сутра ујутру рано повика господар Ђорђе: „̓Ајте, спремајте, да идемо Братачићу”. — Почеше спремати момци, а ја искупим главне људе, тј.
” Ја кажем: „Господару, у Косирићу код моји воденица, онде има за коње траве, у воденици брашна, могу момци ̓леба намесити”.
Напоље из града, пак делите мегдан са Србима!” — Фочићу се немадне куда, заповеди те хата изведу, гола. Момци рекну: „Ми га водити нећемо и не смемо без добра такума”.
Онда изнесу сав коњски такум, и кубуре сребрне и проче, добро га одену. Фочић се заплаче, пољуби хата у чело, и момци узму и доведоше на Татинац.
А где ти је отац?” Кажем да ја не знам. Пожалим се арамбаши, да ми његови момци узеше кесицу и прстен. Он фришко посла три момка а она тројица дођоше; упаради и пита ме који је узео.
Помисли̓ и фришко запитам откуда Турци долазе. Живан каже: „Неме Турака, него Карађорђеви момци отераше буљубашу Мањеницу. Данас њега, а сутра ће мене, да пизму покаје.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, искићено баш како ваља, као оно кад је што по плану. Механџија и момци — Цинцари, као што је и то већ обично у нас по свим механама.
— Хоће један, веле, унутра, а није пристојно обучен. — Је ли овдашњи? — Чини ми се није, како момци кажу. — Па нек уђе — рече Никола и настави свој политички разговор.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али су се пазили. Од милости зваху један другог „јараном”. Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а
Она их гледа обојицу. Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!... Па, опет, Станкове црне очи освојише.
Неко га, са страга, удари по плећима... Он це окрете. За њим је стајао Маринко: — Зар момци плачу? — упита он заједљиво. Лазар одмахну главом. — Мој синко!... Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...
— Мехо! Асо! Ибро!... Брзо напоље! Видите тко је тамо!... Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин.
Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!... Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. — Нема никога? — Никога! — рекоше.
Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком. Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. Прште турска војска... Војводе се натурише за њима у потеру...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
С обе стране кревети с белом простирком. Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама. Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу.
отхукују — исто онако као кад ми је стриц умро, Ђокица у авлији везао мачки ђезву за реп, па се увесељава њеном трком. Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено па хрче као да је по ноћи.
Да ли има кака депеша? Је ли вода тако мала? Вуче ли каку теретницу, итд., — на што му и момци и агент, са урођеним господством страних држављана, врло укратко и осорно одговараше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Нека, и тако је сутра недеља, пресвуће се«, веле старији прљавој деци. Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило и пале кандило и крсте се кад зазвони на
него зими сетити се шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само поглéдају крадом испод очију, само се
Моја ти, дабоме, то нит’ уме а, бога ми, нит’ ’оће. А садашњи су момци ћорави, па не виде све то. Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле што им играју очи к’о
Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало да ју је спевао и послао у календар (велико-бечкеречки) Шаца
И ко га је измислио! Ознтрогере му швапске!... »Ђи! Шарга, Пирош! ’Ајде, момци! Дед’, кицоши моји! ’Ајд’ још мало у блато!« чује се глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.
Африка
Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима. Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес.
Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је желела да та деца дођу на свет, у нежном, љубавном, загрљају, уз љубавно гукање Трифуново, уз песму. Момци су имали обичај, у Руми, па и Хртковцима, да се по месечини скупе, и водају путем, и певају.
Теодосије - ЖИТИЈА
А како се појање продужило, и опет по заповести дуго читање прочитавало, сви они који су заједно седели и они момци који су га чували с војводом, због умора од пута и свечаног пира тврдо заспаше.
Сад ће вам главе полетети! Реците где сакристе господара нашег! А када ово чуше војводини момци, на свирепост готови, почеше, још љуће, монахе бити немилостиво.
А ови чувши смиреномудру и покорну реч његову, како је пуна сваке премудрости, заборавише на телесне раве које им момци нанеше, и као да су заплеНили неко благо весељаху се због њега.
Онај војвода раније помињани и благородни момци који у Свету Гору гонећи достигоше светога, а пошто су били надмудрени, као што рекосмо, и ништа не успевши, вратише
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Само за тренутак. Девојке су се пренемагале, а момци, готово сви, говорили исте речи о месечини и љубави итд. Блесава ствар, комплетно!
Били су то крајњи зоолошки коментари и мени је постајало мучно од тога. Сви ти момци до последње ћелије у себи желели су свом снагом оно нешто; и прљали, такође, свом снагом то нешто својим речима,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. — Чуо сам. Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је
Уђу у салу. Нико још не игра. Полачек млађи заповеди да свирају. Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи. Свирају „полонесмарш”.
Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио. Све девојке смеју се. Већ су га и спевале. „Сви се момци оженише, Шамика оста сам.” Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.
Онда Шамика управља котиљоном. Али онда и иде! Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч. Странци весело играју. Један неће од Паулине да се откине.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁴ 2. Љубавним чинима девојке (момци) настоје да магијским формулама и поступцима осигурају себи момка (девојку) за брак.
²¹ Сличним средствима се каткад служе и момци да би девојку приволели на удају: „Неки просци крадом однесу слепог миша око куће оној девојци коју просе, држећи да
Има, међутим, и оних у којима враџбине бацају момци. (Тако, рецимо, у околини Бара, момак убере сребрном паром детелину са четири листа и метне је у мед да стоји
Да би се за њу „лепили“ момци, она се опасује травом која се зове „леповац“, а да је момци „милују“ (воле), веша око врата траву „милоглече“³¹.
Да би се за њу „лепили“ момци, она се опасује травом која се зове „леповац“, а да је момци „милују“ (воле), веша око врата траву „милоглече“³¹.
³ Момци су, у Мачви, означавали зрелост на тај начин што су носили упадљиву капу звану кришкара. По облику, она је била дињаста
У Метохији, на пример, обичај је да кад младожења крене на спавање, сви га момци као од шале лагано ударе шаком или капом, те да тако „истерају из момаштва“.
Те вечери млад свег пије, пева, шали се, а после вечере девојке ките „перјанице“ за сватове. Тада момци певају свом „пајташу“, ђувегији „песму растанка“ од момачког живота.
пуче парта, оде Марта.“²² Ову поворку удавача пратили су рођаци, а касније су јој се придруживали и момци. На Ивандан увече девојке су се и обредно купале.
односно неке од њих играју се искључиво у најмлађем узрасту, друге су специфичне за дечаштво, а треће углавном играју момци и девојке.
Дечаци и момци играју своје јуначке, витешке игре, а девојчице и девојке своје забавне и драмске игре. Понекад се играју заједно и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
14 ОДРИ, МОЈА ЉУБАВ 17 ГЛУВАРЕЊЕ 19 КАРТА ЗА ВАВИЛОН 20 УСПЕЛИ МОМЦИ 24 ШУГА 27 КИНОТЕКА У ТРИ 31 ЖУЖИ 34 ПИСМО 37 ТЕРАСА 39 БОИНГ, БОИНГ 44 ЈЕСЕН 48 СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ 49 ЧУДНОВАТИ
Каже, ћао, момци, још глуварите на ћошку? Ово је Бурза, каже мачки, а ово је Мики; овај овде (то, за мене!), то је, каже, Кеба, има две
Наравно, играли су нас неки други момци; мене је играо онај плави, славни Какосеонозваше, али иначе, све је било исто, потпуно исто!
Ништа се ниси променила! — слагах у пролазу. Ти јеси — рече она. УСПЕЛИ МОМЦИ – Мама, али ја нећу у Америку! –Ћути и пливај! (Догађа се у Ријеци 1947) Стижу с времена на време из белог света.
Французи! — Да прошетамо? — кажу успели момци. Зашто да не? Док Хелен, Лу, Меги, мала Хелен, мала Лу, Меги и мали Том накупују неке ситнице — свирале и папуче.
Онако јадан и несрећан, погасио и оне две-три бедне светлеће рекламе на Теразијама, и то баш сада кад су успели момци стигли да виде шта је остало од нас. Време суморно. Тако се ваљда потрефило. Излози никакви. Људи мрзовољни.
Кад наиђемо на прљаву хартију —ја покушам да је склоним ногом у страну само да је успели момци не примете, али они је ипак примете и само се смешкају. Онако, као кроз изврнут двоглед, наопачке.
Стојим тако као кривац поред оне париске регистрације 75, а успели момци и њихове још успелије жене ћуте и гледају ме као да са им ја украо брисаче. Нисам ја, богами!
Растанемо се тако, а између нас — бели свет. И још нешто у грлу. — Зашто не пошаљеш неке приче? — питају ме успели момци. Њихове Хелен, њихове Лу, њихове Меги обично имају веома јаке везе тамо, у белом свету.
Само ако успели момци преведу са овог малог језика моју причу на неки огроман језик. Само ако Хелен, Лу и Меги буду хтеле да је саслушају...
Пупа Хава, Хозн, Аладин, Калауз, Хапац, Кило, Лепи, Цока, Баћко, Маки, Цимер, Бураз, Вито, Цига, Бел Ами и још неки момци из млађих разреда.
За та четири једва чујна ударца знали су само момци посвећени у тајну — ветерани гимнастичке сале, најлукавији и најхитрији ловци гимназијалки и студенткиња из провинције.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево. Момци потекоше к вратима. ИВ Уђе око двадесет браственика.
— А кога још има уз владику? — Имају два калуђера, ђакон, седам-осам ђака и момци. — А нема писара? — Главни је писар ђакон Иво, а кад устреба пишу и калуђери.
Мргуд дода тумачење пјесми, исприча опширније догађај. Момци жаљаху што је толики снијег нападао, иначе би гађали, метали се камена, утркивали се, скакали.
гласоноша свега шесторица, три из Катунске нахије, један из Ријечке, један Љешњанин, један Црмничанин — све бирани момци. У исти трен устадоше коњушар и говедар и приступише владичиној руци. Он им рече: — Одосте на лијегање?
Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и прими благослов. За њима наљегоше војници, па момци; од тијех сваки доби коледу, по сребрн талијер, „капетан“ кувар жут дукат, па и они отидоше.
Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике. Игуман Ђорђе започе: — Поздрав ти, господару, од попа Милутина из Тушине, па онда од
Бијели свијет! Но, чим ручате, хајте момци да поиграмо. За тебе, Јанко, нико од извањаца неће помислити е нијеси Црногорац.
упредао бркове, градио се дубоко замишљен и чисто очекивао неће ли који први што гласно проговорити да га накара. Момци бјеху забављени којечим — њеки је јео брашњенице, други пио воду из мјешчића, трећи прегледао оружје.
— Е, види се што је лацманин! — шапну Крцун. — Шта то рече, ти, њеки — запита вођ. Момци се осмијехнуше, али нико не одговори. У томе зачу се крцкање шибља и кораци.
Као што већ знамо, Маркиша Стевов и Перо Пуров бјеху ожењени, а сви остали бјеху момци. Знамо и то да се подигоше да свете Милуна Драгова, те да старога кнеза обрадују осветом уочи његова крсног имена,
Нечујно, као сијенке, момци западоше — полијегаше ничице. С друге стране пута бјеше доста пространа утрина, а за њом гушћа шума.
Причаће се ово, дјецо! — Шта ћемо с Крцуном? — запита Маркиша. — Да га не остављамо у планини, ако смо момци! Нека се и то прича! — Усред срца погоди га! — рече Лабуд, који дотле прегледа Крцуна.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Непоњатно. ПРОВОДАЏИЈА: Сваком је то непоњатно; али месојеђе не могу да прођу без свадбе, момци су неспокојни, је л’ тако? Какву девојку имам за вас, да вам види око! МЛАДОЖЕЊА: За мене?
Милићевић, Вук - Беспуће
и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају са треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело нагнало, Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују, Јоште мало, ето винограда, Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле, час горе, Момци кликћу, а
Моме поју, момци подвикују, Јоште мало, ето винограда, Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле, час горе, Момци кликћу, а песме се оре, „Живо, живо!
“ Момци чили подвикују: „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице, Деде, брате, ијујуј!
Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци, наоколо, Збогом, кито мома млади, Збогом, грожђе, збогом, виногради! Збогом, горе, места моја слатка, Пуна липа
Нојца оде, сину зора бела, А оживе околина цела: Одсвуда се момци помолише, По два, по три, однекуд и више, Сви на коњма, коњи им милина, Ма јунаци чудо и милина.
3. Каде момци пушке мећу, Кад у црно шаре пале, Кушајући ица срећу, Сви т' енонде, драги, вале, Поуздани итац твој — Благо
6. Деве, момци, жене, људи Гледе играјуће нас, Ти м' на твоје стискаш груди, Твој меника шапће глас: „Мила, мила, твој сам, твој.
Он стари није нег' ти момци млади, Ал' младости се он своје не слади; На лицу њему видим две-три пруге, Но да л' од веље упараше с' туге, Да
Ма он је чуо, па сам вас побледи, Ал' мучи јунак, па преда се гледи, Па онда уста, тамо-амо крочи, А момци мучне у њ упрли очи. Он мозгом нешто тамо-амо крени, Па сада бледи, а сада румени.
76. Наједе се, па сад пу(ши), Још су момци пива нагли; Он за чашом чашу суши, Док му с' умље не замагли, Тад устаде, крчму ману, Те батргну у кавану. 77.
— Она паде, ма ње мили, — Доцне момци прискочили —: Тамо испод стене голе, Украј мора глени доле, Тамо она страшна смеса Од костију, крви, меса, Његово
Лепо звеча гајда звек Весо бија часа тек. Збогом, певи! збогом коло Збогом, момци наоколо! Збогом, кито дева млади! Збогом, збогом, виногради! После итри опроштај од разни други предмета.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Друмом, већ издалека, чује се зврјање кола. Пантелија затеже блузу и креће на рампу. — Ви, момци, будите спремни — опомиње он своју наоружану братију поваљану по папрати испред колибе.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ? Оно су њени сандуци напољу? МАЈКА ХАСАНАГИНА: Њени. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То ће момци да изнесу. Више нема шта да се чека? Је ли готово? Идемо? ХАСАНАГИНИЦА: А дете? А да се с дететом опростим?
Брзо! Суљо, по агу! (Суљо утрча у кућу. На сцену улазе Хасанагиница и бег Пинторовић.) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Момци, зовите Хасанагу! ХУСО: Сад је баш један отишо да му јави. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Погле како су упарађени!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чаршијом се чује жуборење воде што тече олуком, а на ћепенцима дремају момци и други беспосличари. И усред ове благоте, тишине и неког полудремежа искрсне он, Димитрија, из ма које капије.
Жене, девојке и момци како би му се што више смејали, измислише да он иде попи зато што се загледао у попину кћер Тоду.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' немој тако да се жестиш јако! на ноге момци! растурите пакô! палите тамо оне куле беле! грејте јој срце сред ватре вреле!
Само Варнаву сместите лепо, од њега први да видим пепô! Журите момци, нека се сија! и мени је зима! грејô б'ж се и ја!” Намигну паша на своје луде, и што рече, тако се збуде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих. Они јој баце уже, а она их се окани. Онда момци што брже захвате воде из бунара, па однесу на галију, а царев син отиде у двор да види царицу.
Ето брат наш најмлађи нека даје најпре своју воду па ћемо онда ми своју. Момци одмах излију воду из суда брата најмлађега и даду цару да се окупа.
начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
Кад галија већ стане у крај, онда стану излазити на брег сви редом, најпре девојка са својим другарицама, па онда момци а најпосле он, а цар намести џелата те како се помоли из галије, одсече му главу.
И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа.
Онда заповиједи оним момцима да копају. Они почну копати: копај, копај, док докопају до једне стијене: Момци рекну: — Нема воде, није фајде копати! А џомет повиче: — Ха, ту је вода!
па онда на пазар продати и краву и теле те с оним парама купити црљену ћурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другоме говорити: „Зор и кршне оне дјевојке у црвеној антерији!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: С баловима да ју удам! СОФИЈА: Балови нису ни измишљени за егаве људе, него да се момци с девојкама упознају. Тако је у свету, па шта ћемо. МАКСИМ: И ја сам тебе на балу познао!
ИСАЈЛО: Остави сад, ево некога. ПОЗОРИЈЕ 3. (ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Ко седи овде, момци? ИСАЈЛО: Г<осподин> доктор. ШАЉИВАЦ: Има ли код доктора готови рецепта, да ми дате један?
(ИСАЈЛО И МАНОЈЛО, ВРАТЕ СЕ И ПРЕЂАШЊИ) МАНОЈЛО: Еј наопако! ИСАЈЛО: Еј тешко мени! ШАЉИВАЦ: Шта је, момци? ИСАЈЛО: Нема. Како сам јутрос наместио собу, тако и сада стоји, а разума ни од корова. ШАЉИВАЦ: Јесам ли вам казао?
Као оно је боље било, кад девојка вири кроз капиџик, кад пролазе момци. СТАНИЈА: Вири јакако, а неће да стреља човека у очи ка нека змија. 10.
Не игра српску игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас ш њим сама; преврће окама, скита се ноћу с мајком јој, и сваки
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
И Глиша и Стеван се забунио. ПЕЛА: Они су добри момци, и Срета и (тргне се)... сви и похваљују. ПЕРСИДА: Они су добри; али сад, како су чули за ваше милостиве речи,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Што је најгоре, моја школа важи за отмену и све су то силни момци што баш иду у такву школу, а не у неку периферијску.
Шта раде ти момци: пљују гледаоце, а ови уживају у томе и ослобађају се потиснутих жеља — ето шта ми је казао тај проседи тип, који би
Чудна ми чуда! Хоћу да кажем: ожењен је са мном! — Ма шта кажеш? — запањи се матори. — Права штета што се такви момци више не рађају! Заиста, штета. Оздравила сам и нашла се поново с оним истим штреберима у оделењу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Ја нисам моде љубитељ. АЛЕКСА: Шта? Цео свет трчи за модом: девојке, жене, момци, богати, сиромаси, сами филозофи; и ти један оћеш да будеш осим света! То је срамота!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет.
Далек је Север од леда чиста, на Југу песак ужарен блиста. Весело момци, дигните главе, ведар сам, ево, и ја, ако су овде магла и туга, негде нам сунце сија.
“ И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду, по точку пљуска!“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Чула ти се вала Чак до Цариграда. Ти си посејала Шестопер калопер И рани босиљак; Ту су с’ навадили Момци нежењени, Босиљак ти беру, Калопер ти секу, И тебе вребају, Младу да обљубе. Не дај се, девојко, Млада преварити.
Поздрави их, о Јоване! Кажи тамо за овамо, Бјеше зора процвјетала, Зле године наступиле, Цвијет момци црногорски, Острагуше побацише, По св’јету се поскиташе!... Веља боља обалила, Главу брату изгубила, Мој Ђорђије!
секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како жетву жању, За њим’ вежу момци нежењени, За њим’ шеће беже Јован-беже, Те погледа мобу накићену, Мобу гледа, а моби говори: “Моја мобо, не
Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке песме поју — Те ја тебе онде виде, Да ме увек срце боли. 141.
162. Ја се попе на Вршачке планине, Те угледа бечкеречке равнине, Гди јелени с кошутама пландују, Млади момци с девојкама играју.
Какви је алдет у Босни? Какви су момци Бошњаци?“ Ђевојци соко говори: “Добар је адет у Босни; Добри су момци Бошњаци; Поздравио те твој драги: Да му ти
Какви је алдет у Босни? Какви су момци Бошњаци?“ Ђевојци соко говори: “Добар је адет у Босни; Добри су момци Бошњаци; Поздравио те твој драги: Да му ти идеш на свадбу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У свакој њиви чује се жагор и песма. Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...
Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак... То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још
Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. — Јаој!..
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Оде.) ИX ЈЕВРЕМ, ЈОВИЦА ЈОВИЦА (с врата): А ја свратио у дућан, па кажу момци отишао кући. ЈЕВРЕМ: Откуд ти? ЈОВИЦА: Откуд? Отуд, наишао, нанео ме ветар! ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари и ћате! Бедници једни што нам љубав крате! И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ. И стаће песма ова.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И без тога ово нам је слава, на коју се врсни момци купе способности своје да кушају, силу мишце и брзину ногах; стријељањем да се надмашају и сјечењем у опкладу
Све су наше главе изабране! Момци дивни, исто кâ звијезде; што су досад ове горе дале, сви падали у крваве борбе, пали за чест, име и свободу.
О Косово, грдно судилиште, насред тебе Содом запушио! ВУК МИЋУНОВИЋ Пи, сердаре, грдна разговора! Што су момци прсих ватренијех, у којима срца претуцају крв уждену пламеном гордошћу? Што су они?
Да погибе у бој љути, убојниче, ђе се српски момци грабе, младо момче, око главах и оружја, просте ране; но на вјеру у невјере, вјерна главо!
НАРОД СЕ ЧУДИ ЊЕГОВУ ПОСЛУ, И САВ СЕ ОКУПИ ОКОЛО ЊЕГА ДА ГЛЕДАЈУ ШТО ХОЋЕ ДА РАДИ. МОМЦИ ПОСТАВИШЕ КОЉИВО НАСРЕД ВЕЛИКОГА ГУВНА, А ИГУМАН ПОЧЕ ГОВОРИТИ. ИГУМАН СТЕФАН Чуј, народе, сви скините капе!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На капији улаз је већ био закрчен. Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... | А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.
Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар. Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци. И сви се тискају око њега.
копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара. Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.
И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми. XXXИИИ И ништа се не деси. Још мање смрт да дође.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Да“, настави постарији Приморац, „она дјевојка му је кћи; момци су му братанићи; невјеста не знам чија је“. „Еј! богами зорна дјевојка! Види се очево дијете!“ „А има ли синова?
„Узецу Миљу Ђулову!“ рече Милун озбиљно. „Аферим! Живио Милуне!“ рекоше момци. „А мене ћеш оставити и заборавити, а?“ рече Стане, тобож ијетко.
„Не треба, сердаре, ми смо се за то побринули!“ рекоше момци весело, а бркоња Радоје искочи на врата, те унесе натакнута брава, којег су пред кућом прислонили били.
„Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса своје двије, које му бијаху увијек свијетле и наредне, пак
“ Момци пуцаху сваког часа с врата. Браственици готово сви, измјенише се у полажење. Пило се и веселило до саме зоре.
Порука је сигурна да ћше данас наићи, данас јали сјутра. Колико ће их бити не знам. И он је међу њима, одиста. Момци ће их угледати на два пушкомета, па кад јаве знамо гдје ћемо запанути!
Оташ, не изговори још а облак се просу врх њих, пљусак као из кабла. Момци се вртијаху и сагињаху да струкама покрију чаркове вељијех пушака. У тај час Петар и Мишан дотрчаше, задихани, румени.
Мали је Милун ишао пред њима носећи луч. „Дај, Спасоје и ти Лука, растакните, па да се сјече!“ рече сердар. Момци живо дохватише ражњеве за дебљи крај, па онако цјелокупе браве положише на трепезе и извукоше из њих ражњеве.
“ рече цура с некијем поносом. „Лијеп човјек!“ прихвати он. „Она два момка, оно су ми рођаци, по теткама!“ „Лијепи момци!“ опет ће он. Цура сад каза редом по имену свакога. Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала.
оно је печено!“ „Богме, дијете, и ми готови!... Ха, момци, Спасоје, Марко, помозите!“ До трена, пециво лежаше искресано на трпези. Људи се прекрстише, па прионуше својски.
А ваља рећи да су многе једва и дочекале. Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака. Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро. Дивно коло, а у томе колу најдивнија вила бјеше Стана Пејова!
Гомиле младога народа раштркано по планини. Момци, као момци, умећу се, скачу, утркивају се, гађају у нишан. Мали милет, дјетићи, како уграбе згоду, одмакну се од
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Уморила ме леност. 8 Питали кнеза: — Какву тајну жене крију? — Ону коју не знаду. 9 Питали момци и ђевојке сеоскога кнеза: — Што је најскупље на ономе свијету? — Образ, ко га зна цијенити.
ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА Жетеоци — момци и девојке — када дожњу класје, сви се искупе око једног момка, који узме „онолико сламки у пола, колико има жетелаца
и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као повијено дијете; ови се момци зову ђедови, а онај у женскијем хаљинама ђедова баба.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
” Кад галија већ стане у крај, онда стану излазити на брег сви редом, најпре девојка са својим другарицама па онда момци а најпосле он, а цар намести џелата те како се помоли из галије, одсече му главу.
И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа. 13. УСУД.
Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих. Они јој баце уже, а она их се окани. Онда момци што брже захвате воде из бунара, па однесу на галију, а царев син отиде у двор да види царицу.
нашли смо. Ето брат наш најмлађи нека даје најпре своју воду па ћемо онда ми своју.“ Момци одмах излију воду, из суда брата најмлађега и даду цару да се окупа.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би ме год хотео слушати, казивао би[х] му од јутра до ноћи повести из пролога; гди би год мајстори и момци шили, ту би[х] ја ишао казивати казанија и житија различни[х] светаца; сваком би се милило слушати оно што не зна.
Једва би[х] чекао да недеља или који празник дође, не да идем с | други момци по Маха[л]и или Фабрики шетати се, но да се начитам псалтира и катихисиса.
ни поученија, не имајући времена о овима ствар’ ма мислити, нити коме, што сам пре читао, казивати, јербо други момци, моји камараде, продавајући којешта женама и девојкама Немицама и Вла[х]ињама, поваздан би се с њима шалили и смејали,
ми каже гди ће ме чекати, а ја пођем у мајсторов конак, да кажем слушкињи да ми двојица нећемо бити тај дан с други момци при ручку. Ово смо овако били одредили за заметнути трагове. Моја мајсторица била уранила, да у цркву пође.
Видите ли какви смо ми момци (све нам ово први од њи[х] гречески беседи); овакови нас има, фала богу, у Хормову до две [х]иљаде осим стари[х].
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град? Алате, момци, јер дајем три талира јабуке! — рећи ће нови привремени старјешина. — Није то збогу јабуке, него...
голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.
Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!... Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!...
тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом, и зарече се да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси. Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.
Тако их затече фра-Тетка, који само звирну, а тако мало доцније и Срдар, који отвори врата с лупњавом. — Ајдемо, момци! Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле! Њих двојица пођоше к њему. — Ја јутрос нећу! — вели Бакоња.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Та шкрбава удовица, Аћимова снаја, што су јој мужа убили књаз-Милошеви момци јер је књазу узду и оглав украо, те је Ђорђу старим млеком отровала младићство, узимала му га и после женидбе,
После је јахао, а момци, сви галамџије и псовачи, гонили су свиње. Да би разагнао тугу на те дане јесени, Аћим поново припали цигару и
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Препланули, у крпама, ишли су по свету, а у гласу њихове песме препознавали су рибари шум весала, копачи замах мотике, момци смех жетелица. Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Апостоловић је био стар, небо је било бело као у пролеће 1804, кад су, истим путем, поред Мехмедовог дућана, пашини момци гонили камиле на испашу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело нагнало; Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују Јоште мало - ето винограда.
Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле час горе; Момци кликћу, а песме се оре: „Живо, живо!“ један другог кори; Живо с' ради, ал' нико с' не мори.
Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице!
Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома млади', Збогом грожђе, збогом виногради! ................................. ..................
згранути од чуда Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе, Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари, и ћате! Бедници једни што нам љубав крате!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у рамовима на зиду (а увек је некако полутамно у соби), и мртва тишина око куће, па онда сат који онако откуцава, момци што трчкарају негде амо-тамо да покупују заборављено и неке жене што умиљато доносе мале завежљаје да понесемо њиховим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Богаму, ко зна да ми каже што је то? Што му то значи краљевског двора пјешице? Други је грмио из угла: — Момци! Чије је рђо чађава? — Глупане! Рђо чупава, а не рђо чађава! — Свеједно! Чије је то? — Моје, моје...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не
Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек. Ну девојке су га избегавале, као и момци.
»Шта сам ја ?... Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...
непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен. И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
начини двадесет дућана, и у сваком дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
Кад галија већ стане у крај, онда стану излазити на брег сви редом, најпре девојка са својим другарицама, па онда момци, а најпосле он, а цар намести џелата те, како се помоли из галије, одсече му главу.
И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа.
Сваке сриједе и недјеље ишли су момци из куће по заповијед сеоској стражи. Кад год би момци дошли са заповиједи дома, питала их баба: — Каква је, дјецо,
Сваке сриједе и недјеље ишли су момци из куће по заповијед сеоској стражи. Кад год би момци дошли са заповиједи дома, питала их баба: — Каква је, дјецо, запосвијед? Морали су јој све потанко исприповиједати.
— Па баш кад ти се хоће, а ти чуј: цар заповиједа да одселе момци, кад се жене, морају узимати бабе удовице, а дјевојка, кад се удају, морају полазити за старце удовце.
па онда на пазар продати и краву и теле те с оним парама купити црљену ђурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другоме говорити: „Зор и кршне оне дјевојке у црвеној антерији!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Они спавају по Балкану целом За добро туђе, за спас свог племена: Никад не беху са заставом белом Ти млади момци великог времена.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Отуда је потицао страх да моји, до тада формирани назори, неће бити на нивоу оних које су имали остали момци колеџа, васпитани у духу америчких традиција.
Али када момци са америчког колеџа, оптужени за клањање аристократији, имају међу собом једног Хамилтона, једног Ливингстона, једног
Такви су били момци у Рутовој класи. Они нису много познавали грчки и латински језик, историју или економију, литературу или природне
Ћипико, Иво - Приповетке
На стаблу и испод њих момци и девојке певаху на махове цели божји дан. С других земаља одговарало им се песмом. Међу тежацима било је и Загораца.
и све не изусти што хтједе рећи, јер се ефендија узвика, плане и ошамари га. Момци прискочише, стадоше га грдити и потиснуше га свом силом напоље.
однекуда прилази Митар; погледа их испод ока и поред њих прође; збуни се, па кашљуца, и као мимогред пита их: „Еле, момци, како сте?” Браћа га у чуду гледају и не одговарају гледају га како тешко корача и презаво се на све стране обазире.
—И није, — озбиљно ће Тома. — Али што је оно, људи, те је човјек код туђе жене чисто чвршћи? Поваљени момци прснуше у здрав, разуздан смех. — Племењаци су, болан, и у сувезу су им волови, па што не би и жене?
На пољани, између жбунова, момци потраже згодно место и стручак суве мирисаве траве да га под главе подметну. Неки од њихових — а познају их по беседи
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Поређаће се око извора насред села гледаници — момци за женидбу. Доћи ће да захите студене воде накићене гледанице и бациће киту тек ишчупана босиљка на своје срећне
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун звезданих зрака: Не шал’те се момци с оком Наших девојака!
Петровић, Растко - АФРИКА
Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала. Један брод нас скоро додирује. Име му је Арханђел. Момци нас са брода ословљавају италијански. Разговарамо са њима. Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес.
Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина РАДАК, ИСАК, ВУК, Главашеви момци ХАСАН, муселим у Х. П.
Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот? Је л’ живот то: Тирану дворит, њему служити, С јадом се својим вечно дружити, И не
ИСАК (у себи): Ниједан од њих није Станоје, Ал’ су, зацело, момци његови; По дивљој снази, мрким очима, Познаћу вука ове планине. (Гласно.
Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили! Има ли гдегод нешто од лова? Или је гора тако оскудна Те нема срне или грлице, Па већ у крило
“ (Издалека се чује пушкарање.) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!...
ПРВИ ТУРЧИН: ’Ма бабо, Алија не рече за псето, него за пашину керушу. СТАНА (у себи): Обесни момци, па се ругају, А ја им шегу морам трпети, Само до кваке врата његових Да ме проведе лепа ласкавост... (Гласно.
Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости! ЋЕРИМ: Момци ће његови за њом у потјеру, а ми ћемо га сама у очајању напасти... Мањ да га не бије олово, те да остане!...
ГЛАВАШ (узима пушку и скаче са столице): На ноге, момци!... Хајд’ у потеру! Не утицаху вуци преда мном, Нити однеше лаку кошуту Двокраког папка танке ножице Од олова ми
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У штабу је такође владала суморност. Момци су ишли на прстима и говорили шапатом. Данас је на левој обали Мораве, на житковачким и прћиловачким висовима имала да
Но још новија »мода« имала је да наступи тек сад. — Чим министри ово изјавише, момци почеше у скупштинској дворани намештати неке столове и фотеље, па тек што министри изађоше, у скупштину уђе — кнез!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— наредио је Радослав. — Алал вам вера — трљао руке Бора и окретао се по соби. — Солидни момци!... На вас двојицу се кези будућност. Нигде женских на зиду. Пази, пази! — гура лактом Косту. — Нова одела обесили...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЖСС, 299). На Ђурђевдан девојке се купају на в. или је јаше (»етимолошко« врачање: да би момци »свисли« за њима, Караџић, 3, 1901, 123). У Сарајеву, уочи Ђурђђевдана, дође девојка-удавача под в.
ради оријентације, М. Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, 89) момци и девојке плету венце од в. младица, п кроз њих се љубе и побратимљују (Вук, Рјечн., ѕ. в.
које су етимолошког порекла. На Ђурђевдан девојке се купају на г. или га јатшу, »да се момци грабе за њима« (Караџић, 3, 1901, 123). За слична врачања упор. Вук, Живот и об., 29; Рјечн., ѕ. в.
Девојке, ако желе да их момци воле, треба да медом намажу лист од г. и носе га уза се (БВ, 11, 1896, 249). Г. се често спомиње у свадбеним и
се »предаје« и самом дрену, кад се у пролеће први пут угледа његов цвет (Софрић, 86), или на Ђурђевдан пре зоре: момци и девојке у три маха пењу се на д. стабла, говорећи при том: »теби, д.
(Софрић, 98). З. има улогу и у љубавним врачањима. Девојка, да би је момци волели, треба да уочи Ђурђевдана метне з.
Која девојка такву ј. уграби, прва ће се удати, ЛМС, 122, 112). Кад се појаве први момци — весници да је венчање свршено, младожењина мајка износи пред њих ј.
Ј. се употребљује и у љубавним врачањима и гатањима. На Ђурђевдан девојке се пре зоре ваљају по јечму »да момци јече за њима« (у Левчу, Караџић, 3, 1901, 123; СЕЗ, 7, 105). Уочи Ђурђевдана девојке узму неколико зрна ј.
Девојке се, берући цвеће на Ђурђевдан, највише труде да нађу крстати к., »јер ће онда момци копнети за њима« (ЗНЖОЈС, 5, 277; етимолошка магија: копитњак — копнети). К.
далм. магазин, 20, 1861, 99). О свадби у Гацком невеста баца л. у коло, а момци и девојке грабе се ко ће га ухватити (БВ, 16, 1901, 154). Наш народ позива сватове л.
лат. бландуѕ, РЈА, ѕ. в.] (Шулек; Софрић, 165). У Херцеговини верују да виле постају из мразовца; зато момци никада неће ову биљку да згазе, док напротив бабе то чине кришом, рано у зору (Софрић, 165).
нпр. ТРЂ, ННЖ, 3, 48). У околини Требиња на дан свадбе сви светови, а нарочито млади момци, забадају у хаљину црни т., »да им вјештице или зли духови не нахуде« (ТРЂ, ННЖ, 3, 48).
Ћипико, Иво - Пауци
Између друштва било их је те се преварише, све сеоски момци, тежачке руке, чак ожењени: потрошише у ништа круну, и љуте се и веле: „Пусти, болан, лацманска посла!
Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази. Дућански момци, ни надстојник Васо, не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа врећу дућанске робе,
Петар оних дана пријетијаше да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му, пијану, момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.
Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке... Ух! — Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! — Бриге њега! Напуниће жепе наших пинез', па бог те веселија... Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!
— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче ... И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.
Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош. Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. Домало ето и њих редом.
Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. — Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку.
А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде. Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Погинуло је неколико наших, али су и нападачи били отиснути тамо одакле су и дошли. Опет нас је спасила стража. Момци су били сувише плашљиви да би заспали, сувише неуки и невични рату да би дремали наслоњени на копља.
Ми морамо остати равнодушни пред опасношћу. Како ће ови глупи себарски момци остати у вери и у нади кад ми показујемо очигледан недостатак вере и наде.
Рачунао сам, сасвим погрешно, да ће се момци брзо заситити рада, или да ће им барем пресахнути нове замисли кад једном окончају ове које су започели.
Повратка нема. Човек може да погреши, црква не. Хтео сам да приземљим ствари. Рекао сам да су она тројица честити момци, умни и способни. Да црква губи ако се брзоплето лиши таквих људи. Црква не стоји на речима, него на људима.
Излежавају се моји расни момци на сувој трави, влажним очима колају по звезданом небу, ослушкују шум у својим дамарима, зрикавце и сенице, блејање
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА СЕЉАК-ЧИВЧИЈА ТАШАНА, богата удовица КАТА, мати Ташанина МАРА, унука Ташанина НАЗА, вођ
А ти, и без нас опет ниси сама. Ето: слуге, момци, толики свет. Да је друга на твоме месту, била би срећна, поносила би се, а ти... (Потресено): Боже, чедо!
На средини таванице виси овећа лампа. У келнерају, горе, две лојане свеће, којима се газда и момци служе кад иду у подрум да точе пиће. Чује се лупа на кафанском улазу.
Испред сваког слуга, осветљавајући му пут, носи фењер. Све слуге са фењерима пролазе и одлазе у двориште Кафеџија и момци прихватају беговима њихове кратке, скупоценим крзном постављене колије и вешају их о зид.
РЕШИД БЕГ (показује на пиће): Мане, бре, имаш ли још од ове ракије? КАФЕЏИЈА Има, има. РЕШИД БЕГ Доћи ће моји момци и даћеш им двадесет-тридесет ока. КАФЕЏИЈА Хоћу, хоћу. САРОШ (Нази узбуђено и досећајући се): Шта је? Шта је?
Улази Стана. ТАШАНА (не прекидајући намештање): Стано, шта је? Јеси све спремила? СТАНА Хм, хм! И момци већ однеше ручак аргатима на њиву.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јесте ли завирили кадгод у радионицу где седе, у фусеклама и прслуцима, шнајдерски момци? Тврде четвороугаоне столице без наслона с којих се они сатима не дижу, и које им кости стружу и бутине пресецају, па
После се оно чуло више и више, на пијаци, у одборима занатлиског удружења, у општини. Шнајдерски момци без рада и мали кројачи без материјала нису испуштали из уста име мајстор Костино.
Види добро да се, што се његове личности тиче, проаљкавио. На себе меће одело које момци покваре. Боји се старости. Да ли да се жени?
Некако је нечега на претек било у свакоме од њих. Срећко једном руком врти точак на бунару. Риста, кад га момци задиркују, надговори и надмудри све. Сека се утркује с псима и са ждребетом.
Постепено ослабише живци, и он тек тресне маказама о тезгу или залупи неку фијоку коју су момци оставили полуотворену. Једаред, ушао је да руча, кад тамо, ниједног детета нема на месту.
Па онда, не знам право ни какве је вере. И тако, јесте, ја јој отписујем, али мислим к'о сви момци за којима лете цуре: „На тај ваб неће Јово поћи.” — Кад одједаред дошла диференција.
За рибање дасака треба мушка рука и мушко око”. Рибали су дакле момци, и то сапуњавицом у које је Марко сипао нешто што је нарочито поручивао, и од чега се даске стезале и постајале глатке
Пропаде код газда-Гавре, код принципала (тако су га морали звати момци у радњи), пропаде један фини роман.” — Јован Мимић, отац Јанин, човек који „увек зури”, вели паланка, или у патос или
— Слушкиње су говориле да је госпоја — „Нема шта, добра жена”. Момци из радње су са задовољством трчали „горе” да нечим услуже принципалку.
је простран локал, далеко дубљи но шири, али ипак простран, пун препун робе, на два места с кантама за гашење пожара. Момци не станују у кући; и прописно пресвлаче „дућанско” и „цивилно”.
Кад се радња у подне затвори, момци добро оперу руке, и чекају да им са спрата зазвоне у клепетушу, и тек тада улазе у трпезарију.
Госпа-Јелка седи у црвеној хаљини и чита, момци завирују и диве се како могу, и чекају час, заједно с муштеријама, кад ће госпа-Јелка поћи, „горе”, проћи кроз целу
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Куд се знам окренути? Могу ли оцу од жалости? Ах, зашто кукавне девојке верују јунаку, зашто момци онако девојке не варају као што девојке њи варају? Сваки час стрепим кад ће ме звер изести.
повест нашем гимнософисти, представљајући неверност и неблагодарност Романову, и као на нос придевајући му да су момци сви такови да је свака девојка луда која се за њима поводи, да би она, кад би власт имала, другу уредбу за овакове
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене. И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља
На крају ослобођени момци и девојке доносе своме заштитнику разне дарове. У једној другој македонској песми — о Секули и латинском краљу —
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, и прије су вођене ђевојке, и прије су момци ожењени, и прије су весела бивала у свој земљи, у свој краљевини; твога јада ниђе није било: да подигнеш земљу у
Уз стих да белегу своју посведочи Вук напомиње: „И сад кад се момци бацају камена, ваља биљегу своју посвједочити, тј. по други пут бацити донде, иначе се не броји.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Овај војнички салутира и поздрави на енглеском: — Хало, бојсови! (Здраво, момци!) Ников отац Миле, звани „Мајкел“, радио је дуго година у Америци као рудар, фармерски радник и каубој (чувар стоке)
— Исту, исту! — заграјаше дјечаци. Чак се и Јованче сложи: — Нема боље од Жујине. На посао, момци! Почеше да раде брадве, сјекире, пила. Радило се весело, без предаха.
Кад су зидови од плетера достигли Стричеву висину, Лазар Мачак нареди: — Сад постављамо кров. Напријед, момци! Кров је направљен од јаких зелених грана с лишћем обореним надоље да би се низа њ сливала киша.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Изнемажу им руке. Док се мало и не поодморе да пак буду фрешки ка нови млади и јаки момци и могу се на далеком путовању добро дајандисати с дурањем.
да девојке неудате не ходе у цркву кроме Ускрса и Божића, Госпођина ли дне, рад причештења кад су накићене и сви су момци у цркви, да их згледају, еда би се скорије изпоудавале. А других недеља и светцем никад.
СТРУКУ УОПШТЕ О, ви које сте девојке, поштено се носите и чисто ваше девојаштво у себи спажајте, не будите вижле с момци се кишкајући и за њима извирући.
се, париш очи разгледајући у шећњи лепе цифрасте, накићене младе и дорасле за продају се хубаве девојке, где се многи момци јариштишу! То ти је милије гледати и за већу излази ти фајду, него у цркви престајање те слушање божијих песми?
момче младо и цифрасто, и боји се хем се стиди говорити ш њиме почитујући јој своје девојачаство не беседети с младима момци. А опет провиди га по стајању и по погледу где му се блиста лице кано сунце.
Не пристоји ми се више с други момци свога разговора имати ни то и сама зактевам чинити и стидим се врло да бих с каквом мушком страном што беседити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ласно ли је мен’ да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и
на ћошак пред Калоферлијски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо
Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју. Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола
Тугооо! Нема више девојчики!... Беше!... Беше!... Саг татко и мајка — ништо! Саг си чупенцета бегендисују момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?... Црна Ташано! Иди си па се беси о ону криву дафину!...
и да се кара сас селске мечке оне! А прилега ли на чорбаџи-Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...
Одиграше неколико игара, и „Криву бањку“ и „Бербатовску“ о „Тедену“ и „Заплањку“; и наизменце водише коло редом први момци из махале. Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други додаше мање — по стопарац.
се тетка Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџијске куће много су, и наш Мане — један си је помеђу момци и трговци и чаршилије!... — Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...
да ти лацкам... да те слушам... Како пашиницу ћу те накитим и нађиздим!... Сал за теб’ ћу радим кујунџилак... Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да кујем срму и сребро и злато, — теб’ да
Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!... Тету Зону ти искају да гу украдну!...