Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Лепо, Милисаве, — вели уча, — ти си добро момче и доста се ваљано учиш... А јеси ли ми што реграције донео?... — Јесам, учитељу.
— Други нико није пред вратима?... — Ту је и кмет Радован из Планинца, са још неким људима. Довели једно момче. Веле да је запалио кућу своме тутору. — Ту ће бити ћара и за лебе, ћато! Само на протокол пази... Кажи им да улазе...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Један краљ француски, пролазећи покрај кујње, види ту момче гди окреће ражањ и пева. Запита га зашто је тако весео. „Јер не би' био весео, кад ми је добро као и краљу?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Карађорђе одма рече: „̓Ајде, момче, и моли Бога што си брат кнеза Пеје, који ми је ушао у вољу на Пожаревцу, а млад си и кажеш да ти се сама пушка
Међу прочим потребним а и шаљивим разговорима запита Карађорђе: „Бога ти, момче, какву ти ономад будалаштину бејаше започео?
Седи, ручај велим ти!” — те ти се мој Живан наклопи на јагње, као и Карађорђе и ја, грешници. Карађорђе: „Којекуда, момче, смета ли ти јагње?” — „̓Вала ти, господару, који ми опрости; одсад ћу све овако.
У Карађорђа није било обичаја море, бре, никоме рећи, но свакоме, и млађем и старцу: еј момче, мало позатегне, рекао би да два о изговара, нпр. моомче То је знак неког почитанија и благоволенија.
— У то доба дође момче, пресече нам разговор, и даде ми оно писмо које сам малопре његову момку био дао, тј. Мелентијево, Молерово,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара. Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.
Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. — А не играм ти ја момче! — рече Милун смешећи се. — Иди тамо оној момчадији. — Ево на!
— се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. — Немој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. — Ви'ш ти безобразника! Не кажеш хвала и на том! — обредну се писар. — О, о, гле ти шта је овај накупио!
— Богами лепа пара! — А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. Одмаче момче даље. Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.
Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра. Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре. Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо!
Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. — Та нек није само мука узалуд! — рече момче. — Море, ту баш није узалуд! А која ти је то капа данас? — Ово је четврта, газда! — Четврта!
— Ово је четврта, газда! — Четврта! Па ви сте, богами онда добро пазарили! — Теее! — учини момче и слегну раменима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. — Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а?
Ту је и Среја с ћеманетом. Срдан га већ дав но звао, а Милун га послао, и најмио му по уговору некако сулудасто момче да бубња у бубањ. То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради.
То несрећно момче беше се тако опило да већ не зна шта ради. Окупило бубњати као помамно, већ се не чује оно јадно ћемане Срејино.
— Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. — Их! та полако, море!...
— Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! Аја, неће момче ни да чује. Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном
Оно још горе. Сватови се деру: »Тако, море, тако! Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало... Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук
Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели... Она је певала ону песму: Момче наже тридес̓т и три стопа, А девојке тридес̓т и четири. Он запео из петних жила да му она не одмакне...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја... О, брате, ја не знам што је се то тако задоцнила! Да ли је то још кадгод било? Је ли ти? Еј, момче! Ходи овамо! Оно прљаво створење помоли се опет. — Је ли се лађа још кад овако здраво задоцнила?
Па Никола Ђеро који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л' што за кућу?” Моја мати зна шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи. Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе вриском таре И живот куне свој? Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу
« (као кад се човек савлада па прегори нешто најмилије), па ослови кочијаша, једно лепо, смеђе, ирошки обучено момче. — О, Радо! — Извол’те, господин пôпо! — А зашто си се ућут’о?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има песама у којима се млада невеста тужи старијима на младожењу: Твој внуче, моје момче, не зна да љубит. Често се у овим песмама осећају утицаји источњачке чулности: Ти ћеш поминиш крај мене, со ће ми
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да га у пуној мушкој снази понесе и тако се пред друштвом подичи, а више још да девојкама отворено покаже да је он момче за женидбу“.
(а) Момче (момчић). За мушко дете у годинама бурних телесних и психо-сексуалних промена које означавају пубертет, постоји велики
¹² Ова, као и синонимне речи: „,момче“, „дечкован“, „момченце“, „момчуљак“ итд., веома пластично својим обликом казују да се односе на једно још неформирано
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Показавши низ белих зуба, он пљесну оног дебелог килавка по стомаку: »Увуци ту ватерполо лопту, момче!« на шта дечаци прснуше у смех, више да отклоне нелагодност, него због успелог вица.
више ситниша остајало у Лукином џепу, јер су нацврцани путници одмахивали руком, добацујућ »Задржи то за једну врућу, момче!
Матавуљ, Симо - УСКОК
На њеколико корака од њих стојаху двије дјевојке, иза њих момче једно, држећи једном руком угојено јуне, а другом оседлана коња; иза њега бјеше гомилица Црногорака.
За кнезом пристав, Кићун Крцов Залажанин, гоњаше натоварену мазгу. Бјеше то доброћудно, послушно и прикладно момче, од добре али сиромашне куће, те га кнез узе у најам, а пажаше га као да му је род.
Лабуд Маркишин сједе на коноп, па ослањајући се на тољаге, прекрсти ноге и поче се цуљати. Друго момче стаде на два корака пре њега и викну: „Који си, море, на коњу? Куд си кренуо?“ Лабуд одговори: „Кренух у лов!“...
“... Трећом их састави иза себе, и додаде: „Ево и кускуна!“ Тада момче баци своју капу на под и викну: „Е, сад ево ти и међеда, па удри га!
Кад он стиже до стуба, уђе с поља њеко момче и предаде му писмо. Владика га прочита и рече: — Ово нам јавља гувернадур да је болестан, те жали што не може доћи!
Бајице и доњи крај, другога идоше на Границу, трећега се упутише ка Ђинову брду, кад их на пола пута стиже у трку њеко момче бајичко, које једва изговори: — Врати се, господару!... Погибија!
Владика, ђакон и Јанко опотјераше у кас; војници и момче остадоше трчати за њима. Пред манастиром, на гумну, стојаху раздвојене двије гомиле оружанијех људи.
А куд оде пристав? — Да-ти, оде на погреб — одговори Милица. Медик се окрене Јанку: — А сад, момче, држи се као и досад и стисни зубе! Ја, видиш, видам по нашки, а ко зна боље, може бити него по учевну!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Истина, мало је... МЛАДОЖЕЊА: Кад ћемо је просити? ПРОВОДАЏИЈА: Охо, момче, тако брат Сима, то јест, не ради. Прво и прво, нове аљине младожењи и проводаџији.
Идем одма справљати што треба. ПРОВОДАЏИЈА: Охо! Стани мало, момче! Добар, то јест, трговац кад полази у Беч, он каже: идем у Ердељ. Тако и ви треба да чините.
Али и уму људи, брате. ОТАЦ: Е, шта ћеш. УГЛЕД 3. ДЕВОЈКА (ступи), ПРЕЂАШЊИ ДЕВОЈКА: Једно је момче овде, каже да неки страни људи желе нас посјетити. ОТАЦ: То ће бити онај. (Мане главом на матер и одлази.
Милићевић, Вук - Беспуће
Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село. Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Гледај га само! Море, та ти си ми већ момче на женидбу!« — »Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!
« — »Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, момче, па кад се ожениш, играћу ти у сватовима. Пази, молим те, колики је, читав гардист!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
220 ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ 223 ЛИРСКЕ ПЕСМЕ 224 ДЕВОЈКА ДРАГОМ 225 СОНЕТИ 228 (О КРАСНА ТИ ПЕВАЊА СЈАЈНА ВИСО) 231 СРПСКО МОМЧЕ 233 (ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) 235 (УБИЦА У НЕЗНАЊУ) 236 МОЈЕ СУНЦЕ 240 (ДЕТЕ И ГУСЛАР) 241 ПЕРИВОЈ 243 КАД
Српској омладини ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит оде: „Дајде, селе, мало воде!
(1843, 27. нов.) ТУЂИН Украј мора, крај тиога, Ту бродови стоје, А са брода, са једнога Момче вако поје: „Ао света големога! Ао јада мога, Да на свету баш никога Не имадем свога!
Мучи, момче, тако т' Бога, Окани се туге, Амо брже, ето свога, Па још, брате, друге! 1843, 27. нов. АЈДУК Кућа моја чарна
Ао гољо, да ти кажем право, Тебе млада жао ми је здраво: Једно момче — девет мома млади, Чу ли, драги, то су вели јади! Помоз', Поло, ти сада менека Па ма после ја морô тебека.
Ама слабо очију бејаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим неко момче Тале, Красан јунак, сви га Турци хвале. Ја сад не знам како с' надесило, Ал' је једном Туре припазило, Једном
СРПСКО МОМЧЕ Ти свиленоруно иди стадо, Као пре те немам више радо, Немам гласе танке вруле јасне, Клепетуше немам радо гласне,
9. Нит' је тако дуго било, Ал' секира у мед паде, Уђе једно момче чило, По клупама гледат стаде; А тек што га мома спази, Прекрсти се да полази. 10.
79. Легло момче, па заспало Баш у један по поноћи, Ал' до дана још је мало, Мора и дан потпомоћи; Јутро дође, па с' измиче, Ал'
сави, Муња севну, а гром груну, Бура с' диже, вијар зави, А кроз избу ледно дуну; А та врата зашкрипише — Наше момче једва дише! 111. И напољу вијар дуну, Дом кô да се с места креће, А кроз избу ледно дуну, Утрнуше с' обе свеће.
113. Сад авети с врата неста, Открави се момче наше, Па на ноге скочи сместа, К вратима се нагоњаше: Отворена врата широм — Не ид', Србе, буди с миром! 114.
“ Мома јадна бегат заче, Ма је мати страга шчепа, Левом шчепа, десну диже: „На, ти!“ — У то момче стиже. 126. Међ њу стаде и међ милу. „Молим, госпо, тако нете!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта је за сеоско момче био камарат у она лека вучја времена, то се из чиста мира, тријезно, не да исказати. Ваљало би ту намакнути пред очи
Камарате, мој рођени брате, припази ми на моју ђевојку. Дјед Раде био је добродушно и честито сеоско момче, права бијела врана међу пустопашном и распојасном гомилом својих вршњака, личких спадала и лопова од сваке руке.
жандарма, волова и печалних сељака, а баш те ноћи, уочи доласка дједа и његова камарата, она ће ти уснити кршно момче у свечарском руху, правог младожењу. — То је, дакле, тај суђени.
Водили су истрагу о Дрмогаћи, па се нешто, уз пут, сјетише и мене. — А гдје вам је оно момче које је Дрмогаћу водало по селу?
А знаш ли начинити гвожђа за креје? Шта, мислиш ти да се ја тебе бојим? Шипак теби, момче!“ Ношени зеленом поплавом љета, ми смо једрили низ потоке, шуме и сјенокосе, остављајући наш таван потопљен у сјенке
Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне курир с поштом, ево га најприје ту. Носи момче писма, радио-вијести, културни материјал за омладинске архиве, а и сам ти је он пун пунцат новости као живица врабаца,
Кад хаубица први пут загрми и потресе земљу, амиџа Хусо одједном живахну, подскочи и осокољен кликну: — Аферим ти, момче! Боме ћеш нашима доље потпрашити турове! Хаубица тресну и по други пут. Хусо поново ђипи. — Ачкосум! Ејвала ти гласу!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче кад то чује стане плакати и молити се
И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче кад то чује стане плакати и молити се да он то не може учинити, нити то може бити; а цар му опет рече: — Ако за седам
Плачући тако момче и мислећи шта ће радити и куда ће, да би га нестало, изиђе иза села и подобро се од њега удаљи. Кад наједанпут једно
Па научи цара те дозове оно момче и рече му: — Од виљевских зуба да ми начиниш град. Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је
И тако опет наговори цара, те дозове момче и рече му: — Сад још да ми доведеш царску девојку из другога царства из тога и из тога града.
Ако ми је не доведеш, на теби нема главе. Момче кад то чује, отиде матери својој и каже јој шта је цар заповедио, а она му рече: — Иди, синко, тражи опет ону
Пошто момче саслуша девојку, отиде кући и каже матери све, па онда отиде к цару и заиште све што му је требало; цар му није могао
кћи не хтедне ни да зна за њега, него одмах напише оцу књигу, и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара, ако ли неће да ће он дигнути крајину на њих.
напише оцу књигу, и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара, ако ли неће да ће он дигнути крајину на њих.
Народ одмах призна да је право да он узме цареву кћер и да царује. И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред
Маћеха је за неко вријеме пазила свог пасторка као и сина, али кад он мало поодрасте па постаде боље момче но њен син, она га омрзе. Сваког дана наговараше му оца те га је тукао ко бог ђавола, без икакве кривице.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: У игри. СТАНИЈА: Макар и у игри. Свака честита девојка, и свако поштено момче опаше се марамом. ЉУБА: Но, то би лепо било, кад би у валцеру опасивали се марамом.
ЉУБА: То твоја брига није. Иди, кад ти кажем. ВУЧКО: Лепо, лепо. (Одлази.) СТАНИЈА: Добро се момче види. ЉУБА: Добро врага. Не могу да нађем какву девојку, пак би га отерала. Нема ко ни да ме очешља.
Ах, боже мој, боже мој! СТАНИЈА (Љуби): Па ко беше то момче? ЉУБА: Кажем ти, наш Велимир. СТАНИЈА: Зар нешто не може? (Устане.) Велимире, мајки, што ти је?
НЕША: Ама што је? СТАНИЈА: Дојдо у род, да видим децу, шта најдо? Девојку сас кошницу на глави, како вата момче за руку, и унуче с брадом и погано. НЕША: Е, што ћеш, такав је сад свет. СТАНИЈА: Ама, што не бијеш, што се не караш?
Напустише људи закон, напустише образ; оставише аљине, отпадише се од Бога, посташе Турци и некрштени. Гледаш момче, пустио браду, неће да поштује старијега, што ти говори, то ги говори да се подсмева.
ЉУБА: Али шта ти је, мајка? СТАНИЈА: Што ми је? Девојка седи сама с момче у соби. ЉУБА: Па шта је то зло? СТАНИЈА: Што је зло? Добро је, да се свет смеје. ЉУБА: Он ме учи.
Песма се пева, тек да се пева. ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха! уха! Оди, момче, да те загрлим, оћу да умрем за тебе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби. У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана
„Име, презиме, из кога града?“ „Пуж Пужевић из Вино-Града!“ „Да ли господин кућу има?“ „Ево је, момче, на леђима!“ „Зар то вам кућа? Превара гола! Па то су кола.
“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!
Узела залет са личких чука, од стрмих стијена Штрбачког бука. Низ другу стазу јуриша хучно весело момче, смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано
“ Шаљу га, веле, копном и водом, стићи ће к нама најбржим бродом, најбоље момче под плавим сводом. Пуна ми кућа шарене раје, двориште пуно веселе граје, кад најзад ево и мога Паје.
Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено. Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и барјаком, златно зрнце
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом. У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже.
Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма?
О махни се, момче, тако луде жеље, Тужна су ми поља и дворане веље, Кад се у њих сами уселио јад; Тек што зора сину са истока рана, И
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника. — Шко...
— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво. — Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу. Ево је, брате... право на ову капију.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
— 33. Пала магла у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је
Не дај се, девојко, Млада преварити. 35. Овде нама кажу Момче нежењено; Ил’ га ви жените, Ил’ га нама дајте, Да га ми женимо Танком Подунавком, Или Поморавком.
42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи младо момче Накићено, наређено, Мањ што није ожењено. Жените га, не држ’те га, Да га брада не превари, Да му мома не забави.
Жените га, не држ’те га, Да га брада не превари, Да му мома не забави. ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 43. Пасло коња младо момче, Пасло коња спрам мјесеца; Препаде се од мјесеца И забјеже за горицу.
“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.
“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.
“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва.
“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва. Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју!
“ 144. Девојка јунаку прстен повраћала: “Нај ти прстен, момче, мој те род не љуби, Ни отац, ни мајка, ни брат, ни сестрица; Ал’ ме немој, момче, на глас износити, Јер сам ја
прстен повраћала: “Нај ти прстен, момче, мој те род не љуби, Ни отац, ни мајка, ни брат, ни сестрица; Ал’ ме немој, момче, на глас износити, Јер сам ја сирота несретна девојка: Ја босиљак сијем, мени пелен ниче.
“ Она мени одговара тужно и жалосно: “Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и жалосно: Ја сам ти се оженио,
“ 207. Вишњичица род родила, Од рода се подломила, Нема нико да је бере, Него момче и девојче; Стидње момче, нег’ девојче, Испод стида проговара: “Дај, девојко, једно око.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
појаса; руке старе, у њих мач и копље, крваве му руке и оружје; корацима броји турско трупје, скаче старац како хитро момче. Боже драги, да га сан не вара тê овако старац узлетио?
Да погибе у бој љути, убојниче, ђе се српски момци грабе, младо момче, око главах и оружја, просте ране; но на вјеру у невјере, вјерна главо!
ИГУМАН СТЕФАН Ко је да је, није угодио. УЛАЗИ ЈЕДНО МОМЧЕ К ЊИМА, ЦЕЛИВА ВЛАДИКУ У РУКУ, ПА ИГУМНА СТЕФАНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, момче? Откуда си сада?
УЛАЗИ ЈЕДНО МОМЧЕ К ЊИМА, ЦЕЛИВА ВЛАДИКУ У РУКУ, ПА ИГУМНА СТЕФАНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, момче? Откуда си сада? Еда ћеш ни што добро причати?
ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, момче? Откуда си сада? Еда ћеш ни што добро причати? МОМЧЕ Ја сам улак, од Ријеке сада; сердар Јанко послâ ме до тебе да ти причам што је код нас било.
ВЛАДИКА ДАНИЛО Причај, синко, што најбрже можеш. МОМЧЕ Како чусмо за бој на Цетињу, да на главу погибоше Турци, сердар Јанко одмаха отправи два момчета ријечким Турцима:
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Приморци, које пут вођаше на лијево, зауставише се мало, гледајући за њим. „Ко је оно?“ запита неко момче. „Оно је сердар Пејо Грубанов с Његуша.“ „А!
То ми каза неко момче што је пред њима пртило...“ Сердар Пејо помоли се на вратима и затутњи: „Помага ви Бог и на здравље!
„Ваистину, солдат неки, ускок!“ Пејо им повиједи све оно што знасмо о Јану, па додаде: „Те дивно момче, Господару. Чини ми се да је тамо био ’вицер; је ли што скривио тамо, није ли, Бог ти га знао!
А сад потврђујем то, и још вас једном заклињем да одржите моју вољу!“ „А ти момче, пошто желиш код мене да останеш, остани слободно!“ Господар изађе а сви главари за њим.
Најпрви иђаше старац неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од дрвета, а најпотоња ступаше нека госпођа, и она гојазна, шарено
А бијаше лијепо, голобрадо момче тај Мишан! „Бре, дијете, не срамоти ме, јер ћу те...“ Крцун не доврши, но видјевши да се „дијете“ опет стало
Час би одјек неке његове славне побједе занио Јана. Час опет недаћа Наполеонова, истинита јали измишљена, ражалостила момче. А највише га дираше мрзост, која се, на сто начина, расипала по заводу на његова кумира.
“ „А ни мени, занаго, газити од Црмнице па од Црмнице амо!“ рече неко момче. „Тамо сам почивао колико се он спремио и на коња узјахао“, рече показујући главом пут видара.
Неко прихвати рањеника за руке, неко за ноге; сердар му положи руке на главу. „Сад стисни зубе, момче!“ рече видар и поче увлачити фитиљ у рану.
Па одмах настави обрнувши се момку: „Да-ну, момче, причај даље кад си већ почео!“ „Богме хоћу, стрико! Стана је вјерена још у колијевци.
Погинуо је млад на Чеву...“ „Бјеше, валај, соко сиви!“ потврдише она тројица, старији. „Пејо наш“, настави момче, „није имао бољега пријатеља. Бјеху врсници. Ко ти зна колика су пута заједно у бојевима били и четовали.
“ „Несрећа, Господару, зли удес!“ одговори један понајстарији између њих. „Ево ово несретно момче, он је крив, а Бог зна је ли и крив!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Плачем за некадашњим ђевојачким стидом и за данашњом њиховом слободом. 4 Питала баба непознато момче: — Кога тражиш, момче? — Једнога човјека, па не могу да га нађем.
4 Питала баба непознато момче: — Кога тражиш, момче? — Једнога човјека, па не могу да га нађем. — Било је некад и жена и људи, мој синко, али их више нема!
5 Купус бере ага Асан-ага У Мостару на сред Сарајева, Из Беча га момче угледало, На Биоград пушку наслонио, Асан-агу добро погодио, Међу очи под љево кољено, Мртав паде ага Асан-ага,
(Ватра и ватриште) 64 — Говори без уста и језика? (Перо којим се пише) 65 — Голо момче проз гору промаче и изнесе косу у зубима? (Звоно) 66 — Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи?
(Година, месеци, недеље и дани) 221 — Једно момче у собу уђе, а никога не пита? (Ветар) 222 — Кад видиш, онда га не видиш, а кад не видиш, онда га видиш (Мрак) 223 —
(Сунце) 254 — Изиђе вила иза церовика и просу сто грана из златног ручника? (Сунце на изгреву иза брда) 255 — Једно момче у собу уђе, а никога не пита? (Сунце) 256 — Не једу га, а једе се често, чим промени место?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче кад то чује, стане плакати и молити се
” И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче кад то чује, стане плакати и молити се да он то не може учинити, нити то може бити; а цар му опет рече: „Ако за седам
” Плачући тако момче и мислећи шта ће радити и куда | ће, да би га 83 нестало, изиђе иза села и подобро се од њега удаљи.
” Па научи цара те дозове оно момче и рече му: „Од виљевских зуба да ми начиниш двор.” Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад
„Још једно да му заповедиш, па ако и то сврши, заиста је нешто више од човека;” и тако опет наговори цара, те дозове момче и рече му: „Сад још да ми доведеш царску девојку из другога царства из тога и из тога града.
Ако ми је не доведеш, на теби нема главе.” Момче кад то чује, отиде матери својој и каже јој шта је цар заповедио; а она му рече: „Иди, синко, тражи опет ону де86
” Пошто момче саслуша девојку, отиде кући и каже матери све, па | онда 88 отиде к цару и заиште све што му је требало; цар му није
кћи не хтедне ни да зна за њега, него одмах напише оцу књигу и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара, ако ли не ће да ће он дигнути крајину на њих.
напише оцу књигу и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара, ако ли не ће да ће он дигнути крајину на њих.
Народ одмах призна да је право да он узме цареву кћер и да царује. И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред
Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: „Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо, јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мој брат Илија није таки жесток био. Момче само три года старији од мене; да сам хотео, могао би[х] и њега наговорити да остане.
Ето ти га, помислим у себи, иди сам, те се калуђери, пак ћеш и ти бити човек на свету. Ал’ [х]оће паметно момче да се посвети и да твори чудеса по Срему! Но, већ што му драго; што је учињено, то се не отчини.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду, Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па
Једно момче Кркотића, гледајући то, шану најближем: — Гледај, молим те, блага божјег у губавога Кушмеља! — Еј, да није кров попло
Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нема врата у Србији која се његовом унуку неће с добродошлицом отворити. Ти си Аћимов унук? Седи, момче. И, кажеш, ти си унук Аћима Катића? Познавао сам добро твог покојног деду. А ко у Србији није њега познавао?
Беше уман човек и глава радикалска. Прави радикал, адамовац, а не ови данашњи, разблажени, смрдљиви. Момче, ово више нису радикали. Ово су јадикали!... Реч му је била тежа од товара.
добро је чинио свуд редом, од Прерова до Београда. Кад би ти, момче, ишао од пријатеља до пријатеља Аћимовог, остао би у гостима три године. Престо Обреновића тресао се пред њим.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али нико ниједну није видео. Откуда ова? Младић затеже мрежу, а вила зајаука: — Пусти ме, момче! Никада ти ово нећу заборавити! Али момак је чврсто држао мрежу. — Не иде то тако! — довикну јој.
Само су јој оне исте очи остале, сада радосне. — Хвала ти, момче! — прошапута лепотица, осмехну се и отвори Злата врата, а дечак, не верујући самоме себи, протрља очи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О памтиш ли, старче, кога мајка стара Тад у страшној клетви спомињаше туди? Да ли једно момче што са лудог жара Отрже се у св'јет, да весело блуди, Раскинувши прије оштрицом невјерства Њежно срце једно?
Ј. Дучић ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА... У мајке је ћерка била, К'о дан лепа, к'о цвет чедна, Па заволе једно момче. Била једном ружа једна... Ал' то момче лептир беше, И њу презре, срца ледна: Другој моми руку даде.
У мајке је ћерка била, К'о дан лепа, к'о цвет чедна, Па заволе једно момче. Била једном ружа једна... Ал' то момче лептир беше, И њу презре, срца ледна: Другој моми руку даде. Била једном ружа једна...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
до зоре свирао и певао све поредом омиљене ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све Србија до Србије Обреновића“, и друге, па да је том приликом Аган, прва виолина, све подскакивао, и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Стан' дер ти, момче, да се разговоримо. Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. — Зар ти први — продужи кмет — откако је наше
Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. — Добро јутро, момче! — поздрави га писар.
Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. — Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. — Не знам ја.
неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: — Ходи дер ближе, момче! Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата. Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима.
— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла! Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим њега угледа, рећи ће му: — Чујеш, момче! Кумим те богом и по богу да си ми брат, кад те је бог намјерио са том сјекиром, осијеци овоме јелену рогове и
Када аждаха дође до оца, све му исприча шта је било и како је било, како је ово момче кутарисало и како га је побратила, и како га је, ево, довела њему да га за то дарује.
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
Као оном, тако и овом исприча он све поредом; и овоме се допало то, те ће му рећи: — Знаш ли, момче, шта? Видим да си сакат јунак, иди ти трећем цару, у његовој штали има златан коњ; доведи ми тога златног коња, и ја
И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче, кад то чује, стане плакати и молити се
И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче, кад то чује, стане плакати и молити се да он то не може учинити, нити то може бити; а цар му опет рече: — Ако за
Плачући тако момче и мислећи шта ће радити и куда ће, да би га нестало, изиђе иза села и подобро се од њега удаљи. Кад наједанпут једно
Па научи цара те дозове оно момче и рече му: — Од виљевсхих зуба да ми начиниш двор. Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је
И тако опет наговори цара те дозове момче и рече му: — Сад још да ми доведеш царску девојку из другога царства из тога и тога града.
Ако ми је не доведеш, теби нема главе. Момче, кад то чује, отиде матери својој и каже јој шта је цар заповедио, а она му рече: — Иди, синко, тражи опет ону
Пошто момче саслуша девојку, отиде кући и каже матери све, па онда отиде к цару и заиште све што му је требало. Цар му није могао
кћи не хтедне ни да зна за њега, него одмах напише оцу књигу, и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара; ако ли неће, да ће он дигнути крајину на њих.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
На ивици од обале човек спава: Лепо момче, лице свеже, црте здраве; А већ доле вир је дубок, вода плава; Рибе мале лова траже, излет праве.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сваку ту справу ја добро познајем и контролишем њихов рад, обављајући тај посао несвесно, по навици. Пракса, момче, усавршава човека, он тада не зна за тешкоће, чак ни у ложионици, пуној свакојаких заврзлама као што их је пун и
Ћипико, Иво - Приповетке
Ако увече не нађеш радње и нема ништа! — Ко вели? Догоди ти се, те узму и зором, — умеша се неко момче у разговор. — Не казуј ти мени... Старија је моја! — па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де!
И оно двоје придошлица ознојише се. — Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено. —Хвала! Није од потребе. Топло је... —Узми, кад ти дајем!
Осјети тај час да му се пред очима смрче; стресе му се живот, а саме руке дохваћају џевердар. Али момче се устеже да наједанпут плане; науми да се мирно с Османом објасни, па, кад му стиже сучелице, упита га, а напреже се
— прослиједи Спасоје, и све више жести се. — И ја ћу, ако ми скривиш! — одговори он, и презриво махну руком. —Момче плану и чврсто прихвати за узду. —Море, мичи с пута!
јој се да сада чује глас и ријечи онога човјека, које је рекао господару када је у двориште дошао: — Довео сам ти ово момче; слушаће, — па надода забринут, — вјерујте, код нас је горе невоља! Момче је било босо.
је у двориште дошао: — Довео сам ти ово момче; слушаће, — па надода забринут, — вјерујте, код нас је горе невоља! Момче је било босо. У издераној гуњини и црно— горској капи на глави.
Тако у кући буде одлучено да она отпутује првим паробродом што креће за Трст. С њоме ће ићи и Лазо Јовов, момче што се већ двапут враћало из Америке.
је код њена господара служио, али никако не може да га уобличи, и што га више гледа, чини јој се непознатији: није оно момче њена замишљаја; разгојио се, а смежурало му се испод очију и од претилости виси му подвољак; он је као и остала
Мишљаше да ће га чељад мимоићи не угледавши га, па неће требати да се јавља. Али момче што се с врха журијаше спази га и упита за козу. Вели: — Истргла вријес, па негдје побјеже, бојим се штете!
Јеси ли је видио? — Нијесам! — једва изусти Дангуба. — Овај час је била, — говори момче и брижан за њом гледа уоколо. — Ти пландујеш, — завиди му момче.
— једва изусти Дангуба. — Овај час је била, — говори момче и брижан за њом гледа уоколо. — Ти пландујеш, — завиди му момче. — Лако за те: гдје пт глава, ту и храна, а ја се истргох од рада! .
— Племењаци су, болан, и у сувезу су им волови, па што не би и жене? — понови исту ствар оно прво момче. —Тако је, па Павле вели да му помогне узорати и оно женине њиветине...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и Мара капиџија“, а у државном издању из 1898. године налази се под бројем 388.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гора гору не мож’ грлит’, Не дâ долина; Дан не може дан пољубит’, Ноћ је међ’ њима. Ал’ на гори овде момче, Онде девојче; Ови ће се грлит’, љубит’ Данас довече.
То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај! Ако мислиш да те варам’, А ти покушај. Оно момче давно чека, На то навија; Мене шаље да му будем Проводаџија“. Дивна ј’ мома, кад је румен Стида облије.
Шта је њему завичај Њега море к себи зове, Мио му је позив тај. А под кровом наше среће Беше момче, живи плам. Он потоку једном рече „Ја ћу с тобом, нећеш сам!“ Питасмо га: куд ћеш, брате? А он: „С Богом!
Опази га једно момче: „Ех, кад бих га драгој дао! Ал’ ја срду молит’ нећу, — Ма до века јадовао“. Стручак плаве љубичице Већ се пуно
Нико није дошô амо Да мирише цвеће мило, — Па ни момче, ни девојче (Што би тако лепо било). Није било што се иште Да заигра срце живо, Није било брсна луга, Где би
„Шта, адиђар? Чудна адиђара!“ Тако су ме многи исмејали. Сусрете ме једно момче младо — Са чела му тиха туга веје — Чим опази срце, познаде га, Познаде га и рече чије је.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Опет ти? ЈОВАН: Ала би нас млавио. Све би се преко ћилима и Жутова преврћали. (Отиде). САРА: Шаљиво се момче види. ФЕМА: О, молим вас, гурбијан је одвећ, ништа не пази шта ће рећи. САРА: Ништа, то не треба да вас интересира.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сјаје се токе, звече ножеви, На њима гори чоја црвена, Живим се оком не да гледати... Онда ће рећи момче некакво: „Данас се жени Ђукић војвода!...
Ала, чича-Јанићије, неће ли те ђаво натентати да ми још једанпут заповедиш: „Дела, момче, да утопимо чамац!“ А тако се не звао именом светога Порфирија, ако те уочи саме месопусне недеље не бацим у мутно
ЈАЊА: О, тешко мени!... Па каква црна ноћ! РАДАК: А ти, момче, Би л’ мало цујке сркнô, уморен? ПОРФИРИЈЕ: Да ти је наздравље!... А баш би после оваквих мука лепо пристајала!...
А волео бих ма у којој цркви на ватру звонити, него у овога звекана служити!... РАДАК (пружа му пљоску): Напиј се, момче, Добро ће бити после умора. ПОРФИРИЈЕ (прима пљоску, крсти се и пије): Охо, хо!... Е баш је ваљана!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Па откуд он овде, ко њега амо догна? Жалосна је то и дуга историја. Некад је овај старац, као младо момче, мирно живовао у своме черкеском аулу (селу), уживао је у дивљој горштачкој поезији, у лову и оружју, занимао се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
320 МОЈ ГРОБ 321 ЈОВАН СУБОТИЋ 323 ПЕСМА 324 СРПКИЊА 326 СРБИН 328 САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ 330 ЕМБРИОНУ 353 ОБЛАЦИ 357 ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА ЖИВКОВИЋ 374 ЉУБОПЕВАЦ 375 ЦВЕТ 377 МЛАДОЈ
Неће л' рећи младожењи: „К себи руке, девере, Ти брадати ињем, руски хладни сјевере!“ Неће л' рећи: „Вала, момче, нећеш ми се ожећи, Нећеш никад ти постеље ни снашице стећи!
1840. Јован Суботић САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ Љубило се двоје младих, Сабља-момче, Цвет-девојче, За годину и за другу, И за трећу до ускрса.
1840. Јован Суботић САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ Љубило се двоје младих, Сабља-момче, Цвет-девојче, За годину и за другу, И за трећу до ускрса.
Кад свануле беле Цвети, Разболе се Сабља-момче, Двори њега Цвет-девојче, Залаже га понудама, Са неранџом и лимуном, Морским грожђем и смоквама Преко мора
Ал’ беседи Сабља-момче: „Залуд мука, Цвет-девојче, Залуд нега и понуде, Ја ти нећу преболети. Ето иде страсни петак И велика суботица;
” Беседи му Цвет-девојче: „Јао јадна, Сабља-момче, Не говори, не плаши ме: Нит’ је теби сад умрети, Нит за другог мен’ с’ удати.
А сувише, ево ти се Ја заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, и очиним благословом —” Проговара Сабља-момче: „Не куни се, Цвет-девојче, Заклећеш се, удаћеш се Па ћеш душу огрешити.
” Одговара Цвет-девојче: „Слушај мене, Сабља-момче: Ја с’ не мислим удавати, Па се могу и заклети. И заклетву одржати; Ал’ ако се ипак згоди Те се како избезумим,
” Кад је чуло Сабља-момче Ове речи од девојке, Не узмогло реч изрећи, Већ узело руком руку, На девојку погледало Па на сунце седајуће,
Освануо страсни петак, Умрло је Сабља-момче: Субота га огласила А недеља сахранила. Цвет-девојче сузе рони И у петак и суботу И у свету недељицу.
Цвет-девојче сузе рони И у петак и суботу И у свету недељицу. У водени понедељник Дошли су јој поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом И руменим образима, Руменијим усницама, Танког стаса поноситог, У везеној
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?... Ма озбиљан си ми, момче, сувише, И загонетан, — а Венецијанцу Баш не приличи хладна озбиља. — Развуци усне!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— поче Стевица, син попа Јове, жилаво и окретно момче. — знаш ти још какав је то човјек, да Бог милостиви сачува! Никог не воли, никог не трпи, ником не вјерује.
Све ћу вам, господини моји, казати по реду и закону. Имô сам сина. Снажно младо и витко момче кô јела. Није био нимало на ме налик. Бацио се био на ђеда, мога оца, што је у пошљедњој буни у Црним Потоцима погинô.
Бацио се био на ђеда, мога оца, што је у пошљедњој буни у Црним Потоцима погинô. Снажно и витко момче, али наопако и злочесто да Бог милостиви сачува! Узеше га у војску, послаше га у Грац и ја дану' душом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У народним песмама к. се каткад идентификује са момком (»лијер-момче«, в. Софрић, 147). Да не би падао род с дрвета, треба на свако дрво метнути к. корен (из србуља, в. Софрић, 147). К.
»Које цвеће најхубаво расте? — Најхубаво цвеће бршљаново, Јер се вије уз борје зелено, Као момче уз лепо девојче« (нар. песма, Софрић, 53; слично и: СЕЗ, 16, 280). БУКВА Буцхе (фагуѕ ѕілватіца). Буква.
БВ, 10, 1895, 172; Вук, Пјесме, 1, 394). Момче и девојче, у народним песмама, леже на постељи и играју се златном ј., и после тога заспе (СЕ3, 16, 280; 316).
У народној песми бацање трњином значи исто што И бацање јабуком или наранчом (в. чл. Јабука и Наранча у »Речнику«). »Момче иде планином, А девојка градином; Он се меће глогињом, А девојка трњином: Не мисле се убити, Већ се мисле љубити«
Ћипико, Иво - Пауци
Уто бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке, приђе равно господару и ручи се с њиме. — Што ти дође? — вели му.
—А да, треба прославити Божић! Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и чисто учини се да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу. — Код вас снијега?
Гдје је то? Војканов син, Радивој, момче ониско, окошчасто; али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, као да је само о томе премишљао, вели Божици, што
Петар плане: — Нећеш, момче, што си намислио! — и безразложно стаде га вика да пусти цуру. Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.
не бих, па ето... —А што то свијет вели? — упита Павле, оно одуго момче дугих коса што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.
—Их! — закликта једно момче. Била је тучна!... —Причај што би! —навали њих неколико. —Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре...
Уто иза њега неко запјева; окрене се и запази једно женскиње разбарушених коса, надлакћено на прозору. —Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом. —Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу.
А већ је један син Петров настрадао у свијету, на радњи: динамит однесе му око. Како се момче стидило, помисли Раде — кад оно кући дође.
—Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. Укућани бијаху већ сви посјели. Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о
— Гледај! Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... — Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. —Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. — Ха, ха!
Напокон сви се поредаше. Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље,
Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке. Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Андрија још нема браде ни бркова нити иједан подвиг о коме би гуслари појали. Обично је момче између толиких других голобрадих момчића, али Андријино срце га одаје, Андријино срце се устумра кад она прође,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Затшо тужи цура бајна? Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи.
“ Тако пева младо момче У љубавном своме жару, Ал' и она сад се диже, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, Ал' ту ружу
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Најпосле једно момче, које је код свештеника служило, да му у свему опстојателније известије, начини му сабљу од дрвета, справи му клобук
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Шта велиш? — пита га момче. — Мислим да таласи, образовани интерференцијом, немају довољну дужину. Ја не знам шта би момче и они око њега
— пита га момче. — Мислим да таласи, образовани интерференцијом, немају довољну дужину. Ја не знам шта би момче и они око њега окупљени на то одговорили, али знам да би кмет позвао два пандура да вежу овога бегунца из луднице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— ускликну срдачно црногорски командант, с муком се придиже, и поче да цмаче нашег команданта. — А и ти момче, здраво! — и са мном се пољуби. Онда ухвати нашег команданта за руку, и приведе га своме месту...
Не смеј ми се. Две године пливамо у крви, па си можда огрубео. Али ја те замишљам увек као голобрадо момче, које поцрвени кад погледа жену. А теби сам се једино поверавао.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — Он га мора сам наћи! — старац Милија узе Ведрана за руку, отвори врата, и рече: — Иди, и не осврћи се, момче! Твој Цвет те чека на врху Сребрне Горе! — Изведе старац дечака на улицу. Кад, гле!
кад се, наједном, раскрили жбун, а из њега изађе старац у белом, седа му брада до појаса, пита: — Куда си се упутио, момче? Одговорио би Ведран, али му се језик замрзао као рибица у леденој води.
Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче! Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити! Заборави ме и нека ти је срећан пут!
— дечак још и не изрече реченицу до краја, кад орлић замахну крилима, притеже узду јахач, и рече: — Спасио си ме, момче, тражи од мене шта хоћеш, али не захтевај да разумеш језик ствари. То не бих могао да поднесем!
и зора поче да пробљескује, кад спази како се једна звезда спушта и наређује му гласом озбиљним и дубоким: — Устани, момче, и пођи! Постоји Заборављени Град, у њему Замак, а у Замку твоја срећа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кумпанија); а у Кладову и Брзој Паланци имао сам гусле у кући, и, осим различних војника који су ми певали, једно момче из нахије шабачке највише смо зато држали у служби (као кувара) што је врло лепо знало уз гусле певати“.
Гледале га још три шићарџије: једно јесте Ђаковица Вуче, а друго је Нестопољче Јанко, а треће је момче Пријепољче; гледали га, пак су говорили: „Добра коња младог Бугарина!
Толике ти јабуке родиле у питому Нестопољу твоме!“ Бјежи јадно момче Пријепољче; достиже га Милош на кулашу, те и њега куцну шестоперцем, седам се је лута преметнуло: „Држ' се добро,
Пријепољче; достиже га Милош на кулашу, те и њега куцну шестоперцем, седам се је лута преметнуло: „Држ' се добро, момче Пријепољче! Па кад дођеш Пријепољу твоме, повали се међу ђевојкама ђе с' отео коња од Бугара!
Пита Марко Туре Мустаф'-агу: „Ој, бога ти, турско момче младо, откуд тебе ова бритка сабља? Или си је за благо купио? Или си је у боју добио? Или ти је од баба остала?
„А он јунак гдо бише младо момче голом сабљом на дуратом једном, прик' табора мога прошал сикућ љуто мојих Турак', бил дошал до шатора на витешким
дуратом једном, прик' табора мога прошал сикућ љуто мојих Турак', бил дошал до шатора на витешким коњем, једно младо момче, код шатора расикао конопце шаторове и ја сам се кумај макнул да ни ме је посикао, мене господина?
И кад Турци водјаху завезана сужња млада, једно младо момче, али наста један Турчин нут' осталим говорити: „Што хоћемо завезава каурина погубити, млада Свилојевића?
Што је младо момче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, а не има браде ни бркова, а љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз
твоја вјереница љуба: колико је б’јела и румена, када лије воду оли вино, види јој се проз грло бијело; па ни на њу, момче, гледат нећеш, него љубиш призренске ђевојке, неку на част, неку на срамоту?
И нитко мур супрот сташе, тј. и нико није могао да му се супротстави. А он јунак гдо бише младо момче голом сабљом на дуратом једном, тј. ко беше младо момче са голом сабљом на дорату.
А он јунак гдо бише младо момче голом сабљом на дуратом једном, тј. ко беше младо момче са голом сабљом на дорату. Бил дошал до шатора на витешким коњем, тј. био дошао до шатора на витешком коњу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хе, а што она ту прича — набурено отегну Стриц. — Јест, па ми се онда сви смију. — Хајде, бојс (момче) силази одозго, нећемо се више ругати — зовну Ник Ћулибрк. Луњу некако вратише натраг.
Ако би малишан казао да неће, он би почео злурадо да се смјешка: — Нећеш, је ли, момче? Е да видиш како ћеш сад хтјети. Дедер, испружи длан, да ти ја покажем како нећеш батина.
Николетина га значајно погледа. — Види се, момче, да си код наше Лане школу учио. Кога је год она слова учила, тај не зна ово прочитати.
— Ево ти, момче, за твоја истраживања по пећини. Гледао је пажљиво у дјечака, а онда замишљено додаде: — Не би било лоше имати тако
— Због неког дјечака, Лазара Мачка, који је први пронашао улаз у њу. Зовнуше у штаб Јованчета. — Момче, хоћеш ли нам уступити свој логор за партизанску механичарску радионицу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
тако подвикну, Ал' чудно чудо виђе: Стајаше седам златних свећњака С горућим свећама, — и усред њих Стојаше неко младо момче високо, Приличан ђакону кад служи летургију, Обучен у свиленој, пазлатастој одежди, Што се зове стихар и подир се пише.
И то у Солуну дочу неки млад момчић именом Нестор. Ама и он се држаше покруто момче у снаги и мислећи се у себи, еда се мало у коштац пробаљује шњиме.
побегла би напоље а не сми — с врата је затечена, обстајати снебива се гладећи пред собом бестелеснога ка врло хубаво момче младо и цифрасто, и боји се хем се стиди говорити ш њиме почитујући јој своје девојачаство не беседети с младима момци.
Девојка (На то одговори... и рече с ангелу мрштало натраг:) Обиђи де ти момче наоколо од мене подалеко, те изађи из мога града напоље и опколи ми очевину моју. Одовуд поскорије да си измакао!
И твоје ће се име увек зато благо сивљати! Девојка Те кога ми то спаситеља кажеш момче? Очито ми га укажи јер доиста и чуда ми о томе нестаје, тако да и ангелску сву красоту, пламените многоокате небесне
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А зашто га турише? Неје чиновник, та да се карају? — А кој знаје! Ама ништо, стринке, напрајише оди момче!... И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине. Леле-е!
Син му је... Леле, јединац според три керке!... Па што је саг сас Митанчу — њекња га видо’! Ништо не напраји оди момче... Како земља си дође... — Шта напраји? Ешкел’к напраји. Изгуби си р’з и трговачки чес’!... Чорбаџијски син!...