Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁹ Неки обичаји у оквиру „бабина“ такође имају за циљ да породиљи обезбеде довољно млека. Момчило Тешић о томе пише: „Три жене које прве дођу у бабине новорођенчету треба да ставе своје прилоге на буцу (џбан) пуну
“ Зато се и каже у народу за онога ко брзо прича: „Говори као чекало.“ Момчило Тешић такође пише да ако дете неће да проговори, онда га „хране колачем који је замешен чекеталом на воденичном камену
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
можда управо зато у њој, што цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима активирају све старије слојеве културног памћења.
мита о зори невести и сунцу женику, о фаталном губљењу девичанства, сабиру се у готово исту целину коју је васпоставио Момчило Настасијевић у лирици и, нарочито, у музичкој драми Међулушко благо (1927).
Тим је путем кренуо и Момчило Настасијевић, и вероватно тако и треба тумачити „белине“, онај тежак мук између речи у његовој песми.
Није, међутим, Црњански, него је Момчило Настасијевић био заокупљен оном особитом мелодијом коју наш језик собом носи. Али то је исто толико фонетска (музичка)
која је спочетка била унеколико прикривена, постајала је све разговетнијом: као најпре Растко Петровић а за њим Момчило Настасијевић, он је црпео градиво из језичког и фолклорног памћења, идући све до ране контаминације паганства и
И постоје писци којима се често и радо враћамо. Мене је можда најдуже и највише привлачио Момчило Настасијевић. Зашто, тешко је рећи.
можда управо зато у њој, што цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима активирају све старије слојеве културног памћења.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ЈЕ БУДИМ 4 ПРВО ПЕВАЊЕ 6 СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА 8 БРАНКО 9 ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ 10 ЛАЗА КОСТИЋ 11 ДИС 12 ТИН 13 МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ 14 ГОРАН 15 НОЋ С ОНЕ СТРАНЕ МЕСЕЦА 16 СОНЕТ 17 ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ 18 ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ 21 СЛЕПИ
сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из проклетог тла МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ Уместо звезде славуј из неког зида што се од ње разликује тек обликом и маштом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Свештеник Момчило умеша се у разговор: — Можда је то у вољи Вечнога, да се прочисти земља од људских грехова. Или је то проклетство
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Међу песницима једино је Момчило Настасијевић (1894-1938) своје дело завршио као јединствену целину. Најпре Пет лирских кругова (1932), затим још два:
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момчило Настасијевић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момчило Настасијевић ПЕСМЕ Садржај ПЕТ 2 ЛИРСКИХ КРУГОВА 2 ЈУТАРЊЕ 3 ФРУЛА 4 ЈАСИКЕ 5 ИЗВОРУ 7 РУМЕНА
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Приђоше неки да виде шта му би... Мало после рекоше: умро је... Поп Момчило извуче из бисага епитрахиљ. — Слушај — добаци му потпоручник Живадин — промени, попе, ту своју молитву и одсад певај:
А та забуна његова распаљивала је нашу машту. — То су изузетне прилике! — муцао је поп Момчило. — Наравно! — додаје поручник Протић, који се већ сажалио на свештеника. — Ко ће сада још од тога да прави питање.
Запамти где си стао — и Душан оде журно, држећи се за трбух. Опет поче благајник. — Знаш, Момчило, требало је ипак... због војника. — А после, ни гробље није далеко... Стотину метара одавде — допуњава ветеринар.
— распаљује Лука. — Људи божји, није да нисам хтео, већ ме убила чизма — обрати нам се свештеник Момчило готово плачним гласом.
Коњи би сутра полипсали... — Ех, то није исто. Коњи би нам заиста полипсали. Али ако поп Момчило не прелије гроб онога војника, ми нећемо због тога помрети, нити би од те његове шетње били сити — брани Протић
Штуцне Лука пред командантом, пропала дисциплина. Не оде Живадин по сено, на један мах полипсаше коњи. А поп Момчило упропасти морал. Тада се и Душан врати.
Ми заћутасмо. Он стаде испред свештеника. — Господине попо, зове вас командант. — Шта кажете?! — запита Момчило згранут. — Кажем ја, а ти мени ово, оно! — говори Душан. — Људи, ја све мислим, ви терате шалу...
— говори Душан. — Људи, ја све мислим, ви терате шалу... — Богами, и ја сам то мислио — рече Протић. Поп Момчило се диже. — Да нећеш ти такав да идеш? — запита Лука. — Ја шта ћу...
те ово, те оно. Е, то му је сада. Али задуго се не врати Лука, а ни поп Момчило. Питамо се, шта ли урадише. — Да није збила отишао? — пита мало узнемирен благајник. — Сумњам...
Према одблеску ватре видимо како нам се приближава поп Момчило у црном капуту и са читом на глави. — Ниси ваљда ишао код команданта? — пожури да га запита благајник. — Не знам...
— Ниси ваљда ишао код команданта? — пожури да га запита благајник. — Не знам... видећете и чућете — одговори поп Момчило, па седе на трупац, налакти се на колена и укрсти прсте. — А лепо му стоји ова капа! — заусти Душан, али преко срца.
— А лепо му стоји ова капа! — заусти Душан, али преко срца. — Чућеш и видећеш — понавља поп Момчило, гледајући у ватру. — Човече, зар ниси видео да је све то била шала? — кори га ветеринар — Ето... — Не знам...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Војвода Момчило живео је у XИВ веку. Био је „у почетку прост хајдучки четобаша у горама родопским (мећу Драмом, Пловдивом и Самоковом),
Кантакузин приповеда како се у том тренутку Момчило са својим људима десио при граду Перитеорију. Смотривши силну савезничку војску, Момчило навали да уђе у град, али му
Смотривши силну савезничку војску, Момчило навали да уђе у град, али му грађани затворише врата, показујући му турску војску која се примицала и напомињући да
Да га не би сувише срдили, пусте у град, као у знак верности, синовца Момчилова Рајка, са пет стотина војника. И тако Момчило немајући куд, уреди војску за бој, с намером да поседне опкоп испред вароши, надајући се да ће се моћи одржати ако
Тако и Момчило са своје стране прими борбу. И кад су се војници примакли једни другима, судар је био страховит. Момчило не могаше
Тако и Момчило са своје стране прими борбу. И кад су се војници примакли једни другима, судар је био страховит. Момчило не могаше одолети; многи његови изгибоше.
уз градске зидове, и већ се не имаше где борба на коњима водити, а не бејаше прилике да ће их примити у град, први Момчило сјаха с коња, па пешице ударише на непријатеља, борећи се живо и одупирући се јуначки, једно по властитој храбрости, а
У томе многи изгибоше. И докле се год на ногама држао Момчило, нико од његових нити јунаштвом попусти, нити се хоћаше предати.
И докле се год на ногама држао Момчило, нико од његових нити јунаштвом попусти, нити се хоћаше предати. А кад је Момчило у борби пао, његови сви, колико их је било претекло, предадоше оружје.
Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене. И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили.
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га најбоље подигао, али га није на главу
На тај начин пореде се многе личности: жура Вукашин и јуначина Момчило у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа