Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
штогод присмаче! Шта ће онда, није му баш мило али тек рекне: »На здравље Ти, учитељу!« Учитељ опет добар и дружеван момчић, салети: »Ходи, попо! седи! ходи!...« Не можеш му сад кварити атера.
— Дете! — викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. — Чујем, чико! — одазва се неки момчић из куће. — Идиде доле с кумом на ливаду. Ухвати вранца, па му подај нек води.
— одазва се неки момчић из куће. — Идиде доле с кумом на ливаду. Ухвати вранца, па му подај нек води. Момчић истрча из куће, па оде напред у ливаду. — Е да идем и ја, куме! — рече Пурко.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
калкулатор — рачуновођа калоче — каљаче Касија царица — роман Милована Видаковића катана — коњаник кевиљ — дечак, момчић комплимент — похвала; похвална реч, понекад ласкава и удворичка конзисторија — црквени суд контракт — уговор,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Јуф! — цикну Јула, и трже се као опарена од тарабе кад спази Шацу који јој, иако леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво са оним његовим смејањем. — Хе, хе! Ту сам, ту — понавља Шаца.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(а) Момче (момчић). За мушко дете у годинама бурних телесних и психо-сексуалних промена које означавају пубертет, постоји велики број
Дечак тада више није дете, а није ни момак, и зато се употребљава деминутив речи „момак“, па се каже — „момчић“.¹² Ова, као и синонимне речи: „,момче“, „дечкован“, „момченце“, „момчуљак“ итд.
Ево како се, према речима Стјепана Митрова Љубише, у Црној Гори током развоја подучавају раду мушка деца: „Тек момчић да хвати шесту годину, дамо му да чува вртла од лепуштега; дванаеста — затакне мало оружје, чува јагњад, јарад и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
То само рече, више не придаде. Са коња скочи момчић коса дуги, И даде њега своме верном слуги, Па онда тркну горе својој кући, А слуга оста коње водајући.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ Један човек идући из вароши кући јао на магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнест година, ишао поред њега пјешице.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пут је планином опасан, дуг, али је Борка постојан друг. Голорук момчић кроз таму јаше, носи прутић у руци, нит пушку има, нит сабљу паше.
“ — прошапта дечак, леден. — „Ово је, Борка, тврђава права, ваља ми бити меден!“ И момчић смерно утањи глас: „Алај сам срећан што чујем вас!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кристијанови погледи на свет били су право откриће за мене. Он је веровао да сваки момчић, ако покуша, може све брзо научити и зарадити довољно за свој живот.
Ћипико, Иво - Приповетке
—За невољу је, господару!... . Човек погледа на Марка, који гледа у земљу... —И тај момчић... Могао би и он да ради... — извадивши новчаник из џепа, утисну Цвети новчић у руку. —Бог ти платио!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дадоше га у обртну школу. Проведе две године, изађе без сведоџбе. Већ момчић, а ништа да почне радити. „Хоћеш ово? оно? хоћеш у калуђере?” Хоће да свира с бандом по погребима и каванама.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И то у Солуну дочу неки млад момчић именом Нестор. Ама и он се држаше покруто момче у снаги и мислећи се у себи, еда се мало у коштац пробаљује шњиме.