Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
межганик — папула од пасуља мерџан — огрлица од корала мелангеѕ — смешано муздрак — копље мото — побуда мон — један мумаказе — маказе за резање фитиља на воштаним свећама мутавџија — занатлија који прави покровце мучњак —
Африка
(Ме, ко је била она дивна девојка или жена што нас је дочекивала кад смо долазили по тебе?) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј?
— Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'.
(Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'. (Не, господине, не могу ти дати своју сестру јер је удата и много за њу било плаћено). — Ки етр мари тон се'?
— Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).
— Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).
— Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо умрети, и ја ћу онда опет продати своју сестру!
— Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо умрети, и ја ћу онда опет продати своју сестру!
) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.) — Селуи пети, мегл, вилен, мусје, ме мон племие се' етл аван ен пети пе боку вилен, боку мегл.
) — Палфе, мусје, тоа пландле „мус“ (жена) мон се', тоа девенил мон флел озулдуи мусје! (Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат
) — Палфе, мусје, тоа пландле „мус“ (жена) мон се', тоа девенил мон флел озулдуи мусје! (Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат (зет).
“ После доста времена Меј ми рече са прага: — Тоа па пансе селие, мусје, ме моа англесе боку мон пети се', мусје мон флел; е кан венил тоа мусје мон флел; тоа малие си вуле, у СИ нон вуле тоа лесте, мусје мон флел,
“ После доста времена Меј ми рече са прага: — Тоа па пансе селие, мусје, ме моа англесе боку мон пети се', мусје мон флел; е кан венил тоа мусје мон флел; тоа малие си вуле, у СИ нон вуле тоа лесте, мусје мон флел, мусје.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ах, мон Диеу! — шапутао је Француз. Кад би човек одлучио да неког чека на овом месту, мислио сам, свакако би га једанпут
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Кураж, мон ами!” — одговори ми један од њи[х]. „Промисал небесни који те досад није оставио, неће ни одсад. Кад све потрошиш, што
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Глас тог клавира, уз који је бака пратећи се сама пјевушила Ј' аи перду мон Еуридyце и Сон тутта дуоло, нон хо цхе аффанни, био је онај крезуби, излињали глас старинских клавира, чији титраји
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ: Ја вас уверавам, госпођо, да само тако можете бити отмена дама, дама од положаја, ин фам ди мон, ако играте бриџ, ако пушите, и ако имате љубавника... ЖИВКА: Ју, тешко мени!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА. Бре, оставите се ви тога, мон фрер, него да правимо ми лепо бал, пак да се игра котиљон, галопад, мазур; да се носи пунч, лимунада, барбарас, торте
вам право кажем, нема гостољубивије жене од госпоје Миричке; и ја сам на ручак позвата, и нећу јој отрећи, верујте ми, мон фрер.
САРА: Кажите ви мени право, али само право, мон фрер, како вам се допада госпоја от Мирич. РУЖИЧИЋ: Троја пада, но Хекуба живи, Да као сова унучад преживи.
Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а тетке, знате, свуда се умеду наћи, а и треба да се за вас старам.
Небо плаче, земља се отвара, да Хекубу у објатја прими. САРА: Мислите ви гди је она у година? Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено шибље; што више с једне стране горе, то већма сок на другом крају пуштају.
САРА: Е, није него јошт штогод, ви не знате какав је био Вулкан, пак шта је фалило вашој Венери? Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња.
РУЖИЧИЋ (разрогачи се): О, Аполо, гди је твоја сила, да претвориш опорочителницу у краву! САРА: Гледајте ви, мон фрер, да се усрећите; слушајте мој совет, мон фрер, она је красна жена, ваша прилика.
САРА: Гледајте ви, мон фрер, да се усрећите; слушајте мој совет, мон фрер, она је красна жена, ваша прилика. Колико су ваши ти богови са мало постаријим персонама задовољни били, само да
РУЖИЧИЋ: Станте, Бауцис и Филемон, срећни пар људи. Оћу — тек тако могу ја моја сочиненија издавати. САРА: Оћете, мон фрере? РУЖИЧИЋ: Музе покој љубе, с пренумерацијом се књиге не издају. Миричка ће бити мој ферлегер. САРА: Вивла!
ФЕМА: Па кад донесу пунча, лимунаде. РУЖИЧИЋ: Парасток; нема тамо пунча; нектар и амврозија. САРА: Пунча, мон фрер, пунча, ауспруха, токаера, лимунаде, барбараса, ремаркабл!
САРА: Мон фрер, ви ништа не одговарате на артигкајт госпоје Миричке? РУЖИЧИЋ (једнако оди, никога не гледајући). ФЕМА: Он се
ФЕМА: Он се ваљда штогод срди. САРА: Зашто би се срдио? Ко се срди на венчање? (Увати Ружичића за руку.) Мон фрер, гди сте ви? РУЖИЧИЋ: (као дошавши к себи): На Парнасу, на вр Хеликона. САРА: Јао, јао! Млада невеста вас чека.
Краков, Станислав - КРИЛА
Чупава бароница нагла се над њиме. Њене се плаве очи смејале због осмејка Мијинога. — Тоујоурѕ цонтент... мон петіт, воуѕ авез де ла веіне... Потом га је помиловала по проређеној коси. И бароница Ивон је била увек задовољна.
Петровић, Растко - АФРИКА
(Ме, ко је била она дивна девојка или жена што нас је дочекивала кад смо долазили по тебе?) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј?
— Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'.
(Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'. (Не, господине, не могу ти дати своју сестру јер је удата и много за њу било плаћено). — Ки етр мари тон се'?
— Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).
— Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).
— Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо умрети, и ја ћу онда опет продати своју сестру!
— Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо умрети, и ја ћу онда опет продати своју сестру!
) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.) — Селуи пети, мегл, вилен, мусје, ме мон племие се' етл аван ен пети пе боку вилен, боку мегл.
) — Палфе, мусје, тоа пландле „мус“ (жена) мон се', тоа девенил мон флел озулдуи мусје! (Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат
) — Палфе, мусје, тоа пландле „мус“ (жена) мон се', тоа девенил мон флел озулдуи мусје! (Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат (зет).
“ После доста времена Меј ми рече са прага: — Тоа па пансе селие, мусје, ме моа англесе боку мон пети се', мусје мон флел; е кан венил тоа мусје мон флел; тоа малие си вуле, у СИ нон вуле тоа лесте, мусје мон флел,
“ После доста времена Меј ми рече са прага: — Тоа па пансе селие, мусје, ме моа англесе боку мон пети се', мусје мон флел; е кан венил тоа мусје мон флел; тоа малие си вуле, у СИ нон вуле тоа лесте, мусје мон флел, мусје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
пробуди ме — и заспа. — Л’інфірміер — викну Влајко. — Меттез моі л’ореіллер ѕоуѕ мон доѕ.1 Француз болничар приђе и стави му јастук испод леђа. Затим га обухвати испод мишице и лагано повуче.
Пришао сам тој слици. „Ун тендре ѕоувенір, а мон Коѕта схéгі... Даесy“ — писало је у једном углу слике. Погледао сам Косту. Разумео је мој поглед. — Женска и по!...
Када су се затворила врата, он подиже главу и погледа нас преко наочара. — Јесу ли сви дошли? — Ноуѕ у ѕоммеѕ тоуѕ, мон гéнéрал! — одговори у име свих мајор Милан. Ђенерал узе један акт, заобиђе писаћи сто, и стаде према нама.
Заповест је одлучна. За даљи останак не може бити никаквог изговора. Чак ни болест. — Мон гéнéрал! — обрати му се мајор Милан — то важи вероватно само за оне којима сада истиче боловање. — Не!