Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Више интереса буди у мени појава великог геометричара Монжа. Његова спољашност, додуше, је безначајна. Средњег стаса, ни стар, ни млад, има необично широко лице, широко спљоштен
одведе ме за онај сто, нареди да се између Лагранжа и Лапласа смести једна столица за мене, седе поред мужа и дозволи Монжа да седне до ње. Остали гости окупише се, стојећи око нас.
Враћајући се оданде, морадох сам себи ово рећи: „Пре но што сам чуо Монжа, нисам ни сањао да знам дескриптивну геометрију“. Тако је јасно и убедљиво било његово предавање“.
1812 године прочитао билтен објављен у “Монитору” који је саопштио пропаст велике војске Наполеонове у руској зими Монжа је ударила кап. Чим се од ње мало опоравио, похитао је Наполеону и остао уз њега када га скоро сви напустише.
“, узвикну он изненађен. „Да. Имао сам срећу да упознам не само њега, већ и друге француске научнике, Лапласа, Монжа, Бертолеа и остале“. „Кад је то било?