Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Има код њега извесне једноликости и монотоније: исти мотиви, иста осећања, исте речи, исти епитети, исти размери и сликови.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Лирика из времена наше модерне буквално је преплављена пејзажима сутона и јесени. Јесен се понавља све до монотоније. Иза тога се, изгледа, скрива посебна улога коју је она у поезији преузела као завршна животна тачка према којој се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је синтаксичку интонацију активирао уз помоћ уједначенога, сталног а истоврсног рашчлањавања: у реченици се, све до монотоније, издвајају детерминативи услужби било подмета било прирока.
299 Могао је, додуше, да иде и даље, све до пуне монотоније, пуне атомизације синтаксичке целине. Ми ћемо продужити тамо где је он стао: „Ноћ, / мокра, / трг, / празан, /
Реченица Милоша Црњанског има висок степен овакве монотоније; виши но прозна реченица било којег другог нашег писца. Двоје ваља посебно истаћи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Отуда код њега има доста аљкавости и немара, али нема монотоније. Тежња к разноликости осећа се на свим плановима, у темама, емоцијама, стиху и строфици, у композицији песме.